» A umanjenoga malim čim od anđela vidimo Isusa, koji je za smrt  što podnese venčan slavom i časti, da bi po blagodati Božjoj za sve okusio smrt.« (Jevrejima 2,9)

Gospod  je čoveka stvorio kao čisto i sveto biće. Ali, sotona ga je zaveo, izopačio njegova načela i pokvario njegov um, uputivši njegove misli pogrešnim smerom. Nameravao je da tako potpuno pokvari svet. Hristos je video kakva strašna opasnost preti čoveku i odlučio je da ga spase, žrtvujući samoga sebe. Da bi mogao da ostvari ovu nameru ljubavi prema palom rodu, postao je kost naše kosti i telo našeg tela. »Budući pak da deca imaju telo i krv, tako i on uze deo u tome, da smrću satre onoga koji ima državu smrti, to jest đavola i da izbavi one koji god od straha od smrti u svemu životu biše robovi... Zato beše dužan u svemu da bude kao braća, da bude milostiv i veran poglavar sveštenički pred Bogom, da očisti grehe narodne. Jer u čemu postrada i iskušan bi u onome može pomoći i onima koji se iskušavaju.« (Jevrejima 2,14-18)

Posredovanjem Svetoga Duha, novo načelo mentalne i duhovne snage trebalo je da bude uspostavljeno u čoveku, tako da on, udružujući se s božanstvom, postane jedno s Bogom. Trebalo je da Hristos, kao otkupitelj i obnovitelj, posveti i pročisti čovekov um, pretvarajući ga u snagu kojom će druge umove privući sebi. Njegova je namera da oplemenjujućom i posvećujućom silom istine ljudima udahne plemenitost i dostojanstvo. On želi da Njegova deca pokažu Njegov karakter, da šire Njegov uticaj, tako da i drugi umovi mogu da budu dovedeni u sklad s Njegovim umom...

Hristos je mogao, zbog naše krivice, da se udalji od nas. Međutim, umesto da se udalji, On je došao i boravio među nama, ispunjen svom puninom Božanstva, a ipak jedno sa nama, tako da Njegovom milošću i mi možemo postići savršenstvo. Sramotnom i paćeničkom smrću platio je iašu otkupninu. Došao je iz najvišeg savršenstva, odenuo svoju božanstvenost u ljudskost, i korak po korak spustio se u najveće dubine poniženja. Nema mere kojom bi se mogla odmeriti dubina Njegove ljubavi...

Čudim se da oni koji sebe nazivaju hrišćanima ne mogu da shvate Oožanske mogućnosti, da nisu u stanju da krst jasnije sagledaju kao posrednika u opraštanju i pomilovanju, kao sredstvo da se oholo i sebično srce čoveka stavi u neposrednu vezu sa Svetim Duhom, tako da se Hristovo bogatstvo može izliti u um, da se ljudsko oruđe može ukrasiti vrlinama Duha, da se Hristos može preporučiti onima koji Ga ne poznaju.