»Da se zbude što je kazao Isaija prorok, govoreći: on nemoći naše uze i bolesti ponese.« (Matej 8,17)

Naš Gospod Isus Hristos došao je na ovaj svet kao neumorni sluga čovekovim potrebama. On »nemoći naše uze i bolesti ponese« da bi mogao da zadovolji svaku potrebu čovečanstva. On je došao da ukloni teret bolesti i jada i greha. Njegova je misija bila da ljudima ponudi potpuno obnovljenje; došao je da im da zdravlje i mir i savršenstvo karaktera.

Različite su bile okolnosti i potrebe onih koji su dolazili da potraže Njegovu pomoć i niko od Njega nije odlazio neuslišen. Od Njega je tekla reka isceljujuće snage, i zdravlje se vraćalo u telo i um i dušu ljudi.
Spasiteljevo delo nije bilo ograničeno vremenom ili prostorom. Njegovo saučešće je bilo bezgranično. Tako je bilo sveobuhvatno Njegovo delo lečenja i poučavanja da nijedna građevina u Palestini ne bi bila dovoljno velika da primi sve koji su se oko Njega okupljali. Na zelenim obroncima Galileje, na drumovima i putevima, na morskoj obali, u sinagogama, i na svakom mestu na kome je bolesnik mogao biti donesen k Njemu nalazila se Njegova bolnica. U svakom gradu, gradiću i selu kroz koje bi prolazio, polagao je ruke na paćenike i lečio ih. Gde god bi se našla srca spremna da prihvate Njegovu poruku, tešio ih je uveravanjem u ljubav njihovog nebeskog Oca. Celoga dana je služio onima koji su dolazili k Njemu, a pred veče bi poklanjao pažnju onima koji su mreko dana morali da rade da bi obezbedili hranu svojim porodicama.
Isus je nosio strašno breme odgovornosti za spasenje ljudi. Znao je da će sve biti izgubljeno ukoliko ne dođe do odlučujuće promene u načslima i namerama ljudskog roda. To je bio teret koji je pritiskao Njegovu dušu i niko nije mogao da nasluti teret koji je počivao na Njemu. U toku detinjstva, mladosti i muževnosti uvek je hodao sam...

Iz dana u dan suočavao se s nevoljama i iskušenjima; iz dana u dan dolazio je u dodir sa zlom, uveravao se u njegovu moć nad onima koje je žsleo da blagoslovi i da spase. Ali, nije odustajao niti se obeshrabrivao...
Uvek je bio strpljiv i vedar, a napaćeni su Ga uzdizali kao vesnika života i mira. Video je potrebe ljudi i žena, dece i mladih i svima je upućivao poziv: »Hodite k meni!«...
Dok je prolazio gradovima i gradićima, bio je kao životvorna reka, koja širi život i radost.