аЯрЁБс;ўџ ‰ ўџџџ€     џџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџ§џџџџџџџўџџџˆ  ўџџџ !"#$%&'()*+,-./0123456789:;<=>?@ABCDEFGHIJKLMNOPQRSTUVWXYZ[\]^_`abcdefghijklmnopqrstuvwxyz{|}~Root Entryџџџџџџџџџџџџўџџџџџџџџџџџџџџџўџџџџџџџџџџџџџџџўџџџџџџџџџџџџџџџўџџџўџџџўџџџўџџџ ўџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџўџ џџџџ РFMicrosoft Word-Dokument MSWordDocWord.Document.8є9ВqDаЩъyљКЮŒ‚ЊKЉ рЩъyљКЮŒ‚ЊKЉ mailto:BO@JOM‹DаЩъyљКЮŒ‚ЊKЉ рЩъyљКЮŒ‚ЊKЉ mailto:MRE@A [bёџbDefault$a$1$*$A$/B*OJQJCJmH sH PJ^JaJ_HtHnHџdd Heading 1.@& & F & F„^„„]„„`„$OJQJCJ5\dd Heading 2.@& & F & F„@ ^„@ „]„„`„$OJQJCJ5\dd Heading 3.@& & F & F„ ^„ „]„„`„$OJQJCJ5\dd Heading 4.@& & F & F„^„„]„„`„$OJQJCJ5\BA@ђџЁBAbsatz-Standardschriftart<ўђџё<Default Paragraph FontBўђџBWW-Default Paragraph Font6U6 Internet Link B*phџ>*&)ђ!& Page NumberFўBFHeading Є№Єx$OJQJCJPJ^JaJ2BB2 Text body OJQJCJ /AR List^J@ўb@Caption ЄxЄx $CJ6^JaJ]&ўr&Index $^J6ў‚6 Body Text 2 OJQJCJDў’D Body Text 3 Є№ЄOJQJCJ6]`CЂ`Text body indent"„^„„]„„а`„аЄ№Є OJQJCJ, В,Footer  ЦрР!0ўAТ0Frame contentsџџџџ‰B Tџџџџj№м—Ё,ZЖ#ЮDўŒBžtЋ ШЩ ж Ц в Єлі H5‰E F G H I J K L M N O P Q R S T U V W X Ј Цi~w4Кh№оTdмrњ &ј`0›юБ’ЯвѓІžD,lФ‰ж XО†јі BZ2lОVі–:>‘`ЃВBE\š.ў|CўŒˆЯŒbWЌƒВЬT ш8 Ш› jй Ў2 4v ž Єќ Р1 (\ PЧ †њ fO Ќš <є Ъ ќz АЋ \з p%^b‘^к Ш.|мНЄлЮDмжc(ЗєсˆK‰‰Y Z [ \ ] ^ _ ` a b c d e f g h i j k l m n o p q r s t u v w x y z { | } ~  €  ‚ ƒ „ … † ‡ ˆ ‰ Š ‹ Œ  Ž   ‘ ’ “ ” • – — ˜ ™ š › œ  ž Ÿ   Ё Ђ Ѓ Є Ѕ І Ї Ј Љ ь.ь5ьќ*++sB Xџ€Xџ€ !џ€№@№ @ёї№њ№№т№( №€џџ€џџ №№ЊЂ № г №N€‚ƒ„ˆџџџ‚ƒПџ„†C"ё‘’№№ №№Œ №№0№( №€џџ€џџ №№< №C №РЫџ№‰B ,”Tџџџџџџџџџџ„„Цџ„„Цџ„„Цџ„„Цџ„„Цџ„„Цџ„„Цџ„„Цџ„„Цџџџџџџџ@‰B ‰B PGTimes New Roman5Symbol3&Arial3Arialm&American Typewriter YUCourier New]€ MS MinchoArial Unicode MS5&TahomaBаh'ЊFЂЅЧQ сŽ< Œ§ƒ§сŽ< Œ§§'0м€ўџр…ŸђљOhЋ‘+'Гй0u `hŒœЌ М Ш д р ьјщ§HRISTOVE O^IGLEDNE POUKEroninNormaluser2@@иХœ>@те’#чЦ@”­`ѓъШGtџџџџ(| €шџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџўўўўўўьљџћясўўўџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџйіџžЇЏНБЋQЅŠrEœš™баЇx†ІЧЙŒЂ­ѓжЁжбщџќюџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџўџџљљћџќњэіќјьфѕћќ§ї№ћћ§ќћћєљћёіёШбп№кЫџџ§џџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџўўўџўџџџџџџџўўўџџџўўўёќџћ№цџџџ№ћўћ№цџџџыјўћясњ§ўўњїџџџўўўьљџњюрџџџџўџўўўџџџџџџўўўў§ўьљџњюрў§ўџџџњ§ўўњїџџџўўўџџџыїўњюрџџџџџџўўўџџџў§ўўўўџџџўўўёќџћ№цўўўўўўџџџџўџўўўўўўўўўћўџўњїџџџўўўє§џокфџќ№ўўўџџџўўўџџџўўўџўџьљџћясўўўџџџњ§ўўњїџџџўўўџџџўўўџџџџџџџџџўўўџџџџџџџџџўўўњќўўњїџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџиїџœ›Јr„”ž|ЗфвК’t}ŒЉŸœЏЈжэйЇ™Ѕмюж˜ЏЇ}мюжeЏЭЉ_ЉЋЖецЭššЈЊœ–КцзŒlnмюЮ}“­•†€йьЮЄЏt‚ˆА‘}ЖщпtegА’ƒИъп†[cќюЦољџ•­ояЮk‹Ў„zWЧК–ЬХЕ•ЋояЮ‹”Ўž‰†оядЏЌЖжэй‚’Ѕ|~}ПЄˆзёх…“Ѕsƒž‚•‹“љєЮвюѓs‰ЁЄbнюзy‘ЏЬЛŒnˆЋšwЊœ–мюз‡šЏž…КфвЩГ‡†‹ІŸž–ŠŠ”њцИољџnˆ­œ‘w•‹”йьЮžЇЏЛАЋh‘ЇзЏeР­СоѕцtŠ­Њ}ќёгџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџёќџљюхћљћвцїяъејыцњљќћќћъїќцшпјънў§§ћњ§ћљљџџўцѕ§љщ觧§№ћ§њ№цћљћїќўј№эўў§фьљњѕэ§§§ћњћљјњќњћіќўљѓяћљњтїџѓнЬџўўўўўћљќўџўѓјќяђюњ№щ§ћќшѓќњярќњќќћ§ўџў§§§ўџўќњћїњћєы№яќ§јытшѓћјънњјњџџўьњўаЪдњюпџџў№їќћёщьѕћњ№хќљќџџўќњ§фьјяј№ќ№фњњќ§ќќњјњў§ќџџџьѕћчъхішмўџўљљћџќњчі§љщ觧§џџўљјћюїћћ№цўўўўўўџџџџџџўўўџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџољџ˜—Ў Ё†”–еۘ˜—Ў ЁЊ–Ихз}tpеۘА›ЎНыпuktŸ›їк­йіџŒЃЏž‡мяд‚˜Џ…ˆ}›ŒПЄкѓх}‰ІА’ƒкђпw‡Іœ’}•‹”мюЮЊЁЏЖхзrdg}Š‚•†€йьЮБЊЏм№к‡šЏž…йьвl™ЏШЉbЇІЎ§юЭуњџЄІМннК—˜Е•Œ’МхЮПЂƒžЇ­КЎЋбдИžІоядŽІЖjƒˆ–hMмяд\‰­ЬЌ`ЊЁЏмюзe­И‚[йђцŽЃЏЊ™Šмюз‚˜Џˆ}|~|ПЄˆоєхo‡­h~•cBоюдпкЦР­Соѕцx‹­’‹„ ”•ˆˆжьЮ„’Ѕ‰†ЏЂŽиюйœ›Ј‹‰”њчКуњџЄІМњтКџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџўџџћњќ§§§єјќќї№ћњќ§§§ќњќї§ўђ№яќї№ќњќёќџїыфіќќўјёўџџћњћќћќџџўьї§їысѓћќётхџџќћћ§ќњћџџџюј§њ№хћљћџџўќњ§ї§ўњѓяфьјћіюўџўћњћџџўќњ§фьјўќёьїћьэујыт№ќўэонлкь§ќяњљњћљњэќўљънљљћїњњ§їёќћ§ўџўќ§§юїћљэхџџўЯшљћчЬќњ§џџўмыљќѓтўџўћњћќњќџџўьї§јысјћќєы№џџ§њљќѓјњњѓюјўў§јђ§§§џџўяїќятућњїћљћўџўќњћћњќ§§ќёќўњ№цћљћ№ћ§эонлкьџќяџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџѓќўокфџќ№ўўўџўџыјўћясџџџўўўџџџџџџўўўьљџшщсћясўўўьљџћясўўўџџџўўўёќџћ№цўўўьљџњюрџџџџџџўўўџџџўўўџџџџџџўўўў§ўџџџњ§ўўњїџџџџџџўўўџџџџџџўўўџўџўўўџџџў§ўџџџўўўџџџџџџџџџёќџћ№цџџџўўўџўџўўўџџџџџџџџџџџџьљџњюрџџџџџџўўўџџџџџџџџџџџџўўўџџџџџџўўўџџџџџџџўџўўўџџџџџџџџџџџџўўџўўўџџџўўўџџџџџџўўўџџџџџџўўўџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџкїџЪЙЕйъмˆšЏz‡‡вЬ–{ˆІ}Š‚q}€дЩШХМx†ЄБЁ„оёк•­КфЮˆЁ‡Х“No‡­—~бЬ›žІоядЏЌЖжэй„’Ѕ‰†ВФžІˆwиюйœ›Јnƒ”šwЊœ–йьзЬХЗtŠЋА‘}Мъп’wsњчСйіџŒЃЏž‡ЗхдК‘tŒЅВy‰‡ž…yо№дА›Ўкђпx†ІБЁ„МчкФЃƒЮеФЅШКŽ{ˆЄ}‰‚ЊЁ‰§юЮуњџƒžМбЙВЯЦŒlnчёЮŸЇСoƒ”ž~оЗЋиїїœ›Јx†”И”„кєфx†Іžž„ЛАЋ}“Ѕ•†€йьЮБЊЏоякркЦ‚ŸТ„nдЭž„˜Џž‡НАЋ‰ЃЎБЁ‰о№кЏЌЖџійџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџпљџРЌДќ№йћљќэїћћ№хќћ§уыїѓєюёєяћёъњњќћњњџџўћљќшљ§мтиљтЬњљќѓјњќіяќћ§ўўўќќќ§§§ћљњюїќѓяцћѕяцљ§кЭЮэѓьыыфјыу§ў§§ћќњљќшѓњюырљяшџў§§ўўћњћќћќѓќўјэчёњќЦЪоћєрўџўќњќўўўћћ§ћњњьћ§ѓщнќїёњјњ§ћћќћ§уьјъєяћяр№ќўВИеєщЪііђљёю§ў§§§§јјћјјјџќњьњўљыпэіћ№ттџџћћћ§љљњџќњгцљіцбўџўћљћї§§ёіђгвоььрћ№хэї§ѕъс§ћљћќќћњњ§ў§§§§џџўџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџ›шџЏkAкѓхžІмядœЏ—Žoƒ’ШК†x†ЄŽš„Њ™Šт№з’•ЕЬСœs‰ЋПЃ‚Ищх–†vНБЋ•ЅмюЮ}’­Žœ‰‹‹ˆ†…†РЄ–йђцŽЃЏˆ’Š›‡оюЯ‡’Ў„Œ…Њ—†иэзššЈe–…eGеТœŸЇП•Œ”оэЮЯеЦ…‘ЅжЮœs‰­xˆ~Њ–йьзЄЏn€ˆœwдв­„˜ЏŽ™‡‰“ŠА‘†МщпхЋƒмї§}ЇИЧІa|ˆІx‰„Њ–чёзŸЇС•Œ”пюЮ›ГНЋzmоєт­мцТНКНХУЙБЊЌИцк–†vоЗЋЖяї•kgмяд}“­}‚€Ÿ•Œ”мюЮЊЁЏжьз„’Ѕ‰†ˆšŽœ‘‚ЏЇѕєйњёыџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџъћџјхзџџўќћ§џџўњњ§њљљњљњ§ћћћћ§ћњњќњќ§џўљљњ§ћњћљќќњћїўўјђюџќњћљќџџўуьљђјяётфћћњ§§ќўџўћњћќњќћњћўџўћњќќњћќњќёќўњ№цѓјќя№эњёъ§§§ћљћјўўюѕђъштќёцћљќћњћќњќўџўћњћэіћьэхќёцћњ§ћњњћњќќњћэќџњънюќџижкњшгќћ§ћњћќњќўџў§§§ћљћіўўаехјчдџџўћљќіўўаехњьзћњћїўўјђюџќњї§џњѓяџџўфьљњію§§ќћљћџџўќњ§ўџўќњћћњќяњќљ№х§§ќџџўџўўџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџў§ўџџџўўўў§ўьљџњюрџџџџўџџџџўўўўўўџџџџўџџџџџџџџџџўўўьљџћясьљџњюрџџџџџџўўўџџџџџџџўџўўўџџџўўўџџџўўўџџџџџџџџџџўџўўўўўўџџџџџџџџџџџџџџџўўўџўџџџџџџџџџџњ§ўўњїџџџџџџџўџўўўџџџџџџў§ўўўўџџџўўўџџџє§џокфџќ№ўўўџўџўўўџџџџџџўўўџџџџџџьљџњюрє§џокфўћяџџџўўўџџџџџџџџџўўўџџџџўџўўўџџџўўўўўўџџџўўўџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџРђџЁquођнŽІЖА’ˆЖщп•kgзэд€ЅЬЛr‰ЋЊ—~мюз}‘­па™šЄСŒŸ–ž‡КхдЌЊ‡ЊЎŒlnйьЮŒЃЏž‡оюддзЦ}“­}‚€Ÿ•Œ”мюЮЊЁЏИфзЄ†uмяиy’­|~yПЄˆођхжжЦбеЦžЇЏœЉЋjhlž|Ифв–†vНБЋŠŽЅйоИїоЦмјџ{’­ƒ‚Н—€оєц”ЎЏІ–мяй„˜Џ˜‡еЯЁ›™ЏЙхЯsgm}Š‚•†€НхЮЮЖЏЌЖмюйЁАИЌС •kgнядx’Џ’’œ™Њ–йьзžЇЏœЉЋolмюЮ}“­t~€жЮ•s‰­˜›‚š•ŽЊœ–џѕзџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџёќџћ№цџџџџџџўўўџўџџџџёќџішф§ўўћќ§ќњћї§џљђюяќўїыт§ћћћљќэѕћћ№хныљќѓуќ§§ћњњћњћщњўххйђчйљёюўџўњљњћљћјўўўјђуыјњіюќќћњїњћўўћѕѕчњ§їфеџџўуыјћїюќњћјўўїїђяѕђѕът№јљъшфроріњ№јђюџќњњјћј§§ўјђўўўфьљюєяњ№хўџўњљћ§§§џџўћњ§єљњ§ї№ћњќпіўєнЩфьјћіюъћўњъꧧ§юќўрикєюсњѓяџџўћњќћњќ§§ќќњќўџўљљћёљњјыфџџўфьљэѓюќёцёїќупхњ№уќњќџџўџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџжіџЅІАŽТЃ|‡š­}‡…жЬ™їоЦојџ˜ЈЖЅœтсО›ІС|ƒІВ‘–†tоЗЋољї‡’Ў†‹…жЮiŠЎ–€VНБЋ•ЅйьЮŽЃЏ’•ŠРЃ™оєцŽІЖА’ˆчѕп›ІС|ƒЉД‘ztŽ‰†чХœк№ёžЅГбаЌŒЃЏ|€žœˆїйЌИюџЄ†uжэи„’Ѕˆ†ФЙ”†’Ѓ‰™БЁ‰м№кЊЁЏйьзŽЃЏ’•ŠŸ›™бб­žЇЏЛАЋˆ™ЇЦК”—˜ІДКž“…†ž‹йэдhšЏ•cBйэдžЇЏйЖЋ§їьџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџўџџћњћѕњћќєяќњ§ныјїєфўјђўџџ№ћ§дгоќєт§§§ёљќѓ№щјђюџќњўџџћњќѕљћ§јёєљќјђюџќњћљќўџўћњћћњќ§§ќўџўќ§§ќњћўџџ§§§ёљќэющјьхёјћћёъѕ§џъсц§јяћњћјћќэъ№ўј№шћџїфеўџўќњћёјќњёщћњћќ§ќћњњџџўќњ§ўџўћњћћњќіќќ§јёљљћџќњёј§эющљ№цѕњћќі№ќћќўџўѓјћњѓюўџўљљћџќњџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџў§ўўўўџџџџџџўўўџџџџџџ№ћўћ№цўўўџџџўўўџџџџџџўўўьљџњюрџџџџџџўўўџўџџџџўўўџџџџўџўўўџџџџџџџџџўўўўўўџџџў§ўўўўџџџў§ўџџџџџџџџџџџџџџџўўўьљџћясџџџџџџџџџџџџўўўџџџўўўџџџџџџџџџўўўџџџџџџьљџћясѓќўокфўћяџџџўўўџџџџџџўўўўўўџџџџџџџўџўўўџџџўўўџџџўўўџџџў§ўўўўёќџћ№цўўўўўўџџџўўўџџџџџџџџџўўўџџџў§ўўўўџўџџџџџџџџџџџџџўўўџџџўўўџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџољџnЎueTРЃоєцŽЄЖїе Й№џmem„‰zЊ—†МцзysиюзššЈЊœ–КцзŒlnнэЮЂММdR\Іxояе•­мюЮ}“­•†€т№Ю’•ЕЬСœs‰Ћž›‚жгЌ•Ў•Šояޘ—ЎŸŸЁбб­ЌЇЎеэиs‰Ё‡|b”‹ЏЦЅЄ†uнюиеШМІП„”–ШК†‹ЄŸœ–бб­ЄЏ‡ˆ§эУмїџ}ЇИЧІa|ˆІx‰„’’›œ™ž‹йэдШФЗ|ˆЄžœˆїйЌмјџ}“­}‚€Ÿt„”вЭ•žІо№д”ЎЏІ–жэй„’Ѕ‰†ˆšŽœ’‚•‹”йьЮžЇЏНБЋ•ЅояЮ•Ўrƒx†|аМŠqГЉ…[о№кЏЌЖояйЏЌЖџійџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџўџџюїќїыф§§ќўџўіќ§ўјёёќџјэхќњњќњќѓ§ўљяшёќўњ№цќњќї§ўљёює§ўњёъъєњјысџџўћљќџџўфьљћію§џўљљњ§ћњёїќъсх§јяќњќћљќўџўћњќіќ§юѕёјытэћўбЬеяэршруцѓэїфеє§ўњёъ§§§ћњќ§ћћћћ§іќќ§јёћњћћљћџџўюќџижкњшгќћ§ћњћћњќ§§ќќћќўџў§ћќђљ§ъсхўјяџџџфьљњію§§ќэіћќёцќћ§ўџўћњќ§§§ўџўќњћћњќяњќњ№хћљћўџўљљћџќњћљќўџўќњќћљќуьјёіюшсфњѓъўџў§§§ўџў§§§џџўџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџўџўўўџџџџџџџџџўўўџџџўўўџџџџџџџџџўўўўўўћўџўњїџџџыјўћясьљџњюрє§џокфџќ№ўўўџџџџџџўўўџџџџџџџўџџџџўўўўўўўўўџџџџџџџџџўўўџџџџџџўўўўўўёќџћ№цџџџџџџўўўџџџџўџњ§ўўњїўўўџџџџџџџџџўўўџџџџџџџџџџџџўўўџџџџџџўўўџџџыјўћясўўўўўўёќџћ№цџџџѓќўокфўћяџџџџўџўўўьљџћясўўўџўџў§ўџџџџџџўўўџџџџџџџўџџџџўўўџџџўўўџџџџџџџџџўўўџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџмјџ}“­•†€йьЮžЇЏ—ЈЋƒ\]нюЬ™ЄГ•пвЁ›ІС{„Њ˜„љєзеяѓššЈ†“–е٘ЎЮЦ•kgнядuЏШЙ‡x†ЄЌžƒмяи„˜Џž‡ЖЎЋІ™ояеs‰­šœ‚xŒБЁ„йюкЄЏ•ˆˆоэЮДЯЦ’…zžŠŒжэдЅЬЙŽЎЮԘmgмюеy’­˜„yйчШˆ™ЏЦК”œ™Ідв­„˜Џ˜‡ьдЁтнфмѓяˆ™ЏеО”ŸЇПoƒ”ЬЛ†q‡ЋеЪЅЖžœЮаЌЇ™ЅмюжˆšЏU€‡–c=мяд}’­ЏЂ‰КхйЭГ‡ŒЅЖ}Š‡‰‰Н›ˆмѓц„˜Џž‡ЛАЋž™Ѕоюв‰ЃЖ‰—ˆ’”ˆšš™БІ–о№кЏЌЖџійџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџфьљћіюўџўљљћўќњљѕљѕ§ў№тцєљј§јёќћќћњћќњќыї§эьсљяхєјќіі№ѕѕёљёюџџўцѓћљыныїќїърџџўћљ§јјљяљњїъсџџўёїќ№сфћћњћњњўџўњјњћљћ№ћ§ѕ№чњђюќћќўџўњљњѕјњ§јђљѕљьљўрмлќјяџџўёј§ьэшььцќёцћњ§ѓјљўјёџџџыјўэшпњёщ§§§љјњќњњѓїќќї№љ§§эъ№ќїяќњћџџўћљќэїћјьуџџўтыј§њяшљ§љщйќћќуьјюєюњ№цўў§ћњ§їјњџќљфьљыіёшщојысћљќќ§ќњљљ§§§ќќќўў§џџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџкїџŠЊЕУšeжиФkŒЎ˜hLояеŒ’ЎбЮ žІйэдЄЏt‚ˆŽ‰}ЪПœ†˜­еۘr‰­Њ—~мюз}“­•†€мюЮˆ™ЏЦК”y’ІЂ{]йьзЂЏжਘ—Ў› Ёž‹мяд„˜ЏБ ‡м№к‰›ЏА‘†Къп˜nlЖхе•kgйэдБЊЏоёкm‡­ІtНхеЬЖЊЁЏиэзššЈe‹–юА_йіџЄЏsˆž›‚баЌ”ЅЏИ–оѕфo‡­ž~—ЈЋƒ\]нюЬ†ЁГ—n•Œ”ЛцЮЂ€vНчзЈzuМщпПЂƒЃ­ЊЃ‘нчЮНКНХУЙБЊЌЖчк•kgмядž™­мю≛Џ‹†rƒЊ—~џѕзџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџёќџъыхѓыс§јђёјќјьшўџўєјќ§їёќћ§ўџўћњћњљћёјћћёъєј§§ї№ћљќќњќџџўфьљћіюџџўёј§эющьэцљьфўџўєљћ§јёћњќ§§§ќћќџџўћњ§ћњњџџўёј§ётфє§ќјьшї§ўњѓяўџўћњћџџўыіќјысъћўћъкќњ§ёќўњ№цэїќќ№уўџџћњћёїћъсх§јяљњћњљљџџ§њљќљљњўќњљѕљѕ§ўщсцќіэћљћёќўљьхїўўћѓяэќџљънњњћ§§ќіўўаехњьзћњћї§ўњѓяџџўфьљџќёёј§ётфћљљќњќџџўџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџёќџћ№цџџџўўўџџџўўўџџџўўўџџџџџџўўўџџџўўўџџџў§ўџџџўўўџўџў§ўџџџџџџўўўџџџџџџыјўћясџџџџџџўўўьљџњюрџџџ§ўџџџўџџџџџџўўўџџџў§ўџџџўўўџџџџџџёќџћ№цџџџџџџџџџџџџўўўџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџжіџЅШКŽdƒЄ‹jSЊ”ДхзŒ[^йэвŽЃЏЊ™ŠоюзЏЌЖо№йŠ’ЎШО—{ˆЄ}Š‚Ž‰еТœŸЇП•Œ”иэЮššЈ†“–ЏР˜–†vНБЋ•ЅЖхЮ•kgпядНКНХУЙБЊЌо№кЏЌЖо№йvЎn^•Œ’ИфЮхЊ~жі§ЅЅБŽwmДКž—††•Œ”йьЮЌЉЏ§яЯџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџўџџћњћ§ћћ№љ§јюцќњќўџўљіљўџўњјњћљћўџў§§§ўўўіјћюѓєјьфтыїёѕюљ№щќќќћљћёќўњ№цѓіћѕі№їёэџќњћљќї§ўљђяіўўЯдфњьзћњћ§§§яњ§њ№хяіћљяшћљћїўўћђюўџџћњћчіњїчиѕњћћѕяшѓћљюпћњћџўўџџџџџџўўўџўџџџџўўўџџџўўўџўџџџџўўўьљџњюрџџџџўџџџџџџџўўўџџџўўўџџџџџџьљџћясўўўџџџџџџѓќўокфџќ№ўўўџџџџџџџўџџџџџџџўўўьљџњюрџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџтњџ’•ЕГЛœ‰s|x‚‹БЁ„оёк•­ояЮnŒЎŠ€]И•зђф…“Ѕ…ƒгфТ†“Ѕ•†„нюЮžЇГ•‹“иэЮœ™Јжг­А›Ўоѓпo‡­ž~НЏЋркОЂТ–Œ€ž‹МцдФЅƒА›Ќж№пe‹Ѕ‡hLьжІтнфоєяА›Ўчѕп›ІС}…А’ƒКъп˜nlЖхе•kgзэдІ™ЅНхеЬЖ‡šЏž…оявsˆ­ЪЛ‹‡š­ž…ояв•­™нЮžg>мяйWˆ­–|IНБЋ•ЅмюЮˆ™ЏЦК”—˜ІЈЕžЩГ…žІеэдs‰Ё‚zb›‡оюЯ•­єѓЮКдфІ”•НхеЬЖЊЁЏЖхз•kgџідџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџѓ§џятфёљјљяшћћќћњњџџўћљќўџўэїќюэх№туяќћјытћљћўџўќњћћљћѕ§ўётцћљљёќўѓяц§јёќњќџџџњљќљљњјћњёіђггпћђрќћќэќўљънќњќўџџєљћєђюўјђџџџўџџќњќўџџ§§§ёљќётфє§ќјьшї§ўњѓяяќўјытъћўћъкќњ§фьјџќё№їќћёщќњ§фьјџќёћљќшњўјчзџџўмыљјярџќњћљќџџўёј§эющљ№цюјћќ№фќћ§эћўбЬећярћњћџџўћљќџџўяќџјытъћўћъкќњ§ї§ўњѓяџџўџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџўўўџџџџџџїўџљ№юџџўџџџџџџўўўџџџўўўџџџў§ўўўўџџџџџџўўўџџџџџџџџџўўўьљџћясўўўьљџћясўўўџўџў§ўџџџўўўџџџўўўўўўџџџўўўьљџћясўўўџџџџџџўўўўўўџџџўўўџџџўўўџџџџџџџџџўўўў§ўџџџўўўџўџџџџўўўџџџўўўџџџў§ўџџџџџџўўўџџџџџџўўўўўўџџџџџџџџџџџџўўўџџџў§ўўўўџџџџџџўўўёќџћ№цџџџџџџўўўџўџџџџўўўџџџџџџѓќўокфўћяџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџъќџ™ЅХІž›шыЭЏЊХЧХХиПШіїьжЦсојёnˆ­šwЊœ–ояз”ЎЏІ–оюйжзЦЏЌЖФъйƒk|ЬСštˆЋВУ•ЭГ‡ЏЌЖКхйЭГ‡ŒЅЖ}Š‡‰‰œ•ˆ•‹”оюЮЅЖПЄкѓхx†І˜„еЭ›x‹­И”„оѕфt‰­’…“Ž}ƒ‹жЯ›•­йьЮžЇЏЙАЋ}‰žŽŠƒЪПœ‚˜­І}мюеœЏ—Žoƒ’š~А“‰иёп˜šЈžŠлюд…ЇГtcYПЄˆйёхвЮЛЁАИаЪ žІо№д•Ўož~ЛАЋЊЁЇжьзЅІАŽТЃ|‡š­ž…оявo‡­Б ~к№к|ˆІx‰„Њ–оэзїоЦџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџђ§џЮгптжбпєѓвЩЦлзкјэуёќ§ЭЧйўіфэіќњ№хћљћўџўћњќ§§§ї§§§їђ§§§яћ§ђхсќњљєјќшѓёљщйќќќщњўјшиъі§пнлэѓэљюхњјњўџўђњќётхў§ћћћ§рёљљшдљљќњљљџџ§њљќћ§ќљїјюјћќёцћљќљ§§јєѓџќњэј§эщтњ№щьї§їърџџў№ј§онуіщлљљљќњћёќџљяхќћќэћ§байючжётхјўќэѕђпзйќ№сћљќўџўћљћљјћљљњьіњјъпўџўњљњѕњћќєяћљќрьјіъхњљњћњњџџўќћ§шєћјъојўўњїђўњїџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџмјџ’ЏŸ™qƒ”аШБЊЏоёкs‰­x’‚Љ„\йюкŒЃЏž‡тёд’•Е ”mˆІtмю剛ЏŽŠ†žŸ“їйЌтњџ—˜Еt„’жЭ•ŒЅЖz‡‡бЪ“}‰І‹‹ƒž‰†оядЏЌЖо№й˜—Ў Ё†”–ЏР˜–†vоЗЋйіїžЇЏœЉЋ‡rmАЧІ–†vНБЋЅлхТїоЦжіџ„’Ѕˆ†ЬМ”o‡Ћž~ИЎЋЁЇбЬ›x†ІБЁ„к№кx†ІЬМŒx‹Ћ—„‰Ÿ›žž‰ИЎЋŽЃЇЊ™ŠоязŠ’ЎЫО—šІБžŠŒйэдЁЏЏТ›uЊ˜ˆчёзІСЊ–сюзвжЩЊЎГАЩВ–†vНЏЋЮдОюгЕЯЫхљњъќїѓџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџћњ§§§ќѓїћќї№ћњћџџўёїќщсхњѓыўџўћњћќћќ§џўљљњћњљыіћјысџџўёј§ётфѕљљяѕёюонњљјэіњћёц§§§мъј§єуёљ§ётфќћњўџў§§§ўџўћњќ§§§єјќѕі№јђюџќњўџџљљћїћњэ№яє№чјђюџќњћљќјўўўјђўџџќњћёјќћёщњљќљљњўќњѓјћ§ї№ћћ§ћњњџџўћћ§§ћћљљќљљљќ§ћљљњўќњћњћќњќўџўћњќ§ћќќњќќћќўџўѓјћцѓ№їфеќњќўџў§§§эїќыомфщябазєэйјђюёљњєячїїёулъџўѕџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџўўўџџџџџџўўўьљџњюрџџџўўўџџџџўџьљџњюрџџџџўџџџџџџџџџџўўўџџџџџџўўўџџџџџџўўўьљџћясўўўџўџўўўџџџџџџџџџџўџьљџћясўўўџџџџџџўўўџџџўўўџџџџўџўўўџџџџџџџџџўўўџџџўўўџџџџџџ№ћўћ№цџџџўўўў§ўџџџўўўџџџўўўў§ўўўўџџџёќџћ№цџџџўўўў§ўўўўџџџџџџў§ўўўўџџџџџџџџџўўўџџџџџџџџџѓќўокфўћяџџџџџџџџџўўўџџџўўўўўўџџџџџџџџџџџџўўўџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџтњџ—˜Еn„’œwжг­o‡­l‘~ŒdIмюЮЊЁЏмюз}‘­ВФ™Іˆwмяйx­ѕЬŽхћџ•ŸН”†‰нэЮЬЦМnˆЋЅ“w›ЁЈž‹КхдЭГ‡ŒЅЖy‰‡ž…yеэд–ЁАЮВ}plВУœЭД‡•­иэЮœ›Јx†”“„ž‹‹мяд}“­•†€џѕЮѓўџˆІгƒ{няд™ЄГžЂ•НБЋl‡ЅЇtмю扛ЏŽ‰†ЪПœ’­Ÿ™t†”‹Š}ž‰†оюдЮеЦЇ™Ѕмю扛Џn‚†Ї…]тёйvЕƒoZž‰†нюдеШМŸЇПoƒ”эС†йі§ŒЃЏ|€x‰„Њ–нэзеШМІП„”–ЫКžЇБŠ“§эУмїџЁАИдЫ •­џѕЮџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџ§џџњљњьѕљкчхјтЫљјћѓјњљёэџџўћљќџџўжщљђыићѕяћўўмцёўѕфіўџЧЮуљьиѓќ§ћёъьєћјяф§§ќќћќщњўјшиъї§рмкќјяэњўаЫдч№тшрдэюцћяуэіќээхњ№цяїћястќњљћўўучёњѕэ№ќўркныърљь󜧧ђъ№љљљџћњљјћюїњћ№хёј§хпућёчњљќ§§ќяіњпнфїъмјўў§јђћљњє§ўлжтшђыышояюхопфякгћљљє§ўљ№щќќќњљћ§њћ§ўўћњћщѕќіщмќњќѓќ§њёъ§§§чѓћљынћљћћљћюћўплмпззќ№сћљќџџўџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџеіџs‰Ё‡|b”‹гаЅ„˜Џž‡оЗЋИяїxnиюзššЈ„“–ž‡гЕЋйшсежЦЬЦМnˆЋšwЊœ–ояз”ЎЏІ–еэй–ЁжиВœЏs…ŒhSмюЮy’­ž…yНшдotоюЮЏЌЖжэйЅІАŽТЃ|‡š­ž…иьвгЯК‰ЃЖžž‰ЙАЋžžо№дkŒЎ˜hLмюе}“­•†€жьЮЇ™Ѕмюжƒ™Џœ‘€x†”—„ЏЈ›КцйІˆwеэйs‰ЁЄbнюзz“Џ„}гфТЇ™Ѕмю扛ЏŽ‰†ЬРœS‚ЋeCзьЮ…“Ѕ•†ƒИфЮœš~•keИчдƒ\eиэЬššЈ†“–еۘ•­тяЮВИСЬЦБ•ЋџѕЮџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџэћџбЬеяэршру§їэћњ§љљњџќњ§џџћљњёќўњ№цћњќљљњџќњј§ўѓіђћёъэіќњ№хќњќўџўћњќ§§§эћўбЬеўєт№ј§шруљёъџџўфьљќјяёќўјыфўџў§§§ўџўћњћѕњћќєяќњ§фьјјћё§јђќ§§љљњџќњќћ§ўџўёјќјьшџџўфьљћіюўџўќњћџџўюї§њ№хљљћљљљ§§ћі§ўћѕяэћўбЬећярџџўћњќћљћўџўќњћџџўћњ§ёјћћёъэіќјыуяќўјытћљћїўўєђяњѓяўџўљѕљёќўњ№цєјќ§ї№ћљќїўўажчњыжћљќџџўџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџѓќўокфџќ№ўўўўўўџџџџџџьљџњюрє§џокфўћяџџџџџџџџџџџџџўџўўўџџџџџџџџџџџџўўўџџџ§ўџџџўўўўџџџџџџьљџњюрџџџџўџў§ўџџџѓќўокфџќ№џџџўўўџўџџџџўўўџўџџџџўўўўўўџџџыјўћясўўўџџџџџџ№ћўћ№цџџџўўўџџџџџџџўџџџџџџџџџџџџџўўўўўўџџџџџџўўўџџџџўџџџџџџџџџџўўўџџџџџџўўўўўўёќџћ№цџџџџџџўўўџўџџџџўўўў§ўџџџџџџўўўџџџўўўџџџџџџўўўџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџеіџs‰Ё‚zb›‡оюЯt‰­ЏЂ…мюйЁАИЌС •kgнядx’Џ’’Ÿ›™бб­žЇЏЛАЋy’Ѕž…yНцдЩДžЇЏНБЋЅрчУВИСЂМБŒ[\йэвЌЇЎ™оиžg>мяй}“­‰‰š”ˆˆ•–›‡йыЯЪФЗ‡š­ž…оявm‡­Іtояеs‰­ž›‚двЌ†˜ЏбژžІйэдŒЃЏu~‡zЪКŽ’­Ÿ›™дг­x­˜‚їжЁчћџ›ІС{„Њ˜„йьзЄЏ•ˆˆмюЮ}‘­па™šЄСŽŸ–Њ™ŠНхзЭЖšІГžŠŒжэдЅІАŽТЃ|‡š­ž…кюв}‰ІА’ƒХэп‹s~„””ШКx†ЄБЁ„к№кžІџідџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџэћџбЬећярћњћџџўњљќ§§ќюќўрикєюсњѓяџџўћњќћњќіќќ§јёљљћџќњфьљќјяъћўњъкљљћџќњћљќїўўажчљыжњїњяќўјытшњўјчзџџўуьљюєюњ№цќњќћњћўџў§ћќќњ§фьјџќёыіќјысџџўћљќѕљћўјёєј§§ї№ќћ§ўџўћњћћћќћњњ§ћћћњ§іќќўјёуьљєіэўјёўџџ§§§ќћќќњќўџўћњћћљћџџўныљ§ѕфќ§§ћњњќњќъћўћъкќњќќћќўџўћњћѕњћќєяќњ§фьјџќёћћ§ќњћѓ§џљяшћњќ§ћћћћ§ћњњџџўќћ§џџўџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџ§ўџџџўџўџўўўџџџџџџџџџџџџўўўџџџџџџџџџџџџў§ўџџџўўўџџџџџџџџџџџџўўўџџџўўўёќџћ№цўўўџџџўўўџџџўўўџџџў§ўўўўџџџџўџџџџўўўџџџџџџє§џокфўћяџўџьљџњюрџџџьљџњюрџџџџџџџџџџџџџџџџўџўўўџџџџџџьљџњюрџџџџўџџџџџџџў§ўџџџўўўџџџўўў№ћўћ№цў§ўџџџўўўџџџџџџў§ўџџџўўўёќџћ№цџџџ№ћўћ№цўўўџџџџџџџџџўўўџџџўўўџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџсљџЖИПддЖ}“­•†€йьЮj™Џ–~QНБЋ•ЅкэЮАГЕЏХ­ФЄ~Ž“ЌЪПœ’­y’™–‚]оЗЋмјї’Џ›œ™ž‹жэд„’ЅЊ—†оюзˆЄЖ˜‘‚žŠо№д”ЎЏІ–зэй…‘ЅБХœ–nmСщдА}|нєфz’Џ‡˜†…ˆЎФœobgБЁ„Жчк•kgСщдА}|чїфŸЅСдг­}“­…€§эУзіџЉЏІ„gмяй}‘­па™~ŸСЈv\кђпžІоядŒЅЖ‰†‰}Ž‰…ШПœžЄйэдoœЏЈrPођпЏЌЖжэйЅШКŽu†Є„‰z’†’‹БІ”оёк}Œ­Ÿt„”жЬ•їоЦџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџў§ўџџџџџџўўўўўўўўўёќџыыхїюузхёїшзўџўѓљћјђэўћљћјќ№ћ§йххяпШћєя№іћњ№щћњ§ѕќќїёьџќњє§џлжтќљьќћќ§ў§ќњћќњќ§ў§яњ§љюфќћќўџўњљћ§§§яќўёът№ѕёљэхѕ§§љђэўўќљљћэњќъшсєяцљѓяћњњї§ўњѓяіўўљђэўџ§іќ§ўјёфьљћіюџџўяћџђьућѕяџџўныљ§ѕфыњ§№лзџџќќћ§ўџў§§§ћњќёјњцрфћёчќћ§ўџўѓљћћѓюўџџ§§§ўџўћњћ§ћћћћ§ќњњњњќљљљћњљџџўњљќ§§ќэіћѕ№цўјђџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџољџŠ’Ў”ŽŸžšs…”šœ‚žŠŒйэдЄЏ‡ˆгфТЇ™ЅИфжПЁ~ЪФЕ‡š­}‰…•†€ИхЮЁ}pояз”ЎЏІ–чђй›ІСwƒН˜}нѓцx’Џ’’œ™„”–ЬЙдзФЊЁЏояз˜—ЎРЇЁмєц„˜Џž‡зЗЋжЦйчњёІС„”–ЫКžІБЊІœ§юЮџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџўџџьїќїыт§§ќїљћєы№ќћћўџўћњћћљћўџўќњћїўўћєя§ћќќњ§фьјћіюї§ўњђяє§ў№тх§§њўџў§§§юјќњ№хџџўћњќћњќ§§ќћњќіњћўјђќњ§ўџўћњќ§§§џџўћњ§љљњђњњЮШк§іф§§§ћњќ§ћћћњќ§§ќџџўџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџўўўџўџџџџў§ўџџџыјўћяс№ћўћ№цџџџџџџџџџўўўџўџџџџўўўџџџџџџ№ћўћ№цўўўџџџўўўџџџџџџ§ўџўў§є§џокфџќ№ўўўџўџџџџўўўёќџћ№цўўўџџџўўўџџџўўўџџџџџџыјўћясўўўџџџџџџѓќўокфџќ№џџџўўўџџџџџџџўџўўўёќџћ№цџџџўўўџџџџџџџџџџџџџџџўўўџџџёќџћ№цџџџџџџўўўџўџўўўџџџџџџџџџў§ўўўўџџџџџџџўџџџџџџџў§ўўўўџџџџџџњ§ў№їїћ№цџџџўўўџџџџџџџџџџџџўўўџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџмјџ‡šЏž…ояв˜—Ў Ё†”–бژu†ІЇzИфжПЁ~ЪФЕ‡š­x†…Œ™‚ž‡оюдвзЦu†І„‰zˆ†ШЛ”™ŽЄ§юЩпјџ›ГНЋzmМытrpvвЬ–{ˆІx‡‚Œ™‚ž‡жэд„’ЅЊ—†оюзˆЄЖ˜‘‚žŠиюдššЈ†“–бژžІеэдs‰Ё‚zb›‡тяЯ“—Еž‹‹НцдЬЖ}“­•†€жьЮЇ™ЅИхж€snИ•оѓфажЦ—˜ЈЪПžœ­И”жђфЅІАŽТЃ|‡š­}ˆ…ЏЂ‰йэйЂЏжаЁ”ЎЏІ–Сщйˆt|І•ŠИфеФЄ~•ЌoБ ~к№к“ІбоОЅЬЛŽ}ŒЋŸ›АЩ­Љ‰vм№кЊЁЏџѕзџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџќњ§йщїнззћїэ§ќ§ѓїћ§ї№ћћ§ћљљїўўћєя§ћќэіќпорћїэщѕќьыпќёчњњќќњњёјќћёщќћ§џџўѕ§ўХвфэЯОјўќь№яћ№хќћ§тъїћїэћњћўџўќњћюїќњ№хюљќњ№хћњћёќўњ№цѓїћ§ї№ћњќьњ§бЬењюпћњћѓ§ў№тфќћљъћўћъкуыјћѕюўџўћљњќў§яїњ№туї§њ№ѕђљ№цќљњњњ§љјјўџ§шєћьшмћяшќњ§уьјќљюўўўєљћ§јёњљћ§§§ѕ§§ищэѓлХїўўњѓюќњќњљќчѓљћярћњќ§ќќћњћ§ћћњљќіќќфђ№иЪЫўћюќњ§џџўџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџйіџЄЏsˆu†~ЪЙ‡y’Ћx|yБЁ„оёк•­оэЮкйЦ—˜Еlƒ’†tЬЙŽВЯФfcnš~•ˆˆњєЮсђєƒžМбЙезЦžЇГ•‹“иэЮœ™Јжв­ЏЌЖо№й˜—Ў ЁЊ–йьзžЇЏЕЎЋ„’Њ—†ДхзŒ[^йэвy Џ}GRняЬšІГxŒŽš„„Šž‡оЗЋоїїжжЦкйЦ•—Е‚””…‡}ДХœ’…zžŠŒйэдŽЃЏ„Šž‡НБЋА›ІМып]TjБ |Кчк ‡wќюЭтњџ—˜Еr…’x†|аМŠ—˜Гt„’жЮ••­ЖхЮ•kgмяд„˜ЏБ ‡оёкq‡­гЪ‰›ЏА‘†й№пžЇЏИЎЋŽЃЇˆ’Šxˆ‡Њ–џѕзџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџўџџћњћћљћњњћћћћепѓћєхћњњџџўћљќјўўќјђњљњњљњћњњяјћєячјёюћњњћљћџџўќџџЭзюѕэзєіђётцћљљёќўѓяц§јё§§§ўџўћњќ§§§ќњќўџўљљћўќњќњћќњќўџўњїњўџўљљћќјјћџўєыёћћћћњњћњќљљњџќњјўџїїђќјђњљњьїћъшсыюц№лйќћњўџўћњћћњќљљњўќњќњќє§џіычћњњі§ўћѕяџџў§џџњљњћљњуьјёію№тфэіјќёцћљќї§ўњѓяџџўћњ§ћњњџџўѓїќ§ї№ёј§ётфўџќљљћўќњћњћќњќћњћќњќџџўџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџўўўџџџўўўџџџџџџўўџџџџџџџўўўџџџџџџў§ўьљџњюрє§џокфњњяўњїў§ўџџџџџџўўўџџџўўўў§ўџџџџџџўўўџџџўўўџџџџџџўўўьљџћясѓќўокфџќ№ў§ўџџџўўўўўўџџџџџџыјўћясўўўџџџў§ўўўўџџџџџџўўўўўўёќџћ№цџџџџџџўўўџўџўўўџџџџџџџџџўўўџџџџџџьљџњюрьљџћясўўўџџџџџџўўўџџџє§џокфџќ№ўўўџџџёќџћ№цџџџўўўў§ўџџџўўўўўўџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџтњџ—˜Еn„’šw„“–Б ‡шѓкЅІТтсО›ІС†‡Ÿœ–жд­Š’Ўh”•cBнядz“Џ„}лчТА›Ўчѕп›ІС[{Т›X‰›­Ž‰†эЦœ›ш§ЏkAоєх•­еьЮs‰Ё‡|b”‹баЅ|ˆІ›„НцЯЈzuнђпšІГ…Œ—ŠждЋq‡­бЪžІо№д•Ў•ŠНхЮЭЖžЇГ•‹“жьЮЅІАŽТЃ|‡š­yˆ…ž…yњѕдуѓє‘žНw|‚žž„НЏЋВЯОŒlnльЮбдРžІиюдt‘Ј˜hNт№е–—Е›•”ДфЯŒ[^йэвƒžЎЇ~мю扛ЏŽ‰†ЬРœS‚ЋeCџѕЮџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџъљџѕшмрѓњітЯћњќћњњђ§ўгвоќєт§§§њњћіќќђє№№тхрёїіфвўў§ћњќњїњўџўћљћљ§ўщђѕпчоїтаћњ§№іњћёъщњўјхзўў§№їќЮзубЪШюьпшруќіьќћ§њљњэќў№лиєћћётцњћњсѓјлЮЭѓєэќіяќћ§ўџўћљћћљќъњўњщйќњќћљћўџўњљњѕњћќєящє§рмкёіяокуѕњяШЯфљюйљљњёљњѓюцљёюї§ўќі№ќћ§яћўљ№хњіљ§џўчѓњіщмўџўљѕљяќўіъсќњњёќўїыфёјћњ№щрѓќєнЭџџўўўўў§ўџџџ№ћўћ№цџџџўўўџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџЖяџ•kgжэдЅІАŽ–†tНБЋ•ЅНхЮЮЖЏЌЖо№й˜—Ў Ё†”–бژžІо№дŠ’ЎЫО—šІБ˜‰ŒихШбдРx†ІЬМŒА›Ќођп‰ЃЖЬМ‘x‹Ћ–„›•”мэЯ’ЏŸ™oƒ”ЬЛ†tˆЋжЬ•жиЦА›Ўе№пs‰Ё‚zb›‡мэЯ„˜Џž‡НАЋЏЌЎмяйy’­ž…y—ндŽe=НБЋ•ЅмэЮЁАИЌС •kgнядx’Џ’’Ÿ›™бб­ЌЇЎИциxnиюзœšЈЊІнчЮШННДле–†vоЗЋЖяї•kgо№д˜—Ў› Ёž‹МцдМЂƒЇ™Ѓояжo‡­ФИ†ЃШКŽ}‰ЄА’ƒМъпtpsЇ}ЛцжЂ€vџѕзџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџї§џњѓяўџўћњћѕњћјђюџќњћљќъћўњъꧧ§ўџўћњќ§§§єјќ§ї№ќћ§ўџўћњќ§ћќќњќќћќї§ў§їёћћ§ќћћќњќўџџќ§§§ћћљљќњљљћњњџџўћњ§§§ќњљћ§ћћэіќѕ№ц§јђќњќэћџбЬећярћњћџџўћњ§љљњўќњ§§§џџўфьљќјящћўѕфжџќњћљќюќўрикєюсњѓяџџўћњќћњќіќќюѕёјыт§џўћљњёќўљ№ц§§ќыќўЧОЮєяйјђюџќњї§џњѓяўџўћњќ§§§ќћќэќўљънќњћџџўњљќќћћћњћ§ћћћћ§ќњћѓ§џјяшќњњјўўћѓ№џџўџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџ№њўћ№цўўўџџџьљџњюрџџџџџџўўўџџџў§ўўўўџџџџџџўўўџџџьљџњюрџџџџџџџџџўўўџџџџџџџџџѓќўокфњњяўњїџџџџџџўўўўўўџџџўўўџџџџўџўўўџџџџџџўўўџџџў§ўџџџџџџџџџёќџћ№цџџџўўўўўўџџџўўўџџџџџџўўўџџџџџџџџџџџџўўўџўџџџџўўўў§ўьљџћясўўўє§џокфўћяџџџўўўџџџџџџўўўџџџьљџћясџџџџџџўўўџџџўўўџџџџџџџџџўўўџџџњ§ўўњїџџџџџџўўўџџџџџџў§ўџџџўўўџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџНёџqu†Œ…ЏЂйэйhšЏ•cBйэдЄЏ•ˆˆояЮ•Ўx…’‹„ ”•ˆˆйьЮhšЏ•cBйэдžЇЏЛАЋЊЁЇеьз–ЁжиВˆšЏzˆ‡Љ †ецЭНЁЈЗъцŒsk•‹‘МчЮƒ]jзьЬƒ’ЅЊ—…т№з—˜Еoƒ’š~‰‹‰œ“ˆба­žЇЏЕЎЋЇ™мюж‰šЏˆšŽœ’‚o‚”ž~НБЋ•ЅњєЮияєЂЄЏЗЅЃŒЅЎx‡‡ЪКŠ‰›­Ž‰†ЩНœбдОžІнядx’Џ’’œ™Њ–ИфзЃœ~orйьЮЁЏЏТ›Є†uмяи’Џœ™„”–ž‡оЗЋмјїƒ™Џœ€ЉІќюЭоїџдзЦ„˜Џ˜‡жаЁА›ЎођпЏЌЖџійџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџїўџљёюњљњ§§ќўџўђіњљђэўџўњјњћљћўџўїјћјєєљљљћљљћљћ§ў§сђћѕубўџўљљћџќњќњ§ьњ§бЬеўєтќњ§љљњъїќэьрљяхўџўњіљњјњє§ўїычюњ§јытќњќѓ§ў№тфљјїњњњюїћѓюц§јёјјњўќњќњћўў§ћњ§яњќњ№хњљћјјљџќњњјћџџўміџмЪПэклќќљуьј§јюњљќёјћѓяъ§їёћњќьљўішнћњќќќћќњќїўўюёяјъф§ў§ѓјћцѓ№іудёќўїыф§§ќћњќјјљџќњџўџэіќцъхјьнџџўј§џўјђњљќєљњ§јёќњќўџџ§§§џџўџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџољџ•Ў}†ššЬСž‹”Ќx€†›„А“‰Хэпs~ЉЇ›ќюЭзіџd‰ЅЬЌcЊЁЏЖхз•kgоюдкйЦ’•ЕЬСœx‹ЋŽ‹„–Œ†жиВœЏ”‹баЅžІтёд—˜Еoƒ’ž~œЉЋЈzmИшпэЕ‚хћџ•ŸН”†‰у№ЮŸМ™|hоявo‡­ž~НБЋ•ЅоэЮажЦ•˜Їœ•ЏЈояйЏЌЖйэйЁЏЏТ›uЊ˜ˆчёзІС„”–ž‡оЗЋИ№їƒ\eКцЬ€ooš”ˆ„“–ž‡оЗЋмјї{’­„Ž‚ž‡НАЋЏЌЎжэйЅЬЙŽЎЮԘmgмюе}“­•†€ЖхЮ•kgзэд…‘ЅЕЦœotџѕЮџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџўџџќњќњљќќ§ќђљћётхћћњњњњќњћѓ§џјяш§§ќџџўяќџучтћъйќњ§ї§ўњѓяјўўќјђљљњ§ћњљљќшѕљбЬгўєт№ј§шру§їэќћ§§џўњљњњљњљљњїћњћѓяъћџћъкіўџШЯфљьиќџўлкюфщщџќёњљќљљњџќњћљќјўўэѕђжазћѕх§§ќўџў§§§ўџўѓјћцѓ№їфеќњќўџў§§§ћњќљљњџќњўџџљѕљі§ўьяюњ№цћњќљљњџќњџџџфьљћїяљљњўќњ§§§ўџўћњћіњћ§јђњіњџџўфьљћіюї§ўњѓяяќўёът№ѕёјыфџџўџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџўўўџџџџџџўўўџџџџџџџџџџџџў§ўўўўџџџџџџџџџџџџўўўў§ўџџџџџџыјўњэрџџџџџџўўўџџџџџџџџџџџџўўўўўўџџџўўўџўџџџџџџџьљџяьрокфџќ№№ћўћ№цџџџџџџџџџьљџћясўўўџџџўўўџџџџџџўўџџџџўўўџџџў§ўџџџўўўьљџњюрџџџў§ўџџџџџџўўўџџџўўўџџџўўўћўџўњїўўўџџџў§ўџџџўўўџџџџџџёќџћ№цџџџџџџўўўџўџџџџџџџџџџўўўџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџИяџxnиюзššЈ„“–ž‡НЏЋїоОољџkŒЎ˜hLоэебеЦžЇЏНБЋtŠЅА‘}чѕпІСeŽ–…eGеТœŸЇП•Œ”оэЮбеЦžЇЏЛАЋˆšЇПЃ‹мѓх‡šЏž…мэвЁАИЌС sdg›„оюЯl‡­ЇtИфжПЁ~žЇ­™ІЋЩГx†Іš„ЊЃ‘§юЮшћџЂТ–Œ€ž‹о№дŽ“ЎЪПœЊЁ­Жхз•kgо№дŽ“ЎеТœІП„”–ШКx†ЄŽš„Њ™Šљєзл№ѓЏЌЖо№й˜—Ў Ё„”–ž‡оЗЋжіїЅеНŽІП‚”–…‡}ЏУœŸwlм№и„˜Џž‡оЗЋџџїџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџ§џџћљњёќўњ№цћњќљљњјћњўјђє§џцрхјьхјўў§јђљљћџќњњљќќњћўџџ§§§ѓјќя№эњёъ§§§ћљћјўў§јђљљћџќњјњ§єы№џџ§ќњ§фьјюљёрикєюсњѓяћњћџџўњљќќњњїўўћєяљљћщїњњщйћћ§њњњ§§ќџџўђ§џггпћђрќћќє§ўцрхћёчќњ§ї§ўњѓяўџўёјќњёъ§§§ћњќ§ћћћћ§ћњњќњќџџўўџџ§§§ўџўћњќ§§§ћњќљљњџќњўџџћњћќћћ§§§ьїќёъсђіёїьцџџўћњ§љљњџќњџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџ§ўџёќўћ№цўўўџџџўўўџџџўўўџџџџџџўўўџџџўўўџџџўўўџџџџџџџџџџџџџџџёќџћ№цџџџџџџџџџўўўџўџњ§ўўњїџџџџџџџџџў§ўџџџўўўў§ўьљџћясѓќўокфџќ№ўўўџџџўўўџџџўўўџџџўўўџџџўўўџџџџџџўўўџџџџџџўўўџџџў§ўўўўьљџћясўўўџџџ№ћўћ№цџџџўўўўўўўўўџџџџџџўўўџџџў§ўўўўџџџџўџџџџўўўўўўџџџў§ў№ћўћ№цў§ўџџџџџџўўўџџџџџџўўўџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџсљџЖИПЮвЖ„’ЅЊ—†оюзˆЄЖœ’‚o‚”ž~НБЋ•ЅоюЮ’ЇЖ“Žž‹‹МцдПЂƒžЇ­НЏЋкйО•ЕЇ•ŠИфжПЁ~ЪФЕ‡š­yˆ…˜„yзцШАГЕаЭ­ЋНЗ†rsЪПœ‰›­А‘†л№пбдР|ˆІ›„мэЯ’Џœ™„”–ЉВЂ€tмюзЊЁЏмюз„˜ЏБ ‡м№к„˜Џž‡ЙАЋžžо№дkŒЎ˜hLльебдРžІояд†ЃЖЇмюжˆšЏšœ‹|‚ŒЦЛ‘œšІЏЇо№й•Ўx…•„ž•’оявr‰­Њ—~ояз”Ў’†‰}Ž‰…еТœ›ІПx‚БЁ„м№к„˜Џž‡оЗЋџџїџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџўўўџџџџџџўўўџџџ№ћўыыхњяуќњћќњќ§ў§юљќњ№хљїњљљњџќњћљќљ§§њјѕњљљћњњліўѕлУљљћїњљќјђљљњшѓјѓюрњѓюќњћќњ§уыїќјя№ћ§ыыхњяуѕњќяяюњ№щћњ§ќњћї§џёє№лзтњіыџџўїљ§ќјєњљћіњћћѓ№ўў§ќњ§џџўшє§іщмџџўњјќјјљџќњќћ§ѓќ§црхјыхіќ§§їёќћ§ўџўќ§§ќњњџџўђј§ётхёљњэющљ№ц§§ќўџўќњќљљќњљљфьїџќёћљќќњќўџўќњќћњ§ћњњёјћњёъ§§§ћћќћњњџџўћњ§љљњџќњџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџиїџœ›Јo‚”ЅБ†ymžŠоядЏЌЖНшйotйьЮЃЏžžŽЏЇœНшйЈzuМщпПЂƒŒЃ­˜†ецШššЈЊœ–КфзжЖ‡›ІСž‹тёд——Е‹Ÿ›еЫšЅЖПЄмѓх’Џ›œ™wƒœ’}•‹”ояЮ•Ў•ŠеьЮ–ЁжиВˆšЏxˆ‡„ž‡иЖЋлёы•­т№Ю“—Еž‹‹йэдžЇЏxŸЋžg6о№й•Ў•ŠйьЮŒЃЏž‡зэдƒ’Ѕ„Ž…ž‡йЖЋ§їьџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџёќџњ№цњљћшїћљщйќћќўџў§§§ёќўјыфўџўћњћћњћ§§ќїўўћѓяэќџљънћњћќћќёќўњ№цќњќ№ќўћ№ф§§§ќћќ§џўљљњѕћћќї№ѓћ§ётхџџќћњ§§§ќюјќњ№хћљћўџўќњќћљќэћўбЬеўєтќњ§ћњћћњќљљњџќњџџџћљќ§џўњљњќћћўџўљљћшїњјчзўџўќњќћљќўџўћњћќћќяќўјытћњќљљњџќњџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџўўўьљџћясўўўџџџџџџўўўџџџўўўџџџџџџџџџўўўџўџўўўџџџўўўџџџџџџўўўџџџўўўџџџџџџџџџў§ўџџџџџџў§ўўўўџџџў§ўўўўџџџўўўўўўўўўџџџўўўџўџёќџћ№цџџџџџџўўўџўџџџџџџџѓќўокфџќ№џџџўўўџџџџўџўўўџџџџџџўўўџџџџџџўўўџџџџџџњ§ўўњїџџџџџџџџџў§ўџџџўўўџџџџџџўўўёќџћ№цўўўџџџўўўџўџўўўџџџўўўёќџћ№цџџџўўўџўџў§ўџџџўўўџџџьљџњюрьљџњюрџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџеіџs‰Ё‡|b”‹баЅžІлюд…ЇГ–jYняд™ЄГщаЁ­­гльд‡šЏyˆ…ž…yнядžЅГебЌЬЦМnˆЋšwЊœ–йьзžЇЏœЉЋ‡rmжаІжиЦnŒЎЇ…]о№й•Ўt‚жЮ•s‰­ž‚•‹“мюЮ‡šЏž…жьвЅІАŽТЃ|‡š­x†…Б ‚м№кˆšЏ›‡иьЯœ›Ј•‹”мюЮ}’­‰™‰Ќžˆмяи’Џšš™ŽŸ–„Šž‡ЙАЋ˜ŽžќюШкїџŠЊЕЂ”eЈzsКъп˜nlчёе›ІСž‹жэ䆓Ѕo}„ЬЛ†m‡Ћƒˆt‰…вЭžžІжэдЅШКŽ{ˆЄ}Š‚Ž‰ЬРœ}ŒЋŸ›ВЫ­ŒlnКхЮІˆwџійџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџэћџаЪдюьпшруќѕьћњќюќўбайјщжшњўцдЯюєяьыуќ№хћљќфьјќјяћџўэъёђѕяћёъэіќьэхјыуўџўљљћіњљэяяєяц§јђэїќњяхє§ўётхьѕјќёцћљќћљњћљћў§§ќњ§фьј§ћ№њјњѕњћќєяћљќуьјњѕьџџўшѓќїънёќўњ№цњїњџџўтыјьѕюїърџџўњљќћќћњљљэїќѕъсўћљќћ§ўў§ёќџъыхђысњђює§џїычыљўјьоќћќ§§§ћљњњљћќљњыіќјысюїќћ№хќћ§ўџўњљњяјћјьфтъїёѕюњ№щњљќюљћєяцљёюі§ўћѕяџџўџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџољџ‹”Ўž‰†о№дnŒЎŠ€]И•ЛьфЂ€vжьзЅІАŽ–†tЙАЋx†žЬКŒбеФžЇЏНБЋtˆЅкЯ•ИžЕжђфЅІАŽТЃ|‡š­yˆ…ž…yоюдкйЦ—–ЕпжЋІСˆ•–ЧЙ”Є­•ˆˆНчЮЈzuиёпœšЈŽЁŽŠˆеТœŸЇП•Œ”ояޘ—Ў Ё†”–ЏР˜Є†uо№и“ЎжбІŽІЖŒˆt‚жЮ•s‰­ž‚•‹“жьЮ„’Ѕ’“†›œ™ž‹тёд’Е—‚m•Œ”мюЮЊЁЏЖхз•kgо№д•Ў•ŠНчЮ†ruЬОœбеФЄЏoˆž~НБЋ•ЅжьЮe‹ЅЈpLоѓпo‡­Œ™~ž‡џідџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџўџџќњќќћ§ўџўэїќюэх№тујўћћѓ№ўџўћњћѕњћјђюџќњћћ§іњћ§јђљљћџќњєјќќјёњљњўџ§ћњћѕњћќєяќњ§фьјќјяјўўђіђщсф§јю§§§ёјќњёщћњћћљћїўўћѓяёќџљ№цќ§ќёјћњёъ§§§ћљћўџўћњќ§§§єјќцѓ№їфеўџўюїќћёчђћ§ётфэіљќёцћљќќњћћљћўџўќњћћњќ§§ќќћќ§џўђјњќіюћљћџџўќњ§ї§ўњѓяўџўќњќћљќїўў№ёяє№ъ§јђћњћњљћљљњџќњћљќўџўєљћћѓюџџџњљќћњњќћќџџўџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџє§џокфўћяџџџўўўџџџўўўўўўџџџџџџўўўџџџџџџўўўџџџџџџўўўўўўџџџўўўёќџћ№цџџџўўўўўўџџџџџџўўўџџџўўўў§ўџџџўўўџџџў§ўџџџыјўћясњ§ўўњїџџџўўўџџџџџџўўўўўўўўўџџџў§ўўўўџџџџџџџџџџџџўўўџџџўўўџџџўўўџўџёќџћ№цџџџўўўў§ўџџџўўўьљџњюрџџџў§ўџџџьљџћясўўўўўўџџџћџџіэђџџ§ўўўџџџџџџџџџњ§ўўњїџџџўўўџџџџџџџџџўўўі§ўљ№юџџўў§ўџџџўўўў§ўџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџнјџx’Џ’’œ™„”–ШК|ˆЄПЄˆд№хЯЩВˆ™ЏеО”ІП„”–ЬЙезФžІГЏЇœояйЏЌЖжэйЅЊВŽ–†xo‚“ž~НБЋ•ЅоюЮŽІЖŽŠˆЬРœ•Ћояޘ—Ў Ё†”–еۘ­ехТœ›Ј•‹”т№Ю—˜Еs…’žœ‚ЏЇœо№й•Ўn‚—ŽwЬОžпкФ›ІСx‚Žš„Њ™Šмюз‡šЏž…жьвЇ™Ѕмю扛ЏŽ‰†ЬРœo‡Ћl‘~ŒdIояЮА›Ўчѕп{œСЩЏn[ІƒT?џѕЬсјџбжЩžЏn=QиьЦхФБРЩуЇЏОќюЫ№§џ•АгЃœ™§юЫ№§џ‘ЏгЃœ“иКЖОъьЁquођнŽІЖА’ˆџљпџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџћњќћњќ§§ќћњќ§ћћјћ§єы№јў§§іёёј§љ№ш§§§њљћіњћљїёѓыёќќњ№ќўљюфўџўћњћыїњякињљљљљњўћљ№їќнкућљэёјћњ№щћљќўџўћњќќћќѓїћќѕяћљќпіўѕрЪћјћ§џўњљњїљњђъя§§ћўџўќњќэіќљ№хѕљњ§јђќќќшѕќїънћљћџџўћљќфьјўћёќњћўў§ћњ§№іњї№ъљєєѓјњљ№э§ў§ќњќ§§ўэљќќ№уёљ§їъцяћ§ыннушюрззщвзє§ћє№щШдъзШОџќяє§џижсннтўћює§џУвсзШНјьт№ћ§ішф§ўўќ§§ќњћџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџшћџЂТ–Œ€ž‹мяд’Џœ™Њ–оюзЏЌЖжэйЅЬЙŽезФžЇГo‚“ž~НБЋ•ЅнюЮx’Џ’’œ™„”–ЬЙйзФЯЯЦ”ЌŽ –А’ˆоёпВЮЦƒwž‡Ифв–†vНБЋ‘Ѕ№цУє№№џџћиїџœ›Јx†”“„ž‹‹лэдбдР†‹ІŸž–oƒ”Ž™~ž‘ˆкюв\ІЮЎbŽ“ЎчХœќїёмјџ}“­•†€ояЮ‹”Ўž‰†тёд•Е…ŽŠŒ›Œy‰‡ž…yо№дА›ЎКъп˜nlЖхе•kgйэдШФЗw‡Єœ’}•‹”мюЮ˜ЏЇ}Жхж˜mgЖхе˜mgиэеНЁЈџњцџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџ№ќџумнггнћђрќћќџџўћњ§§§ќќњќўџў§§§ўџўћњћіњћєіђётцњљљљљњџќњћљќџџўћњќћњќ§§ќћњќіњћёѕђјэчћњќќ§§ќњћёќџѓячћѕяфьјїћёјђюџќњћљќџџў№ќџ№онёќ§њ№цљљћњљљќћћї§ў§їёћћ§§§ќњљћљњњепђџјччї§њъйёјќћёъ№ќџ№онфьїћіюўџўќњќќћ§§џўъіњїы𧧝фьјќјяє§ўётхє§ќјьшї§ўњѓяўџў§ћќюј§њ№хћљћџџўћњ§ќњњўџўњіњўџўњіњёќўњ№цџџўџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџёќџћ№цџџџўўўџўџўўўўўўўўўџџџџџџыјўњюрџџџў§ўџџџ№ћўћ№цџџџўўўў§ўџџџўўўџўџў§ўџџџџџџўўўџџџџџџџџџџџџўўўџџџџџџўўўьљџњэрџџџџџџџџџёќџћ№цыјўћясџџџџџџўўўџџџўўўџџџџџџыјўћясџџџў§ўўўўьљџћясўўўџўџџџџџџџџџџўўўџўџџџџўўўџўџџџџўўўёќџћ№цўўўџџџџџџџџџўўўџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџжіџЅШКŽ{ˆЄ{‰‚ˆ‚ž‹•‹“чёЮŸЇСP|”І~Fо№йА›Ўкђпu†ІЇzмю扛ЏŠˆ†ШО—{ˆЄ}Š‚Ž‰еТœІП„”–ž‡оЗЋтњї“—Еx‚‹žž„НБЋtˆЅВХ•€ooœ“ˆба­ЌЇЎжэи„’Ѕ†Ž†аؘžЇЏЛАЋ’ЇŸ™•Œ”иэЮššЈ†“–е٘жиЦ”ЎЏІ–КхйЭГ‡ŒЅЖ}ˆ‡бЫ™žЇЏНБЋr‰Ѕž|мюв‚˜Џ€†}ЪКЊЁ­жьз„’Ѕ’†’‹БІ”оёкR€­р R§їђџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџўџџћњћќњњќћ§уыїряяэдЪњјјўџўќћќђїћњєэўџўќњќўўўћћ§ќњњџџўњјќћњћќњћќћ§уьјёѕюьюъљюфћњќјјљўћљ§џџљјљћћћљљњўћљэіќѓяцьяюхыхъчйјыт§ў§ќњћєјќћіяљљћўћљћњ§ќћћњјњфљўітЯєјќіі№ќїёћњќ§§§зѓ§ѕкПќќќныј§ѕфјјњџќњэіќрорўћ№ьї§їыс§ћћћљќўџўїјњљѕєљјљћњљўў§щіќљщлџџџў§ўџџџџџџўўўџџџў§ўџџџџџџџџџўўўџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџјџџЕРсn‡ŸšwЊœ–льзбдРžІНшд†ruЪПœЊЁ­оэзжзЦЏЌЖкюйŠЊЕЂ”eЈzsКъп€jlŸ›—бб­žЇЏЕЎЋЇ™мюж‰šЏˆšŽœ’‚o‚”ž~НБЋ•ЅѕѓЮдшыŒЃЏu~ЇzмюжœЏ’‹ ”s€ˆЪЛ‹ЊЁ­ояз‹”Ўž‰†жэдЅЅБŽ”zm•‹”т№Ю——Е‹Ÿ›бЫšw‡І—}ЪПžœ­И”жђф„’ЅЊ—†т№з’•Е ”s€ˆЪЛ‹Є ­дфЫІ™ЅмюеœЏ—Žoƒ’š~А“‰иёп˜šЈžŠНшд†ruІЕœЉ‰tк№кžІџідџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџђ§џЮШкьэсњ№хќњќї§ў§їёќћ§їўў№ёяћёъќњ§јўў§јђ§§§ёќўъыхђысћѓяє§џїьшіќќ§јёљљћўќњќњћџџўћњ§яњќњ№хњљћљљњџќњћљќџџўўўўћњћћћќќњњџџўњњ§љљљћњљ№їћћёщќњ§ўџўќњќќћ§ўџўћњћшїћљщйћљћ§џўљљњѕћћ§ї№юј§љ№х§ћћњњ§њљљўџ§ќњћќњќ§џўљљњћњљ№їћћёщќњ§яќўјытџџў№ј§№туњљјњњњќњћёќџњ№цќћќїўў№ёяѓ№ъњѓюџџўќћ§џџўџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџёќџћ№цўўўў§ўџџџўўўџўџў§ўџџџџџџўўўџџџџџџёќџћ№цўўўџџџџџџџџџўўўџџџѓќўкйфўїшџџџџџџўўўџўџўўўў§ўџџџџџџёќџћ№цыјўћясџџџџџџўўўџџџёќџћ№цџџџџџџџџџўўўџџџџџџўўўџџџџџџџџџў§ўўўўџџџџџџџџџўўўџџџџџџџџџўўўџџџџџџўўўьљџњэрџџџџџџњ§ўўњїџџџџџџѓќўокфџќ№ў§ўўўўџџџўўўџџџџџџџџџўўўџџџўўўџџџўўўџўџџџџџџџўўўџџџўўўўўўџџџўўўџџџџџџўўўџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџжіџ„’Ѕ‰‘†Šˆ†ШО—{ˆЄ}Š‚А‘Хэп‹s~„””ž‡оЗЋжії„’Ѕ’†И”йђфЄЏs€ˆЪЛ‹ˆš­•Ž‡жуУБЊЏк№кv†І‰z}|‰ŠƒН›ˆођцЮеЦ„’Ѕ†Ž†аؘžЇЏЛАЋ’ЇŸ›™Юб­ЅЅБŽЕ€mоєцx‹­ˆ„—‚m•Œ”йьЮЂЏжаЁ”ЎЏІ–июй—˜ЈЪПžœ­И”тіф“—Еx‚‹žž„НБЋtˆЅВХ•Їwoиёп˜šЈ“ˆаоО–ЁжиВˆšЏ›‡оюЯ‹”Ўž‰†мядa‘ЏЋd=ИщфТЃ~ЊЁ­оюзЏЌЖмяй‚˜Џd}ШЋcœšЈЏЇняйœІГ’˜•›œ™ž‹июдœ›ЈŠ”§эУџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџўџџќњћћњќћњћ§ћќќћ§уьјќїюѓ§џљяшћњќљљњџќњўџџќњћњњќњљљўџ§ћњћ№їћћёщќњ§ћњћўџўћњћџџўьј§јысћћќюїћњ№цјўў§јђќњћєјќќї№љљћџќњћњ§іќќ§јёћњћшїћљщйџџўљљќђјљќіюћљћўџўєљћ§јёћњќ§§§ёќўљ№ц§ћћњњ§њљљ§џ§њљњћћћљљњџќњэіќѓяцњђюёќџњ№цќћќэњ§бЬеўєтќњ§ћњћўџўќњќќћ§џџўуѕ§ітаїўўќєяќњ§ўџў§§§џџўьї§учсэчйљ№ц§§ќѕ§ўётцћњњ§§ќќћќёќўњ№цћљћџџўџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџёќџћ№цџџџџџџўўўџўџћўџўњїџџџўўўџџџџџџџўџьљџћясџџџўўўџџџў§ўўўўџџџџџџўўўџџџўўўџџџџџџџўџьљџћясџџџўўўџџџџџџьљџћясўўўџўџў§ўџџџўўўџџџџџџџџџўўўџўџџџџџџџџџџўўўџџџџџџџџџўўўў§ўџџџўўўьљџњюрџџџџўџџџџџџџ№ћўћ№цџџџўўўџџџџџџўўўџџџўўўџџџџџџџџџѓќўокфўћяџџџџўџўўўџџџџџџџџџўўўўўўўўўўўўџџџў§ўўўўџџџџџџўўўџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџжіџЅІАŽТЃ|‡š­}‡…ёг™жюѓŒЃЏ†ƒРЄ–ЛьцuptВУ™жЖ‡ŸЇС•Œ”ояЮnЎiTчёЮŸЇС•Œ”оюЮ—ЈЖРЄ›ЛьцuptВУ™жЖ‡ІС„”–ž‡оЗЋКюїЭГ‡ŒЅЖ}Š‡‰‰š”ˆЊœ–йьзžЇЏЛАЋ‚˜ЇІ}–не­_6оѓцЊЋЖицЮЪЙЕйъ쉛ЏŽ‰†ЪПœ‰™­ВФžІˆwмяй}‘­бЫ™ŒЃЏu~ЇzмюжœЏ’‹ ”•ˆˆКцޘnlйьеžЇЏЛАЋˆšЇzˆ‡ЏЁ†мяй}“­•†€йьЮБЊЏоёкt‰­›…šžŠŒо№д•Ўož~ЛАЋЊЁЇџѕзџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџўџџћњћѕњћћѓюќњ§мъїўѕфўџџћњћћћќ§§ќї§§етььъић№ф§§§њјњўџўэіћјыфњўўќјѕњјњўџўќ§§ќќћї§§ХньшлПћ№ф§§§њљћљљњўњљшљўыцйљюфуьјюєюљяхќљќ§ў§љљћџќњьї§јысмјўѕкР§ў§§§§юќўаЮзћякёї§хпућёчмё§юпЪћѕяџўўныљ§ѕфњљњћћќќњњџџўљљќљљљћњљњјњє§ўїъчўџўљљћўћљщє§ѕщ짧ќџўўфьљњѕэўџўњљњџџўњљќѓћќётхћњљўџўќњќљјћљљњўћљщє§ћярўўўџўџў§ўџџџўўўьљџћясџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџтњџ’Е•mЊ–Кцзrelž…оЗЋоїїажЦœ›Јo‚”ЬЛ†nˆЋ›wШРЃx†ЄЪЛŒ„˜­ž‡иЖЋл№ыЏЌЖтёй“—Е{„‹Њ˜„Жхз•kgйэдЄЏ•ˆˆояЮ”ЎЏІ–жэйЅІАŽТЃ|‡š­}ˆ…ЏЂ‰оюйкйЦИžЕЦяф“…ˆ{„Њ˜„йьзžЇЏЙАЋ{ˆž}‰‚ЏЂ‰оюйВЮЦІˆwмяйWˆ­–|IНБЋЅ§эУеіџs‰Ё‡|bИ”оѕфo‡­š~Ž‹‰еТœІПЊ–Жхз•kgзэд…‘ЅГХœЂ€vмюзˆ™ЏЦК”—˜ІДКž“…†ž‹йэдŽЃЏЊ™ŠоюзЏЌЖКхйЭГ‡ŒЅЖ}Š‡‰‰š”ˆЊœ–льзілРџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџѓ§џшсфќіьќњќє§ўїьшљљњџќњјўџ№ѕђњ№цњљћ§ћћэіќяюхћёщћћ§§ћћћњ§љљњџќњўџџ§§§§џўњљњќћћќњќї§ўњѓяўџўћњћћљћє§ў№тх§§њўџўћњћѕњћќєяќњ§уьј§њяјўўђіђ№тфїўћќі№ќћќќњќўџўљљћџќњњћ§дпђ§іхёќўѓячћѕяџџўмыљјярџќњћљќџџўэћџбЬеяэр№туџџћњљќњњњёјћњёъ§§§ќњќї§ўњѓяяќўёът№ѕёљьхџџўёј§эющљ№цѕњћќі№ќћќўџўћњћќњќўџў§§§щњўљщ駧§уьјюєюњ№цќњќї§ў§їёџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџыјўћясџџџџџџў§ўџџџўўў§ўџџџўџџџџџџџџџўўўџџџўўўџџџўўўџџџџўџўўўџџџўўўџџџўўўўўўџџџўўўџџџўўўёќџћ№цџџџыјўћясў§ўџџџџџџыјўњюрьљџћясџџџџџџў§ўьљџћясџџџўўўџџџў§ўџџџџџџўўўўўўџџџџџџџџџџџџўўўџўџџџџџџџџџџўўўў§ўџџџ№ћўћ№цўўўџџџџџџџџџўўўўўўџџџў§ўўўўџџџў§ўџџџўўўьљџћясџџџџџџџўџўўўџџџџџџўўўџџџў§ўџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџиїџššЈe‹–ШЇ_žЇЏНБЋА›Ікђп~ˆІНБ’ХУЙБЊЌйюкЬФЗˆЄДš‘‚’˜–œ™Њ–мюзZŠ­ЂvIоюзЏЌЖняйšІГžŠŒЛчд{xvœ€ЏЇжэйЅŽ™††ŠеۘА›ЎчѕпІСc–ЁsHльзавРžЇЏœЉЋ‡rmВЧІШБ‡ЄЏ•ˆˆояЮА›Ўчѕп›ІС[|pHњѕзияєДДЕждДm‡­ІtоэебеЦЄЏt‚ˆА‘}ођп†ЃЖ„‰Њ—†т№з’•Е ”rˆЊ—~ояз•Ў•Šояޘ—Ў ЁЊ–”лзb7оЗЋзіїƒ’Ѕ’…И”оѕфo‡­š~‰‹‰œ“ˆба­žЇЏоЗЋџџїџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџёќџњ№цэїќћ№уљљћўќњќњќџџџёљ§аеуњьзћњћўџўћљћяњ§љяфћњќ§§ќќњќёќўкнсњяс§ў§§§§џџўћљћќћќёќўъшфыэхљюуўџўњљњћњњѓїћќї№ќњќўџџ§§§єјќњђюіќ§ќїёыіћѓьсєђяяѕђњяуњљњэіћњ№хќњќ§ўў§§§яјћјэцџџўюќџЦЬжлЭФыѓэјысјўўќїёћњћљјњћљњыљџјэпћљљќњќёќ§йерњіщћљћќљќ§ў§ќњќњїћ§ў§ћњќќќќќњќюћ§іърџќњюњўїъс№јќ№туўўњњљќљљљэіњѓяцќї№љљћџќњџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџсљџЖИПвгЖАГЕЏХ­ФЄ~Ž“ЌЪПœ’­y’™–‚]оЗЋжії„’Ѕ‰†ЏЂŽиюйœ›Јo‚”ž~НБЋ•ЅжьЮЅЬКŽ’ЇД“Žx‚‹БЁ„Ицк–†vоЗЋиїїt‘Ј˜hNт№е•ЕЇ•ŠИфжУЃ~šІБžŠŒжэдЅШКŽx†ЄŽš„‰“ŠА‘†й№пŽЃЏˆ’Š›‡тяЯ’•Е ”•ˆˆнюЮšІГxŒ˜„еЭ›•­мюЮˆšЏU€‡–c=мяд}“­•†€ояЮ‹”Ўž‰†мяд„˜ЏŽ™‡Њ™ŠоэзжиЦkŒЎ˜hLйьеЄЏ•ˆˆнюЮšІГ}‚ŒдЮ›ЊЁЏџѕзџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџёќџыыхюэфыыхєяфћєяёјќћёъћњ§ѕќќјђэџќњўџџќњћћњќ§§ќёќўњ№цњљћљљњџќњћљќўџўћњћќћћёћ§№тућћљћњњїўўјђюџќњёќџљ№цњіљ§џўљљњќњљїўўђђяётцќћњўџўћњћ§ћћћћ§ћњњћњќќњћўџџћњћќњќћњћ§џўљљњћњљћљћѕ§ўётцћћњѓјњ§ї№ћљќџџўќњ§эїћљэфџџўфьљћіюўџўќњќќћ§џџўћњ§ћњњќњќјўў§јђёјќјьшўџўћњћћљћѕ§ўётцюјњќёцќњ§џџўџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџ№ќџѕчсџџўџџџџўџџџџўўџџџџў§ўџџџўўџѓ§џЩШмџїуџџџџџџўўўўўџџўџџџџуїџїугўўўџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџвіџ{p’ЮмВЈŸ Yc…]nf|^PвоГZe”]og|^PвоГus˜ЯлЊjd^tsHIMmn]„cbдыЪ]x›ОЁftk•џёПџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџўџџњњќўџ§ћњћћњќњњќћћћўџўњљќњњћћћћџџўњњќ§џ§љљњњњњьїњэлнќњљўџџяјќљючњљћџџўџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџўўџџџџўўўўўџўўўџџџџџџўўўуїџїугџўџџџџўўў№ќџѕчсўў§џџџўўўџџџўџџўўџџџџўўўџџџџџџўўўџџџџџџ№ќџѕчсџџўџџџўўџўўўџџџџџџўўўџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџгіџ‡œ|fhеоГ_~ЁqeTtblрьПqЋIXj]j[ЗŸf„l‹иьЪˆ†ЁЯнЖTi’CHKЏ“`tkЯчПQeSUMЛbGa”lpYŸ~wtk‹яюПдЮибяшMf’Њ†SМЕЅt~™GXllpYŸ~wtk‹џёПџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџыћџКЗЫјъЯўџўяћ§элнњљјўџў§§§љљћяјћљючќњќўџџ§§§ўџўњњќљљњћњњњљћьћўёрйъїњєулљљћљњћўћљњљќџџўџџџўџџљњќяјљъъчэлнљљјљњћўћљњљќџџўџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџўўўўўўџџџџџџўўўџџџћ§џўњїџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџє§џуфч˜ЖаЊšчёзБЋС­АКлюзЈžЌчьЯЕЊХъіпАЉХ§ёдџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџхяћќїяўџўђћ§лзсєњянйуђњ№лжрђњялжрџќяџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџўўўьљџњюрџџџ§ўџџџўўўўџџџўўўьљџћясџџџџџџўўўўўўџџџ§ўџџџўџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџђ§џ›Зи­™ŠйхЬЊЁЏЖхз•kgс№дЖИПедЖžЅГАЪЌŒ\cКхвюК‡иїџœ›Јr„”Њ—~пюзНКНШФЙЁАЕхЯ ХОвжЫбџќюџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџљўџьђѓорр§ѕцќњ§ї§ўњѓяёќўыыхђюфъсцѓіяјэшщњўњщйёќџњ№цћљћќњќіўўаехъщзрикќ№сцїўзбжџћэџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџёіќќі№џџџџџџџџџџџџџџџј§џїђђџџ§џџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџј§џїђђџџ§џџџџџџіќџњѓёџџўџџџџџџњўџѕёѓџџќџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџј§џїђђџџ§џџџђљ§љђяџџўџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџєџџ(dФ№ДLА№џ_(F(Z№ДL’лљD!?%BfьКUG‘й;)"$.>ЬF+[ИѓНZўџџ…Ьѓ*$C+99ƒB$ъёЪ LЎВPєўэcФ8(<<<НpFўўя…Ьѓ*$C+99ƒB$§ђЪ†Ьѓ/(E!08Њi0(YЉˆ‘M++Q3>9K&$южhЧ8& 7<<&8( <<<ВpFbД7(.08УˆI7kМ№РaMІхdZ8(<<<НpFџўяєџџ+dФёЗQџџџўџџ…Ьѓ*$C+99‚B$jЏЙ/-0:Иp0+hЙ№ДLŒйљB7Hi8(<<<НpFџўяџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџєџџ%dФа›A˜ан_&<$ZŸ†:)9vйЊ[([КцЙUЂЊгдиОB‡ЙЅK+[­ѓНZюџџ$LАяЖW№ўў%]Л”•F5#JP+<ѓъЋ(dФеЁGуттћђшюџџ$LАяЖW№ўў%]ЛлЋH&OГ№ЙYмјџЇ™ЋV цЎN•Нф1jчЗN(hЧ№БGєџџ(dФеЁGутт№ђш+dФёЗQКёџH&X7^ІЋ_"]e$([еЁGуттћђшџџџєџџ"dФ’l/ЛЇžьђй$LАяЖW№ўў]ЛюАJЃш§l.@ `—Ÿi$#GŽзЁL(dРеЁGуттћђшџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџєџџcФT<;TZ_YtU"Jly‚@)(U˜юКUPŸр1 ˆfKьсЕ+[ОѓНZшўџ)@ЃіЩmїџџ*tЮ,B&Нi(2uТмЄIcТT=`ZZшЖ|шўќ)@ЃіЩmїџџ,tЮгž?)EЈіШkќџџђћњZОёФdЙбюДЌЎёъЪ(hЧ№БGєџџcФT=`ZZнЖ|+dСёЗQФѕџ>'e)Zw"*#—ˆDf4QZT=`ZZшЖ|џџќєџџ#dФ–r23m“ŸU)?“іЩmїџџ!tЮёЗOЋэџe+D `“%'єљдcФT=`ZZшЖ|џџќџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџєџџ(dФ№ДLА№џ_(FY€^&Qw†h)"(SŒщКU.qЪm5U†]&-^„c,уНšLŸнi:#n‰‡/#@%!:ѕЧksЬї’B.!aЈ€`)‰ˆˆрВ“ћџљLŸсi:#n‰‡K&@јрQЄфoA(P{‡v3&%T’IeKo je U itelj kao ON<? -Jov 36, 22. Pou avanje u parabolama  pri ama prenosnog zna enja U Hristovim poukama pru~enim kroz pri e prenosnog zna enja ogleda se ono isto na elo kojim se On rukovodio u celokupnoj svojoj misiji na svetu. Da bi nas upoznao sa svojim bo~anskim ~ivotom i karakterom, uzeo je naau prirodu i ~iveo meu ljudima. Bo~anstvo je bilo otkriveno u ljudskoj prirodi, nevidljiva slava u vidljivom ljudskom obliku. Poato ljudi nepoznato mogu da nau e samo posredstvom poznatog, nebeski pojmovi prikazivani su kroz zemaljske; Bog se otkrio u obliku oveka. Tako je isto i u Hristovim poukama: nepoznato se prikazuje kroz poznato, bo~anske istine predo avaju se posredstvom zemaljskih pojmova koji su ljudima dobro poznati.  Sve ovo u pri ama govori Isus ljudima&  kaze jevanelist,  da se zbude ato je rekao prorok govorei: otvoriu u pri ama usta svoja, kazau sakriveno od postanja svijeta (Mat.13, 34. 35). Isus se slu~io primerima iz prirode i ~ivotna iskustva svojih sluaalaca povezivao je sa istinama pisane Bo~je Re i. Vodei tako misli sluaalaca od prirodnog ka duhovnome, Hristove parabole predstavljaju karike u lancu istine, koji vezuju oveka sa Bogom, a zemlju sa nebom. U poukama uzetim iz prirode, Hristos je govorio o onome ato je u po etku sazdao sopstvenom rukom i ato ima svojstva i mo od Njega primljenu. Sve ato je stvoreno, u svom prvobitnom savraenstvu, bilo je izraz Bo~je zamisli. Za Adama i Evu u njihovom rajskom domu priroda je bila ispunjena saznanjem o Bogu, krcata bo~anskim poukama. Mudrost je govorila njihovom oku, i oni su je primali u svoje srce, jer su razgovarali s Bogom u delima Njegovih ruku. im je sveti par prestupio zakon Svevianjega, svetlost lica Bo~jeg ia ezla je sa lica prirode. Zemlja je kroz greh postala nagrena i zaprljana. Ali ak i u svom poremeenom i izobli enom stanju, zadr~ala je ona joa mnogo od svoje prirodne lepote. O igledne pouke koje Bog ~eli da pru~i kroz prirodu nisu izbrisane; pravilno shvaena, priroda joa uvek govori o svom Tvorcu. U danima Hristovim ove pouke su bile izgubljenje iz vida. Ljudi viae uopate nisu prepoznavali Boga u Njegovim delima. Greh ljudskog roda bacio je neprovidni veo na divno lice prirode stvorene Bo~jom rukom; i tako su Bo~ja dela u prirodi, umesto da pokazuju Boga, postala barijera koja Ga zaklanja od ljudi. Za takve ljude Biblija ka~e da  Vema poatovaae i poslu~iae tvar nego tvorca. Na ovaj na in neznaboaci  zaludjeae u svojim mislima, i potamnje nerazumno srce njihovo (Rimlj. 1, 25.21). Tako su i u Izrailju ljudska u enja zauzela mesto bo~anske Re i. Ne samo priroda nego i ~rtvena slu~ba, pa ak i sami Sveti spisi  sve ato je bilo dato da ljudima otkrije Boga  bilo je pretvoreno u sredstva kojima je On u stvari prikrivan. Hristos je nastojao da otkloni sve ono ato je na bilo koji na in zamra ivalo istinu. On je doaao da mra ni veo, koji je grehom ba en na lice prirode, otkloni  otvarajui pogledu ljudskom duhovnu slavu i lepotu koja treba da zra i sa svih Bo~jih tvorevina. Njegove re i davale su poukama sadr~inu u prirodi i u Svetim spisima novu svetlost, inei ih potpuno novim otkrivenjem. Isus je brao divne ljiljane i davao ih deci i mladima; i dok su oni gledali u Njegovo mladala ko lice ozareno zracima duaevnog spokojstva i blagonaklonosti Njegova Oca, On im je davao pouku:  Pogledajte na ljiljanje u polju kako rastu; ne trude se niti predu. Ali ja vam ka~em da ni Solomun u svoj svojoj slavi ne obu e se kao jedan od njih. A zatim je usledilo divno obeanje i va~na pouka:  A kad travu po polju, koja danas jeste, a sjutra se u pe baca, Bog tako odijeva; a kamoli vas, malovjerni? U besedi izgovorenoj na Gori, ove re i nisu bile upuene samo deci i mladima, nego i svima okupljenima u velikom mnoatvu gde je bilo ljudi i ~ena optereenih ~ivotnim brigama i poteakoama, razo aranjem i tugom. Isus je nastavio:  Ne brinite se dakle govorei: ata emo jesti, ili, ata emo piti, ili, im emo se odjenuti? Jer sve ovo neznaboaci iatu; a zna i otac vaa nebeski da vama treba sve ovo. Zatim je pru~io svoje ruke prema sakupljenom mnoatvu i rekao:  Nego iatite najprije carstva Bo~ijega, i pravde Njegove, a ovo e vam se sve dodati (Mat. 6, 28-33). Na ovaj na in Isus je protuma io poruku koju je sam dao u ljiljanima i travi u poju. On i danas ~eli da mi ovu poruku itamo na svakom ljiljanu i na svakoj travci. Njegove re i su pune obeanja, i one ja aju naae pouzdanje u Boga. Hristovo u enje i poimanje istine je tako dalekose~no i duboko da je svaku pojavu ili promenu u prirodi mogao iskoristiti da bi prikazao neku zna ajnu istinu. Prizori i pojave na kojima se naae o i i danas zadr~avaju povezani su sa nekom duhovnom istinom, tako da se parabole Velikog U itelja mogu razabrati iz same prirode. U po etku svoje javne slu~be Hristos je narodu govorio jednostavnim jezikom, tako da je svaki Njegov sluaalac mogao lako i da shvati istine koje zaista mogu umudriti na spasenje. Meutim, u srcima mnogih istina nije uhvatila dubok koren, te je opet brzo ia ezla.  Zato im govorim u pri ama (prenosnog zna enja), ka~e On,  jer gledajui ne vide, i ujui ne uju niti razumiju. Jer je odrvenilo srce ovijeh ljudi, i uaima teako uju, i o i su svoje zatvorili&  (Mat. 13, 13-15). Hristos je ~eleo da ljude podstakne na istra~ivanje. On je nastojao da bezbri~ne probudi i da im u srca utisne istinu. Na in prou avanja posredstvom pri a sa prenosnim zna enjem bio je veoma popularan i cenjen ne samo kod Jevreja, nego i kod drugih naroda. Uspeaniji i delotvorniji metod pou avanja ni Hristos nije mogao upotrebiti. Da su Njegovi sluaaoci eznuli za spoznajom onoga ato je bo~ansko, oni bi razumeli Njegove re i, jer je On uvek bio spreman da ih iskrenom istra~iva u razjasni. Narodu koji nije bio spreman da primi, pa ak ni da shvati izlo~ene istine, Hristos je esto ponavljao svoje pouke; i to je bio jedan od razloga ato im je govorio u parabolama. Povezujui svoje pouke sa prirodom, svakodnevnim do~ivljajima i prizorima iz ~ivota  privukao je pa~nju sluaalaca i time delovao na njihova srca. Kada su kasnije posmatrali predmete i pojave kojima je Hristos ilustrovao svoje pouke, seali su se re i bo~anskog U itelja, a srca su im bila otvorena za prijem Svetog Duha, i zna enje Spasiteljevih re i postojalo im je sve jasnije. Razumeli su sve ono ato im je ranije bilo tajanstveno, i sve ono ato u po etku nisu mogli da shvate postalo je o evidno. Isus je tra~io prilaz do sva ijeg srca. Slu~ei se razli itim ilustracijama, On je uspevao ne samo da istinu prika~e u njenim razli itim fazama, ve i da apeluje na srca razli itih sluaalaca. Slikama uzetim iz njihovog svakodnevnog ~ivota probudio je njihovo interesovanje. Nijedan od onih koji su sluaali Spasitelja nije se u Njegovom prisustvu mogao oseati zaboravljenim ili zanemarenim. Najni~i i najgreaniji uli su u Njegovim poukama glas pun milosra, ljubavi i ne~nosti. Isus je imao joa jedan razlog da govori u parabolama. U mnoatvu koje se oko Njega sakupljalo, bilo je sveatenika i rabina, knji~evnika i stareaina, irodovaca i poglavara, licemera i astoljubivih ljudi koji su, viae od svega drugog, budno pazili kako bi podigli bilo kakvu optu~bu protiv Njega. Njihovi apijuni pratili su Ga dan za danom, na svakom koraku ne bi li uhvatili neku re  iz Njegovih usta koja bi im dala povoda da osude i zauvek uutkaju Onoga koji je  kako su oni strahovali  mogao privui k sebi itav svet. Spasitelj je poznavao karakter ovih ljudi, i zato je prikazivao istinu na takav na in da oni u tome nisu mogli nai baa niata zbog ega bi Ga mogli izvesti pred Sinedrion. Hristos je u svojim parabolama esto korio licemerstvo i bezbo~nost onih koji su zauzimali visoke druatvene i crkvene polo~aje. Iznosio je istinu slikovitim re ima koje su imale veoma oatro dejstvo. Da je ove istine iznosio u otvorenim optu~bama i ~igosanju njihovih greha oni Ga ne bi dalje ni sluaali i ubrzo bi u inili kraj Njegovoj misiji. Ali On je, izbegavajui zamke, iznosio slikovito samo istinu i to tako jasno da nikakvoj sumnji nije bilo mesta; a za one koji su bili iskrena srca Njegove pouke bile su od neprocenjive koristi. Preko svih tvorevina Bo~jih u svetu prirode, On je upuivao svoje sluaaoce na Bo~ju premudrost i Njegovu beskrajnu milost i dobrotu. Kroz prirodu i ~ivotna iskustva pou avao je ljude o Bogu.  Jer ato se na njemu ne mo~e vidjeti, od postanja svijeta moglo se poznati i vidjeti na stvorenjima, i njegova vje na sila i Bo~anstvo&  (Rimlj. 1, 20). U Spasiteljevom pou avanju posredstvom pri a prenosnog zna enja mo~emo videti ata u stvari predstavlja istinsko  viae obrazovanje . Hristos je mogao ljudima otkriti najdublje istine znanosti i nauke, mogao je obelodaniti tajne koje zahtevaju vekovne napore istra~ivanja i nau nog rada. Mogao je na podru ju nauke dati takve nagoveataje koji bi predstavljali podstrek za nau na istra~ivanja i pronala~enja sve do kraja sveta; ali On to nije u inio. Hristos nije kazao niata da bi zadovoljio ljudsku radoznalost ili slavoljublje i pru~io priliku za postizanje svetske veli ini. U svakoj svojoj pouci, Hristos je misli ljudi dovodio u vezu sa velikim mislima Beskona noga. On nije upuivao ljude da prou avaju ljudske teorije o Bogu, o Njegovoj Re i ili delima, nego ih je u io da Ga posmatraju, kako se otkriva u svojim delima, u svojoj Re i, i u svom provienju. Hristos se nije zadr~avao na apstraktnim teorijama nego je iznosio ono ato je bitno za razvoj karaktera i ato poveava ovekovu sposobnost da upozna Boga i da ini dobro. Govorio je o istinama kojima se treba rukovoditi u svakodnevnom ~ivotu i koje e polo~iti temelj za ve ni ~ivot. Hristos je bio taj koji je joa Mojsiju dao uputstva za odgoj Izrailja. U pogledu Gospodnjih zapovesti i uredaba On je rekao:  napominji sinovima svojim, i govori o njima kad sjedia u kui svojoj i kad idea putem, kad lije~ea i kad ustajea. I ve~i ih sebi na ruku, za znak, i neka ti budu kako po eonik meu o ima. I napiai ih na dovratnicima od kue svoje i na vratima svojim (V Mojs. 6, 7-9). U svojim poukama, Isus je pokazao kako se ova zapovest mo~e ispuniti, - kako se zakon i na ela carstva Bo~jega mogu prikazati tako da otkriju svu svoju lepotu i dragocenost. Kad je sinove Izrailjeve pripremao da budu Njegovi naro iti predstavnici pred drugim narodima, Gospod im je dao dom u prirodi, - izmeu brda i dolina. U svom porodi nom ~ivotu kao i u bogoslu~enju, oni su stalni biil u dodiru sa prirodom i re ju Bo~jom. Tako je i Hristos svoje u enike pou avao na jezeru, na padini gore, u poljima i aumarcima gde su mogli da posmatraju dela prirode kojima je On ilustrovao svoje pouke. I poato su se na taj na in u ili od Isusa, oni su ste eno znanje mogli kasnije prakti no da upotrebe kao Njegovi saradnici. Tako treba i mi da upoznamo Tvorca kroz Njegova dela. Knjiga prirode predstavlja veliki ud~benik koji, zajedno sa Svetim Pismom, treba koristiti pri upoznavanju drugih sa Bo~jim karakterom i vraanju izgubljene ovce u Njegovo stado. Dok ovek na takav na in prou ava dela Bo~ja, Sveti Duh munjevito deluje na njegove misli i osvedo ava ga. Ovo nije ubeenje koje se posti~e logi kim razmialjanjem, ve shvatanje dubljeg zna enja i primanje duhovnih istina pisane Bo~je Re i srcem, ukoliko srce nije suviae pomra eno da upozna Boga, oko suviae zamagljeno da Ga vidi a uho suvae gluvo da uje njegov glas. U ovim poukama uzetim direktno iz prirode, le~i jednostavnost i istota, ato im daje najveu vrednost. Pouke koje se mogu nai na tom izvoru potrebne su svakome. Priroda u svojoj lepoti odvraa duau od greha i zemaljskih u~ivanja, i vodi je istoti, miru i Bogu. Misli studenata i onih koji tra~e istinu esto su isuviae obuzete ljudskim teorijama i nagaanjima, la~no nazvanim razumom i filozofijom. Takvima je naro ito potreban neposredan dodir sa prirodom. Njima treba predo iti na sva stvorena dela u prirodi i hriaanstvo imaju jednog istog Boga; da izmeu prirodnog i duhovnog postoji savraeni sklad, i da sve ato njihove ruke mogu dodirnuti, a o i videti mo~e da predstavlja odreenu pouku u izgradnji karaktera. Na taj na in oni bi oja ali svoje duhove snage, razvili svoj karakter i oplemenili svoj ~ivot. Hristova namera kad je svoje pouke davao u vidu pri a sa prenosnim zna enjem bila je istovetna sa provobitnom namenom subote. U suboti, kao danu odmora, Bog je ljudima dao spomen svoje stvarala ke moi, da Ga upoznaju po Njegovim delima. Subota nas upuuje da, posmatrajui stvorena dela u svetu prirode, slavimo njihovog Tvorca. }elei da mi upravo to shvatimo, Hristos je svoje pouke povezao sa lepotama prirode. Na sveti dan od odmora, viae nego svakog drugog dana, moramo prou avati poruke koje je Bog za nas napisao u prirodi. Hristove parabole moramo prou avati tamo gde ih je On i izgovorio, u poljima i aumarcima, pod otvorenim nebom, okru~en zelenilom i cveem. Pribli~ivai se tako srcu prirode, osetiemo stvarnije i prisutnost Hristovu, i uti Njegov glas kako govori naaem srcu o svom miru i ljubavi. Meutim, Hristos svoje pouke nije povezivao samo sa danom po inka, nego i sa ostalim radnim danima u sedmici. On daje mudrost i onome koji upravlja plugom i seje seme. U oranju i sejanju, u gajenju useva i ~etvi, On nam pru~a prikladnu ilustraciju o svom delu milosti u naaem srcu. On ~eli da mi u svakom korisnom poslu i u svakom ~ivotnom pozivu naemo pouku o bo~anskoj istini. Tada nam naai svakodnevni poslovi nee toliko obuzeti misli i pa~nju da zaboravimo na Boga; nego e nas, naprotiv, stalno podseati na naaeg Tvorca i Iskupitelj§џџџ§џџџ§џџџ§џџџ§џџџ§џџџ§џџџ§џџџ§џџџ§џџџ§џџџ§џџџ§џџџ§џџџ§џџџ§џџџ§џџџ§џџџ§џџџ§џџџ !"#$%&'()*+,-./0123456789:;<=>?@ABCDEFGHIJKLMNOPQRSTUVWXYZ[\]^_`abcdefghijklmnopqrstuvwxyz{|}~€‚ƒ„…†‡ˆ‰Š‹ŒŽ‘’“”•–—˜™š›œžŸ ЁЂЃЄЅІЇЈЉЊЋЌ­ЎЏАБВГДЕЖЗИЙКЛМНОПРСТУФХЦЧШЩЪЫЬЭЮЯабвгдежзийклмнопрстуфхцчшщъыьэюя№ёђѓєѕіїјљњћќ§ўџ      !"#$%&'()*+,-./0123456789:;<=>?@ABCDEFGHIJKLMNOPQRSTUVWXYZ[\]^_`abcdefghijklmnopqrstuvwxyz{|}~€‚ƒ„…†‡ˆ‰Š‹ŒŽ‘’“”•–—˜™š›œžŸ ЁЂЃЄЅІЇЈЉЊЋЌ­ЎЏАБВГДЕЖЗИЙКЛМНОПРСТУФХЦЧШЩЪЫЬЭЮЯабвгдежзийклмнопрстуфхцчшщъыьэюя№ёђѓєѕіїјљњћќ§ўџ      !"#$%&'()*+,-./0123456789:;<=>?@ABCDEFGHIJKLMNOPQRSTUVWXYZ[\]^_`abcdefghijklmnopqrstuvwxyz{|}~€‚ƒ„…†‡ˆ‰Š‹ŒŽ‘’“”•–—˜™š›œžŸ ЁЂЃЄЅІЇЈЉЊЋЌ­ЎЏАБВГДЕЖЗИЙКЛМНОПРСТУФХЦЧШЩЪЫЬЭЮЯабвгдежзийклмнопрстуфхцчшщъыьэюя№ёђѓєѕіїјљњћќ§ўџ      !"#$%&'()*+,-./0123456789:;<=>?@ABCDEFGHIJKLMNOPQRSTUVWXYZ[\]^_`abcdefghijklmnopqrstuvwxyz{|}~€‚ƒ„…†‡ˆ‰Š‹ŒŽ‘’“”•–—˜™š›œžŸ ЁЂЃЄЅІЇЈЉЊЋЌ­ЎЏАБВГДЕЖЗИЙКЛМНОПРСТУФХЦЧШЩЪЫЬЭЮЯабвгдежзийклмнопрстуфхцчшщъыьэюя№ёђѓєѕіїјљњћќ§ўџ      !"#$%&'()*+,-./0123456789:;<=>?@ABCDEFGHIJKLMNOPQRSTUVWXYZ[\]^_`abcdefghijklmnopqrstuvwxyz{|}~€‚ƒ„…†‡ˆ‰Š‹ŒŽ‘’“”•–—˜™š›œžŸ ЁЂЃЄЅІЇЈЉЊЋЌ­ЎЏАБВГДЕЖЗИЙКЛМНОПРСТУФХЦЧШЩЪЫЬЭЮЯабвгдежзийклмнопрстуфхцчшщъыьэюя№ёђѓєѕіїјљњћќ§ўџ      !"#$%&'()*+,-./0123456789:;<=>?@ABCDEFGHIJKLMNOPQRSTUVWXYZ[\]^_`abcdefghijklmnopqrstuvwxyz{|}~€‚ƒ„…†‡ˆ‰Š‹ŒŽ‘’“”•–—˜™š›œžŸ ЁЂЃЄЅІЇЈЉЊЋЌ­ЎЏАБВГДЕЖЗИЙКЛМНОПРСТУФХЦЧШЩЪЫЬЭЮЯабвгдежзийклмнопрстуфхцчшщъыьэюя№ёђѓєѕіїјљњћќ§ўџ      !"#$%&'()*+,-./0123456789:;<=>?@ABCDEFGHIJKLMNOPQRSTUVWXYZ[\]^_`abcdefghijklmnopqrstuvwxyz{|}~€‚ƒ„…†‡ˆ‰Š‹ŒŽ‘’“”•–—˜™š›œžŸ ЁЂЃЄЅІЇЈЉЊЋЌ­ЎЏАБВГДЕЖЗИЙКЛМНОПРСТУФХЦЧШЩЪЫЬЭЮЯабвгдежзийклмнопрстуфхцчшщъыьэюя№ёђѓєѕіїјљњћќ§ўџ      !"#$%&'()*+,-./0123456789:;<=>?@ABCDEFGHIJKLMNOPQRSTUVWXYZ[\]^_`abcdefghijklmnopqrstuvwxyz{|}~€‚ƒ„…†‡ˆ‰Š‹ŒŽ‘’“”•–—˜™š›œžŸ ЁЂЃЄЅІЇЈЉЊЋЌ­ЎЏАБВГДЕЖЗИЙКЛМНОПРСТУФХЦЧШЩЪЫЬЭЮЯабвгдежзийклмнопрстуфхцчшщъыьэюя№ёђѓєѕіїјљњћќ§ўџ                           ! " # $ % & ' ( ) * + , - . / 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 : ; < = > ? @ A B C D E F G H I J K L M N O P Q R S T U V W X Y Z [ \ ] ^ _ ` a b c d e f g h i j k l m n o p q r s t u v w x y z { | } ~  €  ‚ ƒ „ … † ‡ ˆ ‰ Š ‹ Œ  Ž   ‘ ’ “ ” • – — ˜ ™ š › œ  ž Ÿ   Ё Ђ Ѓ Є Ѕ І Ї Ј Љ Њ Ћ Ќ ­ Ў Џ А Б В Г Д Е Ж З И Й К Л М Н О П Р С Т У Ф Х Ц Ч Ш Щ Ъ Ы Ь Э Ю Я а б в г д е ж з и й к л м н о п р с т у ф х ц ч ш щ ъ ы ь э ю я № ё ђ ѓ є ѕ і ї ј љ њ ћ ќ § ў џ                           ! " # $ % & ' ( ) * + , - . / 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 : ; < = > ? @ A B C D E F G H I J K L M N O P Q R S T U V W X Y Z [ \ ] ^ _ ` a b c d e f g h i j k l m n o p q r s t u v w x y z { | } ~  €  ‚ ƒ „ … † ‡ ўџџџўџџџŠ ‹ ўџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџџa. Pomisao na Boga provla ie se kao zlatna nit kroz sve brige i poslove svakodnevnog ~ivota. I za nas e slava i uzviaenost Njegovog lica uvek odsjajivati na licu prirode. Na taj na in emo dobijati uvek nove pouke o bo~anskim istinama i dorasti do uzora Njegove istote. Tako emo biti  nau eni od Gospoda (Is. 54, 13) i na ato smo pozvani u onome i ostanimo  pred Gospodom (I Kor. 7, 24).  IZIE SIJA  DA SIJE Seja  i seme Ovo poglavlje se zasniva na: Jev. po Mat. 13, 1-9. 18-23; Marku 4, 1-20; Luki 8, 4-15. Parabolom o seja u, Hristos ilustruje predstavu o nebeskom carstvu i delu Velikog Domaina za svoj narod. Kao ato seja  izlazi u polje da seje, tako je On doaao na ovu zemlju da poseje seme nebeske istine. I same Njegove pouke date u parabolama predstavljaju seme u kojemu se nalazi najdragocenija poruka Njegove milosti. Parabola o seja u, zbog svoje jednostavnosti, ne ceni se kao ato bi trebalo. Od prirodnog semena ba enog u zemlju, Hristos ~eli da naae misli usmeri na seme Jevanelja ijom se setvom ovek ponovo dovodi do vernosti prema Bogu. Vladar neba dao nam je parabolu o siuanom semenu, jer isti zakoni koji vladaju setvom zemljaskog semena, vladaju i setvom semena istine. Na obali Galilejskog mora sabralo se mnoatvo naroda da vidi i uje Isusa. Masa radoznalih  u ijoj sredini su mnogi bolesnici le~ali na svojim nosilima  nestrpljivo je ekala da svoje potrebe iznese pred Njega. Njemu je Bogom bilo dano pravo da le i patnje i bolesti greanog ove anstva. Stoga je on zapovedao bolestima da ia eznu i airio oko sebe ~ivot, zdravlje i mir. Poato se mnoatvo stalno poveavalo, narod se tiskao neposredno oko Hrista sve dok nije sasvim ponestalo mesta za novo pristigle. On je zato, doviknuvai nekoliko re i ljudima koji su bili u amcu, uaao u barku kojom je trebalo da se preveze na drugu stranu jezera, i naredivai u enicima da amac malo odmaknu od obale, nastavio da iz amca govori mnoatvu okupljenom na obali. Pored mora prostirala se lepa ravnica Genizaret, iznad koje su se uzdizali okolni bre~uljci. Na obroncima bre~uljaka, kao i u ravnici, mogli su se videti seja i i ~eteoci koji su se bavili sejanjem semena i ~etvom ranog ~ita. Posmatrajui prizor, Hristos nastavi: -  Gle, izie sija  da sije. I kad sijaae, jedna zrna padoae kraj puta, i dooae ptice i pozobiae ih. A druga padoae na kamenita mjesta, gdje ne bijaae mnogo zemlje, i odmah iznikoae; jer ne bijaae u dubinu zemlje. I kad obasja sunce, povenuae, i budui da nemahu ~ila posahnuae. A druga padoae u trnje, i naraste trnje, i podavi ih. A druga padoae na zemlju dobru, i donoaahu rod, jedno po sto, a jedno po aezdeset, a jedno po trideset. Ljudi onog vremena nisu razumeli Hristovu misiju. Put i na in Njegovog dolaska nisu bili u skladu sa njihovim o ekivanjima. Gospod Isus predstavljao je osnovu celokupnog jevrejskog verskog ureenja, ija je uzviaena  Bogom odreena  slu~ba imala za cilj pou avanje naroda da e u odreeno vreme doi Onaj na koga su sve te ceremonije ukazivale. Meutim, Jevreji su  uzdi~ui samo forme i ceremonije  izgubili iz vida ono na ato su sve te formalnosti u stvari ukazivale. Tradicije, pravila i odredbe koje su ljudi propisali sakrili su od njih upravo one pouke koje je Bog hteo da ima na taj na in pru~i. Ova pravila i tradicije postali su im samo prepreka za pravilno shvatanje i prakti nu primenu istinske vere. I kad se pojavila stvarnost, u li nosti Isusa Hrista, oni ne prepoznaae u Njemu ispunjenje svih svoijh simbola  suatinu senki i nagoveataja. Dr~ei se vrsto jos uvek beskorisnih simbola i ceremonija, odbacili su stvarnosti i tra~ili znak, iako je Sin Bo~ji ve doaao. Na vest:  Pokajte se, jer se pribli~i carstvo nebesko (Mat. 3, 2), oni su tra~ili udo. Hristovo jevanelje za njih je postalo kamen spoticanja, jer su tra~ili znak, a ne spasenje. O ekivali su da e se Mesija dokazati silnim osvaja kim podvizima, podi~ui svoju vladavinu na ruaevinama zemaljskih carstava. Na takva njihova o ekivanja Hristos je odgovorio parabolom o seja u. Carstvo Bo~je nee pobediti ni snagom oru~ja, ni posredovanjem sile, nego usaivanjem novih na ela u srca ljudska.  Koji sije dobro sjeme ono je sin ovje ij (Mat. 13, 37). Hristos je doaao ne kao car, nego kao seja ; ne da ruai zemaljska carstva, nego da seje seme; ne da uputi svoje sledbenike na zemaljske pobede i nacionalnu veli inu, nego na ~etvu u kojoj se sakuplja posle strpljivog rada, posle prividnih gubitaka i razo aranja. Fariseji su o evidno shvatili zna enje Hristove parabole, ali im je njeno naravou enije nije bilo dobrodoalo. Pravili su se kao da je nisu razumeli. Za masu okupljenih je namera koju je novi U itelj uvio u ovu parabolu joa uvek predstavljala veliku tajnu, ona je njihova srca bolno taknula i njihove astoljubive ~elje gorko izneverila. ak ni Hristovi u enici nisu razumeli pri u, ali ona je pobudila njihovu radoznalost. Pristupili su Isusu nasamo i zatra~ili posebno objaanjenje. Hristos je upravo i ~eleo da izazove ovo pitanje, da bi im mogao dati opairnije tuma enje i odreenu pouku. On im je objasnio parabolu, kao ato e rado u initi jasnim svoje re i svakome ko Ga zamoli iskrenim srcem. Oni koji Re  Bo~ju prou avaju sa ~eljom da im Sveti Duh rasvetli um nee nikada ostati u tami u pogledu zna enja pro itanih re i.  Ko hoe Njegovu volju tvoriti razumjee je li ova nauka od Boga, ili ja sam od sebe govorim (Jovan 7, 17). Svi oni koji dolaze Hristu radi jasnije spoznaje istine, primie je. On e im otkriti tajne carstva nebeskog, a te tajne mo~e da shvati samo srce koje ezne za spoznajom istine. Nebeska svetlost zablistae u hramu duae osvetljavajui, poput zapaljene svetiljke, stazu i drugima. Na istoku su u to vreme ~ivotne prilike bile tako nesreene i nesigurne, a opasnost od nasilja tako velika, da su ljudi najveim delom stanovali u gradovima ograenim zidovima; i ratari su u cilju obavljanja poljskih radova samo danju izlazili izvan gradskih bedema. Tako je i Hristos, nebeski seja , izaaao da seje. On je napustio svoj nebeski dom, mesto bezbednosti i mira, ostavio slavu koju je imao kod Oca joa pre postanja sveta i svoj polo~aj na prestolu svemira. Doaao je da palom svetu, kao ovek koji zna ata je patnja, sam bez igde ikoga, izlo~en iskuaenjima , u bolu i suzama seje seme ~ivota i da ga zatim zalije sopstvenom krvlju. Na isti na in moraju i Njegove sluga izai da seju. Kad je Avram bio pozvan da seje seme istine, bilo mu je nareeno:  Izai iz zemlje svoje i od roda svojega i iz doma oca svojega u zemlju koju u ti ja pokazati (I Mojs. 12, 11).  I izie ne znajui kuda ide (Jevr. 11, 8). Tako je apostolu Pavlu, dok se molio u jerusalimskom hramu, doala bo~anska poruka:  Idi, jer u ja daleko da te poaaljem meu neznaboace (Djela 22, 21). Tako i svi oni koji su pozvani da se ujedine sa Hristom, moraju napustiti sve, da bi iali za Njim. Sve stare veze moraju raskinuti, svi ~ivotni planovi i sve zemaljske nade napustiti. Seme se mora sejati u trudu i suzama, u samoi i po~rtvovanju.  Sija  rije  sije. Hristos je doaao da svet zaseje semenom istine. Od samog pada prvih ljudi u greh, sotona nije prestao da seje seme zablude. Svoju prvu pobedu nad ovekom on je zadobio poslu~ivai se la~ju, na isti na in on i sada radi da bi uniatio carstvo Bo~je na zemlji i da bi zadr~ao ljude pod svojom vlaau. Hristos je, meutim, kao seja  iz jednog daleko uzviaenijeg sveta, doaao da seje seme istine. On, koji je delio savete sa Ocem i koji je boravio u najtajnijoj svetinji Ve noga, doneo je ljudima ista na ela istine. Isina koja je svetu otkrivena otkako je ovek pao dolazila je samo preko Hrista. Preko Njega je i neraspadljivo seme:  Rije ju ~ivoga Boga, koja ostaje dovijeka (I Petr.1, 23), stiglo do ljudi. Joa u onom prvom obeanju, upuenom palom ljudskom rodu odmah posle greha u Edemskom vrtu, sejao je Hristos seme Jevanelja. Meutim, parabola o seja u odnosi se naro ito na Njegov li ni rad meu ljudima i na delo koje je on time utemeljio. Re  Bo~ja predstavlja seme. Svako seme ima u sebi klicu ~ivota, u kojoj je, tako rei, zatvoren i skriven ~ivot same biljke. Na isti na in nalazi se ~ivot i u Re i Bo~joj.  Rije i koje vam ja rekoh , (naglasio je Hristos,)  Duh su i ~ivot su (Jovan 6, 63).  Ko moje rije i sluaa i vjeruje onome koji je mene poslao, ima ~ivot vje ni (Jovan 5, 24). U svakoj zapovesti i u svakom obeanju Re i Bo~je nalazi se sila, pa i sam bo~anski ~ivot kojima se date zapovesti mogu i izvraiti i obeanja ostvariti. Ko verom prihvata Re , prima i sam ~ivot i karakter Bo~ji. Svako zrno semena donosi rod prema svojoj vrsti. Seme posejano kako treba i pod povoljnim uslovima, razvie u biljci ~ivot koji je skriven ve postojao u samom semenu. Tako e isto i nepropadljivo seme Re i Bo~je kad se verom prima u duau, obrazovati karakter i ~ivot sli an karakteru i ~ivotu Bo~ijemu. U itelji Izrailja nisu sejali seme Re i Bo~je. Delo Hristovo, kao u itelja isine, bilo je u o itoj suprotnosti sa rabinima onoga vremena. Oni su se zadr~ali samo na tradicijama, na ljudskim teorijama i apekulacijama. esto su umesto samu Bo~ju Re , isticali ono ato su o njoj rekli ili napisali ljudi. Njihovo u enje nije imalo snagu da o~ivi duau. Meutim, predmet Hristovog pou avanja i propovedanja bilo je upravo Re  Bo~ja; a onima koji su hteli da Ga zbune pitanjima, odgovarao je kratko i jasno:  Pisano je .  `ta ka~e pismo?  Kako itaa? U svakoj prilici kada bi probudio interesovanje kod prijatelja i neprijatelja, posejao je seme Re i Bo~je. On koji je sam Put, Istina i }ivot, koji je svojim ~ivotom predstavljao ~ivu Re , upuuje na pisma proroka i dodaje:  I ona svjedo e za mene.  I, po evai od Mojsija i od sviju proroka kazivaae im ata je za njega u svemu pismu (Jovan 5, 39; Luka 24, 27). Hristove sluge i danas treba da vrae isto ovo delo. U naaem vremenu, kao i u proalosti, bitne istine Re i Bo~je ostavljaju se po strani, a umesto njih primaju se ljudske teorije i apekulacije. Mnogi takozvani propovednici Jevanelja ne primaju celu Bibliju kao Re  nadahnua. Jedan mudrac odbacuje ovaj deo, a drugi opet neki drugi deo stavlja u pitanje. Oni sopstveni sud uzdi~u iznad Re i Bo~je; i tako Sveti spisi koje oni propovedaju po ivaju na njihovom li nom autoritetu, i time se uniatava vera u bo~ansko poreklo Svetog Pisma. Na taj na in se svuda seje seme bezverja, jer se ljudi zbune i viae ne znaju ata da veruju. Mnogo toga ljudi veruju i prihvataju bez ikakve osnove. Tako su i rabini za vreme Hrista mnogim delovima Svetog spisa davali nejasan, tajanstven i izveata en smisao. Poato je jasno u enje Re i Bo~je osuivalo na in njihovog postupanja, oni su nastojali da umanje i uniate mo tih re i. Isto to se ini i danas. Re  Bo~ja prikazuje se kao neato tajanstveno i nerazumljivo da bi se time opravdalo prestupanje Njegovog zakona. Hristos je u svoje vreme osudio takvu praksu. On je Re  Bo~ju propovedao tako da je svi razumeju. Upuivao je na Svete spise kao na neosporan autoritet, i mi treba da u inimo isto tako. Bibliju treba isticati kao Re  Ve noga Boga, kao kraj svake prepreke i temelj svake vere. Bibliji se zakida njena mo, i posledice toga vide se u opadanju i ia ezavanju duhovnog ~ivota. U propovedima koje danas odjekuju sa mnogih propovedaonica nema one bo~anske sile koja budi savest i duai daje ~ivot. Sluaaoci ne mogu rei:  Ne goraae li naae srce u nama kad nam govoraae putem i kad nam kazivaae Pismo? (Luka 24, 32). Mnogi vapiju za ~ivim Bogom i eznu za bo~anskom prisutnoau. Filozofske teorije i literaturni eseji, ma kako sjajni ne mogu zadovoljiti srce. Ljudske tvrdnje i pronalasci nemaju nikakve vrednosti. Narodu se mora progovoriti Re  Bo~ja. Neka oni koji su sluaali samo tradicije, ljudske teorije i pravila uju glas Onoga ija Re  mo~e da obnovi duau i pripremi za ve ni ~ivot. Omiljene Hristove teme bile su Bo~ja o inska ljubav i obilje Njegove milosti. Rado se zadr~avao i na objaanjavanju svetosti Njegovog karaktera i zakona, a sebe je prikazivao ljudima kao Put, Istinu i }ivot. To treba da budu teme i Hristovih propovednika. Iznosite istinu onakvu kakva je ona u Isusu. Razjasnite svojim sluaaocima zahteve zakona i Jevanelja. Govorite ljudima o Hristovom ~ivotu samoodricanja i po~rtvovanosti, o Njegovom poni~enju i smrti, o Njegovom vaskrsenju i vaznesenju na nebo, o Njegovom posredovanju za nas pred Bo~jim prestolom i o Njegovom obeanju:  Opet u doi, i uzeu vas k sebi (Jovan 14, 3). Umesto da raspravljate o varljivim teorijama ili da pokuaavate uutkati neprijatelje Hristovog Jevanelja, sledite Hristov primer. Dozvolite da iste istine iz Bo~je riznice plamte u ~ivotu.  Propovijedajte Rije  (II Tim. 4, 2).  Sijte pokraj svake vode,  I u vrijeme i u nevrijeme (Is. 32, 20).  A u koga je rije  moja, neka govori rije  moju istinito; ata e pljeva sa paenicom? govori Gospod (Jer. 23, 28).  Sve su rije i Bo~je iste& Ne dodaji niata rje ima Njegovijem, da te ne ukori, i ne naea se la~a (Pri e 30, 5.6).  Sija  rije  sije. Ovde se isti e veliko na elo koje treba da bude temelj svakog vaspitnog poduhvata.  Sjeme je rije  Bo~ija . Meutim, u mnogim akolama danaanjeg vremena, Re  Bo~ja se stavlja na stranu. Misli su potpuno obuzete drugim predmetima. Prou avanje pisaca koji ne veruju u Sveto Pismo zauzima zna ajno mesto u sadaanjem sistemu vaspitanja i obrazovanja. `kolski ud~benici puni su skepti kih misli i izreka. ak i nau na istra~ivanja vode u zabludu, jer se njihova otkria pogreano tuma e i izopa uju. Re  Bo~ja se uporeuje sa navodnim tvrenjima nauke, te se smatra nesigurnom ili sumnjivom. Tako se u misli i duae mladih seje seme sumnje koje u vreme iskuaenja iznikne i donese svoj rod. Kad se izgubi vera u Re  Bo~ju, tada duaa ostaje bez voe i bez ikakve zaatite. U takvom slu aju mladi obi no odlaze na stranputicu koja ih udaljuje od Boga i ve nog ~ivota. Sve vea i sve masovnija bezbo~nost naaeg vremena mo~e se u najveoj meri pripisati upravo ovom uzroku. Kad se Re  Bo~ja potiskuje u drugi plan samim tim se gubi i njena snaga koja ograni ava zle strasti neobraenog srca. Ljudi na taj na in seju u telo, i od tela e po~njeti izopa enost. U svemu tome uveliko le~i uzrok duhovne slabosti i nesposobnosti. Odvraajui se od Re i Bo~je da bi se hranio spisima nenadahnutih ljudi, duh zakr~lja i oslabi, jer nije u doticaju sa dubokim i dalekose~nim na elima ve ne istine. Razum se prilagoava onome na emu se najviae zadr~ava, i bavei se prolaznim ovozemaljskim stvarima, on postaje slab, njegova mo se ograni ava i vremenom postaje sasvim nesposoban za zdravo rasuivanje. Takvo obrazovanje ne vredi niata. Glavni zadatak svakog u itelja treba da bude usmeravanje mladih na velike istine Nadahnua, jer samo Sveto pismo daje vaspitanje korisno i za ovaj i za budui ~ivot. Neka niko ne misli da bi se na ovaj na in spre ilo izu avanje nauke ili smanjio stepen obrazovanja. Znanje o Bogu je visoko kao nebo a opse~no i airoko kao vasiona. Niata toliko ne oplemenjuje i ne o~ivljava duh kao prou avanje velikih tema koje se ti u naaeg ve nog ~ivota. Kad bi mladi te~ili da shvate i proniknu u te Bogom dane istine to bi proairilo i oja alo njihovu mo poimanja. Svaki u enik, koji je i  tvorac rije i , nai e veliko polje za razmialjanje osiguravajui time sebi neprolazno znanje. Obrazovanje koje se mo~e postii istra~ivanjem Svetog pisma, predstavlja, ne samo teorijsko, ve i iskustveno saznanje o planu spasenja. Takvo obrazovanje e ponovo uspostaviti lik Bo~ji u oveku. Oja ae i osna~iti um za borbu protiv iskuaenja, a u enika osposobiti da bude saradnik Hristov u Njegovoj misiji milosti za izgubljeni svet. U inie ga lanom nebeske porodice i pripremiti za u estvovanje u nasleu svetih u videlu. Meutim, u itelj bo~anske istine mo~e nam pru~iti samo ono ato je i sam nau io iz li nog iskustva. Seja  seje  svoje seme . Hristos je pou avao istini, jer je i sam bio istina. Njegove sopstvene misli, Njegov karakter i Njegova ~ivotna iskustva utelovljeni su u Njegovoj nauci. Tako treba da bude i sa Njegovim slugama. Oni koji ~ele da drugima propovedaju Bo~ju Re  moraju iz li nog iskustva znati ata zna i da im je Hristos postao mudrost, pravda, posveenje i izbavljenje. Kad Re  Bo~ju iznose drugima, nikad je ne smeju prikazati kao neato ato se samo smatra ili pretpostavlja da je tako; ve zajedno sa apostolom treba da ka~u odlu no:  Jer vam ne pokazasmo sile i dolaska Gospoda naaeg Isusa Hrista po pripovjetkama mudro izmialjenijem, nego smo sami vidjeli slavu Njegovu (II Petr. 1, 16). Svaki koji propoveda Hrista treba da bude u stanju da zajedno sa ljubljenim Jovanom ka~e:  I ~ivot se javi, i vidjesmo, i svjedo imo, i javljamo vam ~ivot vje ni, koji bjeae u Oca i javi se nama (I Jov. 1, 2). Zemljiate  pored puta U paraboli o seja u prikazuje se prvenstveno kako samo zemljiate deluje na razvoj semena koje je posejano. Ovom pri om Isus je prakti no rekao svojim sluaaocima: Nije dobro da se postavljate kako kriti ari mojeg dela, ili da se odajete razo aranju zbog toga ato ono ne odgovara vaaim idejama. Za vas je mnogo va~nije pitanje: Kako primate moju poruku? Od toga  da li ete je primiti, ili pak odbaciti  zavisi vaaa ve na sudbina. Objaanjavajui zna enje koje ima padanje semena pored puta, Hristos je rekao:  Svakome koji sluaa rije  o carstvu i ne razumije, dolazi ne astivi i krade posijano u srcu njegovom, to je oko puta posijano. Seme palo pokraj puta predstavlja Re  Bo~ju koja pada na srce nepa~ljivog sluaaoca. Srce koje je postalo airoka saobraajnica za telesna u~ivanja, grehe i sklonosti ovog sveta, sli no je tvrdo utrvenom putu, uga~enom nogama ljudi i ~ivotinja. Obuzeto samoljubivim ~eljama i greanim popuatanjem strastima, srce  odrveni od prevare grehovne (Jevr. 3, 13). Duhovne sposobnosti se paraliau. Ovakvi ljudi sluaaju re , ali je ne razumeju. Oni uopate i ne shvataju da se ta re  i na njih odnosi! Oni ne uviaju ni svoju potrebu ni opasnost koja im preti. Hristovu ljubav oni i ne primeuju, a poruku Njegove milosti propuataju da proe pored njih kao neato ato ih se uopate ne ti e. Kao ato su ptice spremne da pokupe seme koje je palo kraj puta, tako i sotona jedva eka da iz duae ia upa seme bo~anske istine. On strahuje da bi Bo~ja Re  nepa~ljive mogla probuditi i delovati i na one koji su tvrda srca. Sotona i njegovi aneli dolaze i na skupove gde se propoveda Jevanelje i dok nebeski aneli nastoje da Re  Bo~ju utisnu u srca sluaalaca, neprijatelj budno pazi da Re  u ini nedelotvornom. Sa revnoau koja dolikuje samo njegovoj pakosti, on pokuaava da osujeti delovanje Bo~jeg Duha. Dok Hristos svojom ljubavlju privla i duau, sotona odmah nastoji da pa~nju onog ko je pokrenut da tra~i Spasitelja odvrati na kritiku, podsti e na sumnju i neverovanje. Govornikov jezi ki stil i na in njegovog nastupa mo~da ne pogoduju sluaaocima i oni se zadr~avaju na ovim nedostacima. Tako istina ne ostavlja dubok i trajan utisak baa na one kojima je toliko potrebna i koju im sam Bog u svojoj milosti aalje. Sotona ima mnogo pomonika. Mnogi koji tvrde da su hriaani u stvari poma~u kuaa u da iz srca drugih ia upa posejano seme istine. Drugi opet sluaaju propoved Bo~je Re i, ali je kod kue kritikuju. Oni o propovedi sude tako kao da raspravljaju i daju mialjenje o predavanju nekog lektora na univerzitetu ili politi kog govornika. Poruku koju bi morali smatrati kao Re  Bo~ju, primaju s omalova~avanjem ili podrugljivim primedbama. Zabavljaju se na ra un propovednika, slobodno raspravljaju o njegovom karakteru i pobudama, kritikuju postupke i ponaaanje ostalih lanova. Stroge osude, ogovaranja pa ak i klevete izgovaraju pred neobraenima; a to esto ine i roditelji pred svojom decom. Na taj na in se uniatava poatovanje ne samo prema propovedniku nego i prema poruci koju on prenosi, i mnogi izlaganje Re i Bo~je sluaaju sa omalova~avanjem. Tako se u porodicama takozvanih hriaana mnogi mladi vaspitavaju da budu nevernici. Roditelji se posle pitaju zaato se njihova deca tako malo interesuju za Jevanelje i zaato su uvek spremna da posumnjaju u biblijske istine. ude se ato uticaji vere i morala tako teako dopiru do njihovih srca. Oni ne vide da je njihov sopstveni primer otvrdno srce njihove dece. Dobro seme ovde nije naalo tle na kome bi uhvatilo koren, jer ga je ugrabio sotona i bacio u stranu. Seme koje je palo na kamenito mesto  A na kamenu posijano to je koji sluaa rije  i odmah s radosti primi je, ali nema korijena u sebi ; nego je nepostojan, pa kad doe do nevolje ili ga potjeraju rije i radi, odmah udari natrag. Seme koje je palo na kamenito tlo nema dovoljno zemlje. Biljka izraste brzo, ali joj koren ne mo~e da prodre kroz kamen i da bi doaao do hrane neophodne za njen razvoj i uzrast. Na takvom tlu biljka brzo ugine. Mnogi od onih koji ispovedaju veru mogu se uporediti sa kamenitim tlom. Kao ato se ispod tankog sloja zemlje krije neplodna stena, tako se i ispod dobrih ~elja i te~nji krije sebi nost prirodnog srca. Ljubav prema sopstvenom  ja nije pobeena. Takvi ne uviaju svu te~inu i odvratnost greha, i srce im se nije skruailo pod oseanjem sopstvene krivice. Oni se lako mogu ubediti, mogu izgledati ak i obraeni, ali vera kod njih uvek ostaje samo povrana. Ne odustaju ljudi od vere zato ato su je prebrzo prihvatili ili ato su joj se obradovali ne razmialjajui. Matej je odmah, im je uo poziv Spasitelja, ustao, ostavio sve, i poaao za Njim. Bog ~eli da mi Njegovu Re  prihvatimo odmah, im dopre do naaeg srca, i dobro je da je primimo s radoau.  Jer e tako biti vea radost na nebu za jednoga grjeanika koji se kaje&  (Luka 15, 7). Duaa koja je primila Hrista ispunjena je radoau. Ali oni o kojima je u paraboli re eno da primaju Re  odmah i to s radoau, nisu prora unali ata e ih to koatati. Oni ne uzimaju u obzir ata Re  Bo~ja od njih tra~i. Ne prilagoavaju njenim na elima svoje ~ivotne navike, i ne pot injavaju se potpuno njenoj kontroli. Koren prodire duboko u zemlju, i skriven od naaih o iju, omoguava ~ivot biljki. Tako se dogaa i sa hriaaninom. Nevidljivo sjedinjavanje duae sa Hristom, posredstvom vere, hrani naa duhovni ~ivot. Ali oni sluaaoci kod kojih seme pada na kamenito tlo, uzdaju se viae u sebe nego u Hrista. Oni se oslanjaju na svoja dobra dela i dobre namere, i oseaju se jaki u sopstvenoj pravednosti, ali nisu jaki u Gospodu i sili Njegove moi. Takvi ljudi  nemaju korijena u sebi , jer nisu povezani s Hristom. }arko letnje sunce koje zdravu biljku ja a i potpoma~e njeno sazrevanje, onu koja nema dubokog korena uniati. Tako biva i sa onim koji  Nema korijena u sebi, nego je nepostojan (u veri), i  kad doe do nevolje, ili ga potjeraju rije i radi, odmah udari natrag. Mnogi prihvataju Jevanelje ne zato da bi se oslobodili od greha, ve da bi izbegli patnje i nevolje. Takvi se raduju neko vreme. Misle da e ih vera osloboditi poteakoa i iskuaenja. I dok im u ~ivotu sve ide glatko, oni mogu izgledati dosledni hriaani. Ali u vatrenoj probi iskuaenja oni malaksavaju, i nisu spremni da podnesu ukor, prezir i sramotu Hrista radi. Kad Re  Bo~ja uka~e na neki njihov omiljeni greh, ili kad od njih zahteva samoodricanje i ~rtve, oni se oseaju uvreenima. Napori koji se o ekuju od njih radi temeljite promene u njihovom ~ivotu ine im se preveliki. Kad vide neugodnosti i poteakoe koje bi morali podneti, oni zaborave na ve ne vrednosti. Sli no sedamdesetorici koji su napustili Isusa, i ovi su spremni da ka~u:  Ovo je tvrda besjeda! Ko je mo~e sluaati? (Jovan 6, 60). Mnogo je i takvih koji tvrde da slu~e Bogu, iako Ga nisu upoznali kroz li na iskustva. Njihova ~elja da tvore volju Njegovu zasniva se ponajviae na njihovim li nim sklonostima, a ne na dubokom osvedo enju ste enom pod uticajem Svetog Duha. Njihov ~ivot nije u skladu sa Bo~jim zakonom. Oni tvrde da priznaju Hrista kao svoga Spasitelja, ali ne veruju da e im On dati snagu da svoje grehe savladaju. Oni ne odr~avaju li nu vezu sa ~ivim Spasiteljem, i njihov karakter otkriva nasleene i ste ene mane. Priznati silu Svetoga Duha na uopaten na in jedno je, a prihvatiti Njegovo delo kao Onoga koji kara i poziva na pokajanje je neato sasvim drugo. Mnogi oseaju da su odvojeni od Boga, i svesni su da robuju grehu i sopstvenom  ja . Oni ula~u izvesne napore da bi se popravili i reformisali, ali ne raspinju svoje  ja , ne predaju se potpuno u Hristove ruke i ne tra~e od Boga pomo da bi mogli vraiti Njegovu volju. Oni ne pristaju da budu oblikovani prema bo~anskom liku. Uopateno uzevai, priznaju da nisu savraeni, ali se svojih greha ne odri u svakog ponaosob. Sa svakim ravim postupkom, ponovo ja a njihova stara greana priroda. Za takve duae jedina je nada da sami na sebi iskuse istinitost re i koje je Hristos uputio Nikodimu:  Valja vam se nanovo roditi,& ako se ko nanovo ne rodi ne mo~e vidjeti carstva Bo~ijega (Jovan 3, 7. 3). Istinsku posveenost predstavlja potpuno predanje u slu~bi Bogu. To je neizbe~ni uslov za pravi hriaanski ~ivot. Hristos tra~i samo potpunu predanost i nepodeljenu slu~bu. On zahteva srce, razum, duau i snagu. Sopstvenom  ja ne treba ugaati. Ko ~ivi samo za sebe nije pravi hriaanin. Ljubav treba da bude princip svakog naaeg postupka. Ona je osnovno na elo Bo~je vladavine na nebu i na zemlji, i ona mora biti temelj hriaanskog karaktera. Samo ljubav mo~e hriaanina u initi istrajnim i postojanim; samo ga ona mo~e osposobiti da opstane u svakoj probi i iskuaenju. Ali ljubav se ispoljava u ~rtvi. Plan spasenja je i zasnovan na ~rtvi  na ~rtvi koja je po svojoj veli ini, dubini i airini zaista neizmerna i neshvatljiva. Hristos je sve ~rtvovao za nas, a ko primi Hrista mora biti spreman da ~rtvuje sve radi svoga Iskupitelja. Misao koja nas podsti e da Njega uzdi~emo i slavimo, treba da je iznad i ispred svega drugog. Ako zaista ljubimo Isusa, onda emo voleti i da ~ivimo za Njega, da Mu prinosimo ~rtvu hvale i blagodarnosti i da radimo za Njega. Svaki napor bie nam lak i neznatan. Njega radi mi emo rado podnositi patnje, napore i ~rtve. Zajedno s Njim i mi emo oseati duboku e~nju za spasavanjem ljudi. Biemo u te~nji da spasavamo duae isto onako uporni kao ato je i On bio. To je prava Hristova religija, a sve drugo je zabluda. Sama teorija o istini, kao i tvrenje da smo Njegovi u enici, nee spasti nijednu duau. Mi ne pripadamo Hristu ako nismo potpuno Njegovi. Upravo ravnoduanost u hriaanskom ~ivotu ini ljude slabima u njihovom nastojanju i nepostojanima u njihovim ~eljama. Pokuaavajui da slu~i u isto vreme i svoje  ja i Hristu, ovek se poistoveuje sa sluaaocem koji je predstavljen semenom na kamenu posejanom, i kad naiu iskuaenja on nee izdr~ati.  Posijano u trnju  A posijano u trnju, to je koji sluaaju rije , no briga ovoga svijeta i prevara bogatstva zaguae rije , i bez roda ostane. Seme Jevanelja esto padne u trnje i ubita an korov; i ako ne doe do moralnog preobra~aja u srcu, ako se ne napuste sve navike i praksa preaanjeg greanog ~ivota, i ako se duaa ne oslobodi sotonskih osobina, posejano seme mora da se uguai. Trnje raste i buja do same ~etve i uniatava paenicu. Darovi Bo~je milosti mogu se razvijati samo u onom srcu koje je uvek spremno za dragoceno seme istine. Trnje greha mo~e da raste na bilo kakvoj zemlji, nije ga uopate potrebno obraivati. Ali darovi Bo~je milosti se moraju bri~ljivo negovati i uvati. Trnje i kupina stalno i neprekidno rastu, zato se mora uporno raditi na njihovom uniatenju. Ako srce nije stalno pod Bo~jom kontrolom i ako Sveti Duh ne radi neprekidno na iaenju i oplemenjivanju karaktera, u ~ivotu se pojavljuju stare navike. Ljudi mogu tvrditi da veruju u Jevanelje, ali ako ih Jevanelje nije stvarno preporodilo i posvetilo, samo ispovedanje nije ni od kakve koristi. Ukoliko oni ne pobede greh, greh e pobediti njih. Trnje greha koje je samo pose eno, a nije ia upano iz korena, naglo raste sve dok potpuno ne prekrili duau. Hristos je nazna io opasnosti koje prete i mogu da ugroze duau. Prema onome ato je zabele~io Marko, to su brige ovoga sveta, obmane bogatstvom, i ostale strasti. Luka isto tako pominje: brige, bogatstvo, obilje i slasti i zadovoljstva ovoga sveta. Sve su ovo opasnosti koje prete da  uguae re  i ometaju rast duhovnog semena. Duaa obuzeta ovim prestaje da prima hranu od Hrista, te duhovni ~ivot u srcu odumire.  Brige ovoga svijeta . Nijeda druatvena klasa nije osloboena iskuaenja ovozemaljskih briga. Siromaane tiati naporan i teaki rad, oskudica i strahovanje od nemaatine, tereta i poteakoa; a bogatima mnoge i teake brige zadaje njihova stalna bojazan da im bogatstvo ne propadne. Mnogi od Hristovih sledbenika zaboravljaju pouku koju im, prema Hristovim re ima, pru~a cvee u polju. Oni o igledno nemaju dovoljno poverenja u Hrista koji se stalno brine za njih. Hristos ne mo~e da ponese teret njihovih briga poato oni to i ne prebacuju na Njega. Stoga njihove ~ivotne brige, umesto da ih pribli~e Spasitelju nagonei ih da od Njega tra~e pomo i utehu, esto postaju sredstvo koje ih od Njega odvaja. Mnogima koji bi mogli biti plodni u slu~bi Bo~joj sticanje bogatstva postaje ~ivotni cilj. Sve svoje snage oni ula~u u poslovne poduhvate, i tako se oseaju primoranim da zanemare duhovnu stanu ~ivota. Na taj na in sami sebe udaljuju od Boga. Biblija nama nala~e:  Ne budite u poslu lijeni (Rimlj. 12, 1). Mi treba da radimo da bismo mogli pru~iti pomo onima kojima je ona potrebna. Hriaani su du~ni da rade, da savesno vrae svoj ~ivotni poziv; sve to oni mogu postii a da pri tom ne u ine nikakav greh. Ali mnogi su toliko zauzeti svojim poslovima da im ne ostaje vremena za molitvu, ili prou avanje Biblije, nemaju vremena da tra~e Boga i da Mu slu~e. Ponekad njihova duaa ezne za nebom i svetoau, ali nemaju vremena da se odvrate od svetovne buke i da sluaaju veli anstveni i autoritativni glas Duha Bo~jeg. Ve ne interese smatraju sporednim, a ovozemaljske i prolazne stavljaju na prvo mesto. Pod takvim okolnostima seme Re i Bo~je ne mo~e doneti nikakav rod, jer se ~ivot duae upotrebljava samo zato da hrani trnje svetovnosti. Mnogi opet, koji pred o ima imaju drugi cilj, padaju u iste zablude. Oni rade za dobro drugih, njihove du~nosti su teake i odgovornosti velike, pa im velike obaveze ne ostavljaju vremena za istra~ivanje Bo~je Re i. Oni zanemaruju stalno odr~avanje veze sa Bogom kroz molitvu i prou avanje Njegove Re i. Zaboravljaju isto tako da je Hristos naro ito naglasio:  Bez mene ne mo~ete initi niata (Jovan 15, 5). Oni lutaju bez Hrista, ~ivot im nije pro~et Njegovom miloau, te se karakterne crte sopstvenog  ja sve viae ispoljavaju u njihovom ~ivotu. Njihov rad za druge uprljan je ~eljom za prvenstvom, grubim i neprivla nim osobinama njihovog nepot injenog srca. Tu i le~i glavni uzrok neuspeha i sku enosti u radu hriaana.  Prevara bogatstva. Ljubav prema bogatstvu ima opojnu i varljivu mo. Oni koji poseduju ovozemaljsko bogatstvo isuviae esto zaboravljaju da im je Bog dao snagu i tela i uma kojom su stekli to bogatstvo. Oni govore u srcu svom:  Moja snaga i sile moje ruke, dobavila mi je ovo blago (V Mojs. 8, 17). Njihovo bogatstvo, umesto da u njima probudi zahvalnost prema Bogu, navodi ih da uzdi~u samo sebe. Tako oni gube oseanje stalne zavisnosti od Boga i svoje du~nosti prema bli~njemu. Umesto da bogatstvo smatraju dobijenim talantima koje bi morali upotrebiti na slavu Bogu i uzdizanje ove anstva, oni ga upotrebljavaju kao sredstvo za sopstvena zadovoljstva. Tako se, umesto bo~anskih svojstava, putem bogatstva u ljudima razvijaju sotonske osobine. I na taj na in seme Re i Bo~je biva uguaeno trnjem.  Slasti ovoga ~ivota. U svakoj zabavi, ako ona slu~i samo zato da ovek zadovolji samog sebe, le~i opasnost. Sve navike zadovoljavanja koje slabe telesnu snagu, mute razum, ili pak umrtvljuju duhovnu mo opa~anja i shvatanja, jesu  tjelesne ~elje, koje vojuju na duau (I Pet. 2, 11).  I ostale slasti. To su ~ivotna zadovoljstva koja sama po sebi nisu greana, osim kada se, umesto Bo~jem carstvu, ustupa njima prvo mesto.  Dobra zemlja predstavlja srca mladih U mladosti, dok je duh sposoban za nagli razvoj i pun sve~ine, snage i poleta, nalazi se u velikom iskuaenju da postane slavoljubiv i sklon da slu~i samo sebi. Ako svetovni planovi uspeju, lako se mo~e krenuti linijom na kojoj se savest umrtvljuje, a pravilno procenjivanje i vrednovanje onoga ato predstavlja istinsku veli inu i plemenitost karaktera prakti no onemoguuje. Ako su joa i okolnosti povoljne za ovakav razvoj, on se odvija u pravcu izri ito zabranjenom u Re i Bo~joj. U tom periodu kad se u ~ivotu jednog mladog bia formira njegova li nost, na roditeljima po iva veoma velika odgovornost. Oni bi pre svega, morali nastojati da mlade okru~e zdravim uticajima  uticajima koji e im omoguiti da steknu pravilnu sliku o ~ivotu i o njegovom stvarnom uspehu. Nasuprot ovome, mnogi roditelji postavljaju sebi za prvi zadatak da svojoj deci osiguraju ovozemljasko blagostanje. Kad im tra~e druatvo i sve ato je u vezi s njima, sra unato je tako da poslu~i tom cilju. Mnogi roditelji tra~e svoj dom u nekom velikom gradu, i tako svoju decu uvode u moderna druatva, izla~ui ih na taj na in uticajima koji podsti u na svetovnost i oholost. U takvoj atmosferi um i duaa zakr~ljaju a plemeniti i uzviaeniji ciljevi ~ivota gube se iz vida. Prednost koja se deci pru~a da postanu sinovi i keri Bo~je daje se u zamenu za prolazni ovozemljaski dobitak. Mnogi roditelji pokuaavaju da svoju decu usree zadovoljavajui njihovu ljubav i sklonost ka zabavama. Dopuataju im da u estvuju u sportskim i raznim drugim priredbama za zabavu i igru, i daju im novac koji deca lakomisleno i raskalaano troae na samozadovoljavanje. }elja za zadovoljstvima, ato joj se viae popuata, postaje sve ja a. Interesovanje mladih za zabave i razonodu postaje sve izrazitije i na kraju im postaje jedini i glavni cilj u ~ivotu. Bespoli enje i samo~ivost takvima toliko pree u naviku, da je gotovo nemogue da oni ikada postanu postojani hriaani. ak i sama crkva, koja bi morala biti stub i tvrava istine, esto podsti e sebi nu ljubav prema zadovoljstvima i u~ivanju. Kako mnoge crkve dolaze do novca namenjenog za verske svrhe? - Organizuju bazare, ve ere, koncerte namenjene u dobrotvorne svrhe, pa ak i lutrije i sli ne izmialjotine. Mesta namenjena za bogoslu~enje esto se obea aauju naslaivanjem jelom i piem, kupovanjem, prodavanjem i prireivanjem zabava. Na taj na in se du~no poatovanje prema bogoslu~enju i domu Bo~jem umanjuje u duai mladih. Barijere samoobuzdavanja postaju sve slabije i slabije, a sebi nost, popuatanje apetitu i ljubav prema raskoai i razmetanju sve se viae neguju i ja aju. Naro ito u velikim gradovima vlada prava trka za raznim zabavama i u~ivanjem. Mnogi roditelji koji su grad izabrali za dom svoje dece, mislei da e im tako moi pru~iti vee preimustvo, do~ivljavaju gorko razo aranje i kaju se zbog svoje u~asne zablude, ali prekasno. Gradovi naaeg vremena postaju sve viae sli ni Sodomu i Gomoru. Sve u estaliji praznici samo podsti u besposli enje. Uzbudljivi sportovi, pozoriata, konjske trke, igre, none pijanke i pirovanja rasplamsavaju strasti u najveoj meri. Omladina se prepuata bujici popularnog u~ivanja. Oni koji vole zabavu samo radi u~ivanja otvaraju vrata itavoj poplavi iskuaenja. Druatvena veselja, besmisleno smejanje i dru~enje sa razvratnicima  sve to omamljujue deluje na duh. Mladi se zavode iz jedne raskalaanosti u drugu, dok ne izgube ne samo ~elju nego i sposobnost za voenje korisnog ~ivota. Njihovih verskih te~nji i sklonosti nestaje, duhovni ~ivot se pomra uje, a sve plemenite snage duae, kao i sve ato ljude ve~e sa duhovnim svetom, uniatava se i smanjuje. Mnogi, doduae, uviaju svoju ludost, kaju se i Bog im opraata, ali je njihova duaa ve ranjena, i to ih dovodi u do~ivotnu opasnost. Sposobnost rasuivanja, koje bi uvek moralo biti bistro i dovoljno osetljivo da se uo i razlika izmeu dobra i zla, oslabljena je esto u tolikoj meri da se ne uje odmah upozoravajui glas Svetoga Duha, i ne uo avaju lukavo postavljene zamke sotonine. Na taj na in ljudi u vreme opasnosti isuviae esto padaju u napast, bivaju zavedeni i udaljeni od Boga. Kraj njihovog ~ivota, punog odavanja greanim zadovoljstvima, predstavlja propast i za ovaj i za onaj svet. Brige, bogatstva i zadovoljstva  sve su to sredstva kojima se sotona koristi u borbi koja odlu uje ve nu sudbinu ljudske duae. Zato nam se upuuje opomena:  Ne ljubite svijeta ni ato je na svijetu. Ako ko ljubi svijet nema ljubavi o ine u njemu. Jer sve ato je na svijetu, tjelesna ~elja, i ~elja o iju, i ponos ~ivota, nije od oca, nego je od ovoga svijeta (I Jov. 2, 15. 16). Onaj koji srca ljudi ita kao otvorenu knjigu ka~e:  Ali se uvajte da kako vaaa srca ne ote~aju ~deranjem i pijanstvom i brigama ovoga svijeta i da vam ovaj dan ne doe iznenada (Luka 21, 34). A apostol Pavle nadahnut Svetim Duhom piae:  A koji hoe da se obogate oni padaju u napasti i zamke i mnoge lude akodljive ~elje koje potapaju ovjeka u propast i pogibao. Jer je korijen sviju zala srebroljublje kojemu neki predavai se zaoae od vjere i na sebe navukoae muke velike (I Tim. 6, 9. 10). Pripremanje tla Parabolom o seja u Hristos ~eli da prika~e kako razli iti rezultati setve zavise od zemljiata u koje se seme seje. Seja  i seme su u svakom od etiri navedena primera prikazani pozitivno. Time Hristos pru~a pouku da  ukoliko Re  Bo~ja u naaem srcu i ~ivotu nije izvraila svoje delo  uzrok treba da tra~imo samo kod sebe. Rezultat nije izvan naae kontrole. Svakako, mi ne mo~emo menjati sami sebe, ali imamo mogunost da biramo; na nama je da odredimo ata ~elimo da postanemo. Sluaaoci koji su uporeeni sa kako put uga~enim, kamenitim ili trnovitim zemljiatem, ne moraju da ostanu takvi. Bo~ji Duh stalno nastoji da razbije maijsku mo zaluenosti koja dr~i ljude privezane za prolazne ovozemaljske interese, i da u njima probudi ~elju za neprolaznim blagom. Ali opirui se delovanju Duha, ljudi tako postaju nepa~ljivi prema Bo~joj Re i i potpuno je zanemaruju. Oni su, dakle, sami krivi ato im je srce postalo tako tvrdo da dobro seme ne mo~e u njemu da uhvati koren, i ato su dopustili da u njemu uzraste korov zla koji guai razvoj dobrog semena. Stoga baatu srca treba najpre obraditi. Tle se mora preorati dubokim kajanjem zbog u injenih greha. Otrovne sotonske biljke moraju se iskoreniti. Tle koje je jedanput zaraslo u trnje, mo~e se ponovo pretvoriti u obradljivo samo marljivim radom. Rave sklonosti nepreporoenog srca mogu se savladati samo usrdnim naporima samo u ime Hristovo, i samo Njegovom snagom. Preko svojih proroka, Gospod i nama nareuje:  Orite sebi kr evinu, i ne sijte u trnje (Jer. 4, 3).  Sijte pravdu i ~njeete milost (Osija 10, 12). To delo Gospod ~eli da u ini za nas, i poziva nas da s Njim saraujemo u tome. Zadatak onoga koji seje Re i Bo~je sastoji se i u pripremi srca za prijem Jevanelja. U ispovedanju Jevanelja suviae se dr~e propovedi, a premalo stvarno deluje na srce. Potrebno je li no zalaganje za duae izgubljenih. Sa ovakvim oseanjima kakva je posedovao Hristos treba i mi da pristupimo svakom oveku nastojei najusrdnije da ga zainteresujemo za tako veliko i zna ajno pitanje kako ato je ve ni ~ivot. Ljudska srca mogu biti tako tvrda kako utrven put, da izgleda beskorisno i pokuaati da im se pri a o Spasitelju. Ali dok logika mo~da nee uspeti da ubedi i svi argumenti ostanu nemoni, Hristova ljubav, otkrivena u li noj slu~bi, mo~e da omekaa njihova srca tako da seme istine ipak uhvati koren. Na taj na in i seja  mo~e neato da uradi da seme ne bi bilo uguaeno trnjem ili pak da ne bi propalo zbog nedostatka zemlje na kamenitom tlu. Odmah u po etku hriaanskog ~ivota svaki vernik treba da nau i osnovna na ela hriaanstva. On se mora pou iti da za njegovo li no spasenje nije dovoljno samo Hristova ~rtva, ve se i on li no mora potruditi da svoj ~ivot i karakter u ini sli nima ~ivotu i karakteru Hristovom. Moraju u iti da ponose terete i da se odri u uroenih sklonosti. Potrebno je da upoznaju blagoslov koji le~i u radu za Hrista, sledei Njegov primer u samoodricanju i podnosei sve teakoe, kao dobri vojnici. U ite se da svoju ljubav posvetite Hristu i da sve svoje brige prebacite na Njega. U ite se da nalazite radost u pridobijanju duaa za Hrista; i u svojoj ljubavi i interesovanju za izgubljene, zaboraviete potpuno na sebe. Svetska u~ivanja izgubie za vas svoju mo, a zemaljski problemi nee moi da vas obeshrabre . Radnik istine u inie svoje delo. On e uzorati kr evinu, a trnje i korov bie ne samo sase eni, nego i iz korena ia upani. Na dobroj zemlji Seja  ne mora uvek do~iveti razo aranje. O semenu koje je palo na dobru zemlju, Spasitelj ka~e:  A posijano na dobroj zemlji to je koji sluaa rije  i razumije, koji dakle i rod raa i donosi jedan po sto, a jedan po aezdeset, a jedan po trideset.  A koje je na dobroj zemlji, to su oni koji rije  sluaaju, i u dobrom i istom srcu dr~e, i rod donose u trpljenju .  Dobro i isto srce o kojem se u ovoj paraboli govori nije srce bez greha, jer se Jevanelje mora propovedati izgubljenima. Hristos je rekao:  Nijesam doaao da dozovem pravednike no grjeanike na pokajanje (Marko 2, 17). ista i iskrena srca je onaj koga Sveti Duh mo~e da osvedo i i ubedi. On uvia svoju krivicu i osea potrebu za Bo~jom miloau i ljubavlju, te iskreno ~eli da upozna istinu i da po njoj ~ivi. Dobro srce je srce koje veruje, srce koje ima poverenja u Re  Bo~ju. Bez vere nije mogue ni primiti Bo~ju Re .  Jer onaj koji hoe da doe k Bogu, valja da vjeruje da ima Bog, i da plaa onima koji ga tra~e (Jev. 11, 16).  A posijano na dobroj zemlji, to je koji sluaa rije  i razumije . Fariseji su u danima Hristovim zatvarali svoje o i da ne vide i uai svoje da ne uju. Zato istina nije mogla da dopre do njihovog srca i morali su da snose posledice svog hotimi nog neznanja i zaslepljenosti koju su sami sebi nametnuli. Ali Hristos svoje u enike pou ava da svoje srce i um nikad ne zatvaraju pred poukom i da uvek budu spremni da veruju. On je izrekao blagoslov svima koji sluaaju i gledaju o ima vere. Sluaaoci koji su uporeeni sa dobrom zemljom ne primaju re   kao rije  ove iju, nego kao ato zaista jest: rije  Bo~ju (I Sol. 2, 13). Pravi u enik je samo onaj koji nauku Svetog Pisma prima tako kao da mu li no govori glas Bo~ji. On Re  Bo~ju uzima sa strahopoatovanjem, jer je ona za njega ~iva stvarnost pred kojom otvara svoju duau i srce i prihvata je. Takvi sluaaoci bili su Kornilije i njegovi prijatelji, koji su apostolu Petru rekli:  Sad dakle mi svi stojimo pred Bogom da ujemo sve ato je tebi od Boga zapovijeeno (Djela 10, 37). Spoznaja istine ne zavisi toliko od moi shvatanja koliko od istote namere, jednostavnosti i usrdnosti vere koja se u potpunosti oslanja na Boga. Onima koji u poniznosti i smernosti srca tra~e bo~ansko vostvo, aneli Bo~ji prilaze veoma blizu, a Sveti Duh im otvara bogate riznice istine. Sluaaoci uporeeni sa dobrom zemljom su oni koji, kad uju Re , primaju je u svoje srce, te sotona sa svim svojim paklenim silama nije u stanju da im je otme. Nije dovoljno Re  Bo~ju samo itati ili je samo sluaati. Ko ~eli da mu Sveto Pismo bude od neke koristi, treba duboko i u duhu pobo~nosti da razmialja o istinama koje ita ili sluaa. Uz molitvu i najusrdniju pa~nju on mora nastojati da spozna zna enje re i koje kazuju istinu, i duboko da se napoji duhom tih svetih bo~anskih izreka. Bog ~eli da se bavimo uzviaenim i istim mislima. On ~eli da duboko razmialjamo o Njegovoj ljubavi i milosti, prou avajui Njegovo udesno delo u velikom planu iskupljenja. Tako e naaa predstava o istini biti uvek sve jasnija, a ~elja za istotom srca i bistrinom misli sve vea i svetlija. Duaa koja boravi u istoj atmosferi svetih misli bie preobra~ena odr~avanjem stalne veze s Bogom kroz prou avanje Njegove svete Re i.  I rod donosi. Oni koji se, uvai Re  Bo~ju, dr~e njenih pouka, donee i plod u posluanosti. Bo~ja Re , primljena u duau, otkrie se u dobrim delima. Rezultati toga videe se u Hristu sli nom karakteru u ~ivotu doti noga. Hristos o samom sebi ka~e:  Hou initi volju tvoju, Bo~e moj, i zakon je tvoj meni u srcu (Ps. 40, 8). Jer ne tra~im volje svoje nego volju oca koji me je poslao (Jovan 5, 30). A ljubljeni u enik naglaaava:  Koji govori da u njemu stoji, i taj treba tako da hodi kao ato je on hodio (I Jov. 2, 6). Bo~ja Re  esto dolazi u sukob sa ovekovim nasleenim i ste enim crtama karaktera kao i sa njegovim ~ivotnim navikama. Ali sluaaoci uporeeni sa dobrom zemljom, primivai Re  Bo~ju, prihvataju i sve njene uslove i zahteve. Svoje ~ivotne navike, obi aje i praksu oni dovode u pokornost Re i Bo~joj. U njihovim o ima zapovesti smrtnih i greanih ljudi postaju potpuno bezvredne, kad ih uporede sa Re ju beskrajnog Boga. Svim srcem i samo jednim ciljem oni te~e za ve nim ~ivotom; i pokoravaju se istini bez obzira na bilo kakve gubitke, progonstva pa ak i samu smrt.  I rod donose u trpljenju . Oni koji prime Re  Bo~ju nisu nipoato osloboeni od iskuaenja i teakoa. Meutim, kad navale nevolje pravi hriaani nee izgubiti svoj mir, pasti u o ajanje i klonuti duhom. Iako ne mo~emo sagledati definitivni izlaz iz postojeih teakoa, niti pak shvatiti nameru Bo~jeg provienja, mi neemo izgubiti poverenje u Boga. Seajui se toliko Njegove milosti i ljubavi prema nama, prebaciemo na Njega sve svoje brige i strpljivo ekati spasenje Njegovo. U borbi i teakoama ja a ovekov duhovni ~ivot. U iskuaenjima se razvija vrstina karaktera i sti u dragocene duhovne vrline. Savraeni rod vere, krotosti i ljubavi esto najbolje sazreva baa u senci i tami olujnih oblaka.  Gle te~ak eka plemenitog roda iz zemlje, i rado trpi dok ne primi da~d rani i pozni (Jakov 5, 7). Tako mora i hriaanin strpljivo da eka da se u njegovom ~ivotu poka~e rod Re i Bo~je. Na naae molitve za darove Svetoga Duha, Bog esto odgovara na taj na in ato nas dovodi u okolnosti pod kojima se ti darovi najbolje razvijaju, ali mi ne shvatamo Njegovu nameru, zato se tome udimo i postajemo potiateni. Meutim, ovi darovi milosti mogu se razviti samo ako prolazimo kroz neminovni proces razvoja i raanja plodova. Naae je da primamo Re  Bo~ju, da je vrsto dr~imo i da se potpuno pot inimo njenoj kontroli, i njena svrha u nama bie ostvarena.  Ko me ljubi , ka~e Hristos,  taj e dr~ati moju rije ; i Otac moj imae ljubav k njemu, i k njemu emo doi i u njega emo se nastaniti (Jovan 14, 23). Sila jednog ja eg i savraenijeg uma vladae vaaom voljom, jer ete odr~avati ~ivu vezu sa izvorom beskrajne snage. U ~ivotu pobo~nosti i vere predaemo se potpuno u pokornost Hristu Isusu. Uobi ajeni ~ivot pun samoljublja i sebi nosti prestaje, jer Hristos ~ivi u nama. U naaoj prirodi otkrie se Njegov karakter. Na taj na in emo rodove Duha Svetoga donositi   po trideset, po aezdeset i po sto. RASTENJE  HYPERLINK "mailto:BO@JOM"BO}JOM SILOM  Zemlja sama od sebe najprije donese travu potom klas Ovo poglavlje se zasniva na Jev. po Marku 4, 26  29. Parabola o seja u podstakla je mnoga pitanja i raspravljanja. Neki od sluaalaca zaklju ili su iz toga da Hristos ne namerava osnovati zemaljsko carstvo i mnogi su bili radoznali i zbunjeni. Videvai njihovu zbunjenost, Hristos se poslu~io i drugim ilustracijama nastojei joa uvek da njihove misli sa nade na ovozemaljsko carstvo usmeri na delo milosti Bo~je u duai i srcu oveka.  I govoraae im tako je carstvo Bo~ije kao ovjek kad baci sjeme u zemlju; i spava i ustaje nou i danju; i sjeme ni e i raste, da ne zna on, jer zemlja sama od sebe najprije donese travu, potom klas, pa onda ispuni paenicu u klasu. A kad sazri rod, odmah poaalje srp; jer nasta ~etva. Domain  koji aalje spr; jer nasta ~etva , ne mo~e biti niko drugi nego Hristos. Sam On je taj ato e u poslednji veliki dan po~njeti ~ito zemaljsko. Dok seja , u ovom slu aju, predstavlja one koji ovde rade umesto Hrista. Za seme se u pri i ka~e da  ni e i raste, da ne zna on , ato se ne bi ni u kom slu aju moglo rei za Sina Bo~jeg. Hristos nikad ne drema niti spava, ve budno dan i no bdije nad svojim nasleem. Njemu nije nepoznato kako seme ni e i raste. Parabola o semenu pokazuje da Bog deluje u prirodi. Seme ima u sebi klicu ~ivota  odreenu zakonitost koju je sam Bog to usadio. Ipak, samo po sebi seme nema snage da proklija i da se razvije u biljku. I ovek mora sa svoje strane u initi neato, da bi se iz semena razvila biljka. Njegovo je da pripremi i obradi zemljiate i da seme poseje. Ali postoji granica iza koje ovek ne mo~e da u ini niata. Nikakvom svojom snagom ni mudroau ovek nije u stanju da iz, naizgled, mrtvog semena izvede ~ivu biljku. Kad u ini sve ato je u granicama njegove moi, ovek joa uvek mora da zavisi od Onoga koji je setvu i ~etvu povezao svojom svemonom silom. U semenu se nalazi ~ivot a u zemlji snaga; ali ako uz to ne bi dan i no delovala beskrajna bo~anska mo, seme nikad ne bi donelo ~etvu. Pljuskovi kiae moraju doi da natope ~edno polje, sunce mora dati toplotu, prenosei elektricitet na seme sahranjeno u zemlju. Jedino Tvorac, koji je stavio ~ivot u seme, mo~e ga pokrenuti da raste. Svako zrno semena i svaka biljka rastu i razvijaju se zahvaljujui samo Bo~joj sili.  Jer kao ato iz zemlje raste bilje i u vrtu ni e ato se posije, tako e Gospod Bog u initi da nikne pravda i pohvala pred svijem narodima (Is. 61, 11). U duhovnoj setvi va~e isti zakoni kao i u prirodnoj. U itelj istine mora ulo~iti trud da bi pripremio tle srca; on mora da poseje seme; ali sila koja jedina mo~e dati ~ivot, dolazi samo od Boga. Postoji granica iza koje svaki ljudski napor ostaje uzaludan. Iako mi propovedamo re , ipak ne mo~emo dati onu silu koja o~ivljava duau i ini da nikne pravda i pohvala. U propovedanju Re i Bo~je mora da deluje sila koja prevazilazi svaku ljudsku mo. Samo posredstvom bo~anskog Duha Re  postaje ~iva i dovoljno jaka da pripremi duau za ve ni ~ivot. To je suatina onog ato je Hristos nastojao da utisne u misli svojih u enika. On ih je u io kako oni sami po sebi nemaju niata ato bi njihov rad inilo uspeanim, ve samo udesno delovanje bo~anske sile Njegovu Re  ini uspeanom i delotvornom. Posao seja a predstavlja delo vere. Tajnu ~ivota koja se nalazi u klici i razvoju biljke, on ne mo~e da shvati, ali on ima puno poverenja u Boga i sve ono ime On omoguuje i podsti e klijanje, rast i bujanje biljke. Kad baca seme u zemlju, seja  kao da rasipa dragoceno ~ito koje bi moglo predstavljati hleb njegovoj porodici. Ali on se odri e trenutne koristi samo zato da bi mu se ona uveano vratila. On baca seme, ali se nada da e ga mnogostruko po~njeti u bogatoj ~etvi. Na isti na in moraju raditi i Hristove sluge o ekujui da e posejano seme doneti i svoju ~etvu. Dobro seme mo~e, nezapa~eno, dugo vremena le~ati u hladnom i sebi nom srcu svetovnog oveka, ne dajui nikakav znak da je uhvatilo korena. Ali kasnije, kad duau dodirne dah Svetoga Duha, seme nikne i kona no donose rod na slavu Bo~ju. U svom ~ivotnom delu mi ne znamo ata e doneti viae uspeha,  ovo ili ono (Prop. 11, 6). To nije pitanje koje mi treba da reaavamo. Na nama je da savesno vraimo svoju du~nost, a rezultate prepustimo Bogu.  Izjutra sij sjeme svoje i uve e nemoj da ti po ivaju ruke (Prop. 11, 6).  Dokle bude zemlje , ka~e Bog u svom velikom zavetu,  nee nestajati sjetve ni ~etve (I Mojs. 8, 22). Verujui u ovo bo~ansko obeanje, ratar ore, obrauje zemlju i seje. Sa isto tako nepokolebljivim pouzdanjem, moramo i mi sejati duhovno seme, potpuno sigurni u Njegova obeanja:  Tako ae biti rije  moja kad izie iz mojih usta; nee se vratiti k meni prazna, nego e u initi ato mi drago, i sreno e svraiti na ato je poaaljem (Is. 55, 11).  Ide i pla e koji nosi sjeme da sije; poi e s pjesmom nosei snopove svoje (Ps. 126, 6). Klijanje semena predstavlja po etak duhovnog ~ivota, a razvoj biljke je jedna divna slika hriaanskog rastenja i napredovanja u veri. A kako je u prirodi, isto je tako i u carstvu milosti; bez rastenja nema ~ivota. Biljka mora ili da raste ili da ugine. Kao ato je rastenje biljke ne ujno i neprimetno, ali traje neprekidno, isto je tako i sa razvojem hriaanskog ~ivota. Naa ~ivot mo~e biti savraen u svakom stepenu svog prirodnog razvoja; pa ipak da bi se Bo~ja namera u nama zaista ostvarila, moramo neprekidno napredovati. Posveenje je delo celog ~ivota. Ukoliko se umno~avaju pru~ene prilike i mogunosti, utoliko se proairuje i naae iskustvo, i poveava naae znanje. Na taj na in emo postati dovoljno jaki da snosimo odgovornosti, a naaa zrelost bie srazmerna naaim preimustvima. Biljka raste primajui sve ono ato je Bog predvideo za odr~avanje njenog ~ivota. Ona puata svoj koren duboko u zemlju. Napaja se i hrani sun evim zracima, rosom i kiaom. }ivotvorna svojstva, neophodna za razvoj i opstanak, ona prima i iz zemlje i iz vazduha. Na isti na in i hriaanin mora da raste, prihvatajui saradnju svih Bogom danih pokreta kih sila. Kad se osetimo bespomonim moramo iskoristiti svaku priliku koja nam se pru~a kako bismo doali do novog iskustva. Kao ato biljka puata koren u zemlju, tako i mi moramo biti duboko ukorenjeni u Hristu. Kao ato biljka prima zrake sunca, rosu i kiau, tako i mi svoje srce moramo otvoriti uticaju Svetog Duha. Ovo delo treba da se vrai  ne silom ni krepoau, nego Duhom mojim, veli Gospod nad vojskama (Zah. 4, 6). Ako su naae misli upravljene samo na Hrista, onda e nam On doi kao da~d, kao da~d rani i pozni koji natapa zemlju (Osija, 6, 3). On e nam granuti kao  Sunce pravde i zdravlje e biti na zracima Njegovim . Bie nam  kao rosa Izrailju , a mi emo procvetati  kao ljiljan i pustiti ~ile svoje kao drveta livanska& raati kao ~ito i cvetati kao vinova loza (Osija 14, 5. 7). Oslanjajui se na Hrista, kao svog li nog Spasitelja, razvijaemo se u svemu onome emu je glava sam On. Paenica najpre razvija  travu, zatim klas, a potom ispuni paenicu u klasu. Cilj ratara, dok seje seme i neguje biljku u razvoju, je samo da proizvodi paenicu. On o ekuje hleb za gladne i seme za buduu ~etvu. Isto tako i bo~anski Seja  o ekuje ~etvu kao nagradu za svoj trud i sve svoje ~rtve. Hristos ~eli da se Njegov karakter ponovo rodi i ~ivi u srcu ljudskome. On to i posti~e preko onih koji veruju u Njega. Svrha hriaanskog ~ivota je raanje roda  reprodukovanje Hristovog karaktera u vernicima, da bi ga oni opet razvijali u drugima. Biljka ne klija, ne raste i ne donosi plod sama za sebe nego  da daje sjemena da se sije i hljeba da se jede (Is. 55, 10). Tako isto ni ovek ne treba da ~ivi samo za sebe. Hriaanin je na ovom svetu kao Hristov predstavnik u cilju spasavanja drugih. U ~ivotu usredsreenom samo na sebe ne mo~e biti ni rastenja ni raanja roda. Ako si primio Hrista kao li nog Spasitelja, u nastojanju da pomognea drugima, zaboraviea potpuno na sebe. Govoriea samo o Hristovoj ljubavi i o Njegovoj neuporedivoj dobroti, ispunjavajui svaku du~nost koja se od tebe o ekuje. Oseaea u srcu pravi teret odgovornosti za duae i svim sredstvima koja ti stoje na raspolaganju te~iti da spasavaa izgubljene. Tako kako primia Hristov duh  duh nesebi ne ljubavi i zalaganja za druge  tako ea i rasti i donositi rod. Vrline Duha sazree u tvome karakteru. Tvoja vera e rasti, ubeenje ja ati, a ljubav e se usavraavati. Sve viae i viae odr~avae se u tebi Hristov isti, plemeniti i dragi lik.  A rod je duhovni ljubav, radost, mir, trpljenje, dobrota, milost, vjera, krotost, uzdr~anje (6 Gal. 5, 22. 23). Ovi plodovi ne mogu propasti nikada, nego e svaki prema svojoj vrsti doneti ~etvu za ~ivot ve ni.  A kad sazri plod odmah poaalje srp; jer nasta ~etva. Hristos ~eljno o ekuje da bude otkriven u svojoj Zajednici. Kada se Hristov karakter bude u potpunosti ispoljio u pripadnicima Njegovog naroda, tada e On doi da ih prizna i zatra~i kao svoju svojinu. Prednost je svakog hriaanina ne samo da o ekuje dolazak naaeg Gospoda Isusa Hrista   ekajui i ~elei da bude skorije dolazak Bo~ijega dana (II Petr. 3, 12).  nego i da ga ubrza. Kad bi svi oni koji ispovedaju Njegovo ime, donosili i rod na Njegovu slavu, kako bi brzo itav svet bio zasejan semenom Jevanelja! Poslednja velika ~etva ubrzo bi sazrela i Hristos bi doaao da sabere dragocenu paenicu. KUKOLJ Ovo se poglavlje zasniva na Jev. po Mateju 13, 24- 30, 37  43.  Drugu pri u kaza im govorei: carstvo je nebesko kao ovek koji posija dobro sjeme u polju svojemu. A kad ljudi pospaae, doe njegov neprijatelj i posija kukolj po paenici, pa otide. A kad ni e usjev i rod donese, onda se pokaza kukolj. Hristos ka~e:  njiva je svijet. Ovde e, meutim, misli na Hristovu Zajednicu na ovom Svetu. U ovoj paraboli opisuju se oni koji pripadaju carstvu Bo~jem, Njegovom delu za spasavanje ljudi, a to delo se vrai preko Zajednice. Istina, Duh Sveti je prisutan po celom svetu i deluje svuda na srca ljudi, ali Zajednica predstavlja mesto gde treba da rastemo i dozrevamo da bismo mogli biti sabrani u Bo~ju ~itnicu.  Koji sije dobro sjeme ono je sin ove ij& a dobro sjeme sinovi su carstva, a kukolj sinovi su zla. Dobro seme predstavlja one koji su preporoeni Re ju Bo~jom  istinom. Kukolj, naprotiv, predstavlja one koji su plod ili utelovljenje zablude i la~nih na ela.  Neprijatelj, koji ga je posijao, jest avo. Ni Bog, ni Njegovi aneli nisu nikada sejali seme kukolja. Kukolj uvek seje samo sotona, neprijatelj i Boga i ljudi. Na istoku ljudi su esto iz osvete po skoro zasejanoj njivi svog neprijatelja znali da razbacuju seme neke atetne biljke koja je  dok raste  veoma sli na paenici. I poato je nicala i rasla zajedno sa paenicom, bila je atetna za sam usev, a vlasniku njive zadavala muku i gubitak. Tako i sotona, iz neprijateljstva prema Hristu, seje svoje zlo seme meu dobra zrna carstva nebeskog; i onda plod takvom semena pripisuje Sinu Bo~jem. Dovodei u Zajednicu takve koji formalno nose Hristovo ime, ali se odri u Njegovog karaktera, ne astivi nastoji da obea asti Boga, delo spasenja la~no predstavi i duae izlo~i opasnosti. Za sluge Hristove veoma je bolno kad u Zajednici vide pomeaane prave i la~ne vernike. Oni eznu da u ine neato kako bi o istili Zajednicu. Kao i sluge onoga domaina u paraboli, spremni su da po upaju kukolj; ali Hristos ka~e:  Ne; da ne bi upajui kukolj po upali zajedno s njime i paenicu. Ostavite neka raste oboje zajedno do ~etve. Hristos je jasno u io da se oni koji uporno ostaju u otvorenom grehu moraju isklju iti iz Zajednice, ali On nam nije prepustio da sudimo o karakteru i pobudama. On isuviae dobro poznaje naau prirodu da bi nam poverio jedno takvo delo. Ako bismo pokuaali da one za koje pretpostavljamo da su la~ni hriaani iskorenimo iz Zajednice, sigurno bismo pogreaili. esto smatramo beznadnim baa one duae koje Hristos privla i sebi. Postupajui s tim duaama prema svom nesavraenom rasuivanju, mogli bismo u njima ugasiti i poslednju iskru nade. Mnogi opet, koji se smatraju hriaanima, na posletku e se pronai lakima. U nebu e biti mnogo onih za koje su njihovi suparni ki nastrojeni susedi pretpostavljali da nikad tamo nee doi. ovek sudi po onome ato se spolja vidi, ali Bog vidi srce. Zato kukolj i paenica moraju da rastu zajedno sve do ~etve, a ~etva je svraetak vremena milosti i proveravanja. U Spasiteljevim re ima le~i joa jedna pouka, pouka o udesnom strpljenju i ne~noj ljubavi. Kao ato se koren kukolja gusto preplie sa ~ilama ~ita, isto tako i la~na braa u Zajednici mogu biti usko vezana sa pravim u enicima. Pravi karakter ovih vajnih vernika ne vidi se sasvim jasno. Meutim, kada bi se oni isklju ili iz Zajednice, to bi moglo da postane kamen spoticanja za druge koji bi ina e ostali postojani. Pouka koja se izla~e u ovoj paraboli ilustruje postupak samog Tvorca sa ljudima i anelima. Sotona je obmanjiva . Kad je on sagreaio u nebu, ak ni aneli koji su ostali potpuno odani Bogu nisu u potpunosti prepoznali njegov karakter. To je bio razlog ato ga Bog nije odmah uniatio. Da je buntovnik bio odmah uniaten, svetim anelima ne bi bila pru~ena mogunost da sagledaju svu dubinu ljubavi i pravde Bo~je. Sumnja u Bo~ju dobrotu postala bi zlo seme koje bi donelo gorak plod greha i nesree. Stoga je za etnik zla bio poateen da bi u potpunosti otkrio svoj karakter. Tokom dugih vekova Bog je s bolom gledao kako ne astivi razvija svoje delo. I on je radije podneo neizmernu ~rtvu na Golgoti nego da iko bude zaveden la~nim prikazivanjem sotona. Jer kukolj nije mogao biti po upan, a da se pri tom ne izlo~i opasnosti opstanak i same paenice. I zar ne bi trebalo da i mi budemo isto tako strpljivi prema naaim bli~njima kao ato je Gospodar neba i zemlje strpljiv prema sotoni? Svet nema pravo da sumnja u istinitost hriaanstva zato ato u Zajednici nema nedostojnih lanova, niti pak hriaani treba da budu obeshrabreni zbog prisustva te la~ne brae. Kako se to pokazalo u prvoj hriaanskoj crkvi? Istinskim u enicima pridru~ili su se i Anija i Safira. Simon vra ar bio je kraten. Dimas, koji je napustio Pavla, joa uvek je bio smatran za vernika. Juda Iskraiotski ubrajao se meu apostole. Spasitelj ne ~eli da se izgubi ijedna duaa. Njegovo iskustvo sa Judom zabele~no je da bi nam pokazalo Njegovo veliko strpljenje prema izopa enoj ljudskoj prirodi; i On i nama nala~e da snosimo jedan drugoga kao ato nam je On to li nim primerom pokazao. On je rekao da e se la~a braa nalaziti u Zajednici sve do svraetka vremena. Uprkos Hristovoj opomeni, ljudi su ipak pokuaavali da iskorene kukolj. Da bi ka~njavala one za koje se pretpostavljalo da su prestupnici, crkva se ak slu~ila i dr~avnom vlaau. Oni koji su tvrdili da rade po odobrenju Hristovom, mu ili su, zatvarali i ubijali one koji se na neki na in ne bi slo~ili sa utvrenim u enjem crkve. Meutim, na takve postupke, ljude nije navodio Hristov Duh, nego samo duh sotonski. Takvim se metodima slu~i samo sotona da bi doveo svet pod svoju dominaciju. Postupajui na takav na in sa takozvanim jereticima, crkva je svetu dala pogreaan pojam i o samom Bogu. Ne osuivati druge i proklinjati ih, ve biti smeran ne pouzdavajui se suviae u samog sebe  to je pouka koja nam se pru~a u ovoj paraboli. Nije sve ato se seje na njivi dobra paenica. injenica da su ljudi lanovi Zajednice ne predstavlja dokaz da su oni zaista hriaani. Kukolj, dok je biljka joa mlada i dok ne isklasa, vrlo je sli an paenici; ali kad se polje za~uti i dozri za ~etvu, razlika izmeu bezvrednog, kukolja i paenice postaje veoma upadljiva, jer se paenica pognula pod teretom punih i zrelih klasova. Greanici koji se prikazuju pobo~nima, meaaju se neko vreme sa pravim sledbenicima Hristovim, i to ato oni izgledaju kao hriaani, mo~e da obmane mnoge, jer je i sra unato upravo na to, ali o velikoj ~etvi nee biti nikakve sli nosti izmeu dobra i zla. Tada e se oni koji su stupili u lanstvo Zajednice, ali s Hristom nikada nisu bili povezani, jasno pokazati. Kukolju je dopuateno da nikne i izraste meu paenicom i da u~iva iste blagodati sun eve toplote i kiae, ali u vreme ~etve  tada ete se obratiti i vidjeti razliku izmeu pravednih i bezbo~nih, izmeu onoga koji slu~i Bogu i izmeu onoga, koji mu ne slu~i (Mal. 3, 18). Hristos e sam odlu iti ko je dostojan da bude u nebeskoj porodici. On e suditi svakome po njegovim re ima i delima. Ispovedanje vere samo na re ima nema nikakve te~ine na merilima; samo karakter odlu uje sudbinu. Spasitelj nije predskazao neko vreme kad e sav kukolj postati paenica. Paenica i kukolj rastu zajedno sve do ~etve, do kraja sveta. Tada e kukolj biti svezan u snopove da bi bio spaljen, a paenica e biti sabrana u Bo~je ~itnice.  Tada e se pravednici zasjati kao sunce u carstvu oca svojega. Tada e  Sin ovje ji poslati anele svoje, i sabrae iz carstva Njegova sve sablazni i koji ine bezakonje. I bacie ih u pe ognjenu; ondje e biti pla  i akrgut zuba.  KAO ZRNO GORU`i NO Ovo se poglavlje zasniva na Jev. po Mateju 13, 31. 32; Marko 4, 30  32; Luka 13, 18. 19. U mnoatvu koje je sluaalo Hristove pouke bilo je mnogo fariseja. Primetivai prezrivo kako je meu Hristovim sluaaocima mali broj onih koji Ga priznaju kao Mesiju, oni su se u duai pitali: kako ovaj nenametljivi U itelj mo~e uzdii Izrailj do univerzalne dominacije svetom. Kako e On bez bogatstva, moi i ugleda uspeti da osnuje novo carstvo? itajui njihove misli, Hristos im je odgovorio: -  Kakvo emo kazati da je carsto Bo~ije? Ili u kakvoj emo ga pri i iskazati? U zemaljskoj vlasti nije bilo ni ega ime bi se carstvo Bo~je moglo uporediti. Nijedno graansko druatvo nije moglo poslu~iti kao podesan simbol.  Ono je kao zrno goruai no , re e On,  koje kad se posije u zemlju manje je od sviju sjemena na zemlji; a kad se posije, uzraste i bude vee od svega povra, i pusti grane velike da mogu u njegovu hladu ptice nebeske ~ivljeti . Klica koja se nalazi u semenu raste i razvija se prema zakonima ~ivota koji je sam Bog usadio u nju. Razvoj semena ne zavisi od ljudske moi. Tako je i sa Hristovim carstvom. Ono predstavlja jedno potpuno novo stvaranje. Na ela njegovog razvoja potpuno su suprotna onima koja vladaju u carstvima ovoga sveta. Zemaljske vlasti gospodare zahvaljujui upotrebi sile, i svoju dominaciju odr~avaju silom oru~ja i rata. Ali osniva  novog carstva je Knez mira. Carstva ovoga sveta, Re  Bo~ja prikazuje simbolima grabljivih divljih zveri,  ali Hristos je  jagnje Bo~ije koje uze na se grijehe svijeta (Jovan 1, 29). U Njegovoj vladavini nije predviena nikakva primena grube sile da bi se vraio pritisak na svet. Jevreji su o ekivali da e se carstvo Bo~je uspostavljati na isti na in kao i carstvo ovoga sveta. Za uspostavljanje pravde oni su pribegavali spoljim merama. Oni su kovali planove i pronalazili razne metode. Ali Hristos je, umesto toga, u srcu ljudi usaivao jedno na elo. Sejui istinu i pravdu, On je iskorenjivao zabludu i greh. Dok je Hristos iznosio ovu parabolu nadaleko i naairoko su se mogle videti stabljike goruaice, koje su se uzdizale iznad trave i ~ita, treperei svojim granama na blagom povetarcu. Pti ice su skakutale s grane na granu pevajui u gustom liau. Meutim, seme iz kojeg je ova velika biljka nikla spada meu najmanje izmeu sviju semena. Iz njega je najpre izrasla ne~na klica; ali iako tako ne~na ona je bila puna ~ivotne snage. Biljka je rasla i bujala sve dok nije dostigla do svoje sadaanje visine. Tako je i carstvo Hristovo u svom po etku izgledalo skromno i bezna ajno. U poreenju sa carstvima ovog sveta, izgledalo je zaista najmanje od svih. Vlastodracima ovoga sveta Hristova tvrdnja da je On car bila je smeana. Pa ipak u nepobitnim istinama Jevanelja koje su poverene Hristovim sledbenicima, ovo carstvo poseduje bo~anski ~ivot. I kako se samo brzo ono razvilo, kako je naglo rasprostranjen njegov uticaj! Kada je Isus izlagao ovu istinu u to vreme novo carstvo predstavljala je samo nekolicina galilejskih seljaka. Njihovo siromaatvo i neznatan broj isticani su svaki put i kao uzrok ato ljudi nisu bili voljni da se pridru~e tim jednostavnim i neukim ribarima koji su sledili Isusa. Ali je zrnu goruai inom bilo namenjeno da raste i da svoje grane raairi po svemu svetu. Dok su zemaljska carstva, ija je slava u ono vreme zapanjivala srca ljudi, proala i nestala, carstvo Hristovo stoji joa i danas kao mona i dalekose~na sila. Tako je i delo milosti u srcu neznatno u svom po etku. Progovori se jedna re , jedan zra ak obasja duau, prihvati se jedan uticaj: to je u stvari samo po etak novoga ~ivota; i ko mo~e izmeriti rezultate toga? U paraboli o goruai inom zrnu ilustruje se se ne samo rastenje Hristovog carstva, nego se i svaki stupanj njegovog razvoja prikazanog u pri i stalno ponavlja. Gospod je za svoju Zajednicu u svakom pokoljenju imao naro itu istinu i naro iti zadatak. Istina koja je sakrivena od mudraca i razumnih ljudi ovoga sveta, bla je otkrivena smernima koji su bili bezazleni kao deca. Ona je tra~ila samopo~rtvovanje, jer je morala da vodi mnoge borbe i da izvojevuje mnoge pobede. Od samog po etka njeni pobornici bili su malobrojni. Veliki ljudi ovog sveta i crkva koja se prilagodila svetu protivili su se istini i prezirali je. Pogledajte samo Jovana Krstitelja, Hristovog prete u, kako stoji usamljen ukoravajui oholost i formalizam jevrejskog naroda! Pogledajte one koji su prvi doneli Jevanelje u Evropu! Kako je neznatna i beznade~na izgledala misija Pavla i Sile, ove dvojice skromnih izraiva a aatora, kad su se sa svojim saradnicima u Troadi ukrcali za Filibu! Pogledajte  ostarelog Pavla u lancima, kako propoveda Hrista na dvoru Cezarevom! Bacite samo jedan pogled na malobrojnu zajednicu sa injenu veim delom od robova i seljaka, kako se hvata u koatac sa neznaboatvom carskog Rima. Pogledajte Martina Lutera kako se odupire monoj katoli koj crkvi koja predstavlja remek  delo svetovne politike. Posmatrajte ga kako se, nasuprot caru i papi, vrsto dr~i svete Bo~je Re i, izjavljujui:  Ovde stojim i druga ije ne mogu. Bog neka mi pomogne! Amin. Pogledajte D~ona Vesleja, kako isti e Hrista i Njegovu pravdu usred formalizma, ulnosti i neverovanja! Posmatrajte oveka kome su nesrea i patnje neznabo~a kog sveta toliko le~ale na srcu, da je molio za preimustvo da i njima odnese poruku Hristove ljubavi! A sada ujte odgovor verske zatucanosti:  Sedi, mladi ove e; ako Bog ~eli da obrati neznaboace, On e to u initi bez tvoje ili moje pomoi. Velike verske voe u ovom pokolenju na sav glas glorifikuju one koji su sejali seme istine u proalim vekovima i podi~u im spomenike. Ali zar se danas mnogi ne odvraaju od toga dela bacajui pod noge ono ato je iz toga semena izniklo? Ponavlja se joa uvek onaj prastari uzvik iz dana Hristovih:  Mi znamo da s Mojsijem govori Bog; a ovoga ne znamo otkuda je (Jovan 9, 29). Isto kao ato je bilo u proteklim vekovima, naro ite istine za ovo vreme ne nalaze se kod crkvenih poglavara ve kod ljudi i ~ena koji se ne oseaju isuviae mudrima da bi mogli verovati u Bo~ju Re .  Jer pogledajte zvanje svoje, brao, da nema ni mnogo premudrijeh po tijelu, ni mnogo silnijeh, ni mnogo plemenitijeh, nego ato je ludo pred svijetom, ono izabra Bog da posrami premudre i ato je slabo pred svijetom, ono izabra Bog da posrami jako, i ato je neplemenito pred svijetom i uniateno izabra Bog i ato nije, da uniati ono ato jeste (I Kor. 1, 26  28);  da vjera vaaa ne bude u mudrosti ljudskoj, nego u sili Bo~joj (I Kor. 2, 5). I u ovom poslednjem naraataju parabola o semenu goruai inom treba da dostigne zna ajno i trijumfalno ispunjenje. Malo goruai ino seme postae jedno veliko stablo. Poslednja poruka opomene i milosti objavie se  svakome plemenu i jeziku i koljenu i narodu (Otkr. 14, 6  14), da sabere  iz neznabo~aca narod k imenu svojemu (Djela 15, 14). I zemlja e se rasvijetliti  od slave njegove (Otkr. 18, 1). OSTALE POUKE IZ PARABOLE O SEJANJU SEMENA Sejanje semena i razvoj biljke sadr~e i druge dragocene pouke prikladne za pou avanje dece u porodici i akoli. Na taj na in e deca i mladi, shvativai delovanje bo~anske sile u prirodi, biti u stanju da verom prihvate i ono ato je za oko nevidljivo. Kad shvate udesno Bo~je delo u snabdevanju svoje velike porodice svim ovozemaljskim potrebama, kao i naau saradnju s Njim u tome, oni e u svom svakodnevnom ~ivotu imati jasniju predstavu o Bo~joj sili i viae poverenja u Njega. Bog je stvorio seme, isto tako kao i zemlju, samo re ju svojom. Re ju svojom on je semenu dao silu da raste i da se umno~ava . U po etku, On re e:  Neka pusti zemlja iz sebe travu, bilje ato nosi sjeme, po svojim vrstama i drvo rodno, koje raa rod po svojim vrstama, i kojima e biti sjeme njegovo na zemlji. I bi tako& I vidje Bog, da je dobro (I Mojs. 1, 11.12). To je dakle ta Re  koja joa i danas daje silu semenu da ni e i raste. Svako zrno semena ija se klica na sun evoj svetlosti razvija u zelenu travku, svedo i o udesnoj sili ~ivotvorne re i izgovorene glasom Onoga koji jednostavno  re e i postade; On zapovijedi, i pokaza se (Psalam 33, 9). Svoje u enike Hristos je u io da se mole:  Hljeb naa potrebni daj nam danas , a pokazujui na cvee dao im je svoje sigurno obeanje:  A kad travu po polju& Bog tako odijeva; a kamoli vas&  (Mat. 6, 11. 30). Hristos ne prestaje da odgovara na ovu molitvu i ispunjava dato obeanje. Nevidljivom silom On neprestano deluje obezbeujui ljudima svakodnevnu hranu i odeu. Naa Gospod se slu~i mnogim sredstvima da prividno ba eno seme preraste u ~ivu biljku. On nam u izobilju i na vreme daje sve ato je potrebno da bi ~etva bila kakva se samo po~eleti mo~e, kao ato itamo u divnim stihovima psalmiste:  Nadgledaa zemlju i zalivaa je Obilno je obogaavaa, potok je Bo~ji pun vode, Spremaa za njih ~ito, jer si tako uredio. Brazde njezine napajaa, ravnia grude njezine, Kianim kapljama razmekaavaa je, blagosiljaa je da raa. Ti vjen avaa godinu, kojoj dobro inia; Stope su tvoje pune plodnosti. Ps. 65, 9  11. Priroda pod Bo~jom kontrolom Sve u materijalnom svetu nalazi se pod Bo~jom kontrolom. Priroda se pokorava odreenim zakonima. Sve izra~ava i sprovodi Tvor evu volju. Oblaci i sun ev sjaj, rosa i kiaa, vetar i oluja, sve je to pod Njegovim nadzorom i sve se bezuslovno pokorava Njegovoj zapovesti. Pokoravajui se bo~anskom zakonu, ne~na klica ~ita izbija iz zemlje i  donese najprije travu, potom klas, pa onda ispuni paenicu u klasu (Marko 4, 28). Sve ovo Gospod razvija u svoje vreme, jer se prirodne pojave ne protive Njegovom delovanju. I zar onda ovek, stvoren po obi aju Bo~jem i obdaren razumom i sposobnoau govora, da ne ceni Bo~je darove i bude nepokoran Njegovoj volji? Zar da bia obdarena razumom jedina unose zabunu i poremeaj u naa svet? Saradnja s Bogom U svemu ato slu~i opstanku i ~ivotnim potrebama oveka vidi se sadejstvo bo~anskih i ljudskih napora. Ne mo~e biti ~etve ako ljudska ruka ne da svoj doprinos u sejanju semena; niti bi se seme moglo umno~iti bez sredstava koja je predvideo Bog, dajui sun eve zrake, pljuskove kiae, rosu i oblake. Tako je i u svakoj grani delatnosti, u enja i znanosti. A isto je tako i u duhovnom ~ivotu, u formiranju karaktera i u svakoj grani hriaanskog delovanja. Mi moramo u initi svoje, ali ako se naaoj snazi ne pridru~i bo~anska sila, naai napori e ostati uzaludni. Kad god ovek neato postigne, bilo u zemaljskom ili duhovnom pogledu, uvek treba da ima na umu da je to ostvareno samo zahvaljujui saradnji sa tvorcem. Za nas je naro ito va~no da shvatimo svoju potpunu zavisnost od Boga. Suviae poverenja imamo u ljude i previae se oslanjamo na ljudske pronalaske. Dok se, meutim, premalo uzdamo u silu koju je Bog voljan da nam podari.  Mi smo Bogu pomaga i (I Kor. 3, 9). Neupredivo je manji udeo koji ovek doprinosi, ali povezan sa Hristovom bo~anskom silom, ovek mo~e u initi sve snagom koju mu On daje. Pou avanje deteta Na in na koji se biljka postepeno razvija iz semena   prvo trava, potom klas, pa onda ispunjava paenicu u klasu  predstavlja o iglednu pouku u vaspitanju dece. Onaj koji je ispri ao ovu pri u u njegovom prenosnom zna enju stvorio je siuano zrno, dao mu ~ivotvorna svojstva i uspostavio zakone koji vladaju njegovim razvojem. Istine koje mo~emo nau iti iz ove parabole, bile su ~iva stvarnost i u Njegovom li nom ~ivotu. U svom ~ivotu na zemlji, On je i u fizi kom i u duhovnom pogledu bio pot injen bo~anskom redu razvoja, ilustrovanom u ~ivotu biljke; i to je Njegova ~elja za svako dete. Iako je bio Veli anstvo neba i Car slave, rodio se u Vitlejemu, kao svako novoroen e i za izvesno vreme bio bespomono dete povereno brizi svoje majke. U svom detinjstvu ponaaao se kao posluano dete, govorio je i postupao u skladu sa mudroau de aka, a ne oveka, poatovao je svoje roditelje i ispunjavao njihove ~elje, uvek spreman da pomogne, opet u skladu sa sposobnostima svog uzrasta. Meutim, u svakom stupnju svog razvoja, On je bio savraen u jednostavnom, prirodnom dostojanstvu bezgreanog ~ivota. Sveti zapisi o Njegovom detinjstvu ka~u:  A dijete rastijaae i ja aae u duhu, i punjaae se premudrosti, i blagodat Bo~ja bjeae na Njemu. A o godinama Njegove mladosti zabele~no je:  napredovaae u premudrosti i u rastu i u milosti kod Boga i kod ljudi (Luka 2, 40. 52). Ovde se ukazuje na zadatak roditelja i u itelja. Oni se moraju zalagati da sklonosti dece i mladih usmeravaju tako da u svakom stepenu svog razvoja predstavljaju prirodnu lepotu koja odgovara njihovom uzrastu, razvijajui se prirodno, kao biljke u baati. Deca koja sa uvaju neizveata enost i sasvim prirodno ponaaanje najprivla nija su. Nije mudno poklanjati deci naro itu pa~nju i ponavljati pred njima neke njihove  mudre izreke . Nipoato ne treba podsticati u njima taatinu hvalei njihov izgled, njihove re i ili postupke. Ne treba ih ni odevati na skupocen i razmetljiv na in. To u njima samo podsti e oholost i budi zavist u srcima njihovih drugova. Maliaane treba vaspitavati u skladu sa jednostavnoau detinjstva. Treba ih privikavait na male ali korisne du~nosti, da bi nalazili zadovoljstva u iskustvima koja prirodno odgovaraju njihovom uzrastu. Detinjstvo odgovara onom delu pri e gde se ~ito prikazuje joa kao trava  pre klasanja  a tada ono ima svoju naro itu lepotu. Nije preporu ljivo deci nametati preranu zrelost, ve ih treba, ato je mogue du~e, dr~ati u sve~ini i radosti detinjstva. I mada deca mogu da budu hriaani, sti ui iskustva koja prirodno odgovaraju njihovim godinama. To je sve ato Bog o ekuje od njih. Ona treba da budu upuena u duhovni ~ivot, a roditelji treba da im pru~e svaku mogunost da svoj karakter formiraju tako da u Hristovom karakteru bude sli an. Seme donosi odgovarajuu ~etvu Po zakonima koje je sam Bog postavio u prirodi, ulo~eni trud neizbe~no daje rezultate. }etva pokazuje kakva je bila setva. Lenjivca osuuje delo njegovo. }etva svedo i protiv njega. Tako je i u duhovom pogledu. Vernost svakog radnika meri se rezultatima njegovog rada. Karakter njegovog ~ivotnog dela, bio on vredan ili lenj, pokazae kona no ~etva; na taj na in e se odlu iti i njegova sudbina za ve nost. Svako posejano seme donosi odgovarajuu ~etvu. Tako je i u ljudskom ~ivotu. Svi mi treba da sejemo seme milosra, dubokog saoseanja i ljubavi, jer emo po~njeti ono ato smo posejali. Svako delo sebi nosti, samoljublja, precenjivanja samog sebe i ugaanja sopstvenim sklonostima donee neizbe~no i odgovarajuu ~etvu. Onaj ko ~ivi samo za sebe, seje u telo i od tela e po~njeti izopa enost. Bog ne uniatava nikoga. Svaki onaj koji propadne sam je uniatio sebe. Svako ko guai u sebi glas savesti, seje seme neverstva, a to e doneti neizbe~nu ~etvu. Faraon je u svoje vreme, odbacivai prvu opomenu upuenu na Boga, posejao seme tvrdoglave upornosti, i to je i po~njeo. Bog ga nije primorao na neverovanje. Seme neverovanja koje je sam posejao, donelo je i odgovarajuu ~etvu. U svom tvrdoglavom i nerazumnom opiranju on je ostao uporan sve dok na svojoj opustoaenoj zemlji nije ugledao hladno i mrtvo telo svog prvenca i svih prvoroenih u svojoj kui kao i u svim porodicama svoga carstva; sve dok se pretei talasi razdvojenog Crvenog mora nisu sklopili nad svekolikim mnoatvom njegovih konja, kola i ratnika. Njegova istorija na stravi an na in ilustruje istinitost re i:  `ta ovek posije, ono e i po~njeti (Gal. 6, 7). Kad bi ljudi ovo u potpunosti shvatili mnogo bi bolje pazili kakvo seme seju. Poato posejano seme donosi ~etvu, da bi se na taj na in dobijeno ~ito ponovo sejalo, ~etva se stalno umno~ava. Ovaj zakon dolazi do izra~aja isto tako i u naaem odnosu prema drugima. Svaki postupak i svaka re  predstavljaju seme koje neizbe~no donosi svoj plod. Svaki postupak obazrivosti, dobrote, posluanosti ili samoodricanja raa u drugima sklonost da postupe sli no, a preko njih se to isto prenosi dalje. Na isti na in i svako delo koje proisti e iz zavisti, zlobe, ili svae, predstavlja seme koje izrasta u  korijen gor ine (Jev. 12, 15) kojom se mnogi opogane. A ovi  mnogi opet e otrovati joa mnogo vei broj drugih. Na taj na in seje se seme dobra ili zla za sada i za ve nost.  Pokraj svake vode Parabola o sejanju semena sadr~i i pouku velikoduanosti, kako u duhovnim tako i u ovozemaljskim stvarima. Gospod ka~e:  Blago vama koji sijete pokraj svake vode (Is. 32, 20).  Ovo pak velim: koji atedi kad sije, isto e i po~njeti (II Kor. 9, 6). Sejati pokraj svake vode zna i darove primljene od Boga stalno davati drugima. To zna i davati kad god je u pitanju delo Bo~je ili pru~anje pomoi onima kojima je ona potrebna. Time neemo osiromaaiti.  Ko blagoslov sije, blagoslov e i po~njeti. Seja  umno~ava svoje seme upravo rasipajui ga. Tako je i sa onima koji su verni u deljenju darova primljenih od Boga. Deljenjem oni svoje blagoslove u stvari umno~avaju. Bog takvima obeava obilje da mogu stalno davati.  Dajite, i dae vam se: mjeru dobru i nabijenu i stresenu i prepunu dae vam u naru je vaae (Luka 6, 38). Meutim, pouka o sejanju i ~etvi obuhvata joa neato i viae. Kad mi od Boga dobijene ovozemaljske blagoslove delimo sa drugima, o evidni dokaz naae ljubavi i u srcu primaoca budi zahvalnost prema Bogu. Tle njegovog srca postaje spremno da primi seme duhovne istine. A Onaj, koji seja u daje seme, omoguie semenu da nikne i donese rod za ~ivot ve ni. Simbol Hristove po~rtvovanosti i smrti Bacanjem semena u zemlju, Hristos je prikazao svoju veliku ~rtvu prinesenu za naae spasenje.  Ako zrno paeni no, padnuvai na zemlju ne umre , ka~e On,  onda jedno ostane; ako li umre mnogo roda rodi (Jovan 12, 24). Tako su rezultati Hristove smrti pravi plodovi za carstvo Bo~je. U skladu sa zakonima biljnog carstva, i plod Hristove smrti jeste ~ivot. Svi koji ~ele da kao Hristovi saradnici, donesu plod moraju najpre pasti u zemlju i umreti. Njihov ~ivot mora da bude polo~en u brazdu potreba ovoga sveta; samoljublju i svim li nim interesima mora se umreti. Zakon samopo~rtvovanja je zakon samoodr~anja. Seme prakti no sahranjeno u zemlju donosi plodove, a plodovi, ponovo posejani, umno~avaju se i daju novu ~etvu. Ratar svoje ~ito uva upravo rasipajui ga prilikom sejanja. Tako je i u ljudskom ~ivotu; davati zna i ~iveti. }ivot koji e zaista biti sa uvan je ~ivot dragovoljne posveenosti u slu~bi Bogu i ljudima. Oni koji Hrista radi ~rtvuju svoj ~ivot na ovom svetu, sa uvae ga za ve ni ~ivot. Posejano u zemlju umire da bi niklo u novi ~ivot. Time nam se pru~a pouka o vaskrsenju. Svi koji ljube Boga ~ivee ponovo u raju nebeskom. O ljudskom telu, sahranjenom u grob da tamo istruhne, Bog je rekao:  Sije se za raspadljivost, a ustaje za neraspadljivost. Sije se u sramoti, a ustaje u slavi; sije u slabosti, a ustaje u sili (I Kor. 15, 42. 43). Prakti ne pouke Ovo su samo neke od mnogobrojnih pouka koje se mogu izvui iz ~ivopisne parabole o seja u i semenu. Kad roditelji i u itelji pokuaavaju da ove pouke predo e deci, to treba da u ine na prakti an na in. Deca sama treba da pripremaju zemljiate i seju seme. I dok oni rade, roditelji ili u itelji mogu im pru~iti objaanjenje kako je srce, kao i vrt, neizbe~no zasejano dobrim ili ravim semenom, koje e pokazati dobar ili rav plod. I kao ato se vrt mora pripremiti za sejanje prirodnog semena, tako se i ljudsko srce mora pripremiti za primanje semena istine. Dok seme pada u zemlju, deci se mo~e pru~iti prakti na pouka o Hristovoj smrti, a kada biljke niknu iz zemlje mo~e im se objasniti istina o vaskrsenju. Za vreme dok biljka raste, mo~e im se stalno prikazivati sli nost izmeu prirodnog i duhovnog sejanja. Na sli an na in mo~e se pou avati i akolska omladina. Mlade treba u iti da obrauju zemlju. Bilo bi dobro kada bi svaka akola imala neato obradivog zemljiata. Takvo zemljiate trebalo bi smatrati ud~benikom iz kojeg deca Bo~ja mogu da crpe znanje za vaspitanje i prosveivanje duae. Obraivanje zemlje, naro ito melioracija tla (poboljaanje navodnjavanjem, odvodnjavanjem, trebljenjem korova, gnojenjem i dr.) pru~a mogunost da se uvek nau i neato novo. Onaj ko se nastani na neobraenom zemljiatu ne mo~e odmah o ekivati ~etvu. Pre svega, valja ozbiljno, marljivo, istrajno raditi da se zemljiate pripremi za setvu. Tako je i sa duhovnim radom kojim se deluje na ljudsko srce. Ko ~eli da u obraivanju ovog tla bude uspeaan, mora na taj posao polaziti sa Re ju Bo~jom u sopstvenom srcu. Tada e videti da je tvrdo tle srca odmeklo i slomilo se samo zahvaljujui pot injavajuem uticaju Svetog Duha. Ako se ne ulo~e ozbiljni i odgovarajui napori u obraivanju tla, nema ni ~etve. Isti je slu aj i sa tlom srca. Duh Bo~ji mora delovati na srce da bi ga o istio i oplemenio, i tek tada ono mo~e doneti rod na slavu Bo~ju. Zemlja nee pru~iti obilje svoga bogatstva onome ko je obrauje plahovito, povrano i bez ljubavi. Zemljiatu se svakodnevno mora posvetiti mnogo pa~nje. Ono se mora esto duboko poorati i o istiti od svakog korova koji oduzima hranu korisnim biljkama. Tako onaj koji ore i seje, s pravom o ekuje i ~etvu; i na svoje radno polje nikad ne treba da gleda s tugom i bez nade. Na onima koji na takav na in obrauju zemlju crpei iz prirode i duhovne pouke, po ivae Bo~ji blagoslov. Dok obrauje zemlju, radnik malo zna kakva se sve bogatstva otvaraju pred njim. Iako ne prezire uputstva onih koji imaju dugogodianje iskustvo, i obaveatenja koja mu mogu pru~iti razumni ljudi, on ipak mora da u i sam za sebe. To predstavlja zna ajan deo njegovog ~ivotnog vaspitanja. Obraivanje tla pokazae se kao dobro sredstvo za obrazovanje i vaspitavanje duae. Onaj koji jedini mo~e u initi da seme nikne iz zemlje, bdije nad njim i daje mu snagu da se razvija, raste i dozreva  jeste sam naa Tvorac, Car vasione, koji joa veu brigu i interesovanje posveuje svojoj deci. Dok ljudi na zemlji seju seme da bi se njegovim plodom odr~avao ovozemaljski ~ivot, bo~anski Seja  usauje u duau spasonosno seme koje rod svoj donosi za ve ni ~ivot.  KAO KVASAC Ovo se poglavlje zasniva na Jev. po Mat. 13, 33; Luka 13, 20. 21. I mnogi od obrazovanih i uticajnih ljudi dolazili su da uju proroka iz Galileje. Neki od njih su sa naro itim interesovanjem posmatrali mnoatvo okupljeno oko Hrista dok je pou avao pored jezera. U toj masi sveta bili su zastupljeni svi slojevi druatva: siromaani, neobrazovani, prosjaci u krpama, upropaaeni raspusnim ~ivotom, trgovci i dokoni ljudi, uzviaeni i prezreni, bogati i siromaani  svi su se tiskali da nau zgodno mesto sa kojeg bi bolje mogli da uju Hristove re i. Posmatrajui netremice ovaj udan skup, oni obrazovani ljudi pomisliae u sebi:  Zar se carstvo Bo~je sastoji od ovakvih kako ato su ovi? Spasitelj je opet odgovorio jednom pri om prenosnog zna enja.  Carstvo je nebesko kao kvacac koji uze ~ena i metne u tri kopanje braana dok sve ne ukisne. Jevreji su kvasac ponekad uzimali kao simbol greha. Za vreme Pashe vernicima je bilo nareeno da iz svojih kua odstrane svaki trag kvasca, kao ato je trebalo i da se iz srca odbaci svaki greh. Svoje u enike Hristos je jednom prilikom upozorio:  uvajte se kvasca farisejskoga, koji je licemerje (Luka 12, 1), a apostol Pavle govori o kvascu  pakosti i lukavstva (I Kor. 5, 8). Meutim, u ovoj Spasiteljevoj paraboli simbolom kvasca prikazano je carstvo nebesko. U ovom slu aju On je ilustracija ~ivotvorne i preobra~avajue sile Bo~je milosti. Niko nije toliko zao, niko nije pao tako duboko da bi bio van domaaaja ove sile. U sve one koji se pokoravaju Duhu Svetome, bie usaeno novo na elo ~ivota, izgubljeno Bo~je obli je na ovaj na in bie ponovo uspostavljeno u njima. Meutim, ovek se ne mo~e preobraziti samim svojim pristankom i voljom. U njemu samom nema sile kojom se ovakva promena mo~e ostvariti. Kvasac  neato ato je sasvim spoljno i strano  mora se dodati braanu i izmeaati s njim da bi u samom braanu doalo do ~eljene promene. Tako i greanik mora primiti Bo~ju milost  silu koja se ne nalazi u njemu samome  da bi se udostojio za carstvo slave. Nikakvo obrazovanje ni vaspitanje koje mo~e da pru~i ovaj svet, nije u stanju da izopa eno dete greha preobrazi u dete neba. Obnavljajua sila mora da doe od Boga. Takvu promenu mo~e izdejstvovati samo sila Duha Svetoga. Svi koji ~ele da budu spaseni, veliki i mali, bogati ili siromaani, moraju da se pot ine uticaju ove sile. Kao ato kvasac spolja stavljen  kad se pomeaa sa braanom  deluje iznutra, tako i milost Bo~ja u obnovljenom srcu deluje neprekidno i potpuno preobra~ava ~ivot. Samo spoljna promena nije dovoljna da nas dovede u sklad sa Bogom. Mnogi pokuaavaju da se reformiau odbacujui ovu ili onu ravu naviku i nadaju se da e na taj na in postati hriaani. Meutim, oni ne po inju sa pravog mesta. Po eti treba upravo od srca. Ispovedanje vere ili posedovanje istine u duai  to su dva sasvim razli ita pojma. Samo poznavanje istine nije dovoljno; jer mi mo~emo poznavati istinu, a da pri tom nismo promenili svoje misli i oseanja. Srce se mora obratiti i posvetiti. ovek koji pokuaava da Bo~je zapovesti dr~i samo iz oseanja du~nosti  zato ato se to od njega zahteva  nee nikad osetiti onu radost koja proizilazi iz posluanosti; u stvari, on i nije posluaan. Tamo gde se Bo~ji zahtevi smatraju samo teretom, jer se protive ljudskim sklonostima, nema hriaanskog ~ivota. Prava posluanost je delovanje u skladu sa onim ato postoji iznutra, u srcu i u duai.  Dovijeka je, Gospode, rije  tvoja utvrena na nebesima. Od koljena do koljena istina tvoja; ti si postavio zemlju, i stoji. Po tvojoj naredbi sve stoji sad; jer sve slu~i tebi. Da nije zakon tvoj bio utjeha moja, poginuo bih u nevolji svojoj. Zapovijesti tvojih neu zaboraviti dovijeka, jer me njima o~ivljavaa. Ja sam tvoj, pomozi mi jer tra~im zapovijesti tvoje. Bezbo~nici gledaju da me ubiju; a ja razmialjam o tvojim otkrivenjima. Svemu savraenome vidjeh kraj; ali je zapovijest tvoja veoma airoka. (Ps. 119, 89  96). Ovakva posluanost poti e iz ljubavi prema pravdi i ljubavi prema zakonu Bo~jem. Suatina svake pravednosti je odanost prema naaem Izbavitelju. To e nas uvek navoditi da postupimo pravi no zato ato je to pravo, - a ato je pravo i Bogu je drago. Velika istina o obraanju srca silom Svetog Duha prikazana je u Hristovim re ima upuenim Nikodimu:  Zaista, zaista ti ka~em: ako se ko nanovo ne rodi, ne mo~e vidjeti carstva Bo~ijega. `to je roeno od tijela, tijelo je; a ato je roeno od Duha, duh je. Ne udi se ato ti rekoh: valja vam se nanovo roditi. Duh diae gde hoe i glas njegov ujea, a ne znaa otkuda dolazi i kuda ide: tako je svaki ovek koji je roen od Duha (Jovan 3, 3  8). Nadahnut Svetim Duhom, apostol Pavle piae:  Bog koji je bogat u milosti za premnogu ljubav svoju, koju ima k nama i nas koji bijasmo mrtvi od grijeha o~ivlje s Hristom. I s Njim vaskrse i pokaza se na nebesima u Isusu Hristu. Da poka~e vjekovima koji idu, preveliko bogatstvo blagodati svoje dobrotom nad nama i Isusu Hristu. Jer ste blagodau spaseni kroz vjeru i to nije od vas, to je dar Bo~ji (Efes. 2, 4  8). Kvasac skriven u braanu deluje nevidljivo dok ne ukisne sve. Tako i kvasac istine deluje tajno, mirno, ali stalno, dok se duaa ne preobrazi. Prirodne sklonosti menjaju se i potiskuju, a u duau se usauju nove misli, nova oseanja, nove pobude i te~nje. Kao novo merilo karaktera sada slu~i ~ivot Hristov. Naae misli i celo bie menjaju se i naae delovanje je usmereno sada u drugom pravcu. oveku se u tom slu aju ne daju neke nove sposobnosti nego se postojee posveuju i oplemenjuju. Savest se budi i karakterne osobine tako razvijaju da ovek postaje zaista sposoban da slu~i Bogu. esto se uje pitanje: zaato se u re ima, ~ivotu i karakteru mnogih koji tvrde da veruju u Bo~ju Re  ne vidi nikakva reforma ni promena na bolje? Zaato ima toliko njih koji ne mogu da podnesu nikakvo suprotstavljanje njihovim planovima i namerama, koji ispoljavaju neprijatnu ud i potpuno neposveen temperamenat, i ije su re i tako grube, zapovedni ke i plahovite? U njihovom ~ivotu vide se ista samo~ivost, ugaanje svojim ~eljama, isti temperamenat i nepromialjene i plahovite re i kao i kod svetovnih ljudi. Kod njih se vidi isto toliko naglaaena oholost, isto popuatanje prirodnim sklonostima i toliko izopa en karakter kao da im je istina potpuno nepoznata. Uzrok, u stvari, le~i u injenici da oni nisu nikada ni bili stvarno obraeni. Kvasac istine oni nisu skrili u svom srcu, niti su mu ikada pru~ili priliku da vrai u njima svoje delo. Svoje nasleene ili ste ene sklonosti prema zlu oni nikada nisu pot inili njegovoj preobra~avajuoj sili. Njihov ~ivot otkriva potpunu odsutnost Hristove milosti i neverovanje u Njegovu mo koja mo~e da proemni i oplemeni karakter.  Kako e mladi o istiti put svoj? Vladajui se po tvojim rije ima. Svijem srcem svojim tra~im tebe, nedaj mi da zaem od zapovijesti tvojih. U srce svoje zatvorio sam rije  tvoju, da ti ne grijeaim. Ustima svojim javljam sve sudove usta tvojih. Na putu otkrivenja tvojih radujem se kako za veliko bogatstvo. O zapovijestima tvojim razmialjam, i pazim na putove tvoje. Naredbama tvojim tjeaim se, ne zaboravljam rije i tvoje (Ps. 119, 9  16).  Tako dakle vjera biva od propovijedanja, a propovijedanje rije ju Bo~ijom (Rimlj. 10, 17). Sveti spisi predstavljaju veliku pokreta ku snagu za preobra~aj karaktera. Hristos se molio Ocu:  Osveti ih istinom svojom: rije  je tvoja istina (Jovan 17, 17). Re  Bo~ja, ako se prou ava i sluaa, mo~e sna~no da deluje na srca potiskujui sve nesvete osobine. Sveti Duh dolazi da nas osvedo i o naaoj greanosti, a vera koja se budi u srcu deluje kroz Hristovu ljubav i ini nas Njemu sli nima u telu, duai i duhu. Tek tada nas Bog mo~e upotrebiti da Njegovu volju vraimo. Sila koja nam je spolja dana deluje iznutra, nagonei nas da istinu koju smo primili prenosimo i na druge. Istine otkrivene u Re i Bo~joj zadovoljavaju ovekovu najveu potrebu  obraenje duae verom. Ne treba misliti da su ova velika na ela toliko sveta i ista da ih ne bismo mogli primenjivati u svakodnevnom ~ivotu. To su istine koje se~u do neba i obuhvataju celu ve nost, ali je njihov ~ivotni uticaj ipak nerazdvojno povezan sa ljudskim iskustvima. One treba da pro~imaju sve od najveih do najmanjih stvari svakodnevnog ~ivota.  Poka~i mi, Gospode, put naredaba svojih, da ga se dr~im do kraja. Urazumi me, i dr~au se zakona tvojega, i uvati ga svijem srcem. Postavi me na stazu zapovijesti svojih, jer mi je ona omiljela. Privij srce moje k otkrivenjima svojim, a ne k lakomstvu. Odvati o i moje da ne gledaju niatavila, putem svojim o~ivi me. Ispuni sluzi svojemu rije  svoju da te se boji. Ukloni rug moj, kojega se plaaim; jer su sudovi tvoji blagi (Ps. 119, 33  39). Kvasac istine, primljen u srce, reguliae ~elje, pre iaava misli, ubla~uje narav, oplemenjuje sklonosti, o~ivljuje sposobnosti uma i energije duae, i unosi u duau viae ljubavi i saoseanja. oveka koji se rukovodi ovim na elima svet smatra misterioznim. Samo~iv ovek, koji voli novac, ~ivi samo zato da bi stekao bogatstva i asti i u~ivao u slastima i zadovljstvima ovog sveta. Neprolazni svet i ~ivot s one strane groba, on potpuno gubi iz svojih ra una. Ali Hristovi sledbenici nee dopustiti da im misli budu obuzete prolaznim stvarima. Oni rade za Hristovu stvar, odri u se sami sebe da bi potpomagali veliko delo spasavanja duaa koje su u ovom svetu bez Hrista i bez nade. Takve ljude koji, umesto ovozemaljskog, imaju pred o ima ve no i neprolazno, svet ne mo~e da shvati. Kad Hristova ljubav sa svojom spasonosnom silom osvoji srce ona stvara potpuno nove pobude, a onoga ko je poseduje uzdi~e iznad izopa enog uticaja ovog sveta. Re  Bo~ja treba da ima posveujui efekat na naae dru~enje sa svakim lanom ljudske porodice. Kvasac istine ne podsti e duh suparniatva, slavoljublja ni ~elju za prvenstvom. Prava ljubav, nebeskog porekla, nije ni sebi na ni promenljiva. Ona ne zavisi od ljudske hvale. Srce onoga koji primi milost Bo~ju prepuno je ljubavi prema Bogu i svima onima za koje je Hristos umro. Takav ovek se ne bori ni za kakvu li nu slavu i ne te~i za priznanjem.  Rije  je tvoja ~i~ak nozi mojoj, i vidjelo stazi mojoj. Zakleh se da u uvati naredbe pravde tvoje, i izvraiu. Prisvojih otkrivenja tvoja za navijek; jer su radost srcu mojemu. Privolio sam srce svoje da tvori naredbe tvoje navijek, do kraja. Psalam 119, 105. 106. 111. 112. On ne ljubi druge zato ato oni njega ljube, i ato mu se dopadaju, ili pak ato cene njegove zasluge, nego zato ato su oni Hristova iskupljena svojina. Ako se njegove pobude, re i ili postupci pogreano shvate i ak la~no predstave, on se ne vrea, ve mirno produ~uje svojim putem. On je ljubazan i promialjen, skroman u mialjenju o sebi, ali pun nade oslanjajui se uvek na milost i ljubav Bo~ju. Apostol nas bodri i opominje:  Nego po svecu koji vas je pozvao, i vi budite sveti u svemu ~ivljenju. Jer je pisano: budite sveti jer sam ja svet (I Petr. 1, 15. 16). Milost Hristova treba da kontroliae naa temperamenat i ton naaeg glasa. Njeno delovanje otkrie se u hriaanskoj u tivosti, ne~nom obziru brata prema bratu, u blagim i ohrabrujuim re ima. U takvoj kui aneli rado borave. }ivot odiae prijatnim mirisom skladnog razumevanja, koji se uzdi~e k Bogu kao sveti miris tamjana. Ljubav se otkriva u dobroti, krotosti, velikoduanosti i dugom strpljenju. Dr~anje i itavo bie oveka dobijaju drugi izgled. Prisustvo Hristovo u srcu odra~ava se i na licu onih koji Ga ljube i dr~e Njegove zapovesti. Istina im se ita na licu koje izra~ava slatki nebeski mir. Plemenitost, uzviaeniju od svake ljudske ljubavi oni ispoljavaju i neznajui, jer im je preala u svakodnevnu naviku. Kvasac istine ostvaruje promenu u celom oveku. On grube i neuljudne ini plemenitima i ljubaznima, a sebi ne dare~ljivima. Ne isti bivaju o iaeni, oprani u krvi Jagnjetovoj. Svojom ~ivotvornom silom on sve snage duha, duae i tela dovodi u sklad sa bo~anskim ~ivotom. ovek sa svojom ljudskom prirodom postaje u esnik u bo~anskoj prirodi. Hristos biva slavljen lepotom i savaenoau karaktera. Kada do ovakve promene doe, aneli zanosno pevaju, a Bog i Hristos raduju se duaama uobli enim prema obli ju Bo~jem. SAKRIVENO BLAGO Ovo se poglavlje zasniva na Jevanelju po Mateju 13, 44  Joa je carstvo nebesko kao blago sakriveno u polju, koje naaavai ovjek sakri i od radosti zato otide i sve ato ima prodade i kupi polje ono. U stara vremena bilo je uobi ajeno da ljudi svoje blago sakrivaju zakopavanjem u zemlju. Razbojniatva i krae su esta pojava. I kad god bi doalo do neke promene u vlasti, oni koji su imali velika imanja bili su izlo~eni teakom oporezivanju i plaanju raznih da~bina. Osim toga, zemlja je bila u stalnoj opasnosti od upada pljaa kaakih hordi. Zbog svega toga bogataai su nastojali da svoje blago sa uvaju na taj na in ato su ga naj eae zakopavali u zemlju, na najsigurnije mesto. Meutim, esto se deaavalo da se mesto gde je blago zakopano potpuno zaboravi. Deaavalo se i to da vlasnik umre ne poverivai nikom svoju tajnu; ili pak da zato eniatvom ili izgnanstvom takoe bude zauvek odvojen od svog bogatstva. Njegovo blago, za koje se toliko mu io, padalo bi, u tom slu aju, u ruke nekom srenom nalaza u. U Hristovo vreme nije bilo nimalo neobi no da se, pri preoravanju nekog zapuatenog zemljiata, otkrije stari novac i ornamenti od srebra i zlata. Jedan ovek je tako iznajmio komad zemlje da ga obrauje; i dok je, preoravajui zemljiate, iaao za plugom i svojim volovima obelodanio je sahranjena blaga. Otkrivai ovu riznicu, ovek je shvatio da se srea nalazi na njegovom domaku. On pa~ljivo ponovo zakopa zlato i vrati se kui da rasproda sve ato ima, da bi mogao kupiti polje koje je predstavljalo pravu riznicu bogatstva. Njegovoj porodici i susedima inilo se da se on ponaaa kao nenormalan ovek. Posmatrajui pomenuto polje, oni nisu mogli da vide nikakvu vrednost u tom zapuatenom zemljiatu. Ali ovek koji je otkrio blago dobro je znao ata radi. im polje postane njegovo vlasniatvo, pretra~ie pa~ljivo svaki njegov deo da pronae blago koje je sebi na ovaj na in osigurao. Ova parabola ilustruje vrednost nebeskog blaga i napore koje ovek mora ulo~iti da bi ga za sebe obezbedio. ovek koji je naaao blago sakriveno u polju bio je spreman da se odvoji od svega ato je posedovao i da neumorno radi, da bi sakriveno bogatstvo postalo njegova svojina. Tako i za onoga ko je naaao nebesko blago nikakav napor nee biti prete~ak, nijedna ~rtva prevelika, da bi doaao do neprocenjivog bogatstva istine. Polje prikazano u paraboli, na kome se nalazi pravo bogatstvo, predstavljaju spisi Svetog pisma, riznica blaga je samo Jevanelje. Cela zemlja nije tako isprepletana ~ilama zlatne rude ni toliko puna dragocenosti kao Re  Bo~ja. Kako je blago sakriveno Za blago Jevanelja ka~e se da je sakriveno. Oni koji su mudri u sopstvenim o ima i naduveni u enjima prazne filozofije, lepotu, silu i tajnu plana iskupljenja obi no i ne primeuju. Mnogi imaju o i, ali ne vide; imaju uai ali ne uju; imaju snagu razuma, ali sakriveno blago uopate ne primeuju. ovek je u prolazu mogao da gazi upravo po tlu ispod kojeg se nalazilo skriveno blago. U najveem siromaatvu i oskudici mogao je sesti da se odmori pod nekim drvetom, i ne nasluujui kakvo se blago nalazi ispod njegovih ~ila. Upravo tako bilo je i sa Jevrejima. Istina je jevrejskom narodu bila poverena kao prava riznica zlata. Njihovo versko ureenje koje je nosilo pe at neba, uspostavio je sam Hristos. U slikama i simbolima imali su oni zastrte velike istine o iskupljenju. Pa ipak kad je Hristos doaao, nisu Ga priznali kao Onoga na koga su svi simboli ukazivali. Oni su Re  Bo~ju imali u svojim rukama, ali tradicije prenoaene s pokolenja na pokolenje i ljudska tuma enja Svetih spisa sakrili su od njih istinu kakva je ona u Isusu. Duhovni zna aj Svetih spisa bio je za njih potpuno izgubljen. Riznica svekolikog znanja ostajala je pred njima otvorena, ali je oni u svome neznanju nisu videli. Bog svoju istinu nikada ne sakriva od ljudi. Sopstvenim na inom postupanja s njom oni su je u inili nejasnom i sebi i drugima. Hristos je jevrejskom narodu pru~io dovoljno dokaza da je On Mesija, ali je Njegovo u enje tra~ilo odlu nu promenu u njihovom ~ivotu. Oni su uvideli da bi, ako prihvate Hrista, morali napustiti svoja uobi ajena pravila i tradicije, i potpuno izmeniti svoj sebi ni i nepobo~ni ~ivot. Prihvatanje nepromenjive i ve ne istine zahtevalo je ~rtvu. Meutim, nespremni na ~rtvu, oni ne prihvatiae ni najuverljiviji dokaz koji im je sam Bog mogao dati da bi prihvatili veru u Hrista. Oni su tvrdili da veruju u spise Starog zaveta, a ipak su odbijali da prihvate upravo u njima sadr~ano svedo anstvo koje se odnosi na ~ivot i karakter Hristov. Budui osvedo eni, oni su prosto strahovali da se ne obrate i da ne budu prisiljeni da odbace svoje unapred stvoreno mialjenje. Blago Jevanelja  Onoga koji predstavlja Put, Istinu i }ivot  oni su imali meu sobom, ali su odbacili najvei dar koji im je nebo moglo dati.  Ali opet i od knezova mnogi ga vjerovaae; tako itamo,  nego radi fariseja ne priznavahu, da ne bi bili izngnani iz zbornice (Jovan 12, 42). Oni su bili potpuno osvedo eni i verovali su da je Isus Sin Bo~ji, ali priznati Ga kao takvog nije odgovaralo njihovim slavoljubivim te~njama. Njima je nedostajala vera koja im je jedina mogla obezbediti nebesko blago. Oni su eznuli samo za blagom ovoga sveta. I danas ljudi svim srcem eznu za blagom koje pru~a ovaj svet. Srce im je obuzeto sebi nim i astoljubivim mislima. Da bi stekli bogatstvo ovog sveta, ast, ugled i mo, oni ljudska pravila, tradicije i izmialjotine uzdi~u iznad zahteva i zapovesti Bo~jih. Blaga Bo~je Re i za njih su sakrivena.  A tjelesni ovjek ne razumije, ato je od Duha Bo~ijega, jer mu se ini ludost i ne mo~e da razumije, jer treba duhovno da se razgleda (I Kor. 2, 14).  Ako li je pak pokriveno Jevanelje naae u onima je pokriveno koji ginu, u kojima je bog svijeta ovoga oslijepio razume nevjernika, da im ne zasvijetli vidjelo Jevanelja slave Hristove, koji je obli je Boga, koji se ne vidi (I Kor. 4, 3. 4). Vrednost blaga Spasitelj je video da su ljudi toliko obuzeti sticanjem ovozemaljske dobiti da usled toga potpuno gube iz vida ve ne stvarnosti. U nastojanju da razotkrije ovo zlo i da stane na put ovoj zaluujuoj opseni koja paralizuje duau, Spasitelj je podigao svoj glas i povikao:  Jer kakva je korist ovjeku ako sav svijet zadobije a duai svojoj naudi? Ili kakav e otkup dati ovjek za duau svoju? (Mat. 16, 26). Da bi palom ljudskom rodu prikazao ovaj plemenitiji i bolji svet, koji je bio potpuno izgubljen iz vida, Hristos je ukazao na ve ne stvarnosti. Svoje sluaaoce on je poveo do praga beskona nosti, preplavljenog neopisivom slavom Bo~jom i pokazao im blago koje se tamo nalazi. Vrednost tog blaga vea je od zlata i srebra i nikakva bogatstva ovog sveta ne mogu se uporeivati s tim.  Bezdana veli: nije u meni: I more veli: nije kod mene. Ne mo~e se dati isto zlatu za nju, Ne mo~e se cijeniti zlatom Ofirskim, Ni dragim onihom ni safirom. Ne mo~e se iznedna iti s njom ni zlato ni kristal, Niti se mo~e promijeniti za zaklade zlatne. Od korala i bisera nema spomena, Jer je vrijednost mudrosti vea nego dragom kamenju Jov 28, 14  18. Takvo je blago koje se mo~e nai u Svetim spisima. Bibilija je veliki Bogom dani ud~benik i naa najvei vaspita . U njoj se nalazi temelj svake prave znanosti. Istra~ivanjem Re i Bo~je mo~e se pronai svaka grana ljudske spoznaje. A, iznad svega drugog, ona sadr~i nauku koja nadviauje sve ostale  nauku spasenja. Biblija je rudnik neizmernog i nedoku ivog blaga Hristovog. Istinsko viae obrazovanje sti e se prou avanjem Re i Bo~je i pokoravanjem njenim poukama. Ali ako se Re  Bo~ja stavlja u stranu radi knjiga koje nas ne vode Bogu i carstvu nebeskom, sti e se obrazovanje koje nije dostojno da se naziva tim imenom. U prirodi ima divnih istina. Zemlja, more i nebeski svod puni su istina iz kojih se mo~emo mnogo emu pou iti. Priroda podi~e svoj glas u ei nas nebeskoj mudrosti i ve noj istini, ali pali ovek nije spreman da to shvati. Greh je pomra io njegovu mo shvatanja, tako da on nije u stanju da sebi razjasni prirodu a da je ne stavi iznad Boga. U misli onih koji odbacuju Re  Bo~ju nije mogue utisnuti pravilne pouke o tome. U enje o prirodi oni toliko izopa uju da se njihov um potpuno odvraa od Tvorca. Mnogi ljudsku mudrost uzdi~u iznad mudrosti bo~anskog U itelja, a Bibliju kao bo~anski ud~benik smatraju staromodnom, zastarelom i nezanimljivom. Ali oni iji je um o~ivljen Duhom Svetim ne gledaju tako na Bibliju. Oni uviaju neprocenjivost ovog blaga i spremni su da prodaju sve ato imaju da bi se domogli polja u koje je takvo blago zakopano. Umesto knjiga koje sadr~e nagaanja i taate misli takozvanih znamenitih i velikih pisaca, oni biraju Re  Onoga koji je najvei od svih autora i u itelja za koje je svet ikada znao, i koji je za nas i ~ivot svoj dao, da bismo kroz Njega dobili ve ni ~ivot. Posledice zanemarivanja blaga Sotona deluje na misli ljudi navodei ih da veruju kako e postii udesno znanje ako se odvoje od Boga. Na tako zavodljiv na in on je i Adama i Evu naveo da posumnjaju u Re  Bo~ju i da poveruju onome koji ih je navodio na neposluanost. Svojim varljivim zaklju cima on joa i danas ini isto ono ato je u inio u Edemu. U itelji koji u svoj vaspitni program unose misli bezvernih pisaca usauju u duh mladih ideje koje e ih navesti da posumnjaju u Boga i da prestupaju Njegov zakon. Takvi u itelji nisu svesni onoga ato ine i ne shvataju posledice svoga delovanja. Student mo~e sa uspehom da savlada svaki stepen svog predvienog akolovanja. On mo~e da upotrebi svoje snage da bi stekao odreeno znanje. Ali ako mu nedostaje znanje o Bogu i ako se ne pokorava zakonima koji vladaju njegovim biem, uniatie samoga sebe. Odajui se izopa enim navikama, on gubi poatovanje prema samom sebi, postaje nesposoban da vlada sobom, i ne mo~e pravilno da rasuuje ni o onome ato se najviae ti e njega samoga. On se nemarno i nerazumno odnosi prema zakonima koji vladaju i telom i umom. Ravim navikama on sam od sebe stvara ruaevinu. Prava srea njemu je posve tua jer je, zanemarivai da ~ivi po na elima zdravlja i istote, dozvolio da njime zagospodare navike koje uniatavaju njegov mir. Godine napornih studija prakti no su izgubljene, jer je uniatio samog sebe. Takav student zloupotrebljava svoje i umne i fizi ke snage, a od hrama svojega tela ini ruaevinu. On je izgubljen i za ovaj i za budui ~ivot. Ponadao se da e sti ui zemaljsko znanje stei i blago, ali je  zanemarivai Bibliju  izgubio ono blago koje je vrednije od svega drugog. U potrazi za sakrivenim blagom Re  Bo~ja treba da bude predmet naaeg stalnog prou avanja. Dubokim istinama koje se u njoj nalaze moramo pou avati i svoju decu. Re  Bo~ja predstavlja zaista neiscrpno blago, ali ljudi ne uspevaju da to blago pronau, jer ga i ne tra~e iako im se nalazi na dohvatu ruke. Mnogi su daleko od istine, zadovoljavajui se pretpostavkama i povranim radom i smatrajui da su time postigli sve ato je bitno i neophodno. Oni kazivanje drugih prihvataju kao istinu, jer su isuviae lenji da bi ozbiljno i marljivo tra~ili ono ato se u paraboli prikazuje kao sakriveno blago. Ali ljudski pronalasci nisu samo nepouzdani nego i opasni, jer stavljaju oveka tamo gde treba da se ka~e:  Ovako veli Gospod. Hristos je istina. Njegove re i su istina i one uvek imaju daleko dublje zna enje nego ato se to povrano uzeto mo~e videti. Sve Hristove re i imaju vrednost koja daleko prevazilazi njihovu prividnu jednostavnost i skromnost. Um prosvetljen uticajem Svetog Duha shvatie pravu vrednost ovih re i, i prepoznati dragocene bisere istine, ak i onda ako su skriveni kao zakopano blago. Ljudske teorije i apekulacije ne mogu nikada dovesti do razumevanja Re i Bo~je. Oni koji pretpostavljaju da znaju ata je filozofija, svoja objaanjenja i rasprave smatraju neophodnim da bi se  otklju ala riznica znanja i spre ilo unoaenje sujeverja u Zajednicu. Ali se esto baa takvim raspravama i objaanjenjima unose la~ne teorije i jeresi. Ljudi ula~u o ajni ke napore da bi objasnili ono ato im se u Svetim spisima ini zapletenim i nejasnim, ali svojim naporima oni esto joa viae pomra e ono ato su pokuaali objasniti. Sveatenici i fariseji su mislili da kao u itelji inje zaista mnogo kad Re i Bo~joj dodaju svoja li na tuma enja. Ali Hristos je rekao o njima:  Zato li se vi varate, ato ne znate Pisma ni sile Bo~je (Marko 12, 24). Krivica koju im je On pripisao bila je u tome ato su u ili  naukama i zapovijestima ljudskim (Mat. 7, 7). Mada su se smatrali u iteljima Bo~jih otkrivenja, pretpostavljajui da razumeju Bo~ju Re , nisu tu Re  prakti no primenjivali u svom svakodnevnom ~ivotu. Sotona im je toliko zaslepio o i da nisu videli zna enje Bo~je Re i. Mnogi i danas ine to isto. Mnoge verske zajednice snose krivicu za isti greh. Postoji opasnost, velika opasnost, da verou itelji za koje se danas pretpostavlja da su veoma mudri ponove iskustvo jevrejskih u itelja. Oni pogreano tuma e bo~anska otkrivenja, i na taj na in duae koje oni vode imajui pogreanu predstavu o istini bivaju zbunjene i ostaju u duhovnom mraku. Svete spise Bo~je Re i ne treba da itamo pri nejasnoj i jedva primetnoj svetlosti tradicija ili ljudskih apekulacija. Nastojanje da se Re  Bo~ja objasni tradicijama ili nekim ljudskim maatanjem sli no je pokuaaju da se zapaljenom bakljom uvea svetlost i sjaj sunca. Svetoj Bo~joj Re i nije potrebno jedva primetno treperenje zemaljske baklje da bi se na taj na in mogla uo iti njena uzviaenost i slava. Ona sama predstavlja blistavu svetlost  otkrivenje slave Bo~je; i pored takve svetlosti paliti bilo kakvu svetiljku potpuno je izliano i nerazumno. Ali zato ipak pri prou avanju i istra~ivanju Re i Bo~je treba ulagati najusrdnije napore. Jasno poznavanje istine nikada ne mo~e biti nagrada za lenjost. ak ni zemaljske blagodati ne mogu se postii bez ozbiljnog, strpljivog i ustrajnog napora. Da bi ovek imao uspeha u svojim poslovima, mora imati volju da radi i veru da eka rezultate svoga truda. Isto tako i mi ne mo~emo o ekivati da emo duhovno saznanje postii bez usrdnih i ozbiljnih napora. Oni koji ~ele da nau blago istine moraju kopati sami za sebe kao ato kopa rudar da bi naaao blago sakriveno u zemlji. Posao koji se obavlja polovi no i nezainteresovano nee biti ni od kakve koristi. Bitno je i za mlade i za starije ne samo da Re  Bo~ju itaju, ve i da je prou avaju usrdno i iskreno, molei se i tra~ei istinu kao sakriveno blago. Oni koji ovako rade bie nagraeni, jer e Hristos izoatriti i o~iveti njihovu mo razumevanja. Naae spasenje zavisi od spoznavanja istine sadr~ane u Svetim spisima. Bog ~eli da mi tu istinu posedujemo. Istra~ujte, o istra~ujte dragocenu Bibliju svim srcem oseajui pri tom pravu glad duae. Ispitujte Re  Bo~ju kao ato rudar ispituje i pretra~uje zemlju da bi naaao zlatnu ~ilu. Ne odustajte od istra~ivanja sve dok ne utvrdite kakav je u stvari vaa odnos prema Bogu i ata je Njegova volja za vas. Hristos je rekao:  I ato god zaiatete u oca i u ime moje, ono u vam u initi, da se proslavi otac u sinu, i ako ato zaiatete u ime moje, ja u u initi (Jov. 14, 13. 14). Pobo~ni i talentovani ljudi uspevaju da svoj pogled ponekad bace na ve ne vrednosti, ali ih esto ne shvataju jer vidljive stvari zamra uju slavu nevidljivih. Ko ~eli da u tra~enju sakrivenog blaga ima uspeha, mora imati viae ciljeve nego ato su stvari ovoga sveta. Svu svoju ljubav i nastojanje i sve svoje sposobnosti on mora skoncentrisati na istra~ivanje. Neposluanost je zatvorila vrata ogromnom znanju koje su ljudi mogli da dobiju iz Bo~je Re i. Razumevanje zna i posluanost prema Bo~jim zapovestima. Svete spise ne treba prilagoavati predrasudama i nepoverljivosti ljudi. Sveto pismo mogu razumeti samo oni koji u poniznosti tra~e istinu da bi joj se mogli pokoravati. Postavljaa li pitanje:  `ta mi treba initi da se spasem? Moraa, pre no ato po nea sa istra~ivanjem, odbaciti sve svoje predrasude kao i sve uroene ili ste ene ideje. Ako Svete spise pretra~ujea samo zato da bi opravdao svoje ve usvojene nazore i mialjenja, onda neea nikada spoznati istinu. Istra~uj da bi doznao ata ka~e Gospod. Ako se, u toku istra~ivanja, osvedo ia da tvoji dosadaanji nazori nisu u skladu, nemoj istinu pogreanim tuma enjem prilagoavati svom li nom verovanju, nego primi pru~enu svetlost. Otvori svoje srce i duau da bi mogao spoznati udesnu lepotu Re i Bo~je. Veru u Hrista, kao Iskupitelja sveta, mo~e da prihvati samo srce koje se nalazi pod kontrolom prosveenog uma koji je u stanju da raspozna nebesko blago i zna da ga ceni. Pokajanje i preobra~aj karaktera ine sastavni deo takve vere. Imati veru, zna i pronai i prihvatiti blago Jevanelja zajedno sa svim obavezama koje iz toga proisti u.  Zaista, zaista ti ka~em, naglaaava Hristos,  ako se ko nanovo ne rodi, ne mo~e vidjeti carsta Bo~ijega (Jovan 3, 3). On ga mo~e sebi predstaviti i zamialjati, ali bez oka vere to blago se zaista ne mo~e videti. Hristos je dao svoj ~ivot da bi nama osigurao to neprocenjivo blago; ali bez potpunog preporoda verom u Njegovu krv nijedna izgubljena i na propast osuena duaa ne mo~e dobiti oproataj greha ni pravo na pomenuto blago. Nama je, da bismo shvatili istine sadr~ane u Re i Bo~joj, neophodno prosvetljenje Svetim Duhom. Mi ne mo~emo ni u prirodnom svetu videti svu lepotu i privla nost stvari koje su nam ina e prijatne, sve dok sunce ne razagna tamu i ne poka~e nam te stvari u njihovoj pravoj svetlosti. Tako se ni blago sadr~ano u Re i Bo~joj ne mo~e ceniti dok ga ne obasjaju zraci Sunca pravde. Duh Sveti koji je po dobroti i milosti Beskrajne ljubavi poslan s neba, otkriva bo~ansku istinu svakoj pojedinoj duai koja se u veri potpuno predaje Hristu. Njegovom silom bitne istine od kojih zavisi spasenje duae, usauju se u srce i misli, i ~ivotni put ine tako jasnim da niko ne mora da luta. Dok prou avamo Svete spise, moramo se moliti da nam sveti Bo~ji Duh rasvetli Njegovu Re , da bismo mogli videti i ceniti njena blaga. Nagrada za istra~ivanje Neka niko ne misli da nema viae znanja koje bi trebalo da stekne. Dubina ljudskog razuma mo~e se izmeriti, dela pisaca mogu se nadmaaiti, ali ni najviai, najdublji i najslobodoumniji polet maate ne mo~e dosegnuti Boga. Iznad svega ato um smrtnika mo~e da shvati nalazi se beskona nost. Mi smo videli samo treperavi zra ak bo~anske slave nedoku ivog znanja i mudrosti. Radili smo, tako rei, samo na povraini rudnika, dok ruda bogata zlatom, kao nagrada za onog ko je spreman da kopa do nje, le~i duboko ispod povraine. Rudarsko okno se mora spuatati sve dublje i dublje u rudnik, i rezultat e biti velelepno bogatstvo. Pravilnom primenom vere bo~ansko saznanje postaje ljudsko saznanje. Nijedan istra~iva  koji u Hristovom duhu istra~uje Svete spise nee ostati nenagraen. Ako je ovek spreman da bude pou avan kao malo dete, ako se potpuno pot ini Bogu, onda e u Njegovoj Re i zaista nai istinu. Kad bi ljudi bili posluani, oni bi shvatili plan bo~anske vladavine, i njihovim o ima bio bi otvoren nebeski svet u svoj svojoj slavi i lepoti. Ljudi bi kopanjem i istra~ivanjem u rudniku istine oplemenili svoju prirodu i postali sasvim druga bia. Tajna iskupljenja, Hristovo otelovljenje i Njegova ~rtva pomirenja, ne bi im bili, kao sada, neodreeni i magloviti pojmovi, Oni bi sve to ne samo bolje razumeli, nego i daleko viae cenili. U svojoj molitvi Ocu, Hristos je svetu ostavio pouku koju bi trebalo utisnuti u srcu i u duau:  A ovo je ~ivot vje ni , ka~e On,  da poznaju Tebe jedinoga istinitoga Boga, i koga si poslao Isusa Hrista (Jovan 17, 3). To je pravo obrazovanje, obrazovanje koje nam daje snagu. Li nim iskustvom ste eno saznanje o Bogu i Isusu Hristu, koga je On poslao, preobra~ava oveka ponovo u obli je Bo~je. To mu daje snagu da vlada sobom i sposobnost da sve svoje nagone i niske strasti pot ini kontroli uma. Takvo saznanje ini oveka zaista detetom Bo~jim i naslednikom neba. Ono ga dovodi u skladnu zajednicu sa Beskona nim i otvara pred njim riznice neizmernog blaga vasione. To je znanje koje se posti~e istra~ivanjem Re i Bo~je, a to blago mo~e da nae svaka duaa koja je spremna napustiti sve drugo da bi to postigla.  Ako prizovea mudrost i k razumu podignea glas svoj, ako ga ustra~ia kao srebro i kao sakriveno blago, ako dobro ustra~ia tada ea razumjeti strah Gospodnji i poznanje Bo~je nai ea (Pri e 2, 3  5). SKUPOCENO ZRNO BISERA Ovo poglavlje se zasniva na Jevanelju po Mat. 13, 45. 46. Blagoslove spasonosne ljubavi Bo~je naa Spasitelj je uporedio sa dragocenim biserom. Svoju pouku On je ilustrovao parabolom o trgovcu koji tra~i pravi biser, koji  kad nae jedno mnogocijeno zrno bisera, otide i prodade sve ato imaae i kupi ga. Dragoceno zrno bisera predstavlja samog Hrista. U Njemu je otelovljena sva slava Njegovog Oca  puna Bo~anstva. On je sjaj O eve slave, izraz Njegovog lika. Uzviaene osobine Bo~je ispoljene su u Njegovom karakteru. Svaka stranica Svetih spisa blista Njegovom svetloau. Hristova pravda, poput istog belog bisera, nema na sebi nikakve mane ni mrlje. Nema ljudske ruke koja bi mogla da poboljaa tako velike i dragocene darove Bo~je kao ato je biser. Ti darovi su besprekorni. Meutim, u Hristu,  je sve blago premudrosti i razuma sakriveno (Kol. 2, 3). On  nam posta premudrost od Boga i pravda i osveenje i izbavljenje (I Kor. 1, 30). Sve ato mo~e da zadovolji potrebe i te~nje ljudske duae, i za ovaj svet i za onaj koji e doi, nalazi se u Hristu. Naa Iskupitelj predstavlja tako dragocen biser da sve drugo kad se uporedi s Njim gubi vrednost. Hristos je svojima doaao  i svoji Ga ne primiae  I vidjelo (od Boga poslano) svijetli u tami (ovoga sveta) i tama ga ne obuze (Jovan 1, 11. 5). Ali svi ipak nisu bili nezainteresovani i ravnoduani prema Daru koji je nebo poslalo ljudima. Trgovac u pri i prikazuje one koji iskreno te~e za istinom. U raznim narodima sveta bilo je ozbiljnih i misaonih ljudi koji su u pisanim delima, znanosti i religijama neznabo~a kih naroda tragali za ne im ato bi im moglo poslu~iti kao duhovno blago. Pa i meu samim Jevrejima bilo je takvih koji su eznuli za onim ato dotada nisu imali. Nezadovoljni formalnom religijom, eznuli su za ne im duhovnijim i uzviaenijim. U ove  izmeu Jevreja, - pored ostalih, spadaju u enici koje je Isus izabrao; a izmeu neznabo~aca; rimski kapetan Kornelije i dvoranin iz Etiopije. Oni su e~njivo i uz najusurnije molitve tra~ili svetlost koju samo nebo mo~e dati; i kad im je Hristos bio otkriven radosno su Ga primili. U paraboli biser se ne prikazuje kao dar. Trgovac ga je kupio, s tim ato je prethodno morao da rasproda sve ato je imao. Mnogi se zato pitaju ata bi ovo trebalo da zna i, poato je Hristos u Svetim spisima prikazan kao dar. On zaista predstavlja dar, ali samo za one koji Mu za uzvrat predaju sebe, svoje telo, duau i duh, i to bez ikakve rezerve. Mi moramo sebe dati Hristu i ~iveti ~ivotom dobrovoljne posluanosti Njegovim zahtevima. Sve ato jesmo, svi talenti i sposobnosti koje imamo  sve to pripada Gospodu i treba da bude posveeno Njegovoj slu~bi. Kad se na taj na in potpuno predamo Njemu, Hristos, zajedno sa svim blagom koje samo nebo mo~e dati, daje nam sebe. Na taj na in mi zaista sti emo dragoceni biser. Spasenje je za nas Bo~ji dar, a ipak je ovde prikazano kao neato ato treba kupiti i platiti. Na tr~iatu kojim upravlja bo~anska milost, u Svetim spisima Bo~je Re i, dragoceni biser prikazan je kao neato ato se mo~e kupiti bez novca i bez cene. Na tom tr~iatu nebeska dobra mo~e da dobije svako. Riznica dragulja istina otvorena je za sve.  Gle, dadoh pred tobom vrata otvorena , ka~e Gospod,  i niko ih ne mo~e zatvoriti. Na tim vratima nema stra~ara s ma em. Glasovi i iznutra i s vrata odzvanjaju jednoglasno:  Doi! Glas Spasitelja usrdno i ljupko poziva:  Savjetujem te da kupia u mene zlata ~e~enog u ognju, da se obogatia (Otkr. 3, 8. 18). Hristovo Jevanelje je blagoslos koji svi mogu imati. Najsiromaaniji mogu da steknu spasenje isto tako kao i najbogatiji; jer se to ne mo~e kupiti nikakvim ovozemaljskim bogatstvom, ve samo dobrovoljnom posluanoau i pristankom da sebe predamo Hristu kao Njegovu otkupljenju svojinu. ak i najviae obrazovanje samo po sebi ne mo~e oveka dovesti bli~e Bogu. Fariseji su imali sva i ovozemaljska i duhovna preimustva i oholo su se hvalisali:  Bogat sam i obogatio sam se, i niata ne potrebujem , a ipak je svaki od njih bio  nesrean, i nevoljan, i siromah, i slijep i go (Otkr. 3, 17). Hristos im je ponudio dragocen biser, ali oni to prezreae, zbog ega im je On i rekao:  Zaista vam ka~em da e carinici i bludnice prije vas ui u carstvo Bo~ije (Mat. 21, 31). Mi nismo u stanju da spasenje svoje duae zaslu~imo, ali moramo za tim te~iti sa takvim interesovanjem i istrajnoau kao da smo spremni da sve na svetu damo za to. Moramo tra~iti dragoceni biser, ali ne na tr~iatima ili licitacijama ovog sveta, niti pak na ovozemaljski na in. Cenu tog bisera ne mo~emo platiti ni srebrom ni zlatom, jer i to sve pripada Bogu. Odbacite ideju da bilo kakvim zemaljskim ili duhovnim preimustvima mo~ete obezbediti spasenje svojoj duai. Bog tra~i od vas dobrovoljnu posluanost. On vas poziva da odbacite svoje grehe.  Koji pobijedi , ka~e Hristos,  dau mu da sjedne sa mnom na prijestolu mojemu kao ato i ja pobijedih i sjedoh s Ocem svojim na prijestolu njegovu (Otkr. 3, 21). Ima ljudi koji izgledaju kao da neprestano tra~e nebeski biser. Ali i pored toga, oni nikada ne napuataju sasvim svoje rave navike. Oni ne umiru sebi i sopstvenom  ja , da bi Hristos mogao da ~ivi u njima. Stoga oni nikada i ne nalaze dragoceni biser. Oni u svom srcu nisu pobedili nesveto slavoljublje ni ljubav prema u~ivanjima i privla nostima ovog sveta. Oni nisu spremni da uzmu krst i da idu za Hristom putem samoodricanja i ~rtve. Skoro hriaani, ali ne sasvim  oni izgledaju sasvim blizu carstva nebeskog, ali ipak ne mogu da uu u njega. Skoro, ali ne sasvim spasen, zna i ne skoro nego sasvim izgubljen. Parabola o trgovcu koji tra~i dragoceni biser ima dvostruko zna enje. Ona se mo~e primeniti ne samo na ljude koji tra~e carstvo nebesko ve i na Hrista koji tra~i svoje izgubljeno nasledstvo. Hristos je, kao nebeski trgovac, tra~ei  dobra bisera , u izgubljenom rodu ljudskom video biser od velike vrednosti. Video je da za oveka, iako je grehom uprljan i upropaaen, ipak joa uvek postoji mogunost iskupljenja. Srca koja su bila popriate borbe sa sobom i koja su osloboena silom ljubavi, dragocenija su od Iskupitelju od onih koji nikada nisu pali. Bog ljude ne gleda kao bezvredne, uni~ene i nedostojne, ve ih u Hristu gleda onakvim kakvi oni mogu postati zahvaljujui Njegovoj spasonosnoj i iskupljujuoj ljubavi. On je sva neizmerna blaga vasione ~rtvovao (ostavio) da bi kupio ovaj biser. I Hristos, naaavai ga, ponovo ga je stavio kao najlepai ukras na svoju carsku krunu.  Jer e se kamenje u vijencu podignuti u zemlji njegovoj. (Zah. 9, 16).  Ti ea mi biti blago, veli Gospod nad vojskama, u onaj dan kad ja u inim (Mal. 3, 17). Hristos, kao dragoceni biser, i naaa privilegija da to nebesko blago posedujemo bie tema kojom emo se najviae baviti. Samo Duh Sveti mo~e ljudima da otkrije vrednost ovog dragocenog bisera. Vreme u koje On svojom silom deluje na srce upravo je ono vrme kad se ovaj nebeski dar u naro itom smislu tra~i i nalazi. U danima Hristovim mnogi su sluaali Jevanelje, ali je njihov um sluaanjem la~nih u enja bio pomra en do te mere da u skromnom u itelju iz Galileje nisu mogli da prepoznaju Bo~jeg poslanika. Ali po Hristovom vaznesenju na nebo, Njegovo ustoli enje u carstvu posredni ke misije za ljudski rod bilo je obele~eno izlivom Svetoga Duha na dan Pedesetnice. Hristovi svedoci tada su neustraaivo razglaaavali silu i mo vaskrslog Spasitelja. Svetlost poslata sa neba prodirala je u zamra ene duhove onih koji su bili obmanuti od strane Hristovih neprijatelja. I sad su i oni bili u stanju da Ga vide kao Onoga koga  Bog desnicom svojom uzvisi za poglavara i spasa, da da Izrailju pokajanje i oproatenje grijeha (Djela 5, 31). Videli su Ga okru~ena nebeskom slavom, i spremnog da neizmernim bogatstvima svoje ruke obdari sve one koji prestanu sa pobunom protiv Njega. Kad su apostoli istakli slavu Hristovu kao slavu Jedinorodnoga od Oca, tri hiljade ljudi bili su osvedo eni. Oni su sebe videli onakvim kakvi su zaista i bili  greanim i opoganjenim, a u Hristu su prepoznali svog najveeg prijatelja i Spasitelja. Hristos je bio uzdizan i proslavljen silom Duha Svetoga koji je po ivao na ljudima. Verom su otada ovi vernici gledali Hrista kao Onoga koji je podneo poni~enje, patnje i smrt da oni ne bi bili prepuateni propasti i smrti, nego da imaju ve ni ~ivot. Otkrivenjem o Hristu, Duh Sveti im je pru~io i realnu predstavu o Njegovoj sili i Veli anstvu, i oni ispru~iae svoje ruke prema Njemu i rekoae:  Verujem! Tada je radosna vest o vaskrslom Spasitlju pronesena do najudaljenijih granica tada poznatog sveta. Zajednica je do~ivela da samo posmatra kako joj obraeni prilaze sa svih strana. Vernici su bili zaista obraeni. Greanici se u tra~enju dragocenog bisera ujediniae sa hriaanima. Tada se zaista ispunilo proro anstvo:  I najslabiji meu njima bie kao David, a dom Davidov kao aneo Gospodnji pred njima (Zah. 12, 8). Svaki hriaanin je u svome bratu video dobrotu i ljubav sli nu dobroti i ljubavi Bo~joj. Jedan interes je preovladao, jedan jedini cilj je potisnuo sve druge, i sva srca zakucaae u punom skladu. Jedina ambicija i te~nja vernika bila je da im karakter bude sli an Hristovom i da doprinesu airenju Njegovog carstva na ovom svetu.  A u naroda, koji vjerova, bjeae jedno srce i jedna duaa& I apostoli s velikom silom svjedo ahu za vaskrsenije Gospoda Isusa Hrista i blagodat velika bjeae sa svima njima (Djela 2, 47). Duh Hristov nadahnuo je novim ~ivotom svekoliko mnoatvo vernika, jer su zaista pronaali dragoceni biser. Ovi prizori treba da se ponove, i to sa joa veom silom. Izliv Svetog Duha na dan Pedesetnice bio je da~d rani; ali e pozni da~d biti joa obilniji. Bo~ji Duh o ekuje da Ga tra~imo i primimo. Zahvaljujui sili Svetog Duha Hristos e ponovo biti otkriven u svojoj slavi i potpunosti. Ljudi e, upoznavai vrednost dragocenog bisera, moi zajedno s apostolom Pavlom da ka~u:  No ato mi bjeae dobitak ono primih za atetu Hrista radi, jer sve dr~im za atetu prema neva~nome poznanju Hrista Isusa Gospoda mojega, kojega radi sve ostavih (Filib. 3, 7. 8).  HYPERLINK "mailto:MRE@A"MRE}A Ovo poglavlje se zasniva na Jevanelju po Mat. 13, 47  50.  Joa je carstvo nebesko kao mre~a koja se baci u more i zgrabi od svake ruke ribe. Koja kad se napuni, izvukoae je na kraj, i sjedavai, izabraae dobre u sudove, a zle baciae napolje. Tako e biti i na poaljetku vijeka: izii e aneli i odlu ie zle od pravednih. I bacie ih u pe ognjenu: ondje e biti pla  i akrgut zuba. Bacanje mre~e predstavlja propovedanje Jevanelja. Na taj na in se u Zajednicu dovode i dobri i zli. Kad misija Jevanelja bude zavraena, odvajanje zlih od dobrih bie izvraeno odlukom suda. Hristos je video koliko e prisustvo la~ne brae u Zajednici davati povoda da ljudi  hule na put istine . Znao je da e svet ru~iti i samo Jevanelje zbog nedoslednog ~ivota la~nih hriaana. I sami hriaani mogu se spoticati i sabla~njavati videi da mnogi koji nose ime Hristovo nisu pod kontrolom Njegovog Duha. Prisustvo takvih greanika u Zajednici mo~e ljude dovesti u opasnost da pomisle da i Bog opravdava njihove grehe. Zato je Hrisos podigao zavesu sa budunosti i pokazao svima da o kona noj sudbini pojedinaca odlu uje njihov karakter, a ne polo~aj. Parabola o mre~i, kao i ona o kukolju, jasno isti e da ne postoji neko naknadno vreme (s one strane groba) kad e se svi bezbo~nici obratiti Bogu. Paenica i kukolj rastu zajedno sve do ~etve. Dobre i zle ribe izvla e se zajedno na obalu, da bi potom bile jedne od drugih odvojene. Nadalje, u ovim dvema parabolama isti e se pouka da posle suda nee viae biti vremena milost. Kad se delo Jevanelja dovrai usledie odmah odvajanje dobrih od zlih i sudbina i jednih i drugih bie zauvek odlu ena. Meutim, Bog nikoga ne ~eli da uniati.  Reci im, tako bio ja ~iv, govori Gospod, Gospod, nije mi milo da umre bezbo~nik, nego da se vrati bezbo~nik sa svoga puta i da bude ~iv (Jez. 33, 11).  Vratite se, vratite se sa zlih puteva svojih, jer zaato da mrete? Za sve vreme milosti Duh Bo~ji najusrdnije poziva i preklinje ljude da prime dar ~ivota. Samo oni koji odbace sve Njegove pozive i molbe bie prepuateni da propadnu. Bog je rekao da greh, kao zlo pogubno za vasionu, mora biti iskorenjen, Oni koji su nerazdvojno prionuli za greh bie zajedno s njim i uniateni. NOVO I STARO Ovo poglavlje se zasniva na Jevanelju po Mat. 13, 51. 52. Dok je pou avao narod, Hristos je u isto vreme i svoje u enike pripremao za njihovo budue delo. U svim Njegovim uputstvima bilo je i pouka za u enika. Kada je ispri ao parabolu o mre~i, zapitao ih je:  Razumjeste li sve ovo? U enici odgovoriae:  Da Gospode. Tada im je opet u jednoj pri i koja je, kao i sve druge, imala prenosno zna enje izlo~io njihovu odgovornost u pogledu primljene istine.  Zato je, naglasio je On,  svaki knji~evnik koji se nau io carstvu nebeskome kao domain koji iznosi iz klijeti svoje novo i staro. Ste eno blago pravi domain ne dr~i nagomilano u svojoj riznici. On ga iznosi, i dajui ga na poslugu i koriaenje drugima, stavlja u opticaj. Na taj na in njegovo blago se uveava. Meu dragocenostima koje se nalaze u njegovoj riznici ima i starih i novih. Tako je Hristos pou avao svoje u enike da istinu koja im je poverena prenose drugima, i tako e se znanje o istini prenoaenjem s jednih na druge stalno poveavati. Svi koji poruku Jevanelja prihvate od srca prirodno te~e da je prenesu i na druge. Hristova ljubav koja svoje poreklo vodi sa neba ne mo~e ostati neizra~ena. Oni koji su se zaodenuli haljinom Hristove pravde, seajui se kako ih je Sveti duh vodio korak po korak., kako su  oseajui glad i ~e za poznavanjem Boga i Isusa Hrista koga je Bog poslao  istra~ivali Svete spise Bo~je Re i i kako su kao odgovor na svoje molitve i duaevne borbe uli Re i Hristove:  Opraataju ti se gresi tvoji , - oni ne mogu da o tome ne govore drugima.. Za one koji su ispunjeni ljubavlju Hristovom bilo bi neprirodno da ovakve svoje do~ivljaje zadr~e u tajnosti. U srazmeri sa prednoau koju im je Bog ukazao u inivai ih uvarima svoje istine bie i njihova ~elja da i drugima omogue primanje istog blagoslova. A ukoliko oni blago Bo~je milosti otkrivaju drugima utoliko e i sami sve viae i viae primati. Njihova jednostavnost i bezrezervna posluanost dolazie do srca kao u malog deteta. Duaa e eznuti za posveenjem i blago istine i milosti otkrivae im se sve viae da bi ga mogli prenositi svetu. Velika riznica istine je Re  Bo~ja, - pisana re , knjiga prirode i knjiga iskustvene spoznaje postupanja Bo~jeg sa ljudima. To su riznice iz kojih sluge Hristove mogu da crpe saznanja. U tra~nju istine oni treba da se oslanjaju na Boga, a ne na razum takozvanih mudraca i velikana ija mudrost pred Bogom predstavlja ludost. Ako sledbenik Hristov veruje Njegovoj Re i i primenjuje je u prakti nom ~ivotu, onda za njega u prirodnom svetu nee biti pouke koju on ne bi bio u stanju da shvati i ceni. U stvari nee biti ni ega ato ne bi mogao iskoristiti da istinu prenese i drugima. Prirodne nauke predstavljaju riznicu iz koje svaki student u Hristovoj akoli mo~e da crpi znanje. Sredstvima koja je sam odredio, Bog e spoznaju o sebi pru~iti svakome ko to tra~i i ~eli. Ako posmatrajui lepotu prirode, izvla imo pouke iz obraivanja zemlje, rastenja drvea i biljki, iz svih uda na zemlji, moru i nebu mi zapa~amo uvek nove istine. I tajne u pogledu postupanja Bo~jeg s ljudima, dubine Njegove mudrosti i suda izra~ene u ljudskom ~ivotu, - pokazae se kao riznica koja skriva veliko blago. Meutim, u pisanom Re i znanje o Bogu je palome oveku najjasnije otkriveno. To je neiscrpna riznica bogatstva i blaga Hristovog. Re  Bo~ja obuhvata Svete spise Starog i Novog zaveta. Jedno bez drugog nije potpuno. Hristos je rekao da su istine iz Starog zaveta isto tako dragocene kao i one iz Novoga. Hristos je od samog po etka delovao kao ovekov Iskupitelj i zalagao se u tom pravcu isto tako kao i danas. Pre nego ato je On svoje bo~anstvo zaodenuo ljudskom prirodom i doaao na ovaj svet, poruku Jevanelja prenosili su: Adam, Sit, Enoh, Matusal i Noje. Avram u Hananu i Lot u Sodomu nosili su svetu istu poruku. I tako s pokoljenja na pokoljenje nebu odani glasnici najavljivali su verno dolazak Onoga koji treba da doe. I sve obrede jevrejskog verskog ureenja propisao je sam Hristos. On je predstavljao temelj celokupnog njihovog ~rtvenog sistema i veliko ostvarenje svih simbola iz njihovog verskog ceremonijala. Krv svake ~rtvovane ~ivotinje ukazivala je na ~rtvu Bo~jeg Jagnjeta. Svi simboli ~rtvenog sistema ispunili su se u Njemu. Hristos, takav kakav je prikazan patrijarsija, simbolizovan je u ~rtvenoj slu~bi, ilustrovan u zakonu i otkriven preko proroka, predstavlja blago Staroga zaveta. Hristos je u svome ~ivotu i smrti, u svome vaskrsenju i vaznesenju i kasnije otkriven posredstvom Duha Svetoga, predstavlja blago Novoga zaveta. Naa Spasitelj, odsjaj O eve slave, predstavlja dakle i Staro i Novo. Apostoli su kao ~ivi svedoci i o evici posvedo ili svetu da se u Hristovom ~ivotu i smrti kao i u Njegovom posredni kom delu ta no ispunjava ono ato su proroci unapred prorekli. Hristos je u svome poni~enju, istoti, svetosti, u svojoj neuporedivoj ljubavi predstavljao glavnu temu njihovog propovedanja. Da bi Jevanelje mogli istai u njegovoj potpunosti, apostoli su Spasitelja morali prikazati ne samo onakvim kakav se On otkrio u svom ~ivotu i u enju, ve i onakvim kako su Ga prorekli proroci Starog zaveta i kakav je simboli no prikazan u ~rtvenoj slu~bi. Hristos je u svojim poukama iznosio stare istine koje u stvari poti u od Njega samoga  istine koje je svojevremeno uputio ljudima preko patrijarha i proroka, ali koje je sada prikazao u njegovoj svetlosti. I kako je sasvim druga ije sada zablistalo njihovo zna enje! Njegova objaanjenja pretvarala su poznate istine u prave izlive nove svetlosti i istinske duhovnosti. On je ostavio obeanje da e Duh Sveti prosvetliti i Njegove u enike, otkrivajui im uvek zna enje Njegove Re i tako da e oni biti u stanju da prika~u njene istine u novoj lepoti. Joa od prvog obeanja o iskupljenju datog u Edemu ~ivot, karakter i posredni ka slu~ba Hristova predstavljaju predmet prou avanja i najdubljih razmialjanja roda ljudskog. Pa ipak su oni na koje je delovao Duh Sveti prikazali ovu vekovnu temu uvek u novoj svetlosti. Istine o iskupljenju oveka takvog su obima i zna aja da se poniranje u njih mo~e neprestano razvijati i proairivati. Iako stare, one e za onoga ko tra~i istinu predstavljati uvek novo otkrivenje i imae za njega uvek blistaviju slavu i sve veu mo. U svakom vremenu istina je imala nov razvoj uslovljen porukom Bo~jom namenjenom narodu tog pokoljenja. Stare istine su sve i te kako bitne, a nove nisu nezavisne od starih, nego u stvari predstavljaju njihov nastavak. Samo ukoliko razumeno stare istine, mo~emo i nove primiti i shvatiti. Kad je Hristos svojim u enicima ~eleo da otkrije istinu o svoje vaskrsenju, On je po eo  od Mojsija i od sviju proroka i  kazivaae im ato je za njega re eno u svemu Pismu (Luka 24, 27). I svetlost koja je zablistala iz razvoja nove istine, rasvetljavala je ujedno i staru istinu. Ko odbacuje ili zapostavlja novu istinu, ne poseduje u stvari ni staru. Ona gubi za njega svoju vitalnu snagu i postaje samo be~ivotnaforma. Ima ljudi koji tvrde da veruju i propovedaju istine Staroga zaveta, dok Novi zavet odbacuju. Meutim, odbijajui da prihvate u enje Hristovo, oni pokazuju da ne veruju ni u ono ato su govorili patrijarski i proroci.  Jer da ste vjerovali Mojsiju , ka~e Hristos,  tako biste vjerovali i meni; jer on pisa za mene (Jov. 5, 46). Otuda u njihovom u enju nema prave slike ak ni kad je ono uzeto iz Starog zaveta. Mnogi opet koji tvrde da veruju u Jevanelje i propovedaju ga, nalaze se u sli noj zabludi. Oni odbacuju pisma Starog zaveta o kojima je sam Hristos rekao:  I ona svjedo e za mene (Jovan 5, 39). Odbacujui Stari zavet, oni u stvari odbacuju i Novi, jer i jedan i drugi predstavljaju delove nerazdvojne celine. Ispravno prikazati zakon Bo~ji bez Jevanelja nemogue je, a isto tako ni Jevanelje bez zakona. Zakon je utelovljeno Jevanelje, a Jevanelje je razvijeni zakon. Zakon je koren, a Jevanelje miomirisni cvet i plod koji je koren doneo. Stari zavet baca svetlo na Novi, a Novi zavet baca svetlo na Stari. I jedan i drugi predstavljaju otkrivenje slave Bo~je u Hristu. I jedan i drugi sadr~e istine iji e duboki smisao pred usrdnim istra~iva em otkrivati uvek nove dubine. Istina u Hristu i Njegovim posredstvom otkrivena neizmerna je. Onaj koji prou ava Sveto pismo gleda, tako rei, u jedan izvor koji je ato se du~e gleda u njegovu dubinu  sve dublji i sve opse~niji. U ovom ~ivotu nikad neemo u potpunosti shvatiti tajnu Bo~je ljubavi po kojoj je jedinorodnog Sina ~rtvovao za oproatenje naaih greha. Delo naaeg Spasitelja na ovome svetu jeste i bie uvek neato ato daleko prevazilazi naau mo shvatanja. ovek mo~e naprezati sve svoje umne snage da pronikne u ovu tajnu, ali e njegov um ostati pred tim potpuno nemoan. I najmarljiviji istra~iva  videe pred sobom samo beskona nost, beskrajnu pu inu. Istina kakva je u Isusu mo~e se iskusiti, ali nikada ne i objasniti. Njena visina, i dubina nadmaauju naau mo shvatanja. Mo~emo se upinjati do krajnjih granica svoje maate, da bismo tek jedva nazreli samo nejasne konture jedne ljubavi koja se ne da objasniti, koja je visoka kao nebo ali se prignula zemlji da bi lik Bo~ji utisnula u svest celom ljudskom rodu. Meutim, nama je ipak omogueno da od Bo~je milosti i sa~aljenja vidimo toliko koliko smo u stanju da shvatimo. Toliko e se uvek otkriti poniznoj i pokajni ki skruaenoj duai. Milosre Bo~je i mi emo shvatiti upravo onoliko koliko cenimo Njegovu podnesenu ~rtvu za nas. Ako Re  Bo~ju istra~ujemo u smernosti srca pred naaim istra~iva kim te~njama otvorie se i velika tema o iskupljenju. Postajae nam sve blistavija, a pri pokuaaju da je shvatimo njena visina i dubina bivae sve vea. Naa ~ivot treba da bude povezan sa Hristovim ~ivotom. Potrebno je da neprekidno od Njega uzimamo i krepimo se Njime kao ~ivotvornim hlebom koji je siaao s neba, uzimajui uvek iz sve~eg izvora koji stalno daje svoje obilje. Naa verski ~ivot e uvek biti sve~ samo onda ako Hrista stalno imamo pred o ima, odajui Mu hvalu i slavu iz sveg srca. Naaa molitva e poprimiti oblik razgovora sa Bogom koji emo voditi kao sa najpouzdanijim prijateljem. On e nam li no otkrivati svoje tajne. esto e nam se pojavljivati slatko i radosno oseanje o Isusovom prisustvu. Srce e nam goreti od radosti kada nam se pribli~i da razgovara s nama kako nekada sa Enohom. I kada hriaanin to zaista iskusi, onda se u njegovom ~ivotu vidi takva jednostavnost, smernost, ne~nost i skruaenost srca da svi oni s kojima on dolazi u doticaj uviaju da je on zaista bio sa Isusom i nau io se od Njega. U svima onima koji je poseduju, religija Hristova otkrie se kao na elo koje itavo bie pro~ima novim ~ivotom, kao ~ivotvorna, duhovno - delotvorna energija. Sve~ina, snaga i radost neprolazne mladosti bie uvek u njima. Srce koje primi Re  Bo~ju nije kao bara koja isparavanjem potpuno presuai, niti pak kao isprovaljivana cisterna koja ovu dragocenu vodu ne mo~e da zadr~i. Ono je sli no planinskom potoku koji se hrani pritokama nepresuanih izvora, ija hladna i kristalno bistra voda ~uborei ska e s kamena na kamen i okrepljuje umorne, ~edne i natovarene. Ovakva iskustva daju svakom u itelju istine upravo one kvalifikacije koje ga ine Hristovim predstavnikom. Duh Hristovog u enja dae njegovim izlaganjima i molitvama snagu i sigurnost. Njegovo svedo anstvo za Hrista nee biti sku eno ili be~ivotno. Takav slu~itelj nee uvek ponavljati napamet nau ene govorancije. Njegov um e biti otvoren neprekidnom prosvetljavanju Duha Svetoga.  Koji jede moje tijelo , ka~e Hristos,  i pije moju krv, ima ~ivot vje ni& Kao ato me posla ~ivi otac, i ja ~ivim Oca radi; i koji jede mene i on e ~ivljeti mene radi& Duh je ono ato o~ivljava& Rije i koje vam ja rekoh duh su i ~ivot su (Jovan 6, 54  63). Uzimanjem u eaa u telu i krvi Hristovoj mi emo u slu~bu koju vraimo za Boga unositi elemente ve nog ~ivota. Onda tu nee biti neprivla nim i esto ponavljanih misli dosadnog i nezanimljivog predikovanja. Navodie se stare istine, ali e se one uvek videti u novoj svetlosti. Nove predstave o istini isticae se s takvom jasnoom i snagom da e svi moi da to shvate. Oni koji imaju preimustvo da takvu propoved sluaaju, ukoliko su podlo~ni uticaju Duha Svetoga, osetie ~ivotvornu snagu novog ~ivota. Vatra bo~anske ljubavi u njihovom srcu bie zapaljena, a uspavanje sposobnosti njihovog shvatanja o~ivee i oni e biti u stanju da shvate lepotu i veli inu istine. Veran domain predstavlja ono ato bi trebalo da bude svaki u itelj dece i omladine. Ako za njega Re  Bo~ja zaista predstavlja riznicu blaga on e iz nje stalno iznositi novu lepotu i nove istine. Kad se takav u itelj u molitvi potpuno osloni na Boga, Duh Hristov e zaista sii na njega i Bog e preko njega Duhom Svetim uticati na misli drugih. Duh Sveti ispunjava njegovu duau i srce slatkom nadom, hrabroau i odgovarajuim likovima iz Biblije osposobljuje ga da sve to kroz pouku prenese na mlade kojima predaje. Izvori nebeskog mira i nebeske radosti, otvoreni re ima Nadahnua u duai u itelja, postae silna reka uticaja na blagoslov onima sa kojima on dolazi u kontakt. Biblija u tom slu aju nee za u enika postati neprijatna i dosadna knjiga. Naprotiv, uz mudroga u itelja, Re  Bo~ja postae sve po~eljnija. Ona e za njega predstavljati hleb ~ivota i nikad je nee smatrati zastarelom. Svojom sve~inom i lepotom Re  Bo~ja privui e i oduaeviti mlade aaljui im neprekidno svetlost i toplotu sli no suncu koje obasjava zemlju i nikada se ne iscrpljuje. Sveti, vaspitno  prosvetljujui Duh Bo~ji nalazi se u Njegovoj Re i. Svetlost, nova dragocena svetlost, blista sa svake njene stranice. Otkrivene istine, pro itane Re i i re enice postaju jasne i dozvoljavaju stvarne potrebe, jer to glas Bo~ji govori duai. Sveti Duh se najradije obraa mladima otvarajui im riznicu bogatstva i lepote Re i Bo~je. Tada dragocena obeanja izgovorena glasom Velikog U itelja obuzimaju njihova oseanja i o~ivljavaju im duau duhovnom snagom bo~anskog porekla. Um se na taj na in razvija u poznanju onoga ato je bo~ansko i postaje barikada protiv iskuaenja. Re i istine dobijaju u zna enju a njihovo zna enje poprima airinu i potpunost o kojoj nismo ni sanjali. Lepota i bogatstvo Re i Bo~je imae preobra~avajui uticaj na um i karakter. Svetlost nebeske ljubavi padae na srce kao bo~ansko nadahnue. Biblija ukoliko se viae prou ava utoliko se viae i ceni i poatuje. Svaki put kad joj se obrati, iskreni istra~iva  nalazi u njoj beskona nu mudrost i ljubav Bo~ju. Zna enje jevrejskog verskog ureenja joa uvek nije u potpunosti shvaeno. Njegovi obredi i simboli ukazuju na duboke i dalekose~ne istine. Jevanelje predstavlja klju  koji nam otvara tajne starozavetne obredne slu~be. Saznanje o planu iskupljenja otvara put za shvatanje i starozavetnih istina. Nama se pru~a preimustvo da ove udesne istine shvatimo daleko bolje nego ato smo ih do sada razumeli. Mi treba da shvatimo dubine promisli Bo~je. ak i samo aneli ~ele da zavire u istine koje se otkrivaju onim ljudima koji skruaena i smerna srca istra~uju Re  Bo~ju i mole se za veu dubinu, airini u visinu znanja koje samo Bog mo~e dati. Poato se pribli~ujemo svraetku istorije ovoga sveta, treba naro ito da prou avamo proro anstva koja se odnose na ove poslednje dane. Poslednja knjiga Novog zaveta puna je istina koje naro ito treba da shvatimo. Sotona je mnogima zaslepio razum tako da oni rado iznalaze svaki izgovor da ne prou avaju Otkrivenje. Meutim, Hristos upravo u ovoj knjizi preko svog sluge Jovana objavljuje ata e se sve zbiti u ovim poslednjim danima, i pri tom naro ito naglaaava:  Blago onome koji ita i onima koji sluaaju rije  proroatva i dr~e ato je napisano u njemu (Otkr. 1, 3).  A ovo je ~ivot vje ni, rekao je Hristos,  da poznaju tebe jedinoga istinitoga Boga i koga si poslao Isusa Hrista (Jovan 17,3). Zaato mi ne shvatamo svu vrednost ovoga znanja? Zaato ove uzviaene istine ne gore u naaem srcu treperei na naaim usnama, i pro~imajui celo naae bie? Dajui nam svoju Re  (Sveto pismo), Bog nam je stavio na dohvat sve istine bitne za naae spasenje. Hiljade i hiljade njih je uzimalo vodu iz ovog vrela ~ivota, pa ipak se njegovo izobilje nije ni najmanje umanjilo. Mnogi su imali Hrista stalno pred svojim o ima, i gledajui u Njega, preobrazili su se u Njegovo obli je. Njima je srce gorelo u grudima dok su govorili o Njegovom karakteru i o onome ata je Hristos njima i ata su oni Hristu. Meutim, svi ti istra~iva i nisu uspeli da iscrpe te velike i svete teme. Tajne spasenja joa hiljade i hiljade mogu da istra~uju. Dok razmialjamo o Hristovom ~ivotu, Njegovom karakteru i Njegovoj misiji, zraci svetlosti sve jasnije obasjavaju svaki naa napor da otkrijemo novu istinu. Pri svakom novom istra~ivanju bie uvek neato joa interesantnije nego ato je bilo onda kada nam se to prvi put otkrilo. Predmet je neiscrpan. Prou avanje Hristovog otelovljenja, Njegova ~rtva ispaatanja za pali ljudski rod i Njegova posredni ka slu~ba, zapoaljavae misli marljivog istra~iva a sve dotle dok svet postoji; i posmatrajui nebesa sa njihovom iskonskom proaloau,on e uskliknuti:  Velika je tajna pobo~nosti. Mi emo u ve nosti izu avati sve ono ato smo ve ovde prihvatili, emu smo ve ovde otvorili svoje srce kad smo primili ponuenu svetlost. Tema iskupljenja zapoaljavae misli, srce i jezik iskupljenih kroz beskrajna vremena ve nosti. Oni e razumeti istine koje je Hristos toliko ~eleo da otkrije svojim u enicima, ali oni, na ~alost, nisu imali dovoljno vere da bi to mogli da shvate. Sticae se neprekidno nova i sve jasnija predstava o savraenstvu i slavi Hristovoj. Kroz beskrajne vekove Hristos e kao verni domain iznositi iz svoje riznice i novo i staro. U MOLITVI I`TITE DA BI MOGLI DAVATI Ovo poglavlje se zasniva na Jevanelju po Luki 11, 1  13). Hristos je stalno primao od Oca da bi mogao nama davati.  Rije  ato ujete , rekao je On,  nije moja nego Oca koji me posla (Jovan 14, 24), & Sin ovje ji nije doaao da mu slu~e, neog da slu~i&  (Mat. 20, 28). On je ~iveo, mislio i molio ne za sebe nego za druge. Na svoju svakodnevnu du~nost  da ljudima donosi nebesku svetlost  On je svakog jutra polazio posle dugih asova provedenih sa Bogom. Svakog dana je iznova dobijao sve~e kratenje Duhom Svetim. U ranim asovima svakog novog dana Gospod Ga je budio iz sna, i Njegova duaa i usne behu pomazani uljem bo~anske dobrote i milosti, da bi to mogao preneti i na druge. Re i koje je govorio dolazile su Mu sve~e iz nebeskih dvorova, da bi ih u parvo vreme preneo umornima i napaenima.  Gospod Gospod dade mi jezik u en ka~e On,  da umijem progovoriti zgodnu rije  umornom; budi svako jutro, budi mi uai, da sluaam kao u enici (Is. 50, 4). Hristove molitve i Njegov obi aj da odr~ava stalno zajednicu sa Bogom, ostavljali su dubok utisak na Njegove u enike. Jednog dana, poato su krae vreme bili odsutni, zatekli su svog U itelja u skruaenoj molitvi. Kao da je potpuno nesvestan njihove prisutnosti. On je nastavio glasno da se moli. Srca u enika bila su duboko ganuta. Kad je prestao da se moli, oni uzviknuae:  Gospode nau i nas moliti se Bogu. U svom odgovoru, Hristos je ponovio molitvu  O e naa , iznetu prethodno u besedi na gori. A zatim je jednom parabolom slikovito prikazao pouku koju je ~eleo da im pru~i.  Koji od vas , nastavio je On,  ima prijatelja, i otide mu u ponoi i re e mu: prijatelju  daj mi tri hljeba u zajam; jer mi doe prijatelj s puta, i nemam mu ata postaviti. A on iznutra odgovarajui re e: ne uznemiruj me; ve su vrata zatvorena i djeca su moja moja sa mnom u postelji i ne mogu ustati da ti dam. I ka~em vam: ako i ne ustane da mu da zato ato mu je prijatelj, ali za njegovo nametljivo i uporno iskanje ustae i dae mu koliko treba. Ovde Hristos prikazuje molitelja koji u molitvi tra~i da bi mogao drugima dati. On mora dobiti hleba, jer ina e ne mo~e utoliti glad umornog i zakasnelog putnika. Iako njegov sused ne ~eli da bude uznemiravan, on ne prestaje da moli; prijatelju se mora pomoi; i na kraju njegova upornost biva nagraena i ~elja ispunjena. Na isti na in u enici u imali da tra~e blagoslov od Boga. Svojim postupkom kad je nahranio mnoatvo gladnih i svojim re ima kad je o sebi govorio kao o hlebu s neba, On je svojim u enicima prakti no pokazao ata oni kao Njegovi predstavnici treba da rade. Njihovo je bilo da narodu dele hleb ~ivota. On koji im je to delo i odredio znao je da e njihova vera esto biti kuaana. esto e se nai u neo ekivanom polo~aju i tada e tek shvatiti koliko su, kao ljudska bia, nemoni i nesposobni. Duae koje zaista gladuju za hlebom ~ivota dolazie k njima, a oni e osetiti da su i sami oskudni i bespomoni. Duhovnu hranu oni prvo moraju i sami primiti da bi mogli i drugima da je dele. Nijednu duau ne bi smeli otpustiti nenahranjenu. Stoga ih Hristos upuuje na pravi izvor gde e moi da podmire sve svoje potrebe. ovek u pri i kome je iznenada doaao prijatelj i zatra~io gostoprimstvo, nije mogao da ga odbije iako je bila ve pono. On sam nije imao niata da mu ponudi, ali je otiaao onome koji je imao hrane i sa svojim molbama i saletanjem nije prestao sve dok sused nije pristao da zadovolji njegovu potrebu. A zar Bog svojim slugama, koje je poslao da nahrane sve koji oseaju svoju duhovnu glad, nee dati sve ato im zatreba u interesu Njegovog dela? Meutim, sebi ni sused u paraboli prikazuje verno Bo~ji karakter. Pouka se u ovom slu aju ne dobija iz sli nosti nego iz suprotnosti. Sebi an ovek udovoljie navaljivanju upornog molitelja samo zato da bi se reaio oveka koji mu remeti po inak. Meutim, Bog s najveom radoau daje. On je pun samilosti i jedva eka da ispuni molbe onih koji Mu s verom prilaze. On nam daje da bismo mi mogli drugima davati i na taj na in postati Njemu sli ni.  Iatite , ka~e Hristos,  i dae vam se; tra~ite i nai ete; kucajte i otvorie vam se. Jer svaki koji iate, prima; i koji tra~i, nalazi; i koji kuca, otvara mu se. U nastavku svog izlaganja, Hristos dodaje:  Koji je meu vama otac u koga ako sin zaiate hljeba da mu da kamen? Ili ako zaiate ribe, da mu da mjesto ribe zmiju? Ili ako zaiate jaje da mu da skorpiju? Kad dakle vi, zli budui, umijete dobre dare davati djeci svojoj, koliko e viae otac nebeski dati Duha svetoga onima koji iatu u njega? Da bi oja ao naae pouzdanje u Boga, Hristos nas u i da Ga u molitvi oslovljavamo novim imenom, imenom vezanim za ono ato je zaista najdra~e i najprisnije ljudskom srcu. On nam pru~a preimustvo da Svemogueg i Ve nog Boga nazivamo svojim ocem. To ato Ga nazivamo Ocem kada Mu se obraamo i govorimo o Njemu, znak je naae ljubavi i vere u Njega i zalog Njegovog srodstva i povezanosti s nama. Re i  O e naa , izgovorene dok u molitvi tra~imo Njegovu naklonost ili blagoslov, zvu e u Njegovom uhu kao najslaa muzika. Da nam se nazivati Boga svojim Ocem ne bi inilo kao neato ime prekora ujemo granice dozvoljenog, Hristos je ovo ponovio i naglasio viae puta. On ~eli da nas takvo obraanje Bogu ato prisnije zbli~i s Njim. Bog nas smatra svojom decom. On nas je iskupio od bezbo~nosti ovog sveta i izabrao za lanove svoje carske porodice, za sinove i keri nebeskog cara. On ~eli da naae poverenje u Njega bude dublje i sna~nije nego ato je ljubav deteta prema svom zemaljskom ocu. Roditelji prirodno vole svoju decu, ali Bo~ja ljubav je vea, aira i dublja od svake ljudske ljubavi. Ona je neizmerna i beskona na. Kad, dakle, zemaljski roditelji umeju davati dobre darove svojoj deci, koliko e viae i radije Otac nebeski dati Duha Svetoga onima koji Mu se za to mole? Pouke koje nam je Hristos pru~io u pogledu molitve treba najbri~ljivije razmotriti. U molitvi se skriva bo~anska nauka i Hristos u ovoj ilustraciji prikazuje na ela koja svi treba da razumeju. On nam pokazuje ata je u stvari pravi smisao molitve, isti e neophodnost istrajnosti pri iznoaenju naae molbe pred Boga i uverava nas da je Bog uvek spreman da sasluaa i usliai naae molitve. Naae molitve ne treba da predstavljaju sebi no tra~enje ne eg ato bi samo nama bilo od koristi. Iskati i tra~iti mi moramo zato da bismo mogli davati. Na elo Hristovog ~ivota treba da bude i na elo naaeg ~ivota.  Ja posveujem sebe za njih , rekao je Hristos o svojim u enicima,  da i oni budu osveeni istinom (Jovan 17, 19). Ista ova posveenost, odanost Bogu, samopo~rtvovanje, pot injenost zahtevima Bo~je Re i  sve vrline ispoljene u Hristu, moraju se videti i u ~ivotu Njegovih slugu. Naa zadatak na ovom svetu nije da slu~imo sebi, niti pak da zadovoljimo svoje prohteve. Naae je da slavimo Boga saraujui s Njim u spasavanju greanika. Moramo u molitvi od Boga tra~iti blagoslov da bismo ga predali drugima. Samo davanjem drugima moi emo stalno da primamo. Ne mo~emo nastaviti s primanjem nebeskog blaga ako ga ne predajemo onima koji se nalaze oko nas. U paraboli molitelj je viae puta odbijen, ali on nije odustajao od svoje namere. Tako je i sa naaim molitvama. One ne bivaju uvek odmah usliaene, ali Hristos nas u i da nikada ne odustajemo od molitve. Cilj molitve nije da izazove neku promenu kod Boga, ve da nas dovede u sklad s Njime. Kad u molitvi neato zatra~imo od Boga, On mo~da vidi da mi treba da ispitamo prethodno svoje srce i okajamo svoje grehe. Stoga nas vodi kroz poteakoe i iskuaenja, da bismo se ponizili i uvideli ime spre avamo delovanje Njegovog Svetog Duha na naae srce. Ispunjenje Bo~jih obeanja vezano je uvek za odreene uslove, i molitva nikada ne mo~e da zauzme mesto du~nosti.  Ako imate ljubav k meni , rekao je Hristos,  zapovijesti moje dr~ite.  Ko ima zapovijesti moje i dr~i ih on je onaj ato ima ljubav k meni; a ko ima ljubav k meni imae k njemu ljubav otac moj; i ja u imati ljubav k njemu i javiu mu se sam (Jovan 14, 15. 21). Oni koji svoje molitve upuuju Bogu i pozivaju se na Njegova obeanja, a ne ispunjavaju postavljene uslove, nanose uvredu Njegovom imenu. Oni se pozivaju na Hrista kao na jemca za ispunjene datih obeanja, ali ne ine niata ime bi dokazali svoju veru u Hrista i svoju ljubav prema Njemu. Mnogi uopate ne ispunjavaju uslove pod kojima bi mogli da budu primljeni kod Boga. Na nama je da ta no ispitamo punomoje na osnovu kojeg mo~emo da se pribli~imo Bogu. Ako smo neposluani, to je pred Bogom tako kao da smo za isplatu odreene sume novca podnli menicu za iju ispaltu nismo ispunili uslove. Pozivamo se pred Bogom na Njegova obeanja i molimo Ga da ih ispuni, iako bi On postupajui u skladu sa takvom naaom ~eljom morao da obea asti svoje ime. Obeanje glasi:  Ako ostanete u meni i rije i moje u vama ostanu, ato god hoete iatite, i bie vam (Jov. 15, 7). Jovan ka~e:  I po tom razumijemo da ga poznasmo, ako zapovijesti njegove dr~imo. Koji govori: poznajem ga, a zapovijesti njegovih ne dr~i, la~a je i u njemu istine nema; a koji dr~i rije  njegovu, a njemu je zaista ljubav Bo~ija savraena; po tom poznajemo da smo u njemu (I Jov. 2, 3  5). Jedna od poslednjih zapovesti koju je Hristos dao svojim u enicima glasi:  Novu vam zapovijest dajem da ljubite jedan drugoga, kao ato ja vas ljubim da se i vi ljubite meu sobom (Jovan 13, 34). Da li se mi pokoravamo ovoj zapovesti ili pak gajimo u sebi oatre crte hladnog i zajedljivog karaktera, nimalo sli nog karakteru Hristovom? Kad na bilo koji na in nekog ranimo ili mu zadamo bol, du~nost nam je da priznamo svoju krivicu i tra~imo pomirenje. Ovo je jedna od bitnih priprema da bismo u istinskoj veri mogli pristupiti Bogu i zatra~iti Njegov blagoslov. Postoji joa jedna stvar na koju ljudi tako esto zaboravljaju dok u molitvi neato tra~e od Boga. Jeste li bili iskreni i asni pred Bogom? Preko proroka Malahije, Gospod ka~e:  Od vremena otaca svojih odstupiste od uredaba mojih i ne dr~aste ih. Vratite se k meni i ja u se vratiti k vama, veli Gospod nad vojskama, ali velite u emu bismo se vratili? E da li e ovek zakidati Boga? A vi mene zakidate i govorite: U emu te zakidamo? U desetku i prinosu (Mal. 3, 7. 8). Kao Darodavac svih blagoslova, Bog tra~i jedan deo od svega ato posedujemo. To je bo~anska odredba i na taj na in On se pobrinuo za sredstva neophodna za propoved Jevanelja. Vraajui Bogu ovaj deo, mi pokazujemo da cenimo Njegove darove. Meutim, kako mo~emo tra~iti Bo~ji blagoslov ako smo Mu uskratili ono ato Njemu pripada? Ako smo se pokazali kao neverni pristavi u ovozemaljskim dobrima, kako mo~emo o ekivati da nam On poveri nebesko blago? I u ovome mo~e da bude tajna neusliaenih molitava. Meutim, Gospod je u svojoj velikoj milost spreman da nam oprosti i On ka~e:  Donesite sve desetke u spreme, da bude hrane u mojoj kui i okuaajte me u tom, veli Gospod nad vojskama, hou li vam otvoriti ustave nebeske i izliti blagoslov na vas, da vam bude dosta. I zaprijetiu vas radi pro~drljivcu, te vam nee kvariti roda zemaljskoga i vinova loza u polju nee vam biti nerodna i zvae vas bla~enim svi narodi, jer ete biti zemlja mila, veli Gospod nad vojskama (Mal. 3, 10  12). Tako je i sa svim ostalim zahtevim Bo~jim. Svi Njegovi darovi obeani su pod uslovom posluanosti. Nebo je prepuno blagoslova za one koji su voljni da sarauju s Bogom. Svi koji su posluani Bogu s punim poverenjem mogu da pola~u pravo na ispunjenje Njegovih obeanja. Meutim, mi moramo imati vrsto i nepokolebljivo poverenje u Boga. On esto odla~e sa odgovorom na naae molitve da bi prokuaao naau veru i ispitao koliko je ozbiljna i iskrena naaa ~elja. Kad tra~imo neato ato je u skladu sa Njegovom Re ju moramo vrsto verovati u Njegova obeanja i svoje molitve upuivati sa odlu noau koja ne mo~e biti odbijena. Bog ne ka~e:  Iatite jednom, i primiete. On nas poziva da u svojoj molitvi budemo uporni i istrajni, jer upornost u molitvi dovodi molitelja u mnogo ozbiljniji polo~aj i sve viae uveava njegovu ~elju da zaista dobije ono ato u svojoj molitvi tra~i. Hristos je Marti na Lazarevom grobu naglasio:  Ne rekoh li ti da ako vjerujea vidjeea slavu Bo~iju (Jovan 11, 40). Razlog ato mnogi tako malo vide od sile Bo~je upravo je u tome ato nemaju ~ivu veru. Njihova slabost je posledica njihovog neverovanja. Oni se viae uzdaju u svoje sopstvene snage nego u ono ato Bog mo~e da u ini za njih. Ostaju uporni u svome, planiraju i snuju, ali se malo mole i imaju malo stvarnog pouzdanja u Boga. On misle da imaju veru, ali je ta njihova vera u stvari samo trenutno uzbuenje. Poato ne uviaju ni sopstvene potrebe niti pak injenicu koliko je Bog voljan da podari onima koji u veri zatra~e, oni uopate nisu istrajni ni postojani u svojim zahtevima. U svojim molitvama mi treba da budemo usrdni i istrajni upravo tako kao ato je u svom tra~enju uporan bio siroti ovek koji je u pono iaao da tra~i hleba. `to se ozbiljnije i istrajnije molimo utoliko je prisutnija naaa duhovna povezanost sa Hristom. Napredujui i ja ajui u veri primaemo i sve obilnije blagoslove. Naae je da se molimo i da verujemo. Bdijte i molite se. Bdijte i saraujte u molitvi s Bogom koji e vas rado usluaiti! Imajte uvek na umu injenicu da smo mi  Bogu pomaga i (I Kor. 3, 9). Govorite i radite u skladu sa svojim molitvama. Proveravanje e pokazati i to zauvek da li je vaaa vera bila prava, ili su vaae molitve bile samo obi na forma. Kad se pojave poteakoe, i kad na svom ~ivotnom putu naiete na prepreke, ne o ekujte nikakvu pomo od smrtnih ljudi. Uzdajte se samo u Boga. Navika da drugima pri amo o svojim teakoama nas samo joa viae slabi a njima ne daje nikakvu snagu. Svoje sagovornike na taj na in samo optereujemo svojim duhovnim slabostima i nedostacima od kojih nas oni ne mogu osloboditi. Mi oslonac tra~imo u zabludelom i ograni enom smrtniku, dok nam na raspolaganju stoji snaga nepogreaivog i ve nog Boga. Da biste naali mudrost, nije potrebno ii na kraj sveta, jer nam je Bog tako blizu. Uspeh u ~ivotu ne zavisi toliko od sposobnosti koje sada imate ili koje ete bilo kada imati, koliko od onoga ato Bog mo~e da u ini za vas. Mnogo se manje treba pouzdati u ono ato je ovek sposoban da u ini, a viae, daleko viae, u Boga i u ono ato je On spreman da u ini za svaku vernu duau. On ~eli da se verom vrsto uhvatite za Njegovu ruku, da od Njega o ekujete velike stvari. On ~eli da vam podari razumevanje ne samo u duhovnom nego i u ovozemaljskom ~ivotu. On mo~e da izoatri vaau inteligenciju, da vam podari takti nost i veatinu. Primenite svoje talente u praksi i tra~ite mudrost od Boga i ona e vam biti dana. Primite Re  Hristovu kao vrsto obeanje zajem eno upravo vama. Nije li vam On uputio poziv da doete k Njemu? Ne izgovarajte nikada re i koje obeshrabruju i uniatavaju nadu, jer se na taj na in mnogo gubi. Gledati samo na spoljne okolnosti i ~aliti se kad naiu teakoe i nevolje, zna i ispoljavati bolesnu i oslabljenu veru. Govorite i radite tako kao da je vaaa vera nepobediva. Gospod izobiluje svim ato mo~e da poslu~i kao izvor pomoi; sva blaga ovog sveta Njegovo su vlasniatvo. O ima vere uvek gledajte u nebo. Obraajte se Onome ko je izvor svetlosti, snage i uspeha. U pravoj istinskoj veri le~i ~ivahnost, vrstina na ela i postojanost cilja koje ni vreme ni patnje ne mogu oslabiti.  Djeca se more i sustaju i mladii padaju, ali koji se nadaju Gospodu dobijaju novu snagu i podi~u se na krilima kao orlovi, tr e i ne sustaju, hode i ne more se (Is. 40, 30. 31). Mnogi e~njivo ~ele da pomonu drugima, ali oseaju da nemaju ni duhovne snage ni vedrine neophodne za to. Neka zato upuuju svoje molitve prestolu milosti. Molite se najusrdnije za dar Duha Svetoga! Bog stoji iza svakog obeanja koje je dao. Dr~ei u ruci Bibliju, recite u svojoj molitvi: U inih kako si rekao, pozivam te na Tvoje obeanje:  Iatite i dae vam se, tra~ite i nai ete, kucajte i otvorie vam se . Svoje molitve moramo upuivati ne samo u ime Hristovo nego i pod uticajem Svetoga Duha. Na to je apostol mislio kad je u svojoj poslanici naglasio:  Nego samo Duh moli se za nas uzdisanjem neiskazanijem (Rimlj. 8, 26). Na takvu molitvu Bog rado odgovara. Kad molitva upuena u ime Hristovo odiae ovakvom usrdnoau i upornoau onda upravo ta naaa upornost predstavlja zalog Onoga  koji mo~e joa izobilnije sve u initi ato iatemo (Ef. 3, 20), i On e sigurno usliaiti naau molitvu.  & Sve ato uziatete u svojoj molitvi, ka~e Hristos,  vjerujte da ete primiti; i bie vam (Marko 11, 24).  I ato god zaiatete u Oca u ime moje, ono u vam u initi, da se proslavi Otac u Sinu (Jovan 14, 13). A ljubljeni u enik Jovan, pod nadahnuem Duha Svetoga, veoma jasno i nedvosmisleno naglaaava:  Ako ato molimo po volji Njegovoj posluaa nas. I kad znamo da nas sluaa ato god molimo, znamo da e nam dati ato iatemo u Njega (Jov. 5, 14. 15). Stoga u svojoj molitvi uvek naglasite da je upuena u ime Hristovo. Ukazujui ast tom Imenu, Bog e usliaiti vaau molitvu. Duga oko prestola predstavlja jemstvo da je Bog istinit i da u Njemu nema nikakvog  promjenjivanja ni mijenjanja vidjela i mraka (Jak. 1, 17). Mi smo greanici pred Njim, ne zaslu~ujemo Njegovu naklonost i odobravanje pa ipak On stavlja i naaa usta onu najdivniju molitvu:  Nemoj nas odvri radi imena svojega; nemoj naru~iti prijestola slave svoje, opomeni se zavjeta svojega s nama, nemoj ga ukinuti (Jer. 14, 21). Kad Mu prilazimo, priznajui svoju nedostojnost i svoju greanost, On se zakleo sobom da e uti naae vapaje. ast Njegovom prestola predstavlja zalog da e se Re  koju nam je dao sigurno ispuniti. Sli no Aronu koji je, simbolizirajui Hrista, na svom prvosveateni kom naprsniku nosio imena plemena Izrailjevih, tako i naa Spasitelj u nebeskoj svetinji imena svih svojih sledbenika nosi u svom srcu. Naa veliki Prvosveatenik ima na umu svaku re  kojom je hrabrio ne samo svoje u enike pri rastanku, nego i sve nas da se u Njega uzdamo. On svoj zavet nikad ne zaboravlja. Svi oni koji u molitvi tra~e neato od Njega nai e. Svima koji kucaju bie vrata uvek otvorena. Nikad se nee uti izgovor:  Ne uznemiruj me; vrata su ve zatvorena; ne ~elim da ti otvorim. On nikada nee rei: Ne mogu da ti pomognem. ak i onima koji bi u ponoi zatra~ili hleba da nahrane gladne, bie molba ispunjena. U paraboli, ovek koji je tra~io hleba za iznenadnog gosta dobija onoliko  koliko treba. A u kojoj meri e onda Bog dati nama da bismo mogli davati drugima?  A svakome se od vas dade blagodat po mjeri dara Hristova (Ef. 4). Aneli budno i s najveim interesovanjem prate kako ovek postupa sa svojim bli~njima. Kada vide da neko prema zabludelima ispoljava Hristu sli no saoseanje i ljubav oni mu se odmah pribli~uju i doaaptavaju mu re i koje treba da ka~e, a koje e predstavljati hleb ~ivota za gladnu duau. Tako e  Bog da ispuni svaku potrebu vaau po bogatstvu svojemu i slavi, u Hristu Isusu (Fil. 4, 19). Vaae iskreno i istinito svedo anstvo On e u initi sna~nim u sili ~ivota koji dolazi. Re  Gospodnja bie u vaaim ustima kao istina i pravda. Li nim naporima za druge treba da prethode mnoge molitve u tajnosti; jer je potrebna zaista velika mudrost da bi se shvatila veatina spasavanja duaa. Pre nego ato stupimo u vezu s ljudima, treba da odr~avamo vezu sa Hristom. Priprema za rad sa ljudima sti e se u skruaenoj molitvi pred apostolom bo~anske milosti. Neka vam se srce rastapa od duboke e~njeda izaete pred Boga, Boga ~ivota. }ivot Hristov najbolje je pokazao ata mo~e postii svako ljudsko bie ako je u esnik u bo~anskoj prirodi. Sve ato je Hristos primio od Boga, mo~emo isto tako primiti i mi. Zato tra~ite u molitvi i primiete. Sa istrajnoau u veru kakvu je pokazao Jakov one noi na Jakovu i s nepopustljivom upornoau u molitvi kakvu je Ilija ispoljio na Karmilu, mo~ete i vi u svojoj molitvi tra~iti sve ato je Bog obeao. Neka vam duau ispune veli anstvene predstave o Bogu. Neka vaa ~ivot nevidljivim nitima bude neraskidivo povezan sa ~ivotom Hristovim. Onaj ko je u po etku zapovedio da iz tame zablista svetlost, ~eli da ona zasvetli i u vaaem srcu kako biste spoznali slavu Bo~ju u licu Isusa Hrista. Duh Sveti e vam otkriti bo~anske istine unosei ih kao ~ivotvornu snagu u srce spremno da posluaa. Hristos e vas dovesti na sam prag Svemoguega. Moi ete da ugledate slavu iza zavese, i da otkrivate savraenstvo Onoga  koji svagda ~ivi da se mo~e moliti za nas. DVA MOLITELJA Ovo poglavlje zasniva se na Jevanelju po Luki 18, 9  14.  A i drugima koji mialjahu za sebe da su pravedni i druge uniatavahu , Hristos je ispri ao parabolu o fariseju i cariniku. Farisej je poaao u hram da se pomoli, ali ne zato ato je oseao da je greanik kome je potreban oproataj, ve samo zato da bi razmetljivo istakao svoje zasluge i dobio pohvalu. On je svoju molitvu smatrao aktom koji e ga preporu iti Bogu, a u isto vreme pred ljudima izazvati visoko miaLjenje o njegovoj pobo~nosti. Nadao se da e na taj na in osigurati naklonost i odobravanje i Boga i ljudi. Ono ato je njega pokretalo na molitvu bio je samo li ni interes. On je bio pun samohvalisanja. To pokazuje njegov pogled, hod, ponaaanje, pa ak i njegova molitva. Odvojivai se od ostalih kao da ~eli rei:  odlazi, ne dohvataj me se, jer sam svetiji od tebe (Is. 65, 5), stajao je i molio se  u sebi . Potpuno zadovoljan sobom, verovao je da ga i Bog i ljudi gledaju s velikim zadovoljstvom.  Bo~e! naglasio je on  hvalim te ato ja nijesam kao ostali ljudi: hajduci, nepravednici, preljubo inci, ili kao ovaj carinik . Dakle, farisej o svom karakteru sudi, ne prema svetosti Bo~jeg karaktera ve prema karaktereu drugih ljudi. Njegove misli su, umesto na Boga, usmerene na ljude, i tu le~e cela tajna njegovog potpunog zadovoljstva  sopstvenim stanjem. On nabraja svoja dobra dela:  Postim dvaput u nedelji; dajem desetak od svega ato imam. Religija fariseja uopate ne mo~e da gane duau, jer on ne te~i za karakterom koji je sli an Bo~jem ni za srcem koje je puno ljubavi i milosra. On se zadovoljava religijom koja se odra~ava samo u spoljaanjem ~ivotu. Njegova pravednost je samo njegova, - plod njegovih sopstvenih dela i odmeravana ljudskim merilima. Svi oni koji sebe smatraju pravednicima, preziru ostale ljude. Sudei o sebi uglavnom prema drugima, farisej isto tako i druge procenjuje prema sebi. Svoju pravednost on uporeuje sa njihovom, i ukoliko su drugi ljudi gori utoliko on sebi izgledaju pravedniji. Njegova samopravednost navodi ga da optu~uje druge.  Ostali ljudi su za njega prestupnici zakona Bo~jeg i kao takve on ih osuuje. Time on otkriva duh sotone, koji je  opada  brae naae. S takvim duhom, on u svojoj molitvi nije mogao da stupi u razgovor duae s Bogom, i vratio se kui bez Bo~jeg blagoslova. Carinik je uaao u hram zajedno s ostalim poklonicima, ali se ubrzo odvojio od njih kao nedostojan da im se pridru~i u molitvi. Stojei podalje, ne htede  ni o iju podignuti k nebu, nego bijaae prsi svoje u dubokom bolu i gnuaanju na samog sebe. Bio je svestan da je prestupnik pred Bogom, da je greaan i opoganjen. On nije mogao o ekivati milosre ak ni od svoje okoline jer su ga svi gledali s prezirom. Znao je da nema nikakvih zasluga na osnovu kojih bi se mogao preporu iti Bogu. Stoga je zavapio u o ajanju:  Bo~e , milostiv budi meni greanome . On sebe nije uporeivao s drugima. Savladan oseanjem krivice, stajao je zaboravljajui sve, sam u prisustvu Boga. Njegova jedina ~elja bila je da dobije oproataj i mir, u svojoj molitvi pozivao se samo na Bo~ju milost; i dobio je tra~eni blagoslov.  Ka~em vam , naglasio je Hristos,  da ovaj otide opravdan kui svojoj, a ne onaj. Farisej i carinik predstavljaju dve velike grupacije ljudi u koje se dele svi oni koji u molitvi izlaze pred Boga. Njihovi prvi predstavnici bila su dva prva deteta roena na ovom svetu. Kajin se oseao prevednim, i pred Boga izaaao samo sa ~rtvom zahvalnicom. On nije priznavao ni greh ni potrebu za miloau. Meutim, Avelj je doaao s krvlju koja je upuivala na Jagnje Bo~je. Doaao je kao greanik, priznavajui da je izgubljen i da mu je jedina nada u nezaslu~enoj ljubavi Bo~joj. Bog je sa odobravanjem pogledao na njegovu ~rtvu, a na Kajinovu nije. Oseanje da nam je Bog potreban i priznavanje sopstvenog siromaatva i greha, prvi su uslov da budemo primljeni kod Boga.  Blago siromaanima duhom, jer je njihovo carstvo nebesko (Mat. 5, 3). I za one koje predstavlja farisej, kao i za one koje predstavlja carinik pouka se nalazi u iskustvu apostola Petra. U po etku svoje misije u svojstvu Hristovog u enika, Petar je o sebi imao veoma visoko mialjenje. Smatrao se jakim. I, isto kaoi ovaj farisej, u svojim o ima nije bio  isto ato i drugi ljudi . Kad je Hristos one ve eri, pre nego ato e biti izdan, upozorio svoje u enike:  Svi ete se sablazniti o mene ovu no , Petar je samouvereno izjavio:  Ako se i svi sablazne, ali ja neu (Marko 14, 27. 29). Petar nije bio svestan opasnosti u kojoj se nalazio. Samopouzdanje ga je odvelo na pogreaan put. Oseao se sposobnim da se odupre iskuaenju; ali posle svega nekoliko asova doala je proba i on se ak uz zakletvu odrekao svoga U itelja. I kad ga je kukurikanje petla podsetilo na Hrisove re i, iznenaen i u~asnut onim ato je upravo u inio obazreo se, pogledao u onom pravcu gde su vezanog vrsto dr~ali Njegovog U itelja. Istog trenutka i Hristos je svoj pogled uputio na Petra; i u tom bolnom pogledu, u kom su bili pomeaani ljubav i sa~aljenje, prepoznao je Petar samog sebe, naglo izaaao napolje i gorko zaplakao. Hristov pogled slomio je njegovo srce. Petar se obratio i gorko okajao svoj greh. On je bio sli an ovom cariniku u svom kajanju i skruaenosti, pa je sli no njemu naaao i milost. Hristov pogled mu je osigurao oproataj. Petrovog samopouzdanja je tada zauvek nestalo. Nikad viae nije ponovio svoje nekadaanje hvalisave izjave. Posle vaskrsenja Hristos je joa tri puta proveravao Petra.  Simone Jonin! , upitao je On,  ljubia li me vema nego ovi? Petar se sada nije viae uzdizao iznad svoje brae, ve se obratio Onome koji je mogao da ita njegovo srce.  Gospode! , odgovorio je on  ti sve znaa, ti znaa da te ljubim (Jovan 21, 15. 17). Tada je dobio odreeni nalog. Povereno mu je delo vee i delikatnije nego ato je do tada imao. Hristos mu je naredio da napasa ovce i jaganjce Njegovog stada. Poverivai mu na ovaj na in pastirsku brigu za duae za koje je dao svoj ~ivot. Hristos je Petru pru~io najja i dokaz o poverenju i iskrenost njegovog obraenja i vraanja u prvobitni polo~aj. Nekada toliko buran, slavoljubiv i samopouzdan, ovaj u enik je postao pokoran i spreman na kajanje. Od sada je bio spreman da sledi svog Gospoda i u samoodricanju i po~rtvovanju. Bio je Hristov sau esnik u stradanju; i kad Hristos bude sedeo na prestolu svoje slave, Petar e s Njim u estvovati i u slavi. Isto zlo koje je Petra dovelo do pada, a fariseju onemoguilo da u svojoj molitvi uspostavi stvarnu vezu sa Bogom donosi i danas propast hiljadama ljudi. Niata nije tako uvredljivo za Boga, a tako opasno za ljudsku duau kao oholost i uobra~enost. Od svih greha to je najbeznadniji i gotovo neizle iv greh. Petrov pad nije nastupio trenutno i odjednom, ve postepeno. Samopouzdanje ga je navelo da veruje da je spasen i siguran, i korak po korak on se spuatao sve ni~e dok se kona no nije odrekao svog U itelja. Dokle god smo na ovom svetu nikad se ne smemo u potpunosti osloniti samo na sebe, niti se oseati sigurnim od svake napasti. One koji prime Spasitelja, ma koliko iskreno bilo njihovo obraenje, nikad ne treba u iti da ka~u ili oseaju da su ve spaseni. To je zabluda. Pravilno je u iti ih da u svom srcu gaje veru i nadu; meutim, ak i onda kad smo se predali Hristu i znamo da nas on prihvata, mi ipak nismo van domaaaja iskuaenja. Re  Bo~ja ka~e:  Mnogi e se o istiti, ubijeliti i okuaati (Dan. 12, 10). Samo onaj koji odoli iskuaenju  kad bude kuaan primie vijenac ~ivota (Jakov 1, 12). Oni koji su u svom prvom osvedo enju, kad prime Hrista, skloni da ka~u:  Spasen sam , nalaze se u opasnosti da se suviae uzdaju i oslanjaju samo na sebe. Oni uopate nisu svesni sopstvene slabosti i ne vide da im je stalno potrebna bo~anska snaga i pomo. Nespremni na sotonina lukavstva, kad se nau u iskuaenju, mnogi sli no Petru padaju u najdublje grehe. Za sve nas va~i upozorenje:  Koji misli da stoji, neka se uva da ne padne (I Kor. 10, 12). Naaa jedina sigurnost nalazi se u stalnom nepoverenju u sebe i potpunoj zavisnosti od Hrista. Petru je bilo neophodno da uvidi nedostatke svog karaktera i shvati koliko mu je potrebna snaga i milost Hristova. Gospod nije mogao da ga poatedi iskuaenja ali je mogaoda bude poateen poraza. Da je Petar prihvatio blagovremenu Hristovu opomenu, on bi stra~io u molitvi. Hodio bi sa strahom i drhtanjem uvajui se da se ne spotakne. Tako bi dobio bo~ansku pomo i sotona ga ne bi nadvladao. Petrov pad je usledio samo zbog njegovog preteranog samopouzdanja; ali je pokajanjem i poniznoau on ponovo vrsto stao na svoje noge. Zapis o njegovom iskustvu predstavlja ohrabrenje za svakog greanika koji je spreman da okajava svoje grehe. Iako je Petar teako sagreaio, on ipak nije bio ostavljen i prepuaten samom sebi. Re i Hristove:  Ja se molih za tebe da tvoja vjera ne prestane (Luka 22, 23), ostale su neizbrisivo urezane u njegovoj duai. Razdiran gri~om savesti, Petar je u ovoj Hristovoj molitvi i u seanju na onaj Njegov pogled pun ljubavi i samilosti nalazio svoju jedinu nadu. I posle svog vaskrsenja Hristos je mislio na Petra kad je u poruci upuenoj po anelu ~enama, koje su doale na Njegov grob, naglasio:  Nego idite ka~ite u enicima njegovijem i Petru da pred vama otide u Galileju; tamo ete ga vidjeti (Marko 16, 7). Petrovo kajanje bilo je prihvaeno od Spasitelja koji je spreman da pokajniku oprosti i koji zaista mo~e da oprosti grehe. Isto ono milosre koje je bilo ukazano Petru ukazuje se i danas svakoj duai koja je pala u iskuaenje. Sotonino posebno lukavstvo sastoji se u tome da oveka navede na greh a zatim da ga ostavi u stanju takve bespomonosti i o ajanja da se uopate i ne usudi tra~iti oproataj. Ali zaato bismo strahovali kad je Bog rekao:  Neka se uhvati za silu moju da u ini mir sa mnom, i u inie mir sa mnom (Is. 27, 5). Sve ato je potrebno da bi se nadoknadile naae slabosti i da bismo bili ohrabreni da priemo Hristu ponueno je velikoduano. Hristos je dao svoje slomljeno telo da otkupom vrati Bogu ono ato Mu je kao naslee ve pripadalo, i da ljudima da joa jedno vreme milosti i probe.  Zato i mo~e navijek spasti one koji krozanj dolaze k Bogu, kad svagda ~ivi da se mo~e moliti za njh (Jev. 7, 25). Njegov bezgreani ~ivot, Njegova posluanost i smrt na krtu Golgote, bili su zalog za izgubljeni ljudski rod. Pa joa i sada On se kao Poglavar naaeg spasenja zala~e za nas, ne samo kao onaj koji moli, ve kao Pobednik koji svojom pobedom pola~e puno pravo na to. Njegova je ~rtva bila savraena i On kao naa posrednik vrai slu~bu koju je dobrovoljno prihvatio, dr~ei pred Bogom kadionicu u kojoj se molitve, priznanja i zahvalnosti Njegovog naroda meaaju sa Njegovim zaslugama. Okaeni tamjanom Njegove pravde, ovi prinosi se uzdi~u pred Boga kao slatki miomiris. Prinos je potpuno prihvatljiv, i za sve prestupe tako se dobija oproataj. Hristos je uzeo na sebe da bude naa zastupnik i jemac, i On ne zanemaruje nikoga. On koji nije mogao podneti da ljudska bia budu izlo~ena ve noj propasti, ve je svoju duau dao na smrt njih radi, s najdubljim saoseanjem i miloau gleda na svaku duau koja shvata da se sama ne mo~e spasti. Svakome koji o ajava On e pomoi da se uzdigne. On koji je svojim izmirenjem stavio ljudima na raspolaganju bezgrani no blago duhovne sile nee nikada propustiti da ovu silu ne upotrebi u njihovu korist. Sve svoje grehe, brige i boli stavimo kod Njegovih nogu, jer nas On ljubi. Svaki Njegov pogled i svaka Njegova re  treba da nam ulivaju pouzdanje. On e naa karakter formirati i izgraditi prema svojo volji. I pored sve svoje moi sotona nije u stanju da savlada duau koja se s puno poverenja preda Hristu.  On daje snagu umornome, i nejakome umno~ava krjepost (Is. 40, 29).  Ako priznajemo grijehe svoje, vjeran je i pravedan da nam oprosti grijehe naae, i o isti nas od svake nepravde (I Jov. 1, 9).  Samo poznaj bezakonje svoje, da si se odmetnula Gospodu Bogu svojemu (Jer. 3, 13).  I pokropie vas vodom istom, i biete isti; ja u vas o istiti od svih ne istota vaaih i od svijeh gadnijeh bogova vaaih (Jezek. 36, 35). Meutim, da bismo naali oproataj i mir, mi pre toga moramo postati svesni svoje greanosti i ta svest mora da nas izvede na pokajanje. Farisej se uopate nije oseao greanim. Duh Sveti uopate nije mogao da uti e na njega. Duaa mu je bila obavijena oklopom samopravednosti koji ni najoatrije strele Bo~je, usmerene rukom anela, nisu mogle da probiju. Hristos mo~e da spase samo onoga ko uvidi i prizna da je greanik. On je doaao  da iscijeli skruaene u srcu; da propovijeda zarobljenima da e se otpustiti, i slijepima da e progledati, da otpusti su~nje (Luka 4, 18). Meutim, On sam je rekao da  ne trebaju zdravi ljekara nego bolesni (Luka 5, 31). Moramo spoznati svoje pravo stanje, ina e neemo osetiti potrebu za Hristovom pomoi. Moramo shvatitida nam preti opasnost, ina e neemo tra~iti uto iate. Moramo osetiti bol svojih rana, ina e neemo tra~iti isceljenje. Gospod ka~e:  Jer govoria: bogat sam, i obogatio sam se, i niata ne potrebujem; a ne znaa da si ti nesrean, i nevoljan, i siromah, i slijep, i go. Savjetujem te da kupia u mene zlata ~e~enoga u ognju, da se obogatia; i bijele haljine da se obu ea, i da se ne poka~e sramota golotinje tvoje; i masti o injom poma~i o i svoje da vidia (Otkr. 3, 17, 18). Zlato u vatri pre iaeno predstavlja veru koja deluje kroz ljubav. Samo na taj na in mo~emo doi u sklad sa Bogom. Mi mo~emo biti veoma aktivni u delu, mo~emo u initi mnogo; ali bez ljubavi, one ljubavi kakva je ~ivela u Hristovom srcu, ne mo~emo postati lanovi nebeske porodice. ovek sam po sebi nije u stanju da spozna svoje zablude.  Srce je prijevarno viae svega i opako; ko e ga poznati (Jer. 17, 9). Ustima se mo~e priznati siromaatvo duha a da srce to ipak ne prizna. Dok govorimo Bogu o svom duhovnom siromaatvu, srce mo~e da gori uobra~enoau da je zbog svoje poniznosti i uzviaene pravednosti dostojnije od drugih. Meutim, pravu predstavu o sopstvenom stanju mo~emo stei samo na jedan na in  ako stalno gledamo u Hrista. Tako visoko mialjenje o svojoj pravednosti ljudi imaju samo zato ato ne poznaju Hrista. Dok razmialjamo o Njegovoj istoti i uzviaenosti tada tek u pravoj svetlosti vidimo svoje slabosti, nedostatke i svoje siromaatvo. Postajemo svesni da smo izgubljeni i beznadni, odeveni u odeu samopravednosti, kao i svi ostali greanici. Uviamo da se sopstvenom dobrotom i pobo~noau nikad ne bismo spasli, vea samo neizmernom Bo~jom miloau. Molitva ovog carinika bila je usliaena zato ato je odra~avala zavisnost koja je proisticala iz potpunog oslanjanja na Svemogueg. Samom cariniku inilo se da on nema niata drugo osim srama na licu. To bi morali da uvide svi koji se u molitvi obraaju Bogu. Samo verom  verom koja se odri e svakog samopouzdanja  ponizni molbenik treba da se uhvati za silu Svemoguega. Nema spoljne forme koja bi mogla da zameni jednostavnu veru i potpuno samoodricanje. Meutim, nijedan ovek to ne mo~e da u ini sam, sopstvnom snagom. Mi samo mo~emo dati pristanak da Hristos to u ini za nas. Onda e duaa govoriti: Gospode, uzmi moje srce; jer ja sam nisam u stanju da Ti ga predam; ono predstavlja Tvoju svojinu. Dr~i ga isti, jer ga sam ne mogu dr~ati u takvom stanju,da bi Ti mogao boraviti u njemu. Spasi me od mene samog, od moga sopstvenog  ja , koje me ini toliko nesli nim Hristu. Formiraj i uobli i moj karakter i uzdigni me u istu i svetu atmosferu u kojoj e tvoja ljubav punom snagom moi da se uliva u moju duau. Odrei se u potpunosti samog sebe nije dovoljno samo na po etku hriaanskog ~ivoa. To se mora obnavljati na svakom novom koraku preduzetom u cilju napredovanja na putu vere. U svemu ato u inimo dobro zavisimo od snage koja se ne nalazi na nama samima. Zato je neophodno da svoje srce u molitvi stalno izlivamo pred Bogom, da skruaena srca stalno priznajemo svoje grehe i da budemo ponizni pred Njim. Biemo sigurni na svom put samo ako smo uvek spremni da se odreknemo sebe i da se potpuno oslonimo na Hrista. `to se viae pribli~imo Hristu i jasnije upoznamo istotu Njegovog karaktera, utoliko emo jasnije shvatiti te~inu i odvratnost greha, i utoliko emo manje biti skloni da uzdi~emo sami sebe. Oni koje nebo priznaje svetima, najmanje se hvale sopstvenom dobrotom. Apostol Petar je bio veran sluga Hristov, bio je bogato po astvovan bo~anskim prosvetljenjem i silom, veoma aktivno je u estvovao u podizanju Hristove zajednice, ali nikada nije zaboravio straano poni~enje kroz koje je proaao; njemu je njegov greh bio oproaten; ali ipak on je dobro znao da slabost svoga karaktera  koja je i bila uzrok njegovog greha  mo~e pobediti samo miloau Hristovom. U samom sebi nije nalazio niata ato bi trebalo uzdizati i slaviti. Nijedan od apostola ili proroka nikada nije tvrdio za sebe da je bez greha. Ljudi koji su u istoti svog ~ivljenja bili Bogu najbli~i, koji bi radije svoj ~ivot ~rtvovali nego svesno u inili neko zlo ljudi koji su bili po aaeni bo~anskim prosvetljenjem i snagom, priznavali su greanost svoje prirode. Oni se nikada nisu pouzdavali u smrtno telo. Nisu sticali svoju pravednost nego su se pozivali samo na zasluge pravde Hristove. Tako mora biti i sa svima koji se ugledaju na Hrista. Pri svakom novom koraku u naaem hriaanskom ~ivotu bie naae kajanje sve dublje. Onima kojima je oprostio i koje priznaje kao svoje, Gospod ka~e:  I opomenuete se zlijeh putova svojih i djela svojih koja ne bjehu dobra, i sami ete sebi biti mrski za bezakonja svoja i za gadove svoje (Jezek. 36, 31). Zatim isto tako ka~e On:  I ja u utvrditi svoj zavjet s tobom, i poznaea da sam ja Gospod (Jezek. 16, 62. 63). Tada se naaa usta nee otvoriti da uzdi~emo i veli amo sami sebe. Biemo svesni da se naaa pravovaljanost nalazi jedino u Hristu. Priznanje apostolovo bie i naae:  Jer znam da dobro ne ~ivi u meni to jest u tijelu mojemu. Jer htjeti imam u sebi, ali u initi dobro ne nalazim (Rimlj. 7, 18).  A ja Bo~je sa uvaj, da se im drugijem hvalim osim krstom Gospoda naaeg Isusa Hrista, kojega radi razape se meni svijet i ja svijetu (Gal. 6, 14). Da bismo stekli ovakvo iskustvo nala~e nam se:  Gradite spasenje svoje sa strahom i drhtanjem. Jer je Bog ato ini u vama da hoete i u inite kao ato mu je ugodno (Filib. 2, 12. 13). Bog ovo ne nala~e zato da biste se vi plaaili da e On mo~da propustiti da izvrai svoje obeanje, da e Mu dosaditi strpljenje ili, pak da nee imati samilosti prema vama. Meutim, bojte se da vaaa volja nije pot injena volji Hristovoj, i da vaaim ~ivotom ne vladaju nasleene ili pak ste ene negativne crte karaktera.  Jer je Bog ato ini u vama da hoete i u inite kao ato Mu je ugodno. Bojte se da se vaae  ja ne ispre i izmeu vaae duae i Velikog U itelja. Strahujte da vaae  ja ne osujeti cilj koji Bog ~eli da postignete. Bojte se prevelikog pouzdanja u sopstvene snage. Bojte se da svoju ruku ne istrgnete iz ruke Hristove pokuaavajui da stazom ~ivota idete sami bez Njegovog stalnog prisustva. Moramo izbegavati sve ato podsti e oholost i uobra~enost; stoga hvalisanje i laskanje ne treba ni primati ni davati. Laskanje je delo sotonino. On laska, isto tako kao ato i optu~uje i proklinje, nastojei da na taj na in upropasti duau. One koji ljudima laskaju i hvale ih koristi sotona kao svoje agente. Radnici Hristovi ne smeju primati laskanja niti pak laskati drugima. Oni treba potpuno da izgube iz vida sebe. Uzdizati i slaviti treba samo Hrista. Na Onoga  koji nas ljubi, i umi nas od grijeha naaijeh krvlju svojom (Otkr. 1, 5), treba da bude usmereno svako oko i Njega treba da hvali i uzdi~e svako srce. }ivot u kome se gaji strah Gospodnji nee nikada biti ~ivot tuge i sumornosti. Samo odsutnost Hristova daje tu~an izraz naaem licu, a ~ivotu bezdan izgled beskrajnog had~iluka (hodo aaa). Ljudi koji su prepuni samopoatovanja i samoljublja ne oseaju potrebu za ~ivom i li nom vezom sa Hristom. Srce koje nikada nije palo na Stenu (Hrista Isusa) ponosi se svojom celovitoau. Ljudi ~ele dostojanstvenu religiju, put koji je toliko airok da ima dovoljno prostora za sve njihove sklonosti i osobenosti. Njihovo samoljublje, njihova te~nja da budu popularni i hvaljeni, izgone iz njihovog srca Spasitelja; a bez Njega u duai je samo sumornost i tuga. Meutim, Hristov boravak u duai predstavlja izvor radosti. Za sve one koji prime Hrista, i sam osnovni ton Re i Bo~je predstavlja radost.  Jer ovako govori visoki i uzviaeni, koji ~ivi u vje nosti, kojemu je ime sveti: na visini, i u svetinji stanujem i s onijem ko je skruaena srca i smerna duha, o~ivljavajui duh smjernijeh i o~ivljavajui srce skruaenijeh (Is. 57, 15). Mojsije je  da bi mogao ugledati slavu Bo~ju  morao biti sklonjen u raselinu jedne strane. Tako isto kad se i mi sklonimo u raselinu Stene koja predstavlja Hrista, On sam e nas zakloniti svojom probodenom rukom i moi emo da ujemo ata Gospod poru uje svojim slugama. Kao i nekada Mojsiju, Gospod e nam se otkriti kao  Bog milostiv, ~alostiv, spor na gnjev, i obilan milosrem i istinom koji uva milost tisuama, praata bezakonja i nepravde i grijehe (II Mojs. 34, 6. 7). Delo iskupljenja povla i za sobom posledice koje ovek jedva mo~e i da nasluti.  `to oko ne vidje, i uho ne u, i u srce ovjeku ne doe, ono ugotovi Bog onima, koji ga ljube (I Kor. 2, 9). Ako se greanik, privu en snagom Hristovom, pribli~i uzdignutom krstu i u dubokoj skruaenosti ni ice padne pred njim, on e biti preporeen. Dae mu se novo srce, i on e postati potpuno novo stvorenje u Hristu Isusu. Svetost niata viae i ne tra~i. Sam Bog pravda onoga koji je od vjere Isusove (Rimlj. 3, 26).  A koje opravdava one i proslavi (Rimlj. 8, 30). Ma kako bile velike sramota i uni~enost prouzrokovane grehom, joa uvek su vei ast i uzviaenost koji su nam omogueni zahvaljujui iskupljujuoj ljubavi Hristovoj. Ljudskim biima koja te~e za tim da obnove u sebi bo~anski lik dato je pravo na najvee blago neba, na preuzviaenu ast, ato e ih uzdii na polo~aj ak i viai od polo~aja anela koji nikada nisu pali.  Ovako veli Gospod, izbavitelj Izrailjev, svetac njegov onome kojega preziru, na koga se gadi narod, sluzi onih koji gospodare: carevi e vidjeti i ustati i knezovi e se pokloniti radi Gospoda, koji je vjeran, radi sveca Izrailjeva, koji te je izabrao (Is. 49, 7).  Jer koji se sam podi~e ponizie se; a ko se sam poni~uje podignue se (Luka 18, 14).  A KAMO LI BOG NE]E ODBRANITI SVOJE IZABRANE? Ovo poglavlje se zasniva na Jevanelju po Luki 18, 1  8. Hristos ovde govori o vremenu koje e prethoditi Njegovom drugom dolasku i opasnostima kroz koje e Njegovi sledbenici morati da prou. Imajui u vidu naro ito to vreme ispri ao mi je parabolu:  kako se treba svagda moliti Bogu, i ne dati da dotu~i.  U jednome gradu , re e On,  bijaae jedan sudija, koji se Boga ne bojaae i ljudi ne stiaae. A u onome gradu bijaae jedna udovica i dolazaae k njemu govorei: ne daj me mojemu suparniku, i ne htjede zadugo. A najposlije re e u sebi: ako se i ne bojim Boga i ljudi ne sramim, no budui da mi dosauje ova udovica, odbraniu je, da mi jednako ne dolazi i ne dosauje. Tada re e Gospod: ujte ata govori nepravedni sudija. A kamo li Bog nee odbraniti izabranijeh svojijeh, koji ga mole dan i no. Ka~em vam da e ih odbraniti brzo. Sudija ovde opisan nije se uopate obazirao na pravdu niti je imao milosti ni sa~aljenja prema nevoljnima. Udovicu koja je navaljivala sa svojim molbama on je uporno odbijao. Ponovo i ponovo ona je dolazila iako je svaki put bila do ekana sa prezirom i oterana iz sudnice. Sudija je znao da je ona u pravu i moga je da je uzme u zaatitu odmah ali to ipak nije u inio. }eleo je da poka~e svoju tiransku mo i nalazio je prosto nekakvo zadovoljstvo u tome da ga ona uzalud moli i preklinje. Ali ona se nije dala ni oterati ni obeshrabriti. Uprkos sve njegove ravnoduanosti i bezoseajnosti, ona je uporno iznosila svoju molbu sve dok sudija kona no nije pristao da razmotri njen slu aj.  Ako se i ne bojim Boga i ljudi ne sramim , rekao je on  odbraniu je da mi jednako ne dolazi i ne dosauje. Samo zato da bi sa uvao svoj ugled i da u javnosti ne bi bio poznat kao pristrasan i jednostran u suenju, uzeo je u odbranu nesrenu ~enu koja je bila tako uporna u svojim zahtevima.  Tada re e Gospod: ujte ata govori nepravedni sudija. A kamo il Bog nee odbraniti izabranijeh svojijeh, koji Ga mole dan i no? Ka~em vam da e ih odbraniti brzo. Hristos ovde isti e oatru suprotnost izmeu nepravednog sudije i Boga. Sudija popuata zahtevima udovice samo iz sebi nih pobuda, da mu ne bi i dalje dosaivala. On nema prema njoj ni milosti ni sa~aljenja; njena nevolja i potreba za njega nisu predstavljale baa niata. Ali Bog sasvim druga ije postupa sa onima koji Ga mole. Svaku molbu i svaki vapaj nevoljnih i potla enih On prima sa bezgrani nom ljubavlju i saoseanjem. }eni koja je ovog sudiju preklinjala za pravdu smrt je otela mu~a. Siromaana i bez prijatelja ona nije imala sredstava da popravi svoj ozbiljno ugro~eni polo~aj u ~ivotu. Tako je i ovek padom u greh izgubio svoju prvobitnu povezanost s Bogom, i sam nema mogunosti ni sredstava da se spase. Ali Hristos nam pru~a mogunost da se ponovo pribli~imo Ocu. Izabranici Bo~ji dragi su Njegovom srcu. To su oni koje je On iz tame pozvao u svoju udesnu svetlost da bi objavljivali Njegovu slavu i da bi svetlili kao zapaljene svetiljke u tami ovoga sveta. Nepravedni sudija nije imao nekakvog naro itog interesa za ~enu koja ga je saletala svojim molbama; pa ipak je prihvatio njenu molbu i odbranio je od njenog suparnika samo zato da mu ne bi viae dosaivala. Ali Bog svoju decu, koja Mu se obraaju u molitvi, ljudi beskrajnom ljubavlju. Od svega na ovom svetu najdra~a Mu je Njegova zajednica.  Jer je deo Gospodnji narod njegov, Jakov je u~e naaljedstva njegova. Nae ga u zemlji pustoj, na mjestu straanu, gdje bu i pustoa. Vodi ga unaokolo, u i ga i uva kao zjenicu oka svojega (V Mojs. 32, 9. 10).  Jer ovako veli Gospod nad vojskama: Za slavom posla me k narodima, koji vas oplijeniae; jer ko ti e u vas, ti e u zjenicu oka njegova (Zah. 2, 8). Molba udovice:  Ne daj me mojemu suparniku , predstavlja molitvu dece Bo~je. Sotona je njihov veliki suparnik.  On je opada  brae naae, koji ih opadaae pred Bogom naaijem dan i no (Otkr. 12, 10). On neprestano radi na tome da decu Bo~ju krivo prika~e, da ih optu~i, prevari i uniati. Zato Hristos u ovoj paraboli svojim u enicima pru~a pouku da se mole za spas od sotone i njegovih agenata. U Zaharijinom proro anstvu prikazano je kako sotona optu~uje i kako se Hristos opire suparniku i neprijatelju svoga naroda. Prorok ka~e:  Poslije mi pokaza Isusa poglavara sveateni koga, koji stajaae pred anelom Gosodnjim i sotonu, koji mu stajaae s desne strane da ga pre. A Gospod re e sotoni: Gospod da te ukori, sotono, Gospod da te ukori, koji izabra Jerusalim. Nije li on glavnja istrgnuta iz ognja? A Isus bijaae obu en u haljine prljave i stajaae pred anelom (Zah. 3, 1  3). Ovde je narod Bo~ji prikazan kao jedan krivac koji se nalazi pred sudom. Isus, kao prvosveatenik, tra~i blagoslov za svoje sunarodnike koji se nalaze u velikoj nevolji. Dok se on najusrdnije pred Bogom zala~e za njih, sotona mu stoji s desne strane kao njihov suparnik. On optu~uje decu Bo~ju, prikazujui slu aj svakog od njih ato je mogue te~im i gotovo beznade~nim. On iznosi pred Gospoda njihove prestupe, nedostatke, propuste i mane, nadajui se da e ih u Hristovim o ima prikazati tako odvratnim da im ni sam On nee moi pru~iti pomo u njihovoj teakoj nevolji. Isus, kao predstavnik Bo~jeg naroda, stoji obu en u prljave haljine, i sam pod osudom. Svestan greha svoga naroda, obeshrabren je i potiaten. Sotona tereti njegovu duau oseanjem krivice oduzimajui mu skoro svaku nadu. Ipak on stoji tu kao onaj koji moli za milost dok mu sotona kao suparnik stoji nasuprot. Delo sotonino, u svojstvu opada a i tu~itelja, po elo je joa na nebu. A na ovoj zemlji to je njegovo delo joa od pada prvih ljudi u greh, i ato se viae pribli~ujemo kraju istorije ovog sveta to e biti njegovo delo u posebnom i naro itom smislu. Svestan koliko mu je vreme kratko, on e raditi joa revnosnije na obmanjivanju i uniatavanju. Gnjevan je kada vidi da na zemlji ima ljudi koji, i pored slabosti i greanosti svoje prirode, poatuju zakon Jehove. On najodlu nije radi na tome da ljudi ne sluaaju Boga, naprotiv, naslauje se njihovim gresima; za svaku duau on ima lukavo pripremljenu zamku kojom ~eli da je ulovi i odvoji od Boga. On nastoji da optu~i i osudi i Boga i sve one koji se trude da na ovom svetu ostvaruju Njegovu nameru u milosru, ljubavi, opraatanju i samilosti. Svako ispoljavanje Bo~je sile u korist Njegovog naroda pobuuje neprijateljstvo sotonino. Svaki put kad Bog deluje u korist svoje dece, i sotona sa svojim zlim anelima obnavlja svoju delatnost usmerenu uvek samo na to da decu Bo~ju uniati. Sotona je ljubomoran na sve kojima Hristos snagu daje i koji se u Njega uzdaju. On podsti e i navodi na zlo, a kada u tome uspe onda nastoji da svu krivicu prebaci na one koje je na taj na in iskuaao, i najoatrije ih osuuje. On ukazuje na njihove prljave haljine  na slabosti i nedostatke njihovog karaktera. Isti e njihove propuste i ludosti, njihov greh nezahvalnosti i njihovu nesli nost Hristu, naglaaavajui kako svim tim oni obea aauju svog Iskupitelja. Sve to on isti e kao argumente koji pokazuju da je on u pravu kad radi na njihovom uniatenju. On se svim silama upinje da duae takvih zastraai mialju da je njihovo stanje beznade~no i da se mrlje njihove krivice nikada ne mogu oprati. On se nada da e u njima na taj na in sasvim uniatiti veru, da potpuno popuste iskuaenju i zauvek napuste svoju odanost Bogu. Deca Bo~ja zaista nisu u stanju da se sama odupru optu~bama sotoninim, niti uopate mogu da ih poreknu. im pogledaju na sebe oni su gotovi da padnu u o ajanje. Zato se obraaju svom bo~anskom Zastupniku pozivaju se samo na Njegove zasluge. Bog mo~e da u isto vreme ostane  pravedan i da opravda onoga koji je od vjere Isusove (Rimlj. 3, 26). Zato se oni s punim pouzdanjem u svojim molitvama obraaju Bogu da uutka sotonine optu~be i osujeti njegova lukavstva.  Ne daj me mojemu supraniku , zapoma~u oni u svojim molitvama; a Hristos jakim argumentom sa krsta uutkuje drskog tu~itelja.  A Gospod re e sotoni: Gospod da te ukori sotono, Gospod da te ukori, koji izabra Jerusalim! Nije li on ugarak istrgnut iz ognja? (Zah. 3, 2). Kad sotona pokuaava da decu Bo~ju ocrni i da ih uniati. Hristos se pojavljuje kao posrednik. Iako su ona sagreaila, Hristos uzima krivicu njihovog greha na svoju duau. On je ljudski rod istrgnuo iz ognja, kao ugarak. Svojom ljudskom prirodom On je povezan s ljudima, dok je svojim Bo~anstvom jedno sa ve nim Bogom. Na taj na in se duaama kojima preti opasnost da propadnu obezbeuju sigurna pomo. Suparnik je ukoren i odbijen.  A Gospod re e sotoni: Gospod da te ukori, sotono, pred anelom. A on progovori i re e onima, koji stajahu pred njim: Skinite s njega te prljave haljine. I re e mu: Vidi uzeh s tebe bezakonje tvoje i obukoh ti nove haljine. I rekoh: Neka mu metnu istu kapu na glavu. I metnuae istu kapu na glavu i obukoae mu haljine. A onda je aneo autoritetom Gospoda nad vojskama Isusu, kao predstavniku Bo~jeg naroda, sve ano potvrdio zavet:  Ako uzidea mojim putevima, i ako uzdr~ia ato sam naredio, da se dr~i, tada ea ti suditi domu mojemu i uvaea trijemove moje i dau ti da hodia meu onima ato stoje  naime, meu anelima koji stoje oko prestola Bo~jeg (Zah. 3, 3  7). I pored nedostataka koje narod Bo~ji svakako ima, Hristos nikad ne prestaje da o njima vodi naro itu brigu. On ima vlast da promeni njihovu odeu. Sa svake verne i pokajni ke duae. On skida prljave haljine, zaodeva je haljinom svoje pravde i u nebeskim knjigama uz imena takvih zapisuje oproataj. On ih priznaje kao svoje pred itavim svemirom; a sotona, njihov suparnik, izobli uje se kao tu~itelj i obmanjiva . Bog e opravdati svoje izabrane. Molitva:  Ne daj me mojemu suparniku , ne odnosi se samo na sotonu, nego i na sve one koje on mo~e da upotrebi kao svoja orua da dovodi u iskuaenje, prikazuje u la~nom svetu i uniatava veran narod BO~ji. Oni koji su odlu ili da se pokoravaju Bo~jim zapovestima znae iz li nog iskustva da imaju protivnike koje kontroliae sila odozdo. Takvi protivnici saletali su i Hrista na svakom koraku i to sa takvom upornoau i odlu noau da to ljudska bia nikad nee u potpunosti saznati. Hristovi u enici, isto tako kao i njihov U itelj, moraju stalno da se bore sa iskuaenjima. Sveti spisi opisuju stanje sveta neposredno pred drugi dolazak Hristov. Apostol Jakov daje vernu sliku pohlepe i ugnjetavanja koje e preovlaivati u to vreme.  Hodite vi sad, bogati ka~e on,  pla ite i ridajte za svoje ljute nevolje, koje idu na vas. Bogatstvo vaae istruhnu, i haljine vaae pojedoae moljci. Stekoste bogatstvo u poslednje dane. Gle, vi e plata vaaijeh poslenika, koji su radili njive vaae i vi ste im otkinuli; i vika ~etelaca doe do uaiju Gospoda Savaota. Veseliste se na zemlji, i nasladiste se, uhraniste srca svoja, kao na dan zaklanja. Osudiste, ubiste pravednika i ne brani vam se (Jakov 5, 1  6). To je prava slika naaih dana. Ljudi vrae iznuivanja i tla enja svake vrste, gomilaju ogromna bogatstva, dok se vapaji velikog dela ove anstva koje umire od gladi uzdi~u do Boga.  Zato sud otstupi natrag, i pravda stoji daleko; jer istina pade na ulici i pravda ne mo~e da proe. I istine je nestalo, i ko se uklanja od zla, postaje plijen (Is. 59, 14. 15). Ovo poslednje se ispunilo i u Hristovom ~ivotu kad je bio na ovoj zemlji. Da bi ostao odan samo Bogu i Njegovim zapovestima, On je odbacio tradicije i ljudske zahteve koji su uzdizani iznad zapovesti Bo~jih. Zbog toga su Ga Mrzeli i progonili. Ova istorija se ponavlja. Propisi i tradicije ljudi i danas se uzdi~u iznad zakona Bo~jeg i ko dr~i zapovesti Bo~je, izlo~en je sramoti i progonstvu. Hristos je, upravo zbog svoje odanosti Bogu, bio optu~en da ne dr~i subotu i da huli na Boga. Govorili su da je avo u Njemu, i ak su Ga nazivali Velzevulom, knezom avolskim. Na isti na in optu~uju i u la~noj svetlosti prikazuju i Njegove sledbenike. Sotona se nada da e na taj na in uspeti da ih navede na greh, i da obea asti Boga. Karakter sudije u paraboli, koji se nije bojao Boga ni ljudi stideo. Hristos je istakao da bi razotkrio na in suenja koji je u to vreme bio u praksi, a ato se uskoro najo iglednije pokazalo na Njegovom sasluaanju i suenju. On je ~eleo da Njegov narod u svim vremenima shvati kako se malo u trenutku nevolje mo~e osloniti na vlastodrace i sudije ovog sveta. Izabranici Bo~ji esto moraju da stoje pred ljudima koji se nalaze na odgovornim polo~ajima i koji Re  Bo~je ne uzimaju za svog vou i savetnika, nego se rukovode sopstvenim neposveenim i nekontrolisanim pobudama. U paraboli o nepravednom sudiji, Hristos je pokazao ata mi treba da u inimo.  A kamo li Bog nee odbraniti izabranijeh svojijeh koji Ga mole dan i no? Hristos, naa uzor, nije u inio niata da se opravda ili oslobodi optu~bi. Svoj slu aj On je prepustio Bogu. Tako ni Njegovi sledbenici ne treba da optu~uju ni sude, niti pak da pribegavaju sili da bi se oslobodili. Kada nastupe iskuaenja koja vam naj eae izgledaju neobjaanjiva, ne smemo dozvoliti da naa unutraanji mir bude poremeen. Ma kako se nepravedno postupalo s nama, ne dozvolimo da nas obuzme ~estina. Ako popuatamo duhu osvete, akodimo sami sebi. Time uniatavamo sopstveno pouzdanje u Boga i zadajemo bol Duhu Svetome. Postoji jedan verni svedok, jedan nebeski glasnik koji je na naaoj strani i koji e nas obasjati svetlim zracima sunca pravde kroz koje sotona nije u stanju da prodre. Taj odbranbeni atit svete svetlosti on ne mo~e da probije. Dok svet napreduje u nevaljalstvu i poroku, niko od nas ne treba da laska sebi da neemo imati nikakvih poteakoa. Ali baa te poteakoe nas dovode u prijemno predvorje Svevianjega. Tako nam se pru~a mogunost da savet zatra~imo od Onoga ija je mudrost beskona na. Gospod ka~e:  Zazovi me u nevolji (Ps. 50, 15). On nas poziva da sve ono ato nas na neki na in zbunjuje, kao i svoju stalnu potrebu i zavisnost od Njegove bo~anske pomoi iznesemo pred Njega. Poziva nas da u molitvi budemo istrajni. im naiemo na poteakoe upuujmo iskreno i usrdno svoje molitve Bogu. Uporeno saletanje u molitvi predstavlja dokaz o dubini i snazi naaeg pouzdanja u Boga. Oseanje neodlo~ne potrebe navodi nas da se molimo ozbiljno i usrdno, i naa nebeski Otac bie ganut naaim vapajima i preklinjanjem. Oni koji su izlo~eni sramoti i progonstvu zbog svoje vere esto padaju u iskuaenje da pomisle kako ih je Bog zaboraviio. U o ima ljudima oni su u manjini i po svemu izgleda da njihovi neprijatelji likuju nad njima. Ali to ipak ne zna i da oni treba da rade protiv svoje savesti. Onaj koji je toliko podneo njih radi i koga pogaa svaki njihov bol i nevolja, nee ih nikada zaboraviti. Deca Bo~ja ne ostaju nikada napuatena ni nezaatiena. Molitva mo~e da pokrene ruku Svemonoga. Molitvom vernici u svoje vreme  pobjediae carstva, u iniae pravdu, dobiae obeanja, zatvoriae usta lavovima, ugasiae silu ognjenu. `ta u stvari molitva za nas mo~e da zna i shvatiemo kad ovome dodamo joa i izveataj o mu enicima koji, umirui zbog svoje vere,  rastjeraae vojske tue (Jevr. 11, 33. 34). Ako svoj ~ivot u potpunosti posvetimo slu~bi Bogu nikad se neemo nai u polo~aju za koji On u svom provienju nije predvideo izlaz. Ma kakva bila naaa situacija, uvek emo imati pouzdanog Vou uvek spremnog da nam poka~e put; ma kakve bile naae teakoe i neizvesnosti, uvek emo imati sigurnog Savetnika; ma kakve bile naae brige i nevolje, ma koliko da smo usamljeni, uvek emo imati saoseajnog Prijatelja. Ako u svom neznanju u inimo i neki pogreaan korak, Hristos nas ne napuata. Naprotiv, uvek mo~emo uti Njegov glas koji nam jasno i razgovetno govori:  Ja sam put, istina i ~ivot (Jovan 14, 6).  Jer e izbaviti ubogoga koji cvili i nevoljnoga koji nema pomonika (Ps. 72, 12). Gospod ka~e da Mu ast ukazuju oni koji Mu se pribli~e i koji Mu verno slu~e.  Ko se tebe dr~i, uvaa ga jednako u miru, jer se u tebe uzda (Is. 26, 3). Ruka Svemogueg je ispru~ena da nas povede napred i samo napred. Poite u veri napred, veli Gospod, i ja u vam poslati pomo. Kad u molitvi neato tra~ite, vi na taj na in slavite Moje ime, i biete usliaeni. Ja u biti proslavljen pred onima koji budno paze da ulove neki naa nedostatak ili neuspeh. Oni e videti da Moja Re  veli anstveno trijumfuje.  I sve ato uziatete u molitvi vjerujui, dobiete (Mat. 21, 22). Svi oni koji su ucveljeni i sa kojima se nepravedno postupa treba da se u molitvi obrate Bogu. Okrenite se od onih ija su srca kao elik tvrda i svoje molbe i nevolje iznesite Tvorcu. On nikada nije odbio nijednu duau koja Mu se obraa pokajni ki i iskrena srca. Nijedna iskrena molitva nije izgubljena. I za vreme najgromoglasnije pesme nebeskog hora Bog uje uzdahe i najslabijeg ljudskog bia. Mi izlivamo te~nju svog srce usamljeni u kleti ili aapuemo molitvu dok idemo svojim putem, a te naae re i uzdi~u se do samog prestola Onoga koji vlada beskrajnim svemirom. Iako te re i ne uje nijedno ljudsko uho one nee is eznuti u tiaini, niti e biti izgubljene usled poslovne aktivnosti i svega ato se zbiva oko nas. Niata ne mo~e da uguai unutraanju te~nju naae duae. Ona se iznad vreve uzburkanog mnoatva i uli ne buke uzdi~e do nebeskih dvorova. Bog je onaj kome se obraamo i naaa molitva bie usliaena. Ti, koji se oseaa najnedostojnijim, ne plaai se da iznesea svoj slu aj pred Boga. Onaj koji je i svoj ~ivot dao za grehe ovoga sveta preuzeo je brigu za slu aj svake duae.  Koji dakle svoga sina ne poatedje, nego ga predade za sve nas, kako dakle da nam s njim sve ne daruje? (Rimlj. 8, 32). Nee li On ispuniti ovo milostivo obeanje koje je dato da ohrabri i oja a naae duae? Hristos viae od bilo ega ~eli da one koji predstavljaju Njegovo nasledstvo izbavi od vlasi sotonine. Ali pre nego ato spolja budemo izbavljeni od vlasti sotonine, moramo biti osloboeni njegove sile iznutra. Gospod dozvoljava da naiu iskuaenja da bi nas o istio od ovozemaljskih misli, od sebi nosti, od grubih crta karaktera, od svega ato nas ini tako nesli nim Hristu, On dopuata da nam duau preplavljuju duboke vode nevolje, patnji i bola da bismo upoznali Njega i Hrista Isusa kojega je On poslao; da bi to u naaem srcu izazvalo joa dublju e~nju da se o istimo od svake poganatine, i da iz svakog iskuaenja izaemo istiji, svetiji i sreniji nego ato smo bili. U vatru iskuaenja mi esto ulazimo optereeni i zamra eni sebi noau, meutim  ako ~estinu probe izdr~imo strpljivo, izai emo ozareni bo~anskom svetloau odra~avajui Njegov karakter. Kad se cilj sa kojim nas izla~e iskuaenju ostvari, On e izvesti  kao vidjelo pravdu tvoju, i pravicu tvoju kao podne (P. 37, 6). Nema mesta bojazni da e Bog zanemariti molitvu svoje dece; meutim, postoji opasnost da mi u iskuaenju i nevolji izgubimo hrabrost i da u molitvi ne ostanemo istrajni. Svoje bo~ansko saoseanje i milosre Spasitelj je ispoljio i prema ~eni Sirofeni anki. Videvai njen bol On, je bio ganut do srca. U duai je eznuo da joj odmah pru~i sigurnost da e joj molba biti usliaena; ali je ~eleo, takoe, da i svojim u enicima pru~i jednu pouku. Stoga je u prvi mah izgledalo kao da ne uje vapaj njenog bolom izmu enog srca. Ali, kada je ona dokazala svoju veru uputio joj je re i utehe i otpustio je sa plemenitom ljubaznoau i dobrotom kakvu je i o ekivala. Ovu pouku u enici nikad nisu zaboravili; i ona je zabele~ena u Jevanelju da bi pokazala rezultate postignute istrajnom molitvom. Ovakvu upornost u molitvi, upornost koja se ni im nije dala odbiti, sam Hristos je stavio u srce ove majke, Hristos je bio taj koji je i ovoj nezaatienoj udovici dao hrabrost i odlu nost da pred nepravednim sudijom tako uporno iznosi svoju molbu. Hristos je bio taj koji je vekovima ranije, u onom tajanstvenom sukobu na Jakovu, i patrijarha Jakova nadahnuo istom istrajnoau u molitvi i veri. On nikada nije propustio da nagradi poverenje koje je sam usadio u duau molbenika. On koji boravi u nebeskoj svetinji sudi pravo. U svom narodu, koji se u ovom greanom svetu bori s razli itim iskuaenjima. On nalazi zadovoljstvo vee nego u svim vojskama anela koje okru~uju Njegov presto. U beskrajnom nebeskom svemiru se za ovu zemlju, koja predstavlja samo jednu njegovu ta kicu, ispoljava najvee interesovanje, jer je Hristos platio neizmernu cenu za duae njenih stanovnika. Izbavitelj sveta je ovu zemlju posredstvom nevidljivih posetilaca povezao s nebom jer na njoj borave oni koje je iskupio Gospod. Nebeski aneli joa uvek poseuju ovu zemlju kao u onim danima kada su hodali po zemlji i razgovarali sa Avramom i sa Mojsijem. Usred poslovne aktivnosti naaih velikih gradova, usred mnoatva koje preplavljuje prometne puteve i srediata nov ano  robne razmene na kojima ljudi trguju od jutra do mraka, kao i u svim poslovnim i sportskim zadovoljstvima gde se mo~e nai sve ato ovaj ~ivot pru~a i gde ima tako malo razmialjanja o nevidljivim stvarnostima budueg ~ivota - ak i na takvim mestima nebo joa uvek ima svoje stra~are i svece. Nevidljivi svedoci paze na svaku re  i svako delo ljudskih bia. Na svakom sastanku poslovnog ili pak pak zabavnog karaktera, na svakom skupu posveenom bogoslu~enju, ima sluaalaca viae nego ato ih ljudske o i mogu videti. Ponekad nebeska bia povla e zavesu koja zaklanja nevidljivi svet, da bi naae misli odvratili od u~urbanosti ovozemaljskih poslova i usmerili ih na prisutnost nevidljivih svedoka koji vide sve ato mi inimo i govorimo. Trebalo bi da bolje nego ato smo to do sada inili shvatimo misiju ovih aneoskih posetilaca. Bilo bi dobro da mislimo na to da u svakom naaem poslu imamo saradnju i pomo nebeskih bia. Nevidljive vojske svetlosti i sile prate smerne i ponizne koji u veri pola~u pravo na Bo~ja obeanja. Heruvimi, seragimi i aneli koji su nenadmaani u snazi  milioni i stotine miliona na broju stoje Mu na raspolaganju i  svi oni slu~beni duhovi, koji su poslani na slu~bu onima, koji e nasljediti spasenje (Jev. 1, 14). Ovi aneoski vesnici verno bele~e svaku re  i svaki postupak sinova ljudskih. Svaki postupak svireposti ili nepravde u injene protiv Bo~jeg naroda, sve ato on mora da podnese od strane onih koji ine bezakonje, zapisano je na nebu.  A kamo li Bog nee odbraniti izabranijeh svojijeh koji ga mole dan i no? Ka~em vam da e ih odbraniti brzo.  Ne odbacujte dakle slobode svoje, koja ima veliku platu, jer vam je trpljenje od potrebe, da volju Bo~ju savraivai primite obeanje. Jer joa malo, vrlo malo pak e doi onaj koji treba da doe i nee odocniti (Jov. 11, 35  37).  Gle, ratar eka plemenitog roda iz zemlje. I rado trpi, dok ne primi da~d rani i pozni. Trpite dakle i vi, i utvrdite srca svoja, jer se dolazak Gospodnji pribli~i (Jakov 5, 7. 8). Bo~je strpljenje i dugo podnoaenje je zaista neshvatljivo. Pravda dugo eka, dok milost opominje i zala~e se za greanika.  Blagost je i pravda podno~je prijestolu njegovu (Ps. 97, 2).  Gospod je spor na gnjev , ali  i velike je moi, i nikako ne pravda krivca. Put je Gospodnji u vihoru i buri, i oblaci su prah od nogu njegovijeh (Naum 1, 3). Svet je postao drzak u kraenju zakona Bo~jeg. Zbog toga ato Bog tako dugo ima strpljenja s njima, ljudi su bacili pod noge Njegov autoritet. Oni hrabre jedan drugoga u tla enju i najsvirepijem postupanju sa onima koji predstavljaju Njegovo naslee, govorei:  Kako e razabrati Bog, zar Vianji zna ? (Ps. 73, 11). Ali postoji granica preko koje oni ne mogu prei. Blizu je vreme kad e oni stii do odreene ta ke. Ve sada su skoro prekora ene granice Bo~je strpljivosti, granice Njegove milosti i milosra. Gospod e se kona no umeaati da odbrani svoju ast, da oslabi svoj narod i da u ini kraj bezakonju koje sve viae uzima maha. U danima Nojevim, ljudi su prezirali zakon Bo~ji do te mere da je seanje na Tvorca skoro sasvim ia ezlo sa zemlje. Njihovo bezakonje postalo je tako veliko da je Bog morao potopom oprati zemlju od njenih bezbo~nih stanovnika. S vremena na vreme Bog je ljudima stavljao do znanja da postoji na in na koji On mo~e da interveniae. Kad bi nastupila neka kriza, On se otkrivao i posredovao nastojei da spre i stvaranje sotonskih planova. esto je dozvoljavao da nastupi kriza u istoriji pojednih naroda, porodica ili pojedinaca, da bi se Njegovo posredovanje zapazilo i zabele~ilo. Onda bi pokazao da postoji Bog u Izrailju koji je u stanju da sa uva svoj zakon i uzme u zaatitu svoj narod. U ovom vremenu kad bezakonje sve viae uzima maha mo~emo znati da je poslednja velika kriza pred vraima. Kad prkosno protivljenje Bo~jem zakonu postane gotovo sveopate, i kad Njegov narod bude izlo~en mu enju i tla enju od strane svojih bli~njih, tada e Gospod ustati da posreduje. Blizu je vreme kad e On rei:  Hajde, narode moj, ui u klijeti svoje, i zaklju aj vrata svoja za sobom, prikrij se za as, dokle proe gnjev. Jer, gle, Gospod izlazi iz mjesta svojega da pohodi stanovnike zemaljske za bezakonje njihovo, i zemlja e otkriti krvi svoje niti e viae pokrivati pobijenijeh svojih (Is. 26, 21). Oni koji tvrde da su hriaani mogu sada da varaju i tla e siromaane, da plja kaju udovice i siro ad, oni mogu da razuzdavaju svoju sotonsku mr~nju zbog toga ato nisu u stanju da vladaju saveau Bo~je dece; ali Bog e ih zbog svega toga, izvesti pred sud.  Jer e onome biti sud bez milosti koji ne ini milosti (Jakov 2, 13). Nee protei joa mnogo vremena kad e oni morati da stanu pred Sudiju celoga sveta i da polo~e ra un za sve patnje i boli tela i duae koje su zadali onima koji predstavljaju Njegovo naslee. Oni mogu sada da se razmeu la~nim optu~bama, da ismevaju i sramote one koje je Bog pozvao da vrae Njegovo delo, mogu Njegove verne baciti i u tamnicu, okivati ih po nekoliko zajedni kim lancima, osuivati ih na izgnanstvo pa ak i na smrt, - ali za svaki bol koji su naneli i za svaku suzu koju su prouzrokovali, oni e morati jednog dana da odgovaraju. Bog e im dvostruko platiti za sve njihove grehe. U pogledu Vavilona, simbola otpadni ke crkve, On izvraiteljima svoga suda nala~e:  Jer grijesi njezini doprijeae tja do neba i Bog se opomenu nepravde njezine. Platite joj kao ato i ona plati vama i podajte joj dvojinom onoliko po djelima njezinima: kojom aaom zahvati vama, zahvatite joj po dva puta onoliko (Otkr. 18, 5. 6). Od Indije, Afrike i Kine, sa ostrva morskih i od miliona potla enih i ugnjetavanih po takozvanim hriaanskim zemljama vapaj ljudskog bola uzdi~e se do Boga. Ovaj vapaj i ovo zapomaganje nee joa dugo ostati neusliaeni. Bog e o istiti zemlju od njene moralne izopa enosti, i to ne poplavom vode kao u danima Nojevim, nego ognjenim morem koje se nee moi ugasiti nikakvim ljudskim pronalaskom.  I bie ~alosno vreme, kakvoga nije bilo otkako je naroda do tada; i u to e se vrijeme izbaviti tvoj narod, svaki koji se nae zapisan u knjizi (Dan. 12, 1). Iz bednih potkrovlja i siromaanih kueraka, iz tamnica i iz gubiliata, iz planina i pustinja, iz zemunica i morskih peina, sakupie Hristos svoje izabrane. Na ovom svetu oni su bili u nemaatini i oskudici, cveljeni, zlostavljani i mu eni. Milioni su u grob otiali pod bremenom ozloglaaenosti i sramote, jer nisu hteli da udovolje varljivim zahtevima sotone. Zemaljski sudovi proglaaavali su decu Bo~ju za najvee zlo ince. Ali blizu je dan kada e sam Bog ustati kao pravedni sudija.  Jer je taj sudija Bog (Ps. 50, 6). Tada e biti oborene sve predrasude izre ene na zemlji. Bog e se kona no podii  i sramotu naroda svojega ukinue sa sve zemlje (Is. 25, 8). Svakome od njih pojedina no bie date bele haljine (Otkr. 6, 11).  I oni e es prozvati narod sveti, iskupljenici Gospodnji (Is. 62, 12). Ma kakvo bilo ~ivotno breme koje su kao svoj krst bili pozvani da nose, ma kakvi bili gubici koje su morali da pretrpe i progonstva kroz koja su proali, pa ak i gubitak ovozemaljskog ~ivota  sve e to deci Bo~joj biti bogato nadoknaeno.  I gledae lice Njegovo i ime Njegovo bie na elima njihovima (Otkr. 22, 4).  OVAJ PRIMA GRIJE`NIKE Ovo poglavlje se zasniva na Jevanelju po Luci 15, 1  10. Kad su se oko Hrista po eli sakupljati  carinici i greanici , rabini su javno izrazili svoje nezadovoljstvo.  Ovaj prima grijeanike , rekoae oni  i jede s njima. Ovom optu~bom oni su lukavo nagoveatavali da je Hristos, dru~ei se s tim greanicima i moralno prljavim ljudima, isto takav kao i oni i da Mu zato njihova greanost niata ne smeta. Rabini su bili razo arani Hristovim stavom. Kako je to mogue, mislili su oni, da ovek tako uzviaenog karaktera ne dru~i se s njima i ne sledi njihove metode u enja? Zaato On ide okolo tako smerno i nenameljivo i deluje meu svim slojevima? Kad bi On bio pravi prorok, mislili su oni, On bi se u svemu uskladio s njima, a prema carinicima i greanicima bio bi ravnoduaan, kako oni to i zaslu~uju. Ove uvare druatva dra~ilo je to ato On koji im je svojim ~ivotom  iako su bili s Njim u neprekidnim sukobima  ulivao strahopoatovanje i osuivao ih, pristaje da se sa tako o iglednim simpatijama dru~i sa onima koje je druatvo odbacilo. Oni nisu odobravali Njegove metode. O sebi su imali veoma visoko mialjenje, smatrajui da su obrazovaniji, plemenitiji i religiozniji od ostalih; meutim, Hristov primer je demaskirao njihovu sebi nost. Njih je takoe ljutilo i to ato se oko Isusa gomilaju i tako pa~ljivo sluaaju Njegove re i i oni koji su za njih kao rabine imali samo prezir i nikad se nisu viali u njihovim zbornicama. Knji~evnici i fariseji su u prisustvu ovog istog i plemenitog karaktera oseali samo osudu; kako je onda mogue - mislili su oni  da carinici i greanici oseaju da ih On privla i? Rabini nisu znali da objaanjenje ovoga le~i baa u onim re ima koje su oni sami izgovorili kao podrugljivu optu~bu:  Ovaj prima grijeanike . Duae koje su prilazile Isusu, oseahu u Njegovoj prisutnosti da i za njih joa postoji mogunost izlaza iz ponora greha. Fariseji su za njih imali samo prezir i osudu, ali Hristos ih je pozdravio kao decu Bo~ju koja su se, istina, otuila od O evog doma, ali ih o insko srce nije nikada zaboravilo. A upravo njihova beda i nesrea u koju ih je uvalio greh inila ih je joa viae predmetom Njegovog sa~aljenja. I ukoliko su dalje bili odlutali od Njega, utoliko je bila usrdnija Njegova e~nja za njima i vee Njegovo po~rtvovanje u nastojanju da ih spase. Sve su ovo ti u itelji Izrailja mogli da nau e iz Svetih spisa za ije su se uvare i tuma e tako hvalisavo izdavali. Nije li David, i to upravo onda kad je pao u smrtni greh, napisao:  Zaoh kao ovca izgubljena: tra~i slugu svojega (Ps. 119, 176). Zar nije Mihej otkrio veli inu ljubavi Bo~je prema greaniku, kada je rekao:  Ko je Bog kao Ti, koji praata bezakonje i prolazi prijestupe ostatku od naaljedstva svojega, ne dr~i dovijeka gnjeva svojega, jer mu je mila milost (Mihej 7, 18). Izgubljena ovca Ovom prilikom svoje sluaaoce Hristos nije podsetio na neke re i iz Svetih spisa. On se pozvao na svedo anstvo njihovog li nog iskustva. I kako je prostrana dolina isto no od Jordana pru~ala obilje paae za stada, mnoga izgubljena ovca je zalutala u provalije i poaumljene bregove, i pastiri su morali bri~ljivo tragati da bi je naali i vratili u stado. U mnoatvu okupljenom oko Hrista, bilo je pastira i ljudi koji su sav svoj kapital ulo~ili u gajenje ovaca i bavili su se uglavnom sto arstvom. Svi ovi ljudi mogli su pravilno da shvate ilustraciju kojom se Hristos poslu~io:  Koji ovjek od vas , naglasio je On,  imajui sto ovaca i izgubivai jednu od njih, ne ostavi devedeset devet u pustinji i ne ide za izgubljenom dok je ne nae? Ove duae koje vi prezirete, rekao je Isus, svojina su Bo~ja. One Njemu pripadaju po stvaranju i izbavljenju i u Njegovim o ima imaju veliku vrednost. Kao ato pastir vodi svoje stado i ne mo~e da miruje ako mu se jedna ovca izgubi, tako isto i Bog, i to u neuporedivo veoj meri, voli svaku izgubljenu duau. Ljudi mogu da Mu uskrate du~nu ljubav i odanost, mogu odlutati od Njega i izabrati drugog gospodara. Ali oni ipak pripadaju Bogu i On prirodno te~i da svoju izgubljenju svojinu ponovo povrati.  Kao ato pastir tra~i stado svoje kad je kod ovaca svojih raspraanih, tako u tra~iti ovce svoje i oteu ih iz svijeh mjesta kuda se raspraaae kad bijaae obla no i mra no (Jezek. 34, 12). U paraboli pastir polazi da tra~i jednu jedinu nestalu ovcu, najmanji broj koji se uopate mo~e uzeti u obzir. Tako isto kad bi postojala samo jedna izgubljena duaa, Hristos bi i za tu jednu duau bio spreman da umre. Ovca kad zaluta i odvoji se od svog stada najbespomonija je od svih stvorenja. Ako je pastir ne bi potra~io, ona sama nikad ne bi znala da se vrati stadu. Tako je i sa duaom koja zaluta i udalji se od Boga. Ona je bespomona isto tako kao i izgubljena ovca, i da Hristos u svojoj ljubavi nije doaao da svoje izbavi ona nikada ne bi naala put povratka Bogu. Pastir koji utvrdi da je jedna od Njegovih ovaca odlutala nee, posmatrajui glavninu svoga stada sigurno zbrinutog u toru, bezbri~no rei:  Imam ih joa devedeset i devet, i traganje za tom jednom koja je zalutala stajae me isuviae napora, neprijatnosti i muke. Ako se vrati natrag otvoriu joj vrata tora i pustiu je da ue. Ne; naprotiv, im primeti da mu je nestalo jedne ovce, pravi pastir se zabrine i rastu~i. On zabrinuto prebrojava svoje stado po nekoliko puta. Kad se sigurno osvedo i da je jedne ovce zaista nestalo, on ne mo~e da spava. On ostavlja onih devedeset i devet koje su u toru i polazi da tra~i izgubljenu ovcu. I ukoliko je no tamnija i burnija a put opasniji, utoliko je vea njegova zabrinutost i usrdnije njegovo traganje. On ula~e krajnje napore da nae svoju ovcu izgubljenu. O koliko mu je lakae kad u daljini prvi put za uje njeno jedva primetno blejanje, koje deluje kao poziv za pomo. Sledei ovaj glas, on se uspinje na strme litice i, rizikujui i sopstveni ~ivot, spuata se do samog ruba ponora. Tako on nastavlja traganje, dok mu sve slabije blejanje govori da je njegova ovca skoro ve na izdisanju. Na kraju su njegovi napori ipak nagraeni; izgubljena ovca je pronaena. I sada on je ne osuuje ato mu je zadala toliko muke; ne tera je bi em pred sobom, pa ak ne pokuaava ni da je silom vodi kui. U svojoj radosti on uzdrhtalo stvorenje podi~e na svoja plea; ako je ovda izudarana ili ranjena, on je uzima u naru je i pritiska na svoje grudi kao da je ~eli okrepiti toplinom sopstvenog srca. Zahvalan ato nije tra~io uzalud, nosi on svoju ovcu natrag u tor. Hvala Bogu ato nam Isus nije izneo sliku zabrinutog pastira koji se vraa bez ovce. Parabola ne govori o neuspehu ve o uspehu i velikoj radosti zbog povratka onog ato je bilo izgubljeno. Ovo predstavlja bo~ansku garantiju da nijedna zabludela ovca iz tora Gospodnjega nee biti zanemarena ni ostavljena bez pomoi. Svakog ko ~eli da bude iskupljen, Hristos e izbaviti iz ponora pokvarenosti i trnja greha. Obeshrabrena i duhom klonula duao, ohrabri es, ak i ako si ~ivela u grehu. Nemoj misliti da ti Bog mo~da nee oprostiti prestupe i dozvoliti da Mu se pribli~ia. Bog je u Hristu ve u inio prvi korak. Dok si ti joa bila u pobuni protiv Njega, On je poaao da te tra~i. Srca prepunog pastirske ne~nosti i ljubavi, On je ostavio devedeset i devet i poaao u pustinju da tra~i onu ato se izgubila. Duau, izudaranu i ranjenu, duau koja je ve na rubu propasti, On uzima u svoje naru je i s bo~anskom ljubavlju i radoau nosi je u siguran tor. Jevreji su u ili da greanik Bo~ju ljubav mo~e o ekivati tek poato se prethodno pokajao. Po njihovom shvatanju pokajanje je predstavljalo delo kojim su ljudi zaslu~ivali milost i odobravanje neba. Upravo to je bila misao koja je fariseje navela da za ueno i ljutito uzviknu:  Ovaj prima greanike . Prema njihovim nazorima Hristos ne bi smeo dopustiti nijednom greaniku da Mu prie dok se prethodno nije pokajao. Meutim, pri om o izgubljenoj ovci Hristos je pru~io pouku da spasenje nije ishod ovekovog tra~enja Boga, ve naprotiv Bo~jeg tra~enja oveka.  Ni jednoga nema razumna i ni jednoga koji tra~i Boga. Svi se ukloniae i zajedno nevaljali postaae (Rimlj. 3, 11, 12). Mi se ne kajemo zato da bi nas Bog mogao ljubiti, nego nam On ukazuje svoju ljubav da bismo se mi mogli pokajati. Kad je zalutala ovca kona no donesena kui, pastirova zahvalnost i srea naala je izraz u radosnim i melodi nim pesmama. On poziva svoje prijatelje i susede i ka~e im:  Radujte se sa mnom, ja naoh svoju ovcu izgubljenu. Tako se i nebo i zemlja sjedinjuju u izrazima zahvalnosti i radosti i kad se, zahvaljujui brizi naaeg Velikog Pastira, pronae i spase jedna izgubljena duaa.  Ka~em vam da e tako biti vea radost na nebu za jednog grijeanika koji se kaje, negoli za devedeset i devet pravednika kojima ne treba pokajanje. Vi fariseji, - rekao je Isus, - smatrate se miljenicima neba. Vi ste svakako osvedo eni u svoju li nu pravdu; ali znajte onda da moja misija vama, kao takvima kojima pokajanje nije potrebno, nije ni namenjena. Ove sirote duae, koje oseaju svoje siromaatvo i svoju greanost, jesu upravo one radi ijeg sam spasenja ja doaao. Nebeski aneli ispoljavaju najdublje interesovanje za te izgubljene duae koje vi prezirete. Vi negodujete i podsmevate se kad jedna od ovih duaa doe k Meni, ali znajte da se aneli raduju tome i njihove pobedni ke pesme odzvanjaju prostranstvima neba. Rabini su tvrdili da na nebu biva radost onda kad jedan od onih koji greae protiv Boga bude uniaten; ali Isus je u io da je delo uniatavanja i zatiranja tue naaem Bogu. Obnavljanje lika Bo~jeg u duaama onih koje je On stvorio ispunjava radoau i oduaevljenjem celo nebo. Kad neki od zabludelih ko je dugo ~iveo greanim ~ivotom odlu i da se vrati Bogu, naj eae nailazi na nepoverenje i kritiku. Uvek se nau takvi koji sumnjaju u iskrenost njegovog pokajanja i oni obi no po inju da pronose glasove:  On je nestabilan; ne verujem da e se odr~ati. Takvi ne vrae delo Bo~je, nego delo sotone, koji je opada  brae od samog po etka. Takvom destruktivnom kritikom neprijatelj nastoji da obeshrabri pokajni ku duau da i dalje ostane bez nade i da je ponovo udalji od Boga. Stoga neka svaki pokajnik uvek ima na umu kakva radost nastaje na nebu zbog povratka onog koji beae izgubljen. Neka svoj mir i spokojstvo nae u ljubavi Bo~joj, ne dopuatajui da ga obeshrabre prezir i nagaanja podozrivih fariseja. Rabini su shvatili da se ova Hristova parabola odnosi na carinike i greanike; ali ona takoe ima i jedno aire zna enje. Izgubljenom ovcom Hristos nije prikazao samo pojedina nog greanika, nego ceo ovaj svet koji se otpadio od Boga i izopa io usled greha. Ovaj svet je samo siuani deli beskrajnog svemira kojim upravlja i vlada Bog, pa ipak je ovaj mali padom u greh zalutali svet  jedna izgubljena ovca  u Njegovim o ima dragoceniji dar nego devedeset i devet drugih koji nikad nisu zastranili. Hristos, omiljeni zapovednik u nebeskim dvorovima, spustio se sa svog visokog polo~aja, napustio svu slavu koju je delio sa Ocem da bi spasao jedan izgubljeni svet. Toga radi On je ostavio bezgreane svetove na visini, devedeset i devet onih koji su Ga voleli i poatovali, i spustio se na ovu zemlju da bude  ranjen za naae prijestupe, izbijen za naaa bezakonja (Is. 53, 5). Da bi se mogao radovati povratku svoje ovce koja je bila izgubljena, Bog je  u Sinu svome  dao samog sebe.  Vidite kakvu nam je ljubav dao otac, da se djeca Bo~ija nazovemo i budemo (I Jov. 3, 1). A Hristos ka~e:  Kao ato si ti mene poslao u svijet, i ja njih poslah u svijet (Jovan 17, 18), da bi  dovraili nedostatak nevolja Hristovijeh na tijelu svojemu za tijelo njegovo, koje je crkva (Kol. 24). Svaka duaa koju je Hristos iskupio pozvana je da u Njegovo ime radi na spasavanju izgubljenih. Ovo delo je bilo zanemarno u Izrailju. A zar se ono ne zanemaruje joa i danas od strane onih koji tvrde da su Hristovi sledbenici? Koliko je zabludelih, dragi itao e, koje si ti potra~io i povratio stadu Bo~jem? Kad se okreea od onih koji ne izgledaju privla nii koji ne obeavaju mnogo, shvataa li da zapostavljaa duae za kojima Hristos ezne? Mo~da je njima tvoje saoseanje najpotrebnije baa onda kad se mrzovoljno okreea od njih. Na svakom skupu namenjenom bogoslu~enju nalaze se duae koje eznu za mirom i spokojstvom. One mo~da na prvi pogled izgledaju bezbri~ne i ravnoduane, ato ipak ne mora da zna i da su tako neosetljive i nepodlo~ne uticaju Duha Svetoga. Mnoge od njih mogle bi se pridobiti za Hrista. Ako izgubljenu ovcu niko ne vrati stadu, ona luta dok ne ugine. Tako i mnoge duae propadaju samo zato ato im nije pru~ena ruka spasonosne pomoi. Ti zabludeli nesrenici mogu da izgledaju grubi i lakomisleni; meutim, da su im bila pru~ena preimustva koja su imali drugi, oni bi imali mnogo plemenitije crte karaktera i viae smisla za koristan ~ivot. Aneli duboko sa~aljevalju ovako zabludele. Aneli pla u, dok su ljudske o i suve a srca zatvorena za svako sa~aljenje. O kakvog li nedostatka u dubokom milosru i saoseanju koje bi moglo da gane duau zabludelog i onoga koji se kuaa! O kad bi u nama bilo viae Hristovog duha, a manje, mnogo manje, sopstvenog  ja i sebi nosti! Fariseji su Hristovu parabolu shvatili kao ukor njima upuen. Umesto da prihvati njihove kritike upuene na ra un Njegovog dela, On im je uputio ubedljiv prekor ato zanemaruju carinike i greanike. On to nije u inio otvoreno da sebi ne bi zatvorio pristup u njihova srca, ali im je svojom ilustracijom predo io upravo ono ato je Bog tra~io od njih, a ato su oni propustili da u ine. Da su ti voi Izrailja bili pravi pastiri, oni bi verno izvraili ovaj pastirski zadatak. Oni bi ispoljili milosre i ljubav Hristovu, i ujedinili bi se s Njim u Njegovoj misiji. Svojim odbijanjem da to u ine, pokazali su koliko je bilo la~no njihovo hvalisanje da su pobo~ni. Mnogi od prisutnih odbacili su ovaj Hristov ukor, ali kod nekihh su Njegove re i ipak izazvale svest o sopstvenoj krivici. Na te je, posle Hristovog odlaska na nebo, siaao Sveti Duh i oni su se ujedinili s Njegovim u enicima upravo u delu zacrtanom u paraboli o izgubljenoj ovci. Izgubljeni dinar Zavraivai parabolu o izgubljenoj ovci, Hristos je nastavio drugu, rekavai:  Ili koja ~ena imajui deset dinara, ako izgubi jedan dinar, ne zapali svijee i ne pomete kue i ne tra~i dobro, dok ga ne nae? Na Istoku, kue siromaanih ljudi sastojale su se obi no od samo jedne prostorije koja je esto bila bez ijednog prozora i potpuno mra na. Prostorija se retko istila, i novac koji bi pao na zemlju brzo je bio prekriven praainom i smeem. Da bi se tako izgubljen novac pronaaao trebalo je ak i u toku dana zapaliti sveu i kuu marljivo pomesti. }enin miraz sastojao se obi no iz metalnog novca koji je ona bri~ljivo uvala kao najvee blago, da bi ga ostavila u nasledstvo svojim kerkama. Gubitak jednog od tih nov ia smatrala bi ~ena kao ozbiljnu nesreu. A kad bi taj novac ponovo naala, mnogo bi se radovala pozivajui i svoje drugarice i susede da u estvuju u njenoj radosti.  I kad ga nae , ka~e Hristos,  sazove drugarice i susjede govorei: radujte se sa mnom ja naoh dinar izgubljeni. Tako, ka~em vam, biva radost pred anelima Bo~jima za jednoga grijeanika koji se kaje. Ova parabola sli na prethodnoj, opisuje gubitak ne ega ato se mo~e nai samo marljivim tra~enjem i ato, kad se nae, pri injava veliku radost. Meutim, u svakoj od ovih parabola prikazan je druga iji karakter izgubljenog. Izgubljena ovca zna da je izgubljena. Ona je napustila pastira i svoje stado, i ne mo~e sama da se vrati. To prikazuje one koji shvataju da su se odvojili od Boga i koji se nalaze u magli zabune, uni~enosti i ~estokih iskuaenja. Izgubljeni dinar, naprotiv, prikazuje one koji su izgubljeni u prestupima i grehu, ali nisu svesni svoga stanja. Oni su se otuili od Boga, ali oni to ne znaju. Njihova duaa je u opasnosti, ali oni nisu toga svesni i stoga uopate nisu zabrinuti. Ovom parabolom Hristos ilustruje pouku da Bog zaista ljubi i sa~aljeva ak i one koji su ravnoduani prema Njegovim zahtevima. I njih treba potra~iti i vratiti Bogu. Ovca se udaljila od stada i zalutala u pustinji ili u planinskim uvalama. Dinar je izgubljen u kui. On je tu, na domaku ruke, ali ipak se mo~e nai samo marljivim tra~enjem. Ova parabola sadr~i pouku za porodicu. U porodici se esto veoma ravnoduano gleda na spasenje duaa sopstvenih lanova. Deaava se da se poneki on njih otui od Boga, ali kako se u porodici malo daje na to da li e se izgubiti neko ko im je poveren kao  dar od Boga (Ps. 127, 3). Dinar ostaje srebro i onda kad le~i u praaini i smeu. I vlasnik ga tra~i upravo zbog njegove vrednosti. Tako i svaka pojedina duaa, ma koliko da je izopa ena i uni~ena grehom, u Bo~jim o ima joa uvek prestavlja dragocenost. Kao ato dinar nosi natpis i lik vladara, na ijoj teritoriji je u opticaju, tako i svaki ovek po stvaranju nosi obli je i natpis Bo~ji. Iako su pod uticajem greha uprljani i zamagljeni, tragovi tog natpisa i lika joa uvek se vide na svakoj pojedinoj duai. Bog ~eli da povrati ove duae i da im ponovo utisne svoje obli je pravde i svetosti.  Narod je moj stado izgubljeno, pastiri njegovi zavedoae ga, te luta po gorama, ide s brda na humove, zaboravivai stan svoj. (Jer. 50, 6).  Zaoh kao ovca izgubljena: tra~i slugu svojega; jer zapovijesti tvojih ne zaboravih (Psalam 119, 176). }ena u paraboli marljivo tra~i izgubljeni dinar. Ona pali sveu i isti kuu. Ona uklanja sve ato bi je moglo spre iti u tra~enju. Iako je u pitanju samo jedan dinar, ona ne atedi napora ni truda sve dok ga ne pronae. Tako mora biti i u porodici. Ako se jedan lan otui od Boga, treba ulo~iti sva mogua sredstva i napore da se on ponovo vrati. Svi ostali lanovi porodice, u takvom slu aju, treba najozbiljnije i najbri~ljivije da ispituju sebe i svoje ~ivotne navike, da bi videli nisu li mo~da i oni sami u meusobnim odnosima (ili roditelji u rukovoenju) u inili neku greaku ili propust, ato je ovu duau u inilo joa tvrom u nepokajanju. Ako se u porodici nalazi dete koje nije svesno svog pogreanog stava, roditelji ne smeju da miruju. Zapalite sveu. Istra~ujte Re  Bo~ju i pri njenoj svetlosti bri~ljivo ispitajte i pretra~ite sve ato se nalazi u kui, da biste ustanovili zaato je dete krenulo pogreanim putem. Na roditeljima je da pretra~e sopstveno srce i preispitaju svoje navike i obi aje. Deca su nasledstvo od Gospoda, i Njemu emo morati da polo~imo ra un kako smo postupali s Njegovim vlasniatvom. Ima o eva i majki koji silno~ele da rade u nekom stranom misionskom polju; mnogi su ak i aktivni u hriaanskom delu izvan svoje porodice, dok su njihovoj roenoj deci Spasitelj i Njegova ljubav potpuno strani i nepoznati. Pridobijanje njihove dece za Hrista, mnogi roditelji prepuataju propovednicima, ili u iteljima subotne akole; meutim, oni na taj na in zanemaruju svoju prvu Bogom danu du~nost. Vaspitanje i obrazovanje dece u hriaanskom duhu predstavlja najuzviaeniju slu~bu koju roditelji mogu da posvete Bogu. To je zadatak koji iziskuje mnogo strpljenja, do~ivotne i istrajne napore. Zanemarivanjem ovog, Bogom poverenog zadatka, pokazujemo se kao neverni pristavi; a za takav propust pred Bogom nee biti nikakvog opravdanja ni izgovora. Ipak ni oni koji su bili nemarni u ovom pogledu ne treba da o ajavaju. }ena koja je izgubila dinar tra~ila je dok ga nije naala. Tako i roditelji u ljubavi, veri i molitvi treba da rade za lanove svoje porodice, sve dotle dok ne budu mogli radosno izai pred Boga govorei:  Evo ja i djeca, koju mi je dao Gospod (Is. 8, 18). To je pravi misionarski rad u porodici; i on koristi onima koji ga verno vrae isto toliko koliko i onima kojima je namenjen. Vernim delovanjem u porodi nom krugu osposobljavamo se za rad sa lanovima Bo~je porodice sa kojima emo, ako ostanemo verni i odani Hristu, ~iveti kroz beskrajna vremena ve nosti. Prema naaoj brai i sestrama u Hristu mi treba da pokazujemo isto interesovanje kao i prema lanovima sopstvene porodice. Posredstvom ovoga Bog namerava da nas osposobi za rad i sa drugima. `to viae smo zainteresovani za druge, naaa ljubav biva sve vea i svugde emo nai delo koje smo du~ni izvraiti. Velika Bo~ja porodica na ovoj zemlji obuhvata ceo svet i nijedan od njenih lanova ne sme biti zanemaren ili napuaten. Ma gde da se nalazimo, naii emo na poneki izgubljeni dinar koji zaista zaslu~uje da mu poklonimo pa~nju. Da li da ga tra~imo? Svaki dan nailazimo na ljude koji nemaju nikakvog interesovanja za religiju. Mi s njima razgovaramo, dolazimo u kontakt s njima, ali da li smo pokazali da smo dovoljno zainteresovani za njihovo duhovno dobro? Da li smo im ikada skrenuli pa~nju na Hrista kao na Spasitelja koji opraata grehe i kojeg treba imati uvek pred o ima? Dok nam srce plamti ljubavlju Hristovom, da li smo i njima kad govorili o toj ljubavi? Ako to ne inimo kako emo se sa ovim izgubljenim duaama  u tom slu aju zauvek izgubljenim  sresti pred Bogom? Ko bi mogao da proceni vrednost jedne duae? }elite li da to shvatite i procenite  poite u Getsimaniju i stra~ite s Hristom u onim asovima Njegove teake duaevne borbe, kad je znoj Njegov bio kao velike kaplje krvi. Pogledajte Spasitelja podignutog na krst. ujte Njegov o ajni ki vapaj:  Bo~e moj, Bo~e moj, zaato si me ostavio (Marko 15, 34). Gledajte na Njegovu ranjenu glavu, na probodena rebra, ruke i noge. Imajte na umu da je Hristos rizikovao sve. Radi naaeg spasenja, i samo nebo se izlo~ilo opasnosti. I kad se u podno~ju krsta setite da bi Hristos ~rtvovao svoj ~ivot i za samo jednog greanika, onda ete tek moi da cenite vrednost jedne duae! Ako odr~avate neprekidnu vezu sa Hristom vi ete svako ljudsko bie ceniti tako kao ato ga On ceni. Oseaete ljubav prema drugima isto tako kao ato oseate da Hristos ljubi vas. Tada ete biti u stanju da duae za koje je On umro pridobijate, a ne da ih odgonite; da ih privla ite, a ne da ih odbijate. Da Hristos nije podneo li ne napore i ~rtvu, niko se od nas nikada ne bi vratio Bogu; i mi isto tako mo~emo spasavati druge samo li nim zalaganjem za njih. Kad vidite da ljudi odlaze u smrt neete moi ostati mirni i ravnoduani. Ukoliko je vei njihov greh i dublja njihova beda utoliko usrdniji i ne~niji treba da budu vaai napori za njihovo spasavanje. Vi ete shvatiti potrebe onih koji pate u svojoj duai, koji su greaili protiv Boga i koji su pritisnuti teretom krivice. Srce e vam goreti ljubavlju i samiloau prema njima i pru~iete im ruku pomoi. Nosiete ih Hristu na rukama svoje vere i svoje ljubavi. Tada ete stra~iti budno nad njima, hrabrei ih svojom ljubavlju i poverenjem da viae ne popuste u svojoj postojanosti.  A Isus dozvavai ih re e: pustite djecu neka dolaze k meni i ne branite im; jer je takovijeh carstvo Bo~ije. I ka~em vam zaista: koji ne primi carstva Bo~ijega kao dijete, nee ui u njega (Luka 18, 16, 17). Svi nebeski aneli spremno ekaju da sarauju s nama u ovom delu. Sve ato nebo mo~e dati stoji na raspolaganju onima koji nastoje da spasu izgubljene. Aneli e nam pomoi da dopremo i do najravnoduanijih i najokorelijih. A kad se jedna duaa vrati Bgu raduje se celo nebo, serafimi i heruvimi uzimaju svoje zlatne harfe i pesme zahvalnosti Bogu i Jagnjetu za ljubav i milost ukazanu rodu ljudskom odzvanjaju prostranstvima neba.  IZGUBLJEN BJE`E I NAE SE Ovo poglavlje zasniva se na Jevanelju po Luku 15, 11  32. Parabole o izgubljenoj ovci, izgubljenom dinaru i izgubljenom sinu veoma jasno i upe atljivo prikazuju Bo~ju ljubav i samilost prema onima koji su zastranili od Njega. Iako su se udaljili od Boga, On ih ne ostavlja u njihovoj bedi. On je pun ljubavi i najne~nijeg sa~aljenja prema onima koji su izlo~eni kuaanju lukavog neprijatelja. U paraboli o izgubljenom sinu prikazan je na in Bo~jeg postupanja sa onima koji su jednom upoznali Njegovu o insku ljubav, ali su dopustili da ih kuaa  zavede i pot ini svojoj volji.  Jedan ovjek imaae dva sina. I re e mlai od njih ocu: O e! Daj mi deo od imanja ato pripada meni. I otac im podijeli imanje. I potom do nekoliko dana pokupi mlai sin sve svoje, i otide u daljnu zemlju. Mlai sin je postao nezadovoljan i sit stalnih ograni enja i obuzdavanja u o evoj kui. inilo mu se da je njegova sloboda ograni ena. Nravno, pogreano je shvatio o evu ljubav i brigu, i odlu io je da se rukovodi sopstvenim sklonostima. Ovaj mladi ne osea i ne priznaje nikakve obaveze prema svome ocu, niti izra~ava bilo kakvu zahvalnost; ali ipak ne zaboravlja da tra~i svoje pravo da, kao sin, dobije jedan deo o evog imanja. Nasledstvo koje bi mu palo u deo tek posle o eve smrti, on ~eli da dobije ve sad. Sklon trenutnim zadovoljstvima i reaen da u~iva sada, on uopate ne misli na budunost. Dobivai tako celokupno svoje naslee, on napuata o insku kui i odlazi  u daljnu zemlju . Imajui sada obilje novca i slobodu da ini ato god mu se ushte, laskao je sebida su zadovoljene ~elje njegovog srca. Nikoga nema ko bi mu rekao:  Ne ini to, jer e ti to biti na atetu ili pak  ini to, jer tako valja. Ravo druatvo poma~e mu da sve dublje tone u greh i on  prosu sve imanje svoje ~ivei besputno. Biblija govori o ljudima koji,  kad se graahu mudri, poludjeae (Rimlj. 1, 22). To je bio do~ivljaj i mladia istaknutog u ovoj paraboli. Bogatstvo koje je tako sebi no prigrabio od svoga oca prosuo je sa bludnicama. Upropastio je blago svoje mladosti  svoju mu~evnost. Najdragocenije godine ~ivota, snagu uma, blistave vizije mladosti, te~nje i stremljenja duha  sve je to izgorelo u plamenu ulnih po~uda i u~ivanja.  A kad potroai sve, nastade velika glad u onoj zemlji i on se nae u nevolji. I otiaavai pribi se kod jednog ovjeka u onoj zemlji; i on ga posla u polje svoje da uva svinje. Za Jevreje to je bio posao koji oveka najviae uni~ava i ini ga prezrenijim i gorim od roba. Mladi koji se doskora razmetljivo hvalisao svojom slobodom, uvia sada da je postao rob, i to rob u najgorem ropstvu   u u~a grijeha svojih zapleae se (Pri e 5, 22). Nestalo je opsesije i la~nog sjaja koji ga je dotada omamljivao i on oseti svu te~inu svojih okova. U toj pustoj, glau osiromaaenoj zemlji, sedi on sam na golom kamenu; svinje su mu joa jedini drugari. U svojoj gladi on je primoran da ~eli napuniti trbuh tricama i otpacima hrane koju svinje jedu, ali mu ni to niko ne daje. Od svih onih veselih drugova i prijatelja koji su se u danima izobilja okupljali oko njega i u~ivali na njegov ra un, nema sada nijednog da mu pomogne. Gde je sada ona radost koju je oseao pri raskalaanom troaenju i rasipanju novca? Umirujui svoju savest i otupljujui oseanje odgovornosti, on se oseao srenim; ali s ada kad je bez igde i ega, poni~en, gladan i moralno propao; kad je njegova volja oslabljena, kad je postao nedostojan poverenja, kad su sva njegova plemenita oseanja umrtvljena  oseao se najnesrenijim od svih smrtnika. Kako je ovo straana slika stvarnog stanja u koje zapada greanik! Iako okru~en blagoslovima Bo~je ljubavi, greanik ni za im ne te~i toliko kao za odvajanjem od Boga i popuatanjem greanim zadovoljstvima& Sli no ovom nezahvalnom sinu, on sve dobro ato mu Bog iz milosti daje prima kao neato ato mu s punim pravom pripada. On sve to smatra prirodnim, i ne uzvraa nikakvom zahvalnoau ni slu~bom ljubavi. Kao ato je Kajin otiaao ispred Gospoda tra~ei sebi, dom kao ato je izgubljeni sin otiaao u  daljnu zemlju , tako i greanici pokuaavaju da nau sreu u zaboravljanju Boga. (Rimlj. 1, 28). Ma kako na izgled bio sjajan, ~ivot svakog pojedinca koji je sebi no usredsreen samo na sebe ipak je promaaeni ~ivot. Ko god pokuaava da ~ivi odvojeno od Boga, upropaauje sam sebe; uzalud propuata dragoceno vreme ~ivota, rasipa snage razuma, srca i duae uniatavajui na taj na in sam sebe i to zauvek. ovek koji se odvoji od Boga da bi sebi no slu~io sam sebi, postaje rob mamone. Razumom obdareno bie koje je Bog stvorio da bude u druatvu anela uni~ava se do te mere da slu~i onome ato je zemaljsko i ~ivotinjsko. To je neizbe~an kraj svih koji sebi no te~e samo da ugaaju sebi. Ako si odabrao takav ~ivot, znaj da troaia  novce svoje na ono ato nije hrana, i trud svoj na ono ato ne siti. Doi e asovi kad ea shvatiti koliko si unizio i obea astio sam sebe. Usamljen, poput izgubljenog sina u dalekoj zemlji, spoznaea svoju bedu i o ajni ki zavapiti:  Ja nesreni ovjek! Ko e me izbaviti od tijela smrti ove? (Rimlj. 7, 24). U re ima proroka nalazi se univerzalna istina: da je proklet ovjek koji se uzda u ovjeka i koji stavlja tijelo sebi za miaicu, a od Gospoda odstupa srce njegovo; jer e biti kao vrijes u pustinji, koji ne osjea kad doe dobro, nego stoji u pustinji na suhim mjestima, u zemlji slanoj i u kojoj se ne ~ivi (Jer. 17, 5. 6). Bog  zapovijeda svome suncu, te obasjava i zle i dobre i daje da~d pravednima i nepravednima (Mat. 5, 45). Ali ovek sam mo~e da se zakloni od sun eve svetlosti i od kiae. Tako, dok sunce pravde joa uvek sija a milost Bo~ja poput obilnih pljuskova joa uvek traje za sve, i mi  ako se odvojimo od Boga  mo~emo ostati  u zemlji suhoj, i ~ednoj i bezvodnoj . Bog u svojoj ljubavi joa uvek ezne za onim koji je odlu io da se odvoji od Njega i On preduzima sve da ga vrati o inskoj kui. Izgubljeni sin je u svojoj nevolji i bedi  doaao k sebi. Obmanjiva ka mo koju je sotona imao nad njim bila je skrhana. Shvatio je da je sam kriv za svoje patnje, da su one rezultat njegove sopstvene ludosti, te je uzviknuo:  koliko najamnika u oca mojega imaju hljeba i suviae, a ja umirem od gladi! Ustau i idem k ocu svojemu. U svoj svojoj bedi i utu enosti, izgubljeni sin je nadu ipak nalazio u osvedo enju da ga otac joa uvek voli. Upravo ta ljubav ga je i vukla da se vrati kui. Isto je i sa greanicima  sigurnost u ljubav Bo~ju navodi ih da se vrate Bogu.  Ne znajui da te dobrota Bo~ja na pokajanje vodi? (Rimlj. 2, 4). Zlatni lanac bo~anske milosti saoseanja i ljubavi okru~uje svaku duau koja se nalazi u opasnosti. Gospod ka~e:  Ljubim te ljubavlju vje nom, zato ti jednako inim milost (Jer. 31, 3). Izgubljeni sin je doneo odluku da prizna svoju krivicu.  Idem ocu svojem i rei u mu:  Sagrijeaih nebu i tebi i nisam viae dostojan nazvati se sin tvoj . Da joa uvek nije shvatio kolika je o eva ljubav prema njemu vidi se iz re i koje je dodao:  Primi me kao jednoga od svojih najamnika . Mladi okree lea krdu svinja i tricama, zapuuje se ka o evom domu. Draui od slabosti, iznemogao od gladi, on nestrpljivo kree na put. Naravno, on ne mo~e da sakrije svoje dronjke, ali nevolja je nadvladala njegovu oholost i on se ~uri da ato pre zamoli oca za mesto sluge u kui u kojoj je nekada ~iveo kao voljeno dete. Kada je kao veseli i bezbri~an mladi napustio o insku kuu, on nije mogao ni da nasluti bol i e~nju koju je ostavio u o evom srcu. Kad je sa svojim razuzdanim drugovima igrao i naslaivao se nije ni pomialjao na tugu koja je zbog toga pala na o insku kuu. ak ni onda kad se umornim i teakim koracima vraa kui, nije znao da neko e~njivo o ekuje njegov povratak. Ali dok je  joa podaleko bio otac je prepoznao njegov lik. Ljubav ima oatro oko. Ni sva uni~enost, ni duge godine greanog ~ivota nisu sakrile o evom pogledu sinovljevo lice.  I sa~ali mu se i potr avai zagrli ga i cjeliva ga , dr~ei ga dugo u najne~nijem zagrljaju. Otac nee dopustiti da se ljudi prezrivo rugaju bedi i dronjcima njegovog sina. On skida airoki, bogato nabrani ogrta  sa svojih plea i obavija njime izmo~deno telo svoga sina. Jecajui u pokajni kom priznanju, mladi preklinje:  O e, sagrijeaih nebu i tebi, i ve nisam dostojan nazvati se sin tvoj . Otac ga vrsto privija uza se i uvodi u kuu, ne dajui mu uopate prilike da u o inskoj kui zatra~i mesto sluge. Ta, on je sin koji e biti po aaen najboljim ato ima u o inskoj kui i kome e sluge i sluakinje, u domu njegovog oca, ukazati najvee poatovanje. Zatim  Otac re e slugama svojim:  Iznesite najljepau haljinu obucite ga i podajte mu prsten na ruku i obuu na noge, i dovedite tele ugojeno te zakoljite da jedemo i da se veselimo. Jer ovaj moj sin bjeae mrtav i o~ivlje. I izgubljen bjeae i nae se. I stadoae se veseliti. U nemirnim godinama svoje mladosti, izgubljeni sin je svoga oca smatrao strogim pa ak i surovim. A kako se sada razlikuje njegovo mialjenje o ocu. Tako i oni koje sotona zavede smatraju da je Bog prestrog i da previae tra~i. Oni Njega gledaju kao nekog sudiju koji samo eka da okrivi i osudi, koji greanika nee da primi niti da mu pomogne sve dok ovaj ne zatra~i i ne dobije legalan oproataj. Njegov zakon oni smatraju ograni avanjem ljudske sree, i teakim jarmom kojeg bi se najradije ~eleli da oslobode. Ali onaj kome je Hristova ljubav otvorila o i, u Bogu vidi Oca punog samilosti, ljubavi i dobrote. Bog mu se sada ne ini kao nemilosrdno i tiransko bie, ve kao pravi otac koji svim srcem ezne da zagrli pokajni kog sina. Kad shvati ovo, greanik e zajedno sa psalmistom uskliknuti:  Kako otac ~ali sinove, tako Gospod ~ali one koji ga se boje (Ps. 103, 13). U paraboli otac ne prekorava i ne osuuje sina zbog njegovog greanog ~ivota. Sin osea da je proalost zaboravljena i da mu je sve oproateno. Tako i Bog ka~e za greanika:  Rasuu kao oblak prijestupe tvoje, i grijehe tvoje kao maglu (Is. 44, 22).  Jer u im oprostiti bezakonja njihova, i grijeha njihovijeh neu viae pominjati (Jer. 31, 34).  Neka bezbo~nik ostavi svoj put i nepravednik misli svoje; i neka se vrati Gospodu, i smilovau se na nj, i Bogu naaemu, jer praata mnogo (Is. 55, 7).  U ono vrijeme tra~ie se bezakonje Izrailjevo, ali ga nee biti; i grijesi Judini, ali se nee nai (Jer. 50, 20). Kakvu sigurnost ovde vidimo u spremnosti naaeg nebeskog Oca da najsvesrdnije primi svakog greanika koji se pokaje? Jesi li, itao e, odlu io da idea sopstvenim putem? Lutaa li mo~da daleko od Boga? Pokuaavaa li da se naslaujea plodovima prestupa? Jesi li uvideo da je ta naslada samo pepeo na ustima tvojim? I sada kada si uniatio svoje ~ivotne snage i kada su propale tvoje nade i planove, sedia li sam i usamljen? Sada onaj glas koji je tako dugo govorio tvome srcu ali koji nisi posluaao dopire do tvog srca, naglaaavajui ti jasno i razgovetno:  Ustani i idi, jer ovo nije po ivaliate. `to se oskrvni, pogubie vas pogiblju velikom (Mihej 2, 10). Vrati se o inskoj kui. On te poziva, govorei:  Rasuu kao oblak prijestupe tvoje, i grijehe tvoje kao maglu; vrati se k meni, jer sam te izbavio (Is. 44, 22). Ne sluaaj doaaptavanje neprijatelja koji te nagovara da ne priea Hristu sve dok se ne popravia, dok ne budea potpuno dobar da bi te Bog mogao primiti. Ako na to budea ekao, neea nikada doi. Kad sotona ukazuje na tvoje prljave haljine, ponovi Hristovo obeanje:  Koji dolazi k meni, neu ga istjerati napolje (Jovan 6, 37). Reci neprijatelju da krv Isusa Hrista mo~e da o isti oveka od svakog greha. Moli se kao David u svoje vreme:  Pokropi me isopom, i o istiu se: umij me, i biu bjelji od snijega (Ps. 51, 7). Ustani i poi svome ocu. On e ti izai u susret dok si joa daleko. Ako ti u pokajanju u inia samo jedan korak, da bi Mu se pribli~io, On e po~uriti da te prigrli rukama beskrajne ljubavi. Njegovo uho je otvoreno za svaki vapaj pokajni ke duae. Ve i sama prva pomisao u e~nji duae za Bogom Njemu je poznata. Nikada nije izre ena nijedna molitva, ma koliko drhtavim i nesigurnim glasom, ni prolivena nijedna suza, ma koliko skrivena od ljudi; joa nikada nije bilo nijedne iskrene ~elje za Bo~jom zaatitom, a da Duh Bo~ji nije to pokrenuo i poaao u susret skruaenom srcu. ak i pre izgovorene molitve, i pre vapaja srca, milost Hristova podsti e svaku blagodat koja mo~e blagotvorno da deluje na ljudsku duau. Tvoj nebeski Otac skinue s tebe tvoje grehom uprljane haljine. U divnom paraboli nom proro anstvu, Zaharije, Isus sin Josedekov, kao prvosveatenik stoji pred anelom Gospodnjim u prljavim haljinama, predstavljajui greanika. A Gospod nareuje  onima koji stajahu pred njim :  Skinite s njega te prljave haljine. I re e mu: vidi uzeh s tebe bezakonje tvoje, i obukoh ti nove haljine. I rekoh: neka mu metnu istu kapu na glavu. I metnuae mu istu kapu na glavu i obukoae mu glavu (Zah. 3, 4. 5). Tako e te Gospod obui u  haljine spasenja i ogrnuti  plaatom pravde (Is. 61, 10).  Smirivai se u svojim krajevima, biea kao golubica, kojoj su krila posrebrena a perje joj se zlati (Ps. 68, 13).  Tra~ite Gospoda, dok se mo~e na; prizivajte ga, dokle je blizu. Neka bezbo~nik ostavi svoj put i nepravednik misli svoje, i neka se vrati ka Gospodu, i smilovae se na nj, i k Bogu naaemu, jer praata mnogo (Is. 55, 6. 7). On e te uvesti  u kuu gde je gozba, a zastava e mu biti ljubav prema tebi (Pjes. 2, 4).  Ako uzidea mojim putevima , ka~e Gospod,  dau ti da hodia meu ovima ato stoje , - meu svetim anelima koji stoje oko Njegovog prestola. (Zah. 3, 7).  I kako se ~enik raduje nevjesti, tako e se tebi radovati Bog tvoj (Is. 62, 5).  Radovae ti se veoma, umirie se u ljubavi svojoj, veselie se tebe radi pjevajui (Sof. 3, 17). I nebo i zemlja pridru~ie se O evoj radosti izra~enoj u pesmi:  Jer ovaj moj sin bjeae mrtav, i o~ivlje; i izgubljen bjeae, i nae se. Sve do ovoga mesta u Hristovoj paraboli nema nijedne neskladne note koja bi poremetila harmoniju ovog prizora radosti i sree; ali sada Hristos pominje jedan druga iji elemenat. Kad se izgubljeni sin vratio, stariji sin  bijaae u pojlu, i dolazei kad se pribli~i kui u pjevanje i podvikivanje. I dozvavai jednoga od slugu zapita: ata je to? A on mu re e: brat tvoj doe; i otac tvoj zakle tele ugojeno od radosti ato ga je zdrava vidio. A on se rasrdi i ne htjede ni da ue . Ovaj stariji brat nije delio o evu zabrinutost i e~nju za onim koji je bio izgubljen. Zato on sada ne mo~e da deli ni o evu radost nastalu zbog povratka zabludelog. Zvuci veselja i trijumfa ne bude nikakvu radost u njegovom srcu. On pita slugu za razlog slavlja, a odgovor samo razbuktava njegovu ljubomoru. On ne ~eli ak ni da ue u kuu, da izgubljenom bratu po~eli dobrodoalicu. Ljubav i dobrotu ispoljenu prema zabludelom rasipniku, on smatra uvredom koja pogaa njega li no. Kad je i otac izaaao u nameri da ga odobrovolji i urazumi, samo se joa viae ispoljila njegova oholost i zloba njegove prirode. On svoj ~ivot u o inskoj kui prikazuej kao niz nenagraenih usluga i zatim ga prezrivo uporeuje sa ~ivotom izgubljenog sina koji je sada tako blagonaklono do ekan. Svoju slu~bu u o evoj kui prikazuje kao posao koji viae dolikuje sluzi nego sinu. Umesto da se raduje ato ~ivi u o evom domu, on razmialja o nagradi koju je zaslu~io svojim marljivim i besprekornim ~ivotom. Njegove re i pokazuju da je sve to inio zato ato je unapred i blagovremeno shvatio kuda vode zadovoljstvo greha. Sada ako ovaj mlai brat takav treba da u estvuje u o evim darovima, onda  smatrao je stariji  meni se ini nepravda. On osea zavist prema bratu upravo zato ato ga je otac s ljubavlju do ekao, i otvoreno pokazuje da ne bi primio izgubljenoga kad bi bio na o evom mestu. On ide tako daleko da izgubljenoga ak ne priznaje ni za brata, ve o njemu govori hladno kao o  sinu . Otac se ipak i prema njemu ponaaa ne~no i ljubazno.  Sine , naglaaava on,  ti si svagda sa mnom i ato je moje to je i tvoje . Zar nisi imao preimustvo da sa mnom delia sve u toku tolikih godina dok je tvoj brat bio otpisan iz ~ivota? Sve ato bi moglo da poslu~ina sreu njegove dece otac im je stavio na slobodno raspolaganje. Stoga sin nije imao nikakve potrebe da postavlja pitanje o nekom daru ili nagradi.  Sve ato je moje i tvoje je. Ti treba samo da verujea u moju ljubav da uzmea darove koji ti se od srca daju. Jedan sin se za izvesno vreme, ne shvatajui o evu ljubav, sasvim odvojio od porodice i izgubio. Sada se, evo, vratio i plima radosti i sree zbrisala je svaku pomisao na nemilu proalost.  Ovaj tvoj brat bjeae mrtav i o~ivlje, izgubljen bjeae i nae se . Da li je stariji brat zaista uvideo koliko je bedno bilo njegovo mialjenje i koliko je nezahvalan? Da li je shvatio da je mlai brat, iako je bezbo~no radio, ipak joa uvek njegov brat? Da li je on okajao ljubomoru i bezoseajnost srca svoga? O tome Hristos nije rekao niata. U paraboli je istaknuto samo ono ato se desilo, na sluaaocima je da naslute ishod. U starijem sinu prikazani su nepokajani Jevreji Hristovih dana, a isto tako i fariseji svih vremena koji s prezirom gledaju na one koji oni smatraju carinicima i greanicima. Poato nisu pali u one najdublje poroke, oni su bili optereeni oseanjem samopravednosti i uobra~nosti. Hristos je ovom parabolom te sitni arske kriti are i licemere sreo upravo na njihovom terenu. Sli no starijem sinu u paraboli, oni su u~ivali naro ite Bogom dane vrednosti. Oni su polagali pravo na status sinova u Bo~joj kui, a ponaaali su se kao najamnici. Radili su ne iz ljubavi, nego samo nadajui se nagradi. U njihovim o ima Bog je bio tvrd i strog gospodar. Oni su videli kako Hristos poziva carinike i greanike nudei im nepristrasno i besplatno dar bo~anske milost  dar koji su po njihovom mialjenju samo oni zaradili teakim naporima i ispaatanjem  i zbog toga su se oseali uvreenima. Povratak izgubljenih koji O evo srce ispunjava radoau, u njima samo razbuktava zavist i ljubomoru. Re i koje u paraboli otac upuuje starijem sinu, predstavljaju u stvari ne~nu molbu neba upuenu farisejima.  Sve ato je moje i tvoje je , - ne kao plata, nego kao dar. Sli no izgubljenom sinu i vi mo~ete dobiti sve kao nezaslu~eni dar Bo~je o inske ljubavi. Samopravednost navodi ljude ne samo na to da pogreano prikazuju Boga, ve ih ini bezoseajnima i uvek spremnim da samo kritikuju i prekoravaju svoju brau. Sebi an i pun zavisti, stariji sin je bio spreman da svoga brata budno uhaa, da kritikuje njegovo ponaaanje i da ga optu~i i za najmanje zastranjivanje. On primeuje svaku njegovu greaku i svaki njegov rav postupak prikazuje u najcrnjoj boji. Na taj na in on te~i da opravda svoje nepraatanje takvome. Mnogi i danas tako rade. Dok se pokajni ka duaa u svom prvom trzaju bori s pravom poplavom iskuaenja, oni prkosno i samovoljno stoje po strani tra~ei samo povod da zameraju i optu~uju. Oni mogu tvrditi da su deca Bo~ja, ali svojim ponaaanjem oni ispoljavaju duh sotonin. Ovakvim stavom prema svojoj brai, ovi tu~itelji stavljaju se u polo~aj onih koje Bog nikada ne mo~e obasjati svetloau svoga lica. Mnogi kao da neprestano pitaju:  Sa im u doi pred Gospoda da se poklonim Bogu vianjemu? Hou li doi preda nj sa ~rtvama paljenicama, s teocima od godine? Hoe li Gospodu biti mile tisue ovnova, desetine tisua potoka ulja? Meutim, Re  Bo~ja u nastavku ovog teksta daje na ova pitanja pravi odgovor:  Pokazao ti je, o ovje e ato je dobro; i ata Gospod iate od tebe, osim da inia ato je pravo i da ljubia milost i da hodia smjerno s Bogom svojim (Mih. 6, 6  8). Evo slu~be koju Bog tra~i od oveka: -  Da razve~ea sveze bezbo~nosti, da razdrijeaia remenje od bremena, da otpustia potla ene, i da izlomite svaki jaram& Da prelamaa hljeb svoj gladnome, i siromahe prognane da uvedea u kuu, kad vidia gola da ga odjenea i da se ne krijea od svoga tijela (Is. 58, 6. 7). Kad shvatimo da smo i sami greanici, spaseni samo ljubavlju naaeg nebeskog Oca, ispoljavaemo istinsku ljubav i sa~aljenje prema onima koji pate zbog svog greha, i patnju i bol kajanja neemo nikad do ekati s prekorom, ljubomorom i osudom. Kad nam se sa srca rastopi led sebi nosti onda emo zaista ispoljavati ljubav Bo~ju i radovaemo se s Njim zajedno spasavanju izgubljenih. Ti s pravom tvrdia da si dete Bo~je. Ali, kao ato je ta tvoja tvrdnja istinita, isto tako je istina da je i onaj koji  bjeae mrtav i o~ivlje; i izgubljen bjeae i nae se takoe tvoj brat. On je povezan sa tobom najprisnijim vezama, jer ga Bog priznaje kao svoje dete. Ako pak pori ea svoje srodstvo s njim onda pokazujea da si samo najamnik u O evoj kui, a ne i dete Bo~je porodice. Ako se ti i ne pridru~ia pozdravljanju izgubljenog, radost nastala povodom njegovog povratka nee zato prestati, obraeni e zauzeti svoje mesto pored Oca i dobiti pravo da u estvuje u Njegovom delu. Kome je mnogo oproateno taj e i veliku ljubav imati. A ti ea ostati napolje u mraku, jer  Koji nema ljubavi ne pozna Boga; jer je Bog ljubav (I Jov. 4, 8).  OSTAVI JE JO` ZA OVU GODINU Ovo poglavlje zasniva se na Jevanelju po Luki 13, 1  9. Hristos je u svom u enju, pored upozorenja na sud koji dolazi, uvek isticao i poziv milosti.  Jer sin ovje ji nije doaao naglasio je On  da pogubi duae ovje ije, nego da sa uva (Luka 9, 56).  Jer Bog ne posla sina svojega na svijet da sudi svijetu, nego da svijet spase kroza nj (Jov. 3, 17). Hristos je ljude upozoravao na dolazak carstva Bo~jeg, i oatro je ukoravao njihovo neznanje i ravnoduanost. Znake na nebu koji obi no najavljuju klimatske promene vremena, oni su veoma brzo raspoznavali, ali znake svoga vremena koji su jasno ukazivali na Hristovo poslanstvo nisu prepoznali. Ljudi onoga vremena, kao i danas, imali su o sebi najbolje mialjenje; obi no su dolazili do zaklju ka da su upravo oni ljubimci neba, i da se vest ukora odnosi na druge. Sluaaoci su Hristu ispri ali jedan dogaaj koji je izazvao veliko uzbuenje. Narod je bio ozlojeen nekim merama preduzetim od strane Pontija Pilata, tadaanjeg rimskog namesnika u Judeji. U Jerusalimu je doalo do uobi ajene pobune i Pilat je pokuaao da to uguai nasiljem. U jednoj takvoj prilici provalili su njegovi vojnici u podru je hrama i pobili nekoliko galilejskih hodo asnika koji su upravo klali ~ivotinje za ~rtvu. Jevreji su ovu nesreu smatrali kaznom za neki greh, i oni koji su pri ali o ovom nasilju inili su to sa potajnim zadovoljstvom. Po njihovom shvatanju njihova srenija sudbina je pokazivala da su oni mnogo bolji pa zbog toga i Bogu daleko miliji od ovih Galilejaca. Oni su o ekivali da e i Hristos osuditi ove ljude koji su, po njihovom mialjenju, ovu kaznu potpuno zaslu~ili. Hristovi u enici se nisu usudili da izraze svoje mialjenje dok nisu uli mialjenje svog u itelja. On je njima u pogledu suenja o karakteru drugih ljudi i odmeravanju kazne ili osvete prema ograni enom ljudskom rasuivanju dao veoma odreene pouke. Ali ipak su o ekivali da e Hristos ove ljude oglasiti greanijima od ostalih. Zato su bili veoma iznenaeni Njegovim odgovorom. Okrenuvai se prema okupljenom mnoatvu, Spasitelj je rekao:  Mislite li da su ti Galilejci bili najgreaniji od sviju Galilejaca, jer tako postradaae? Ne, ka~em vam, nego ako se ne pokajete, svi ete tako izginuti. Ovaj potresni dogaaj trebalo je da gane ostale i da ih navede da se ponize u srcu i okaju svoje grehe. Bura osvete koja je uskoro imala da se sru i na sve koji nisu potra~ili uto iate u Hristu ve se uveliko sakupljala. Dok je ovo govorio svojim u enicima i okupljenom mnoatvu, Hristos je svojim proro kim okom pogledao u budunost i video Jerusalim opkoljen vojskom. uo je buku opsadnog nadiranja stranih legija koje se pribli~avaju izabranom gradu i video kako hiljade i hiljade ginu u njegovim opsednutim zidovima. Mnogi od Jevreja ubijani su tada isto tako kao i sada ovi Galilejci u samom predvorju hrama, dok su prinosili svoje ~rtve. Nesrea koja je ovom prilikom snaala pomenute pojedince bila je opomena Bo~ja celoj naciji koja je snosila istu krivicu  Ako se ne pokajete , rekao je Isus,  svi ete tako izginuti. Vreme kuaanja i milosti ostavljeno njima pribli~avalo se kraju. Ipak, joa uvek je bilo vremena da saznaju ono od ega je zavisio njihov mir. (Luka 19, 42).  Jedan ovjek , nastavio je Isus,  imadijaae smokvu usaenu u svome vinogradu, i doe da tra~i roda na njoj, i ne nae. Onda re e vinogradaru: evo trea godina kako dolazim i tra~im roda na ovoj smokvi, i ne nalazim; posijeci je dakle, zaato zemlji da smeta? Hristovi sluaaoci nisu mogli da ne shvate zna enje ovih re i. Joa David je pevao i Izrailju kao o okotu prenesenom iz Misira, Isaija je napisao:  Da, vinograd je Gospoda nad vojskama dom Izrailjev, i ljudi su Judejci mili sad njegov (Is. 5, 7). Pokolenje kojem je Spasitelj doaao, prikazano je kao smokva zasaena u vinogradu Gospodnjem, - u domenu Njegove naro ite brige i blagoslova. Bo~ja namera za njih kao Njegovu decu i veli anstvene mogunosti koje su stajale pred njima opisani su sledeim re ima:  Da se prozovu hrastovi pravde, sad Gospodnji za slavu njegovu (Is. 61, 3). Jakov je na samrti, pod nadahnuem Svetoga Duha, rekao o svom najmilijem sinu:  Josif je rodna grana, rodna grana kraj izvora, kojoj se ogranci raairiae svrh zida . A zatim je naglasio:  Od silnoga Boga oca tvojega, koji e ti pomagati, i od Svemoguega, koji e te blagosloviti blagoslovima ozgo s neba, blagoslovima ozgo iz bezdana (I Mojs. 49, 22. 25). Tako je Bog izrailjsku naciju kao plemenitu lozu zasadio pokraj samog izvora ~ivota. Njegov je vinograd bio posaen  na rodnu brdaacu. I ogradi ga, i otrijebi iz njega kamenje i nasadi ga plemenitom lozom (Is. 5, 1. 2).  I po eka da rodi gro~em a on rodi vinjagom (Is. 5, 2). Ljudi koji su ~iveli u Hristovo vreme mnogo su razmetljivije isticali svoju pobo~nost nego Jevreji u ranija vremena, ali su zato daleko viae oskudevali u slatkim rodovima Duha Bo~jeg, nego oni u starija vremena. Oni dragoceni plodovi karaktera koji su Josifov ~ivot u inili tako lepim i plemenitim, nisu se pokazali u ~ivotu jevrejske nacije. Bog je preko svoga sina potra~io plod, ali nije naaao niata. Izrailj je, na~alost, samo smetao zemlji. Njegovo postojanje predstavljalo je samo prokletstvo, jer je u Bo~jem vinogradu zauzimao mesto na kome je moglo da raste plodno drvo. Na taj na in su svetu bili zakinuti blagoslovi koje mu je Bog nameravao dati. Izrailjci su potpuno pogreano prikazali Boga pred drugim narodima. Ne samo da su bili nekorisni, nego su predstavljali pravu smetnju. Njihov verski ~ivot izrodio se i izopa io u tolikoj meri da je svetu, umesto spasenja i blagoslova, donosio samo propast. Vinogradar u ovoj paraboli ne osporava odluku Gospodara da smokvu, ako i dalje ostane neplodna, treba posei; ali on dobro zna koliko je gospodaru stalo do tog neplodnog drveta, zna koliko je truda ulo~eno oko njega jer je i sam najviae u estvovao u tome. Za njega li no ne bi bilo vee radosti u ~ivotu nego da vidi kako to drvo raste i donosi rod. On u potpunosti odgovara ~elji gospodara kad ka~e:  Ostavi je i za ovu godinu dok okopam oko nje i obaspem gnojem; pa da ako rodi&  Vinogradar se ne ustru ava da se i dalje mu i oko jednog drveta koje tako malo obeava. `ta viae, on je spreman da tom drvetu posveti joa veu brigu. On nastoji da njegovu okolinu u ini ato povoljnijom i ne atedi nikakvog truda samo da bi drvo moglo roditi. Vlasnik i vinogradar su podjednako zainteresovani za ovu smokvu. Tako su i Otac i Sin bili potpuno jedinstveni u svojoj ljubavi prema izabranom narodu. Hristos je tako nagovestio svojim sluaaocima da e im se pru~iti joa povoljnije mogunosti. Sva sredstva koja je samo Bo~ja ljubav mogla da izmisli bila su upotrebljena da bi oni mogli postati stabla pravde, donosei plodove blagoslova svetu. Isus u paraboli niata nije rekao o rezultatima vinogradarovog truda. Na ovom mestu On je prekinuo svoje kazivanje. Kakav e biti ishod, zavisilo je od generacije onih koji su sluaali Njegove re i. Njima je bila upuena ozbiljna opomena:  Ako li ne, posjei ea je na godinu. Od njih je zavisilo da li e i kada biti izre ene neopozive re i presude:  Posijeci je dakle, zaato zemlji da smeta. Dan gnjeva bio je veoma blizu. Kaznama koje su ve tu i tamo pogaale Izrailj, Vlasnik vinograda je milostivo upozoravao na uniatenje nerodnog drveta. Ova opomena, odzvanjajui vekovima, dopire i do naaeg pokolenja. O, ravnoduano srce, jesi li i ti neplodno drvo u vinogradu Gospodnjem? Hoe li ovakva presuda uskoro biti izre ena i tebi? Kako si dugo primao darove Njegove milosti! Otkada On ve tako budno prati da li ea odgovoriti na Njegovu ljubav? Zasaen si u Njegovom vinogradu, poveren budnoj brizi Njegovoj Vinograda  kakva preimustva! Kako je esto ne~na poruka Jevanelja ganula tvoje srce! Ti si primio Hristovo ime i po spoljaanosti si lan Zajednice koja predstavlja Njegovo telo, ipak nisi svestan ~ivotvorne povezanosti sa velikim srcem ljubavi. Blagotvorna plima Njegovog ~ivota nije prostrujala kroz tebe. Slatki darovi Njegovog karaktera,  plodovi duha , ne vide se u tvom ~ivotu! Neplodno drvo prima i kiau i sun eve zrake, i vinogradar mu poklanja svu potrebnu pa~nju i negu. Ono izvla i hranjivost iz zemlje; ali svojim neplodnim granama ono samo zasenjuje tlo i plodne biljke ne mogu da uspevaju u njegovoj senci. Na sli an na in i Bo~ji darovi, tako izdaano darovani tebi, ne donose blagoslov svetu. Ti zakidaa drugima prednostima i blagodati koje bi oni, da nije tebe, mogli primiti. O ravnoduano srce, shvati, iako je to za tebe mo~da neshvatljivo, da si i ti jedna takva biljka koja samo zemlji smeta. Ali te Bog u svojoj velikoj milosti i ljubavi ipak nije posekao. On te ne gleda hladno i prezrivo. Ne okree se ravnoduano od tebe i ne prepuata te propasti. Naprotiv, gledajui te takvog On ti dovikuje kao ato je pre toliko vekova dovikivao Izrailju:  Kako da te dam, Jefreme? Kako da te predam Izrailju?& Ustreptalo je srce moje u meni, uskolebala se utroba moja od ~alosti. Neu izvraiti ljutoga gnjeva svojega, neu opet zatrti Jefrema; jer sam ja Bog a ne ovek (Osija 11, 8. 9). A Spasitelj u svojoj milosti i sa~aljenju, ka~e i za tebe:  Ostavi je za ovu godinu dok okopam oko nje i obaspem gnojem. S kakvom neumornom ljubavlju je Hristos nastavio da se zala~e za izrailjski narod i u toku perioda koji im je naknadno bio dat kao produ~etak vremena milosti i probe. ak i na krstu se molio:  O e oprosti im, jer ne znaju ata ine (Luka 23, 34). I posle Njegovog vaznesenja na nebo, Jevanelje je najpre bilo propovedano u Jerusalimu. Tu se na Njegove u enike izlila sila Svetog Duha. Tu je jevaneoska crkva prvo ispoljila silu vaskrslog Spasitelja. Tu je Stefan  dok mu je lice blistalo slavom Bo~jom  kao lice anela (Djela 6, 15), - izneo svoje sna~no svedo anstvo i zape atio ga sopstvenom krvlju. Sve ato je samo nebo moglo dati bilo je darovano.  `to je joa trebalo u initi vinogradu mojemu , ka~e Hristos,  ato mu ne u inih? (Is. 5, 4). Tako se i za tebe Njegova briga i zalaganje nisu niukoliko umanjili, nego su se, naprotiv, joa viae uveali i umno~ili. Joa uvek On ka~e i za tebe:  Ja Gospod uvam ga, u svako doba zaljevau ga; dan i no uvau ga da ga ko ne oateti (Is. 27, 3).  & Pa da ako rodi, ako li ne, posjei ea je .  Srce koje se ne odaziva bo~anskom pozivu i Njegovim ne~nm molbama, biva vremenom sve tvre i sve upornije, dok kona no ne postane potpuno nepristupa no uticaju Svetoga Duha. Tada se neopozivo izgovoraju re i:  Posijeci je dakle, zaato zemlji da smeta ? Joa i danas On te poziva:  Obrati se, Izrailju, ka Gospodu Bogu svojemu& I iscjeliu otpad njihov, ljubiu ih drage volje& Biu kao rosa Izrailju, procvjetae kao ljiljan i pustie ~ile svoje kao drveta livanska. Raairie se grane njegove i ljepota e mu biti kao u masline, i miris kao livanski. Oni e se vratiti i sjedjeti pod sjenom njegovijem i cvjetae kao vinova loza; spomen e mu biti, kao vino livansko& Od mene je tvoj plod (Osija 14, 1  8).  IZII NA PUTEVE I MEU OGRADE Ovo se poglavlje zasniva na Jevanelju po Luki 14, 1. 12  29. Spasitelj je bio gost na gozbi kod jednog fariseja. On je prihvatio pozive i bogatih i siromaanih, i po svom obi aju, sve ato se deaavalo pred Njegovim o ima veato je pretvarao u pouke o istini. Kod Jevreja prireivane su sve ane gozbe prilikom svakog verskog i nacionalnog praznika. Ove gozbe bile su za njih kao neka predslika blagodati ve nog ~ivota. Velika sve ana gozba na kojoj e  prema njihovom shvatanju  oni sedeti za trpezom sa Avramom, Isakom, Jakovom, dok e neznaboaci ostati napolju i e~njivo gledati unutra, bila je u takvim prilikama njihova najmilija tema. Opomenu i pouku koju je tom prilikom ~eleo da pru~i, Hristos je ilustrovao parabolom o velikoj ve eri. Blagoslove i ovog i budueg ~ivota Jevreji su ~eleli da zadr~e samo za sebe. Svaku pomisao da i neznaboaci imaju pravo na Bo~ju milost oni su pobijali. Meutim, ovom parabolom Hristos im je pokazao da su oni sami odbacili poziv milosti, poziv da uu u carstvo Bo~je. On im je pokazao da e taj poziv koji su oni omalova~ili biti upuen upravo onima koje oni preziru i od kojih su be~ali kao od gubavaca. Pri izboru gostiju koje bi pozivao na svoju gozbu, farisej se rukovodio sebi nim interesom. Hristos mu je rekao:  Kad dajea objed ili ve eru, ne zovi prijatelja svojih, ni brae svoje, ni roaka svojih, ni susjeda bogatih, da ne bi i oni tebe kad pozvali i vratili ti. Nego kad inia gozbu zovi siromaane, kljaste, hrome, i slijepe, i blago e ti biti, ato ti oni ne mogu vratiti, nego e ti se vratiti, o vaskrseniju pravednih. Hristos je ovde ponovio savet koji je sam On dao narodu Izrailjskom joa preko Mojsija. Na sve anim gozbama, prema datom uputstvu, trebalo je da u estvuju i  doaljaci, i sirote i udovice, ato su u mjestu tvojem i neka jedu i nasite se, da bi te blagoslovio Gospod Bog (V Mojs. 14, 29). Za Izrailjce su ovi skupovi predstavljali o igledne pouke. Poato su se na taj na in nau ili radosti pravog gostoprimstva, oni su se u toku cele godine brinuli za siromaane i beskunike. Ali te sve anosti su pru~ale joa jednu dalekose~niju pouku. Duhovni blagoslovi dati Izrailju nisu bili namenjeni samo njima. Bog im je dao hleb ~ivota da bi ga lomili svetu. Ovaj zadatak oni nisu izvraili i Hristove re i predstavljale su prekor za njihovu sebi nost i zato su im one bile neprijatne pa ak i odvratne. Nadajui se da e razgovor usmeriti u drugom pravcu, jedan od njih je licemerno uzviknuo:  Blago onome koji jede hljeba u carstvu Bo~ijem . Ovaj ovek je govorio tako samouvereno kao da je ve sasvim siguran da mu je u tom carstvu zagarantovano mesto. Njegov stav je sli an stavu onih koji se raduju ato im je Hristos omoguio spasenje, ali ne ispunjavaju uslove pod kojima je to spasenje obeano. Takvi postupaju sli no Valamu kad je u molitvi zatra~io:  Da bih ja umro smru pravedni kom i kraj moj da bi bio kao njihov (IV Mojs. 23, 10), iako mu ~ivot nije bio kao  njihov . Tako ni onaj farisej nije razmialjao o svojoj pripremljenosti za nebo, nego samo o onome ato je ~eleo da u~iva tamo. Svojom primedbom on je nameravao da misli pristnih gostiju ovrati od teme njihove prakti ne du~nosti, da ih od sadaanjeg ~ivota prenese u doba daleke budunosti koja e nastati o vaskrseniju pravednika.  Oj ~edni koji ste god, hodite na vodu, i koji nemate novaca, hodite, kupujte i jedite; hodite, kupujte bez novaca, bez plae i vina i mlijeka. Za ato troaite novce svoje na ono ato nije hrana, i trud svoj na ono ato ne siti? Sluaajte me, pa ete jesti ato je dobro, i duaa e se vaaa nasladiti pretiline (Is. 55, 1. 2). Hristos je itao srce ovog oveka koji se tak lukavo pretvarao, i upravai svoje o i na njega, otkrio je prisutnima karakter i vrednost njihovih sadaanjih prednosti. On im je ukazao na ono ato treba da u ine sada, u ovom ~ivotu, kako bi mogli u estvovati u bla~enstvima budueg  ve nog ~ivota.  Jedan ovjek nastavio je Hristos,  zgotovi veliku ve eru i pozva mnoge. I kad bi vrijeme ve eri posla slugu svojega da ka~e zvanima: Hajdete, jer je ve sve gotovo. I po eae se izgovarati svi redom; prvi mu re e: Kupih njivu i valja mi ii da je vidim, molim te, izgovori me. I drugi re e, kupih pet jarmova volova i idem da ih pogledam, molim te, izgovori me. I trei re e: O~enih se i zato ne mogu doi. Nijedan od ovde navedenih izgovora nije bio zasnovan na nekoj stvarnoj potrebi. Njiva zbog ije je kupovine prvi kazao  moram ii da je vidim , ve je bila kupljena. Njegova ~urba da je pogleda mo~e se pripisati samo injenici da je sve svoje interesovanje posvetio samo sticanju bogatstva. I volovi, u slu aju drugog zvanice, takoe su bili ve kupljeni. Proveravanje kupljenog blaga odgovaralo je jedino zadovoljavanju kup evih interesa. Ni trei izgovor nije imao nekog opravdanijeg razloga. injenica da se pozvani o~enio, nije ga spre avala da prisustvuje gozbi, jer je mogao povesti i ~enu kojoj bi takoe bila ukazana dobrodoalica. Meutim, on je imao svoje planove i inilo mu se da je u~ivanje u njihovom ostvarenju mnogo va~nije od obeanog prisustvovanja ovoj gozbi. On je nau io da zadovoljstvo radije tra~i u druatvu drugih nego u gostoprimstvu koje mu je ponudio ovaj domain. On se nije ni izvinjavao i u njegovom odbijanju nema ak ni toboo~nje u tivosti. Izgovor  Ne mogu doi bio je samo prikrivanje istine   Ne marim , ili:  Ne ~elim da doem. Svi ovi izgovori pokazuju da su misli pozvanih bile prezauzete ne im drugim. Poziv na gozbu bio je za njih od sporednog zna aja, i velikoduanim gostoprimac bio je uvreen njihovom ravnoduanoau. Velikom gozbom Hristos ovde prikazuje blagoslove ponuene posredstvom Jevanelja, a to nam obezbeuje i preporu uje sam Hristos. On je hleb koji je siaao s neba i iz Njega su potekli izvori spasenja. Poslanici Gospodnji najavili su Jevrejima dolazak Spasitelja. Oni su ukazali na Hrista kao na  jagnje Bo~ije, koje uze na se grijehe svijeta (Jovan 1, 29). Na gozbi prireenoj od samog Boga ponuen im je najvei dar koji je nebo moglo dati  dar koji prevazilazi svaku mogunost procenjivanja. Ljubav Bo~ja priredila je ovu bogatu gozbu i obezbedila za nju neiscrpne izvore.  Koji jede od ovoga hljeba , rekao je Hristos,  ~ivljee navijek (Jovan 6, 51). Da bi se mogao primiti poziv na jevaneosku gozbu, svi svetovni interesi moraju se pot initi samo jednom cilju  primanju Hrista i Njegove pravednosti. Bog je za ljude dao sve i zato s pravom tra~i od njih da svoju slu~bu Njemu stave iznad svih ovozemaljskih i sebi nih obzira. On ne mo~e primiti slu~bu podeljenog srca. Srce koje je potpuno obuzeto zemaljskim sklonostima ne mo~e se predati Bogu. Ova pouka va~i za sva vremena. Mi treba da idemo za Jagnjetom Bo~jim kud god ono ide. Treba se u potpunosti poveriti Njegovom vostvu, a zajedniatvo s Njim treba ceniti viae od svakog zemaljskog prijateljstva.  Koji ljubi oca ili mater vema nego mene, ka~e Hristos,  nije mene dostojan; i koji ljubi sina ili ker vema nego mene, nije mene dostojan (Mat. 10, 37). U Hristovo vreme mnogi su kod porodi nog stola, dok su lomili svoj svakodnevni hleb, rado ponavljali re i:  Blago onome koji jede hljeba u carstvu Bo~ijem. Ali Hristos je pokazao koliko je teako nai goste za gozbu koja je pripremljena uz neprocenjive troakove. Oni koji su sluaali Njegove re i bili su svesni da su omalova~ili poziv milosti. Zemaljski posedi, bogatstva, u~ivanje i odavanje zadovoljstvima obuzeli su sve njihove misli i pa~nju; i u iznala~enju ovog ili onog izgovora, svi su bili jednoduani. Tako je i danas. Izgovori kojima zvanice u paraboli pokuaavaju opravdati svoje odbijanje poziva na gozbu predstavljaju osnovu izgovora koje ljudi uvek iznalaze da bi odbili poziv Jevanelja. Ljudi esto ka~u da ne mogu poklanjanjem pa~nje zahtevima Jevanelja ugroziti svoje izglede na uspeh u ovom ~ivotu. Svoje ovozemaljske interese oni smatraju vrednijim od onoga ato je neprolazno. Upravo oni blagoslovi koje su primili od Boga postaju za njih prepreka koja odvaja njihove duae od Tvorca i Spasitelja. Oni ne ~ele da u svojoj trci za ovozemaljskim interesima budu ometani, i zato glasniku milosti naj eae ka~u kao nekada Filiks:  Idi zasad, a kad uzimam kad dozvau te (Djela 24, 25). Drugi opet isti u poteakoe na koje bi, ako se odazovu pozivu Bo~jem, naiali u svojim druatvenim i rodbinskim vezama. Oni ne ~ele da se zameraju sa svojim srodnicima i znancima. Na taj na in se potpuno poistoveuju sa zvanicama pomenutim u paraboli. Sve ove nestvarne izgovore Gospod ne mo~e smatrati druga ije nego samo kao ispoljavanje prezira prema Njegovom pozivu. ovek koji je rekao:  O~enih se i zato ne mogu doi , predstavnik je velikog broja ljudi. Mnogo je supru~nika koji dozvoljavaju da ih bra ni drug spre i da se ne odazovu pozivu bo~anske milosti. Mu~ ka~e:  Iako sam osvedo en ata bi trebalo da u inim, ne mogu da se odlu im dok se moja ~ena protivi tome. Njen uticaj bi to u inio potpuno neizvodljivim. }ena opet, uje milostivi poziv:  doite, jer je sve ve spremno . Ali i ona odgovara:  Molim te, izgovori me. Moj mu~ odbija poziv milosti. On ka~e da ga u tome spre avaju njegovi poslovi, a ja moram ii sa svojim mu~em i zato ne mogu doi . Srca dece su sklonija primanju utisaka i ona bi mogla doi; ali deca su prirodno vezana za svoje roditelje, i kad se oni ne odazivaju pozivu jevanelja, onda deca smatraju da se ni od njih ne mo~e o ekivati da dou. Tako i deca ponavljaju:  Izgovori me .  Ja sam hljeb ~ivota. Ocevi vaai jedoae manu u pustinji i pomrijeae. Ovo je hljeb koji silazi s neba; da koji od njega jede ne umre. Ja sam hljeb ~ivi i koji sie s neba (Jovan 6, 48  51). Svi oni tako odbijaju Spasiteljev poziv strahujui da ne izazovu razdor u porodicama. Oni misle da e odbijajui posluanost Bogu osigurati mir i sreu u svojoj porodici; ali to je velika zabluda. Oni koji seju sebi nost, sebi nost e i ~njeti. Odbacujui Hristovu ljubav, oni odbacuju i sve ono ato ljudskoj ljubavi daje istotu i postojanost. Oni e na taj na in izgubiti ne samo nebo, nego e biti liaeni pravog u~ivanja i onoga zbog ega su se odrekli neba. Gospodar pomenut u paraboli, uvai kako je ignorisan njegov poziv, rasrdi se veoma  i re e sluzi svome: idi brzo na raskraa i na ulice gradske, i dovedi amo siromahe i kljaste, i bogaljaste i slijepe. Gostoljubivi domain okrenuo se od onih koji su prezreli Njegovu dobrotu, pa je pozvao druge koji ne samo ato nisu bili tako bogati nego nisu imali ni kue ni bilo kakvog poseda. On je pozvao siromaane i gladne koji su znali da cene ponuenu velikoduanost.  Zaista vam ka~em , naglasio je Hristos,  da e carinici i bludnice prije vas ui u carstvo Bo~ije (Mat. 21, 31). A oni mu rekoae: Kakav dakle ti pokazujea znak da vidimo i da verujemo? `ta radia ti? Ocevi naai jednoae manu u pustinji, kao ato je napisano: hljeb s neba dade im da jedu. Tada im re e Isus: Zaista, zaista vam ka~em: Mojsije ne dade vama hljeba s neba, nego vam Otac moj daje hljeb istinit s neba; Jer je hljeb Bo~iji onaj koji silazi s neba i daje ~ivot svijetu. Tada mu rekoae: Gospode! Daj nam svagda taj hljeb. A Isus im re e: Ja sam hljeb ~ivota: koji meni dolazi nee ogladnjeti, i koji mene vjeruje nee nikad o~ednjeti (Jovan 6, 30  35). Ma kako da su bili bedni ovi ljudi, prezreni i odba eni od druatva oni ipak nisu bili toliko uni~eni i ravi da im Bog ne bi ukazao svoju ljubav i brigu. Hristos je svim srcem ~eleo i da ta utu ena, umorna i potla ena ljudska bia dou k Njemu. eznuo je uvek da i njima donese svetlost, radost i mir, koje ina e nigde ne bi mogli nai. Najvei greanici bili su predmet Njegovog najusrdnijeg saoseanja, dobrote i ljubavi. U nastojanju da ih privu e k sebi, On posredstvom svog Svetog Duha budi u njima najne~nija oseanja. Sluga koji je u kuu uveo siromahe, bogaljaste i slepe obavestio je gospodara:  U inio sam kako si zapovijedio i joa mjesta ima. I re e Gospodar sluzi:  Izii na puteve i meu ograde te najtjeraj da dou i da mi se napuni kua. Ovde Hristos ukazuje na delo Jevanelja izvan granica jevrejstva  na putevima i stranputicama sveta. Pokoravajui se upravo ovoj zapovesti, Pavle i Varnava su rekli Jevrejima:  Vama je najprije trebalo da se govori rije  Bo~ija; ali kad je odbacujete, i sami se pokazujete da nijeste dostojni vje nog ~ivota, evo se obraamo neznaboacima. Jer nam tako zapovijedi Gospod: postavih te za vidjelo neznaboacima, da budea spasenije do samoga kraja zemlje. A kad uae neznaboaci, radovahu se i slavljahu rije  Bo~iju, i vjerovaae koliko ih bjeae pripravljeno za ~ivot vje ni (Djela 13, 46  48). Porukom Jevanelja objavljivanom posredstvom Hristovih u enika svet je bio obaveaten o Njegovom prvom dolasku. Ona je ljudima donela radosnu novost o spasenju verom u Njega. Ona je unapred ukazala i na Njegov drugi dolazak u slavi, i ljudima dala nadu da e kroz veru i posluanost imati udela u  nasljedstvu svetih i vidjelu. Ova poruka se joa i danas upuuje svetu zajedno sa najavom da je Hristov i drugi dolazak pred vratima. Znaci koje je Hristos dao o pribli~avanju Njegovog drugog dolaska ve se skoro ispuniae, i prou avajui svete spise Re i Bo~je mo~emo doznati da je Gospod zaista pred vratima.  Gledah dokle se postaviae prijestoli, i starac sjede, na kome bjeae odijelo kao snijeg, i kosa na glavi kao ista vuna, prijesto mu bijaae kao plamen ognjeni, to kovi kao oganj razgorio. Rijeka ognjena izla~aae i tecijaae ispred njega, tisua i tisua slu~aae mu& sud sjede i knjige se otvoriae (Dan. 7. 9. 10). Jovan u Otkrivljenju predskazuje objavljivanje ove jevaneoske poruke upravo pred sam Hristov povratak. On je video jednog  anela gdje leti posred neba, koji imaae vje no jevanelje da objavi onima koji ~ive na zemlji, i svakome plemenu i jeziku i koljenu i narodu. I govoraae velikijem glasom: bojte se Boga, i podajte mu slavu, jer doe as suda njegova (Otkr. 14, 6. 7). Po proro anstvu, posle ove opomene o sudu i vesti vezanih uz nju, sledi dolazak Sina ove jeg na oblacima nebeskim. Objavljivanje suda je ujedno i najavljivanje skorog Hristovog povratka. Ova objava naziva se ve nim jevaneljem. Tako i propovedanje Hristovog povratka i objavljivanje Njegove blizine ine bitan deo jevaneoske poruke. Biblija ka~e da e se ljudi u poslednjim danima potpuno odati trci za zaradom, zadovoljstvima, pohlepi za bogatstvom. Bie potpuno slepi za ve ne stvarnosti.  Jer kao ato je bilo u vrijeme Nojevo , ka~e Hristos,  tako e biti i dolazak sina ovje ijega. Jer kao ato pred potopom jeahu i pijahu, ~enjahu se i udavahu do onoga dana kad Noje ue u kov eg, i ne osjetiae, dok ne doe potop i odnese sve; tako e biti i dolazak sina ovje ijega (Mat. 24, 37  39). Tako je i danas. U sveopatoj trci za dobitkom i sebi nim zadovoljstvima ljudi srljaju kao da uopate nema ni Boga ni neba, ni budueg ~ivota. U Nojevim danima bila je data opomena o skorom potopu da bi trgla ljude iz njihove bezbo~nosti i da bi ih navela na pokajanje. Tako i poruka o skorom Hristovom dolasku treba da probudi ljude iz njihove potpune obuzetosti interesima i ~eljama ovoga sveta. Ona treba u njima da probudi svest o ve noj stvarnosti, kako bi mogli da shvate i prime poziv na gozbu Gospodnju. Jevaneoski poziv treba da bude upuen celom svetu, -  svakome plemenu i jeziku i koljenu i narodu (Otkr. 14, 6). Poslednja poruka opomene i milosti treba svojom slavom da obasja celu zemlju. Ona treba da dopre do svih druatvenih slojeva  bogatih i siromaanih, visokih i niskih.  Izii na putove i meu ograde , ka~e Hristos,  te natjeraj da dou da mi se napuni kua. Svet propada zato ato ne poznaje Jevanelje. U svetu postoji prava glad za Re ju Bo~jom. Malo je onih koji propovedaju Re  Bo~ju neizmeaanu s predanjima i ljudskim tradicijama. Iako ljudi imaju Bibliju u svojim rukama, oni ipak ne primaju ovaj blagoslov koji je Bog za njih u Bibliju stavio. Gospod poziva svoje sluge da narodu objave Njegovu poruku. Re  ve noga ~ivota mora se dati onima koji propadaju u svojim gresima. U nalogu:  Izidi na puteve i meu ograde Hristos je izlo~io zadatak svih onih koje je pozvao da rade u Njegovo ime. Za Hristove sluge ceo svet predstavlja radno polje. Cela ljudska porodica sa injava njihovo bratstvo. Gospod ~eli da se poruka o Njegovoj milosti odnese svakoj duai. A to je u veini slu ajeva, moguno postii samo li nim naporima. To je bio i Hristov metod rada. Njegov rad se sastojao uglavnom iz Njegovih li nih susreta i razgovora s ljudima. On se verno zalagao i onda kad je pred sobom imao samo jednu duau. I esto se deaavalo da baa preko te jedne jedine duae poruka dopre do hiljada drugih duaa. Mi ne smemo ekati da duae dou k nama, ve ih moramo potra~iti tamo gde se nalaze. Kad se re  objavi sa propovedaonice, rad je u stvari tek zapo eo. Do mnogih ljudi Jevanelje ne bi doprlo nikad da im nije bilo li no doneseno. Poziv na gozbu bio je najpre upuen jevrejskom narodu, narodu koji je bio pozvan da bude u itelj i voa narodima, narodu u ijim su se rukama nalazili proro ki spisi sa unapred datom najavom Hristovog dolaska, i kome je bila poverena simboli na slu~ba Bo~ja koja je unapred ukazivala na Hristovo poslanstvo. Da su jevrejski sveatenici i narod prihvatili ovaj poziv, oni bi se ujedinili sa Hristovim poslanicima u objavljivanju jevaneljske poruke ostalom svetu. Njima je bila poverena istina da bi je mogli predati i drugima. Kad su oni odbili ovaj poziv, on je tada bio upuen siromaanima, kljastima, bogaljima i slepima. Carinici i greanici su prihvatili poziv. Kad je doalo vreme da se Jevaneoski poziv uputi i neznaboacima, trebalo je postupiti po istom planu. Poruka je najpre bila upuena na  putevima , ljudima koji su imali aktivno u eae u druatvenim delatnostima, u iteljima i voama naroda. Glasnici Gospodnji moraju to uvek imati na umu. Pastirima stada, takozvanim bo~anskim u iteljima, ova poruka treba da bude upuena kao glas opomene. One koji pripadaju viaim druatvenim slojevima treba potra~iti sa ne~nom ljubavlju i bratskom pa~njom. Ljudi od poverenja koji se nalaze na visokim polo~ajima u poslovnom ~ivotu, ljudi velikih pronalaza kih sposobnosti i nau nih dostignua, ljudi genijalnog uma, u itelji Jevanelja ija pa~nja joa nije usmerena na naro ite istine za ovo vreme  svi ti ljudi treba prvo da uju ovaj poziv. Njima se ova poruka Jevanelja mora uputiti da uju ovaj poziv. Treba neato u initi i za imune. U njima treba probuditi oseanje li ne odgovornosti za sva dobra koja su im poverena kao darovi neba. Treba ih podsetiti da e za sve to morati da polo~e ra un Onome koji e suditi i ~ivima i mrtvima. Bogatom oveku je potreban vaa trud ulo~en u ljubavi i strahu Bo~jem. On se pre esto uzda u svoje bogatstvo, i ne uvia opasnost koja mu preti. O i njegovog uma treba usmeriti na ono ato ima neprolaznu vrednost. Njemu je potrebno da prizna autoritet istinske dobrote koja ka~e:  Hodite k meni svi koji ste umorni i natovareni, i ja u vam odmoriti. Uzmite jaram moj na sebe, i nau ite se od mene; jer sam ja krotak i smjeran u srcu, i nai ete pokoj duaama svojijem. Jer je jaram moj blag, i breme je moje lako (Mat. 11, 28  30). Premalo je li nog misionarskog zalaganja za one koji zbog svog obrazovanja, bogatstva ili ~ivotnog poziva zauzimaju visok polo~aj u svetu. Mnogi od onih koji propovedaju Hristovo u enje strahuju da se pribli~e ovim klasama. Ali ne bi trebalo tako da bude. Ako vidimo da se jedan ovek davi, neemo stajati mirno i pustiti ga da propadne samo zato ato je advokat, trgovac ili sudija. Kad bismo videli ljude kako srljaju u ponor, ne bismo ni za trenutak oklevali da ih zadr~imo na bilo koji na in, bez ikakvog obzira na njihov polo~aj i zanimanje. Isto tako ne smemo oklevati da upozorimo ljude na opasnost koja preti njihovoj duai. Nikog ne treba zanemariti samo zato ato se prividno posvetio svetovnim poslovima i interesima. Mnogi koji zauzimaju visoke druatvene polo~aje ojaeni su u srcu i smu ila im se taatina. Oni eznu za mirom koji nemaju. U najviaim druatvenim slojevima ima ljudi koji gladuju i ~edne za spasenjem, i mnogi od njih bi prihvatili pomo kad bi im se radnici Gospodnji pribli~ili na fini na in i sa srcem punim Hristove ljubavi. Uspeh jevaneoske poruke ne zavisi od uve~bane sposobnosti govora, re itih izlaganja i ubedljivih dokaza. On zavisi od jednostavnosti poruke i njene prilagoenosti potrebama duaa koje gladuju za hlebom ~ivota.  `ta mi treba initi da se spasem ?  to je potreba duae. Na najjednostavniji i najskromniji na in moglo bi se dopreti do srca hiljada ljudi. Istaknuti intelektualci za koje se misli da su najtalentovaniji ljudi i ~ene na svetu, bivaju esto okrepljeni najjednostavnijim re ima onih koji ljube Boga i koji o toj ljubavi mogu da govore tako prirodno kao ato svetovni ljudi govore o stvarima koje ih najviae interesuju. Unapred pripremane i izveata ene re i esto ostavljaju slab utisak na sagovornika; dok iskreno i usrdno izra~avanje jednog sina ili keri Bo~ije, izgovoreno u prirodnoj jednostavnosti, ima snagu da odbravi vrata i onog srca koje je dugo bilo zatvoreno za Hrista i Njegovu ljubav. Hristov radnik treba da ima na umu da on ne radi u sopstvenoj snazi. On se u molitvi mora dr~ati prestola Bo~jeg verujui da samo On raspola~e snagom koja mo~e da ih spase. Poato je u usrdnoj molitvi zatra~io pomo od Boga, on u radu treba da se koristi svim sposobnostima i darovima koje mu je Bog dao. Sveti Duh e njegove napore u initi delotvornim. Aneli e uvek biti na njegovoj strani i izgovorene istine dopirae do srca. Da su voe i u itelji u Jerusalimu primili istinu koju im je Hristos doneo, kakav bi misionarski centar mogao da postane ovaj njihov grad! Otpadni ki Izrailj obratio bi se kao nacija. itava vojska obraenih sakupila bi se za Gospoda. I kako brzo bi oni poruku Jevanelja odneli u sve delove sveta! Tako i sada, kad bi uticajni i izuzetnim sposobnostima obdareni ljudi bili pridobijeni za Hrista, preko njih bi se moglo izvraiti veliko delo u podizanju palih, u sakupljanju odba enih i airenju radosne vesti o spasenju nadaleko i naairoko. Poziv na jevaneljsku gozbu brzo bio odnesen svima i gosti bi ve bili okupljeni oko stola Gospodnjeg. Ipak, ne smemo misliti samo na velike i darovite ljude, a zanemariti slojeve siromaanijih. Hrists je svojim vernicima dao nalog da iziu  na puteve i meu ograde , u susret siromaanima i neznatnima na zemlji. U dvoriatima i uli icama velikih gradova, na pustim provincijskim putevima i bespuima  mo~da kao stranci u tuoj zemlji - ~ivotare porodice i pojedinci koji ne pripadaju nijednoj verskoj zajednici i koji u svojoj osamljenosti misle da ih je i Bog zaboravio. Oni ne znaju ata treba da ine da bi se spasli. Mnogi od njih su duboko utonuli u greh. Mnogi su u oskudici i nevolji. Pritisnuti patnjom, nemaatinom i bedom, oni su razo arani i ne veruju ni u ata. Izlo~eni su svim moguim oboljenjima i tela i duae. Oni eznu za nekom utehom u svojoj nevolji, a sotona ih omamljuje varkom da olakaanje tra~e u ulnim po~udama i zadovoljstvima koja vode u propast i smrt. On im nudi sodomsku jabuku koja postaje pepeo na njihovim usnama; i oni troae  novce svoje na ono ato nije hrana, i trud svoj na ono ato ne siti (Is. 55, 2). U ovim patnicima mi treba da vidimo duae radi ijeg spasenja je Hristos doaao na ovaj svet. On i njih poziva re ima:  Oj ~edni koji ste god, hodite na vodu i koji nemate novaca, hodite, kupujte i jedite; hodite kupujte bez novca i bez plate vina i mlijeka!& Sluaajte me pa ete jesti ato je dobro, i duaa e se vaaa nasladiti preteline. Prignite uho svoje i hodite k meni; posluaajte, i ~iva e biti duaa vaaa (Is. 55, 1  3). Bog je dao naro itu zapovest da s ljubavlju i obazrivo postupamo prema strancu, prognaniku i nesrenim duaama koje su u moralnom pogledu veoma slabe. Mnogi koji u pogledu religije izgledaju potpuno ravnoduani i nezainteresovani, u srcu duboko eznu za mirom i odmorom. Iako su mo~da duboko utonuli u ponor greha, ipak i za njih joa uvek postoji mogunost spasa i izlaza. Hristove sluge treba da slede Njegov primer. Dok je peaa io od mesta do mesta, On je teaio patnike i le io bolesne da bi im zatim izlo~io velike istine o svome carstvu. To je zadatak i Hristovih sledbenika. Dok ubla~ujete patnje tela, nai ete put da poslu~ite i potrebama duae. Pru~ie vam se prilika da im uka~ete na raspetog Spasitelja i da govorite o ljubavi velikog Lekara koji jedini ima mo da isceli i telo i duau. Recite siromaanima i zalutalima da ne o ajavaju. Iako su zabludeli i propustili da svoj karakter izgrade kako treba, Bog im se ipak raduje vraajui ih k sebi i dajui im radost spasenja svojega. On rado prihvata i prividno beznade~ne  one kroz koje je radio sotona  i ini ih predmetom svoje milosti. On se raduje oslobaajui ih od gnjeva koji e neizbe~no stii sinove nepokornosti. Recite im da se mogunot isceljenja i o iaenja od greha pru~a svakoj duai. I za njih ima mesta za stolom Gospodnjim, i On eka da ih pozdravi dobrodoalicom. Oni koji polaze  na puteve i meu ograde naii e na ljude najraznovrsnijih karaktera, a sve su to duae kojima je potrebna njihova pomo. Ima ljudi koji ~ive u potpunom skladu sa svetloau koja je do njih doprla, slu~ei Bogu onako kako najbolje znaju. Ipak oni shvataju da se za njih same kao i za njihovu okolinu mora izvraiti jedno veliko delo. Oni eznu za potpunijim znanjem o Bogu, jer su tek nazreli prve zrake one svetlosti koja treba da  sve vema svijetli dok ne bude pravi dan (Pri e 4, 18). Oni se najusrdnije i sa suzama u o ima mole da im Bog poaalje blagoslov koji, zahvaljujui svojoj veri, tek nejasno naziru. Usred bezbo~nosti velikih gradova mogu se nai mnoge ovakve duae. Veina od njih ~ivi u veoma skromnim prilikama i zato ostaju nezapa~eni od sveta. Ima mnogo i onih o kojima ni propovednici ni Zajednica ne znaju niata. Ipak oni, i pored sve skromnosti svog polo~aja, predstavljaju svedoke za Boga u svojoj isto tako jadnoj okolini. Oni su mogli da prime tek neki zra ak svetlosit i imali neznatne prilike da postignu hriaansko vaspitanje; ali, mada i sami u golotinji i gladi i izlo~eni studeni, oni se trude da slu~e drugima. Kao pristavi mnogostruke milosti Bo~je, vi treba da tra~ite ove duae da ih posetite u njihovim domovima i da, snagom Duha Svetog, poslu~ite njihovim potrebama. Prou avajte s njima Bibliju i molite se s njimau jednostavnosti inspirisanoj Duhom Svetim. Hristos e svojim slugama dati poruku koja e za duau predstavljati pravi hleb sa neba. Dragoceni blagoslov prenosie se sa srca na srce i sa porodice na porodicu. Nalog dat u paraboli:  Natjerajte ih da dou , esto se pogreano shvata i tuma i. Mnogi su iz toga izvukli zaklju ak da ljude treba prisiljavati da prime Jevanelje. Meutim, moglo bi se rei da je ovde re  viae o bitnosti samog poziva i upe atljivosti prikazanih pobuda. U nastojanju da se ljudi privedu Hristu, Jevanelje nikad ne upotrebljava silu. Njegova je poruka:  Oj ~edni koji ste god, hodite na vodu (Is. 55, 1).  I Duh i nevjesta govore: doi. I ko je ~edan, neka doe i ko hoe, neka uzme vodu ~ivota za badava (Otkr. 22, 17). Spasitelj ka~e:  Evo stojim na vratima i kucam: ako ko uje glas moj i otvori vrata, ui u k njemu i ve erau s njime i on sa mnom (Otkr. 3, 20). On se ne da odbiti ni porugom, ni prezirom, ni pretnjom; ve uporno tra~i izgubljenog govorei:  Kako da te dam ? (Osija 11, 8). Iako tvrdo srce mnogo puta odbija Njegovu ljubav, On se ponovo vraa i joa upornije moli:  Evo stojim na vratima i kucam (Otkr. 2, 30). Privla na sila Njegove ljubavi prosto primorava duau da doe k Njemu. I tada duaa, srena u Njemu, zajedno sa psalmistom ka~e:  Milost Tvoja ini me velikim (Ps. 18, 35). Hristos e u srca svojih glasnika usaditi onu istu e~njivu ljubav koju je On sam ispoljio tra~ei izgubljene. Nije dovoljno samo kazati:  Doi . Ima ljudi koji uju poziv, ali je duhovno ulo njihovog sluha isuviae oslabilo da bi moglo shvatiti zna enje tog poziva. O i su im suviae slepe da bi videle ikakvog dobra u obilju koje im se pru~a. Svesni svoje duboke uni~enosti, mnogi su skloni da ka~u: Ostavi me na miru, meni se ne mo~e pomoi. Ali misionar ne sme zbog toga odustati. U ne~noj ljubavi, punoj saoseanja i samilosti podi~ite obeshrabrene i bespomone. Nastojte da ih ohrabrite i da nadui snagu koje vas pokreu prenesete i na njih. Nastojte da ih svojom ljubavlju i dobrotom prosto  naterate da dou.  I tako razlikujui jedne milujte. A jedne strahom izbavljajte i iz ognja vadite; a karajte sa strahom mrzei i na haljinu opoganjenu od tela (Juda 22, 23). Ako sluge Gospodnje pou naoru~ane verom u Njega, On e dati snagu njihovoj poruci. Oni e biti u stanju da Njegovu ljubav i opasnost odbacivanja Njegove milost prika~u na takav na in da e ljudi biti prosto naterani da prihvate Jevanelje. Hristos e u initi  udo dobrote , ako ljudi izvrae kako treba svoju Bogom danu du~nost. U ljudskom srcu joa i danas mo~e da doe do preobra~aja i promene isto onako velike i potpune kakva se dogaala u proalim generacijama. I D~on Bunjanin, od nekadaanjeg hulnika i razvratnika, i D~on Njuton, od nekadaanjeg trgovca robljem, bili su iskupljeni da razglaauju raspetog Spasitelja. Takvi kao ato su bili Bunjanin i Njuton i danas mogu biti  iskupljeni izmeu ljudi . Saradnjom ljudskih orua sa bo~anskom silom mnogi prezreni i odba eni mogu se vratiti na bolji put, koji e  obrativai se  iskreno te~iti obnavljanju lika Bo~jeg u oveku. Zraci svetlosti treba da ozare i one ije su mogunosti da upoznaju istinu bile sasvim neznatne i koji idu pogreanim putem samo zato ato za bolji ne znaju. Takvima treba uputiti re i sli ne onima koje je Hristos uputio Zakeju:  Danas mi valja biti u tvojoj kui (Luka 19, 5).; i srce onih koje smo mo~da smatrali okorelim greanicima pokazae ne~nost deteta upravo zato ato se Hristos spustio i do njih i poklonio im svoju pa~nju. Mnogi e, napustivai najvee zablude i grehe, zauzeti mesta onih koji su imali daleko povoljnije mogunosti i preimustva, ali to nisu znali da cene. Oni e biti ubrojani meu izabranike Bo~je, istaknuti i cenjeni; i kad Hristos doe u carstvu svome oni e stajati blizu Njegovog prestola.  Ali gledajte da se ne odre ete Onoga koji govori (Jov. 12, 25).  Jer vam ka~em , naglasio je Hristos,  da nijedan od onijeh zvanijeh ljudi nee okusiti moje ve ere. Oni su odbacili poziv i nijednog od njih nije trebalo ponovo pozivati. Odbacivai Hrista, Jevreji su otvrdnuli svojim srcem i predali se sili sotoninoj do te mere da im je Njegova milost postala potpuno nedostupna. Tako je to i danas. Ako se ljubav Bo~ja ne ceni i ako ona ne postane stalno na elo koje mo~e da razne~i i pot ini duau, onda smo zauvek izgubljeni. Bog ne mo~e dati vei dokaz svoje ljubavi nego ato je to ve u inio. Ako Hristova ljubav ne pridobije i ne pot ini naae srce, onda zaista nema sredstva kojim bi se moglo dopreti do nas. Svaki put kad odbijete da posluaate vest milosti, poja avate svoje neverovanje. Svaki put kad propustite da vrata svog srca otvorite Hristu, bivate manje skloni da ujete glas Onoga koji vam govori, smanjujui time svoje mogunosti da se odazovete poslednjem pozivu milosti. Nemojte dopustiti da se i o vama napiae isto ato i o starom Izrailju:  Jefrem je prionuo za la~ne bogove; ostavi ga (Osija 4, 7). Ne dopustite da Hristos pla e i nad vama kao ato je plakao nad Jerusalimom, govorei:  Jerusalime, Jerusalime, koliko puta htjeh da skupim eda tvoja kao ato kokoa skuplja gnijezdo svoje pod krila, i ne htjeste! Eto e vam se ostaviti vaaa kua pusta (Luka 13, 34. 35). Mi ~ivimo u vremenu kad zemljom odzvanja poslednja poruka milosti i kad se upuuje poslednji poziv sinovima ljudskim. Nalog:  Izai na puteve i meu ograde , dostii e uskoro svoje potpuno ispunjenje. Poziv Hristov bie upuen svakoj duai. Glasnici danas treba da naglase:  Hajdete, jer je ve sve gotovo. Nebeski aneli joa uvek deluju saraujui sa ljudskim oruima. Duh Sveti podsti e svaku moguu pobudu u tvom srcu. Da bi te naterao da doea. Hristos budno osluakuje o ekujui i najmanji znak koji bi nagovestio da se brava na vratima tvoga srca ipak pokree i da ea Mu otvoriti svoje srce. Aneli jedva ekaju da ponesu veselu vest prema nebu: da je pronaen joa jedan greanik. Nebeske ete ekaju i stoje spremne da dohvate svoje harfe i da odjeknu pesme radosti i sree ato je jedna duaa prihvatila poziv na jevaneljsku gozbu. MERA PRA`TANJA Ovo se poglavlje zasniva na Jevanelju po Mateju 18, 21  35. Petar je doaao Hristu s pitanjem:  Koliko puta ako mi sagrijeai brat, da mu oprostim? Do sedam puta? Rabini su davanje oproataja, kad je u pitanju uvreda, ograni ili na samo tri puta. Petar je, mislei da sledi Hristovo u enje, hteo da taj broj povea na sedam  broj koji je ozna avao savraenstvo. Meutim, Hristos je u io da nama nikad ne sme dosaditi da opraatamo.  Ne velim ti do sedam puta, naglasio je On,  nego do sedam puta sedamdeset. Zatim je opet jednom parabolom pokazao pravi razlog za davanje oproataja i ukazao na to koliko je opasno gajiti duh nepomirljiv i nesklon praatanju. U ovoj paraboli On je govorio o postupku jednog cara prema slu~benicima koji su vodili poslove njegovog carstva. Pojedini od njih primili su ogromne sume novca koji je pripadao dr~avi. Kada je car ispitao kako oni posluju sa onim ato im je bilo povereno, pred njega je bio izveden i jedan iji je izveataj pokazivao da on duguje svom gospodaru grdnu sumu od deset hiljada talanta. On nije posedovao niata ime bi to mogao da plati, a prema postojeem obi aju, car je mogao da proda i njea i sve ato je imao, i da naplati dug. Ali preplaaeni ovek pada na kolena pred carem i preklinje ga:  Pri ekaj me i sve u ti platiti.  I gospodar se sa~ali za tijem slugom, pusti ga, i dug oprosti mu.  A kad izie sluga taj, nae jednog od svojih drugara koji mu je du~an sto groaa, i uhvativai ga davljaae ga govorei: daj mi ato si du~an. Pade drugar njegov pred noge njegove i moljaae ga govorei: Pri ekaj me i sve u ti platiti. A on ne htjede, nego ga odvede i baci u tamnicu dok ne plati dug. Vidjevai pak drugari njegovi taj dogaaj ~ao im bi vrlo, i otiaavai kazaae gospodaru svojemu sav dogaaj. Tada ga dozva gospodar i re e mu:  Zli slugo! Sav dug onaj oprostih tebi, jer si me molio. Nije li trebalo da se i ti smilujea na svoga drugara, kao i ja ato se na te smilovah? I razgnjevi se gospodar njegov, i predade ga mu iteljima dok ne plati svoj dug. U ovoj paraboli su prikazani detalji koji su neophodni za upotpunjavanje date slike ali koji u prenosnom smislu nemaju svoje duhovno zna enje. Zato na same detalje ne treba obraati pa~nju. Parabola nesumnjivo ilustruje velike istine na koje treba da usmerimo svoje misli. Carevo velikoduano praatanje duga predstavlja Bo~je praatanje svakog greha. U paraboli prikazani car koji, ganut milosrem, opraata dug svome sluzi predstavlja Hrista. ovek je zbog svog prestupa bio pod osudom prekraenog zakona. On sam nikako nije mogao da se spase; i zbog toga je Hristos doaao na ovaj svet zaodenuo svoje bo~anstvo ljudskom prirodom i dao svoj ~ivot  Pravednik za nepravednike. On je dao sebe za naae grehe i sada svakoj duai besplatno nudi oproataj koji je platio krvlju svojom.  U Gospoda je milost i velik je u njega otkup (Ps. 130, 7). Ovde je dat osnovni razlog zaato moramo imati sa~aljenja prema naaim bli~njima koji su greanici kao i mi.  Kad je Bog pokazao ljubav k nama i mi smo du~ni ljubiti jedan drugoga (Jovan 4, 11).  Zabadava ste dobili , ka~e Hristos,  zabadava i dajite (Mat. 10, 8). Kad je du~nik u paraboli molio da mu se plaanje duga odlo~i, govorei:  Pri ekaj me i sve u ti platiti , presuda je bila opozvana. Sav dug mu je bio oproaten. Uskoro iza toga, ovaj du~nik je imao priliku da sledi primer svoga gospodara koji mu je sve oprostio. Kad je izaaao, sreo je jednog od svojih drugova koji mu je dugovao sasvim neznatan iznos. Njemu je bilo oproaeno deset hiljada talanata, a drug njegov dugovao mu je samo stotinu groaa. Ali ovek koji je i sam bio veliki du~nik i kome je bilo ukazano toliko milosre, postupio je sa svojim du~nikom na sasvim druga iji na in. Drug ga je preklinjao isto tako usrdno kao ato je i on sam malo pre molio cara, ali je ishod bio sasvim druga iji. Onaj kome je as pre toliko oproateno, nije imao ni milosti ni sa~aljenja. Milosre koje je njemu ukazano nije pokazao prema svome drugu. I kad ga je ovaj molio da malo pri eka, nije hteo ni da uje. Ovaj nezahvalni sluga nije mislio ni na ata drugo nego samo na onaj mali iznos koji mu je dao na zajam. On je tra~io odmah sve ato je smatrao da njemu pripada, i svome drugu neopozivo izrekao presudu sli nu onoj koja je njemu tako milostivo bila opozvana. Koliko ih ima koji danas ispoljavaju isti duh. Kad je ovaj nezahvalni du~nik molio gospodara za milost, on uopate nije imao pravu predstavu o veli ini svoga duga. On nije bio svestan svoje bespomonosti, i nadao se da e sam uspeti da se nekako spase i oslobodi.  Pri ekaj me , rekao je on,  i sve u ti platiti . Tako se i danas mnogi nadaju da e sopstvenim delima zaslu~iti Bo~ju milost. Oni ne uviaju koliko su bespomoni. Bo~ju milost oni ne prihvataju kao nezaslu~eni dar, nego smaraju da su je zaslu~ili sopstvenom pravdom. Njihova srca nisu slomljena i skruaena spoznajom greha. Oni su strogi i nepomirljivi prema drugima. Njihovi gresi prema Bogu, uporeeni sa gresima njihove brae prema njima, izgledaju kao deset hiljada talanata prema sto groaa, - skoro milion prema jedan; a ipak se oni usuuju da nepopustljivo ostanu neskloni praatanju. U paraboli gospodar je nemilosrdnog du~nika pozvao preda se i rekao mu:  Zli slugo, sav dug onaj oprostih tebi, jer si me molio. Nije li trebao da se i ti smilujea na svoga drugara, kao i ja na te ato se smilovah? I razgnjevi se gospodar njegov, i predade ga mu iteljima dok ne plati sav dug svoj. Tako e  naglasio je Hristos  i Otac moj u initi vama, ako ne oprostite svaki bratu svojemu od srca svojih. Svako ko odbija da oprosti, odbacuje time svaku nadu i svaku mogunost da i njemu bude oproateno. Meutim, pouku istaknutu u ovoj paraboli ne treba zloupotrebiti. Bo~ja spremnost da nam oprosti ne umanjuje ni na koji na in naau du~nost da Mu budemo posluani. Duh praatanja ispoljen prema naaim bli~njima ne umanjuje zahteve koji proisti u iz opravdanih obaveza. U molitvi koju je Hristos preporu io svojim u enicima On ka~e:  Oprosti nam dugove naae, kao i mi ato opraatamo du~nicima svojim (Mat. 6, 12). On time nipoato nije hteo rei da mi  samo zato da bi nam se oprostili gresi  ne smemo od svojih du~nika tra~iti ono ato nam po pravu pripaa. Ako oni ne mogu da plate, pa ak i ako je to posledica njihovog nemudrog ekonomisanja oni ne smeju zbog toga biti ba eni u tamnicu, tla eni ni zlostavljani; ali parabola nas ne u i da podsti emo lenjost. Re  Bo~ja ka~e  da ako ko nee da radi da i ne jede (II Sol. 3, 10). Gospod ne tra~i od ljudi koji naporno rade da poma~u druge u njihovoj lenjosti. Mnogi zapadaju u siromaatvo i oskudicu samo zato ato nee da rade i uzalud propuataju svoje vreme. Ako se oni ne oslobode popuatanja ovoj svojoj ozbiljnoj mani onda sve ato se za njih mo~e u initi predstavlja samo stavljanje blaga  u prodrt tobolac. Meutim, ima siromaatva koje se nikako ne da izbei i prema onima koji su na taj na in unesreeni treba da ispoljavamo ljubav, ne~nost i saoseanje. Mi moramo s drugima postupati onako kako bismo mi ~eleli da se s nama postupi u sli nim okolnostima. Duh Sveti nam preko apostola Pavla preporu uje:  Ako ima dakle koje pou enje u Hristu, ili koja utjeha ljubavi, ako ima koja zajednica Duha, ako ima koje srce ~alostivo i milost, ispunite moju radost da jedno mislite, jednu ljubav imate, jednoduani i jednomisleni; niata ne inite usprkos ni za praznu slavu; nego poniznoau inite jedan drugoga veeg od sebe. Ne gledajte svaki za svoje, nego i za drugijeh. Jer ovo da se misli meu vama ato je u Hristu Isusu (Filib. 2, 1  5). Meutim, greh se ipak ne sme olako uzimati. Gospod je naredio da ne trpimo greha ni bezakonja na svom bratu.  Ako ti sagrijeai brat tvoj , ka~e On,  pokaraj ga; pa ako se pokaje, oprosti mu (Luka 17, 3). Greh se mora nazvati njegovim pravim imenom, i to treba jasno predo iti onome koji je postupio pogreano. U svojoj preporuci Timotiju, Pavle  piaui pod nadahnuem Svetoga Duha  ka~e:  Propovijedaj Rije , nastoj u dobro vrijeme i u nevrijeme, pokaraj, zaprijeti, umoli sa svakim snoaenjem i u enjem (II Tim. 4, 2). A u svojoj poslanici Titu, on piae:  Jer ima mnogo neposluanih, praznogovorljivih i umom prevarenih& Zaradi tog uzroka karaj ih bez ateenja, da budu zdravi u vjeri (Titu 1, 10  13).  Ako ti sagrijeai brat tvoj , ka~e Hristos,  idi i pokaraj ga meu sobom i njim samim. Ako li posluaa, dobio si brata svojega. Ako li te ne posluaa uzmi sa sobom joa jednoga ili dvojicu da sve rije i ostanu na ustima dva ili tri svjedoka. Ako li ni njih ne posluaa, ka~i crkvi; a ako ne posluaa ni crkve, da ti bude kao neznabo~ac i carinik (Mat. 18, 15  17). Na ovaj na in naa Gospod nas u i da svaku teakou ili nerazumevanje izmeu hriaana kao pojedinaca treba raspraviti u samoj Zajednici. To nipoato ne treba iznositi pred one koji se ne boje Boga. Ako bi hriaanin bio i oateen ili obea aaen od strane nekog brata, on ne treba za pravdu da se obraa sudu nevernika. On treba da se pridr~ava uputstava koje nam je Hristos ostavio. Bog e atititi interese onih koji Ga ljube i koji Ga se boje i mi s potpunim pouzdanjem mo~emo svoj slu aj svaki put poveriti Onome koji pravedno sudi. Veoma esto se dogaa da  kad se nepravedni postupci ili uvrede stalno ponavljaju i kad krivac prizna svoju greaku  uvreenom dosadi praatanje i prosto se umori od toga. Ali Spasitelj nam jasno pokazuje kako nam valja postupati sa zabludelima.  Ako ti sagrijeai brat tvoj, pokaraj ga; pa ako se pokaje, oprosti mu (Luka 17, 3). Nemoj ga prezrivo odgurnuti od sebe, smatrajui ga nedostojnim tvoga poverenja.  uvaj se da i ti ne budea iskuaam (Gal. 6, 1). Ako su tvoja braa greaila, oprosti im. Kad dou k tebi i priznaju, ne treba viae da govoria: Ja ne verujem da su se oni dovoljno ponizili. Ne verujem da je to priznanje bilo iskreno. S kakvim pravom ti izri ea sud o njima, kao da imaa mo da im itaa srca? Re  Bo~ja ka~e:  Ako se pokaje oprosti mu i ako ti sedam puta na dan sagrijeai i sedam puta na dan doe k tebi i re e: Kajem se oprosti mu (Luka 17, 3. 4). I ne samo sedam puta nego sedamdeset puta po sedam, - upravo tako esto kao ato tebi Bog opraata. Mi i sami sve dugujemo za milost koju nam Bog neograni eno daje. Milost u zavetu Bo~jem ini nas decom Bo~jom. Miloau naaeg Spasitelja omogueno je naae izbavljenje, naa duhovni preporod i naae duhovno uzdizanje do te mere da postanemo sunaslednici slave Njegove. Otkrivajmo silu ove milosti i drugima. Ne dajte zabludelom nikakvog povoda za obeshrabrenost. Ne ispoljavajte farisejsku neosetljivost i ne vreajte svoga brata. Pazite da vam se u srcu pri tom ne pojavi podsmeva ka zajedljivost. Ne dozvolite da vam se u glasu pojavi i najmanji trag poruge. Ako ste svojim stavom ili samo jednom re ju pokazali i najmanji trag ravnoduanosti, nepoverenja ili sumnje to mo~e zna iti propast jedne duae. Zabludelom je potreban brat saoseajna srca koji e svojom ljubavlju, poput naaeg Starijeg Brata, moi da gane njegova ljudska oseanja. Neka on oseti vrst stisak prijateljske ruke i uje naae molitve za njega. Bog e dati bogata iskustva i njemu i vama. Molitva nas vezuje meusobno i sa Bogom. Molitva dovodi Isusa na naau stranu i iznemogloj duaI koja se naala pod bremenom zbunjenosti i teakoa daje novu snagu da pobedi svet, telo i avola. Molitva odbija napade sotonine. Kad se okrenemo od ljudske nesavraenosti i gledamo u Isusa, u karakteru dolazi do bo~anskog preobra~aja. Duh Hristov, delujui na srce, obnavlja u oveku bo~anski lik. Zato neka vam je cilj samo da uzdi~ete Isusa i da pogled svih upravljate na  Jagnje Bo~je, koje uze na se grijehe svijeta (Jovan 1, 29). I kad to inite, znajte  da e onaj koji obrati grijeanika s krivoga puta njegova spasiti duau od smrti, i pokriti mnoatvo grijeha (Jakov 5, 20).  Ako li ne opraatate ljudima grijeha njihovijeh, ni otac vaa nee oprostiti vama grijeha vaaih (Mat. 6, 15). Duh nesklon praatanju ne mo~e se ni im opravdati. Oni koji su nemilosrdni prema drugima pokazuju da i sami nisu u esnici milosti Bo~je koja donosi oproataj. Srce Beskona ne ljubavi privla i srce zabludelog upravo zahvaljujuI praatanju. Bo~anska samilost poput nabujale reke uliva se u duau greanika a iz nje u duau drugih. Ljubav i milosre koje je Isus pokazao u svom plemenitom ~ivotu, videe se i u onima koji su postali u esnici Njegove milosti.  A ako ko nema duha Hristova on nije njegov (Rimlj. 8, 9). On je odvojen od Boga, zaslu~an da i ostane odvojen od Njega zauvek. Istina, i takav je mo~da nekad primio oproataj, ali njegov nepomirljivi i praatanju toliko nesklon duh samo pokazuje da je odbacio Bo~ju ljubav koja praata. On se odvojio od Boga i doaao u isto stanje u kojem je bio pre no ato mu je oproateno. Porekao je svoje kajanje i njegovi gresi ostaju na njemu kao da se nije ni pokajao. Velika pouka sadr~ana u ovoj paraboli nalazi se upravo u suprotnosti izmeu Bo~jeg sa~aljenja i ljudske nemilosrdnosti; u injenici da Bo~ja praatajua milost treba da za nas predstavlja meru praatanja.  Nije li trebalo da se i ti smilujea na svoga drugara, kao i ja na te ato se smilovah? Nama se ne praata zato ato mi praatamo, ve e nama biti oproateno onako kao i mi ato praatamo. Temelj svakog oproataja nalazi se u nezaslu~enoj ljubavi Bo~joj; meutim, svojim stavom prema drugima mi pokazujemo da li se ta ljubav uselila u nas. Zato Hristos ka~e:  Kakovijem sudom sudite, onakovijem e vas suditi; i kakovom mjerom mjerite onakvom e vam se mjeriti (Mat. 7, 2). DOBITAK KOJI JE GUBITAK Ovo se poglavlje zasniva na Jevanelju po Luki 12, 13  21. Dok je Hristos davao svoje pouke, oko Njega se obi no, okupljalo i veliko mnoatvo naroda. On je svojim u enicima govorio o prizorima u kojima e oni uskoro u estvovati. U nastojanju da istine koje su im poverene objave i razglase na sve strane, oni e doi u sukob sa vladarima ovog sveta. Njega radi oni e biti izvoeni pred sudove, pred poglavare i careve. Meutim, Hristos je svojim u enicim obeao mudrost kojoj se niko nee moi odupreti. Njegove sopstvene re e koje su mogle da ganu srca tolikih u mnoatvu koje se oko Njega okupljalo i da zbune Njegove lukave neprijatelje, svedo ile su o snazi Duha koji je bio u Njemu, o sili koju je On obeao i svojim sledbenicima. Ali bilo je tamo mnogo i onih koji su ~eleli da milost neba poslu~i samo njihovim sebi nim ciljevima. Oni su u Hristovom tako jasnom izlaganju istine videli Njegovu udesnu mo. uli su Ga kako svojim sledbenicima obeava takvu mudrost, da mogu govoriti pred poglavarima i sudijama. Ali zar On tu svoju snagu ne bi mogao dati i za ostvarenje naaih ovozemaljskih ciljeva, pomialjali su mnogi.  Re e Mu pak neko iz naroda, U itelju, reci bratu mojemu da podijeli sa mnom naslijee. Bog je preko Mojsija dao sasvim odreena uputstva o naslednom pravu. Najstariji sin dobijao je dvostruki deo o eve imovine (V Mojs. 21, 17), dok su mlaa braa dobijala podjednake delove. Ovaj ovek je mislio da ga je brat pri deobi naslea prevario. Sva njegova nastojanja da dobije ono ato mu je, po njegovom mialjenju, pripadalo ostala su uzaludna; ali kad je Hristos hteo da se zalo~i za njegovu stvar, ishod bi sigurno bio povoljan  mislio je on. On je uo Hristove tako ozbiljno uzbudljive pozive i Njegovo jasno ~igosanje fariseja i knji~evnika. Kad bi takvim re ima bilo nareeno njegovom bratu, onda se on sigurno ne bi usudio da ovom oateenom i uvreenom oveku uskrati deo koji mu pripada. Usred Hristovog najsve anijeg izlaganja tako va~nih istina, ovaj ovek je otkrio svoje sebi ne sklonosti. On je proceio da bi se Hristova sposobnost mogla dobro iskoristiti za ostvarivanje njegovih ovozemaljskih i prolaznih interesa, dok duhovne istine nisu ostavile nikakav utisak na njegov um i srce. Sve njegove misli bile su usredsreene samo na dobijanje naslea. Isus, Car slave, koji je bogat budui, nas radi osiromaaio, otvorio je ovom oveku riznicu Bo~je ljubavi. Duh Sveti se najusrdnije zalagao za njega pozivajui ga da viae misli na  naaljedstvo nepropadljivo, koje nee istruhnuti ni uvenuti, sa uvano na nebesima (I Petr. 1, 4). On je video neosporne dokaze Hristove sile. Sad mu se pru~ila prilika da govori sa Velikim U iteljem, da izrazi najuzviaeniju ~elju svoga srca. Ali, sli no  klevetniku iz Bunjaninove alegorije, njegove su o i bile upravljene samo na zemlju. On nije video krunu iznad svoje glave. Kao kasnije i Simon vra ar smatrao je dar Bo~ji sredstvom za sticanje zemaljskog dobitka. Hristova misija na zemlji brzo se pribli~avala kraju. Bilo Mu je preostalo samo joa nekoliko meseci da zavrai delo zbog kojeg je i doaao, - da osnuje carstvo svoje milosti. Ali, uprkos tome, ljudska lakomost je drsko zatra~ila da se okrene od svog uzviaenog zadatka da bi raspravljao o jednom par etu spornog zemljiata. Ali Isus se nije dao odvratiti od svoje misije.  ovje e , odgovorio je On,  ko je mene postavio sudijom, ili kmetom nad vama? Isus je ovom oveku mogao da ka~e ata je u ovom slu aju bilo pravo. Meutim, braa su bila u zavadi samo zato ato su obojica bila gram~ljivi. Zato je Hristos s pravom rekao: Nije moje delo da reaavam sporove takve vrste. On je doaao sa sasvim druga ijim ciljem  da propoveda Jevanelje i da u svesti ljudi o~ivi umrtvljenu predstavu o ve noj stvarnosti. U na inu Hristovog gledanja na ovaj slu aj nalazimo pouku za sve koji rade u Njegovo ime. Kada je poslao dvanaestoricu svojih u enika, On im je rekao:  I hodei propovijedajte i kazujte da se pribli~ilo carstvo nebesko. Bolesne isceljujte, mrtve di~ite, gubave istite, avole izgonite; zabadava ste dobili, zabadava i dajite (Mat. 10, 7. 8). Apostoli nisu imali zadatak da reaavaju ovozemaljske sporove meu ljudima, ve da ljude ubede u neophodnost izmirenja sa Bogom. Samo na taj na in oni su mogli poslu~iti na blagoslov ove anstvu. Jedini lek protiv greha i patnji ove anstva jeste Hristos. Samo Jevanelje Njegove milosti mo~e stvarno da isceli ljudsko druatvo od svih zala koja predstavlju njegovo pravo prokletstvo. Nepravda bogatih prema siromaanima i mr~nja siromaanih prema bogatima imaju svoj koren u sebi nosti, a sebi nost se mo~e iskoreniti samo potpunim pot injavanjem i predanjem srca Hristu. Samo On sebi no srce greanika mo~e zameniti novim srcem punim ljubavi. Sluge Hristove moraju samo propovedati Jevaelje poslano s neba Duhom svetim; zala~ui se, kao ato je to i Hristos inio, samo za dobro ove anstva. Samo na taj na in e u oplemenjivanju i uzdizanju ove anstva postii takve rezultate kakvi se ne bi mogli postii nikakvom ljudskom silom. Svojom opomenom:  Gledajte i uvajte se od lakomstva; jer niko ne ~ivi onijem ato je suviae bogat , naa Gospod je udario u sam koren spornog pitanja koje je mu ilo ovog sebi nog oveka i koje je povod svih sporova i rasprava sli nog karaktera.  I kaza im ovu pri u govorei: U jednog bogatog oveka rodi njiva i on mialjaae u sebi, govorei: `ta u initi? Nemam u ato sabrati svoje ljetine. I re e: evo ovo u u initi; pokvariu ~itnice svoje i na iniu vee, i ondje u sabrati sva svoja ~ita i dobro svoje. I kazau duai svojoj: duao! Imaa mnogo imanja na mnogo godina, po ivaj, jedi, pij i veseli se. A Bog njemu re e: Bezumni e! Joa ovu no uzee duau tvoju od tebe; a ato se pripravio ije e biti? Tako biva onome, ko sebi sabira blago, a ne bogati se u Boga. Parabolom o bezumnom bogataau, Hristos je pokazao ludost svih onih koji ~ive samo za ovaj svet. Ovaj bogataa je sve ato je imao u stvari dobio od Boga. Sunce je, po Bo~jem nalogu, obasjalo i njegova polja, jer njegovi ~ivotvorni zraci padaju i na pravedne i na nepravedne. Kiau takoe nebo aalje podjednako i dobrima i zlima. Zahvaljujui samo Bo~joj brizi ni u i rastu biljke i zasejana polja donose svoje obilje. Ovaj bogataa se naaao u neprilici neznajui ata da u ini sa izuzetnim obiljem svojih proizvoda. }itnice su mu bile ve prepune; i nije imao gde da smesti preostale viakove svoje bogate ~etve. Na Boga, koji mu je u svojoj milosti sve to obilje i dao, ovaj bezumnik nije ni pomialjao. On nije bio svestan da ga je Bog u inio samo pristavom (poverenikom) svojih dobara, da bi na taj na in mogao pru~iti potrebnu pomo siromaanima. Njemu se ukazala blagoslovena prilika da bude Bogom odreeni uvar milostinje; spreman u svakom trenutku da je velikoduano deli potrebnima; ali on je sebi no mislio samo na sopstvenu udobnost. Ovome oveku nije bio nepoznat polo~aj siromaha, udovica i siro adi, napaenih i nevoljnih. Bilo je mnogo mesta gde bi on mogao korisno da upotrebi svoj imetak. On je deo svoga izobilja lako mogao da odvoji u dobrotvorne svrhe, i da usrei mnoge porodice koje su oskudevale; mnogi gladni bili bi nahranjeni, a goli odeveni; srce mnogih bi zaigralo od radosti, mnoge molitve za hleb i odeu bile bi usliaene, a pesme zahvalnosti uzdizale bi se do neba. Gospod je uo molitve oskudnih i  po dobroti svojoj gotovio hranu jadnome (Ps. 68, 10). Obilje dato ovom bogataau trebalo je da poslu~i na blagoslov mnogima koji su bili ugro~eni i oskudni. Ali je njegovo srce bilo potpuno zatvoreno za vapaje siromaanih.  I re e: evo ovo u u initi: pokvariu ~itnice svoje i na iniu vee; i ondje u sabrati sva svoja ~ita i dobro svoje; i kazau duai svojoj: duao! imaa mnogo imanja na mnogo godina; po ivaj, jedi, pij, veseli se. Ciljevi ovog oveka nisu bili niata uzviaeniji od ciljeva  stoke koju kolju (Ps. 49, 12). On je ~iveo kao da nema ni Boga ni neba, a ni budueg ~ivota; i kao da je sve ato poseduje jedino njegova svojina, za koju ne duguje niata ni Bogu ni ljudima. Re i psalmiste:  Re e bezumnik u srcu svojemu: nema Boga (Ps. 14, 1) verno opisuju ovog bezumnog bogataaa. Ovaj ovek ~iveo je i planirao samo za sebe. Za njega je najva~nije bilo to ato je obezbeen i za budunost. Nije mu preostajalo niata drugo nego da plodove svoga rada sabere u ~itnice i da u~iva u njima. Smatrao se srenijima od drugih ljudi i sve svoje uspehe pripisivao je sebi i svome mudrom gospodarenju. Od svojih sugraana bio je poatovan i cenjen kao ovek zdravog razuma i kao napredan graanin.  Jer duau njegovu blagosiljaju za ~ivota njegova, i slave tebe, ato ugaaa sebi (Ps. 49, 18). Ali  je premudrost ovoga svijeta ludost pred Bogom (I Kor. 3, 19). Dok je bogataa sanjario o godinama u~ivanja i sree, Gospod je imao sasvim druga ije planove. Ovom nevernom pristavu stigla je poruka:  Bezumni e! ovu no uzee duau tvoju od tebe. Ovde je u pitanju bio zahtev koji se ne mo~e nadoknaditi novcem. Sve blago koje je nagomilao nije ga moglo otkupiti pa ak ni odlo~iti pravoodreenu presudu. Za koji as postae za njega bezvredno sve ato je mu nim radom sticao u toku celog ~ivota.  A ato si pripravio ije e biti? Njegova airoka polja i prepune ~itnice nee viae biti pod njegovom kontrolom.  Sabira, a ne zna kome e dopasti (Ps. 39, 6). Nije obezbedio jedinu stvar koja bi mu sada bila od koristi. Dok je ~iveo samo za sebe odbacio je onu bo~ansku ljubav koja se ispoljava u saoseanju i milosru prema bli~njima. Time je odbacio i ~ivot, jer je Bog ljubav, a ljubav je izvor ~ivota. Ovaj ovek je viae voleo i cenio zemaljsko nego duhovno, i sa zemaljskim je morao i da ode sa ovog sveta.  ovjek u asti, ako nije razuman, izjedna ie se sa stokom koju kolju (Ps. 49, 20).  Tako biva onome koji sebi te e blago a ne bogati se u Boga. Ova slika je prikladna za sva vremena. Vi mo~ete sebi no planirati samo za sebe, mo~ete sabirati blago na ovom svetu, graditi dvorove velike i visoke kao nekada graditelji staroga Vavilona. Ali ne mo~ete sagraditi tako visoke zidove i tako jaka vrata, da biste se zaatitili od vesnika propasti. Car Valtasar je priredio raskalaanu gozbu svojim velikanima, te  hvaljahu bogove zlatne i mjedene i drvene i kamene. Ali je ruka Nevidljivog ispisala na zidu njegovog dvora one sudbonosne re i i pribli~avanje neprijateljskih armija ve se ulo na vratima njegove palate.  Iste noi bio je ubijen Valtasar car haldejski (Dan. 5, 30); a jedan strani vladar seo je na njegov presto. }iveti samo za sebe zna i propasti. Lakomstvo i ~elja da se sve zadr~i samo za sebe, odvajaju duau od izvora ~ivota. Duh koji te~i samo za dobitkom, samo da prigrabi za sebe, duh je sotonin. A duh Hristov otkriva se u spremnosti da dajemo i da se ~rtvujemo za dobro drugih.  I ovo je svjedo anstvo da nam je Bog dao ~ivot vje ni; i ovaj ~ivot vje ni u sinu je njegovom. Ko ima sina Bo~ijega ima ~ivot; ko nema sina Bo~ijega nema ~ivota (Jovan 5, 11. 12). Zato ka~e Hristos:  Gledajte i uvajte se od lakomstva, jer niko ne ~ivi onijem ato je suviae bogat. BOGATA` I UBOGI LAZAR Ovo se poglavlje zasniva na Jevanelju po Luki 16, 19  31. U paraboli o bogataau i siromaanom Lazaru Hristos pokazuje da ljudi u ovom ~ivotu odlu uju o svojoj ve noj sudbini. U toku kuaanja i proveravanja u ovom kratkom ovozemaljskom ~ivotu, milost Bo~ja je ponuena svakoj duai. Meutim, ako ljudi ovako pru~enu prilikuk propuste u zadovoljavanju svojih li nih prohteva i ~elja onda se sami odvajaju od ve nog ~ivota. I nikakvo naknadno vreme milosti (posle smrti) nee im biti dano. Svojim li nim izborom oni su stvorili nepremostiv jaz izmeu sebe i Boga. Ova parabola jasno isti e suprotnost izmeu bogataaa koji se uopate ne uzda u Boga, i siromaha koji sve svoje nade pola~e jedino u Njega. Hristos ovde pokazuje da e doi vreme kad e se polo~aj onih dveju klasa potpuno izmeniti. Oni koji se i pored svog siromaatva na ovom svetu, potpuno oslanjaju na Boga i strpljivo podnose patnje i stradanja ovoga ~ivota, bie jednog dana daleko uzviaeniji i sreniji od onih koji sada zauzimaju najviae polo~aje sveta, ali koji svoj ~ivot nisu posvetili Bogu.  ovjek neki pak bjeae bogat , rekao je Hristos,  koji se obla aae u skerlet i u svilu, i ~ivljaae svaki dan gospodski i veseljaae se. A bijaae jedan siromah, po imenu Lazar, koji le~aae pred njegovijem vratima gnojav, i ~eljaae da se nasiti mrvama koje padahu s trpeze bogatoga. Ovaj bogataa ne pripada kategoriji nepravednika prikazanih nepravednim sudijom, koji je otvoreno izjavio da se Boga ne boji i ljudi ne stidi. Ovaj se oseao sinom Avramovim i samouvereno polagao pravo na to. On nije zlostavljao ovog prosjaka niti je zahtevao od njega da ode zato ato bi mu bio odvratan njegov izgled. Bogataa nije imao niata protiv da ovaj siroti ovek, koji je svojim izgledom tako odvratno delovao, ostane i dalje pred njegovim vratima, ako mu ini neku utehu samo to ato e ga on u prolazu pogledati. Ali u svojoj sebi nosti, on je ostao potpuno ravnoduaan prema potrebama svog nesrenog i napaenog brata. U to vreme nije bilo bolnica ni bilo kakvog prihvatiliata gde bi se ovakvim bolesnicima mogla ukazati nega. Patnici i beskunici bili su prepuateni brizi onih kojima je Bog poverio dobra da bi ovakvima mogli pru~iti du~nu pomo i ljudsko saoseanje. Upravo takav je bio slu aj sa prosjakom i bogataaem pomenutim u ovoj paraboli. Lazaru je bila zaista neophodna pomo jer nije imao ni prijatelja, ni doma, ni novca, ni zalogaja hleba. Bogati plemenitaa ga je prepuatao da tako dan za danom skapava od gladi i bede, dok je on sam imao i u~ivao sve ato mu je duaa mogla da za~eli. I taj bogataa, koji je vrlo lako mogao da ubla~i patnje svoga bli~njega, ~iveo je samo za sebe, kao ato to mnogi i danas ine. I danas u svetu, a esto i u naaoj neposrednoj blizini, ima gladnih, neodevenih i onih koji nemaju svog domaeg ognjiata. Ako zanemarimo svoju du~nost da svojim sredstvima ubla~imo patnje i potrebe ovakvih, mi tovarimo na sebe breme krivice s kojim emo se jednog dana straano suo iti. Svako lakomstvo u Re i Bo~joj je osueno kao idolopoklonstvo. Svako samoljublje i svaki sebi ni postupak u Bo~jim o ima predstavlja prekraaj. Bog je ovog bogataaa u inio pristavom svojih dobara i njegova je du~nost bila da se brine upravo za ovakve kao ato je bio ovaj prosjak. Gospodnja izri ita zapovest glasi:  Zato ljubi Gospoda Boga svojega iz svega srca svojega i iz sve duae svoje i iz sve snage svoje (V Mojs. 19, 18). Ovaj bogataa je bio Jevrejin i njemu su bile dobro poznate ove Bo~je zapovesti. Meutim, on je potpuno zaboravio da je odgovoran za koriaenje i upotrebu sredstava i mogunosti poverenih njegovoj brizi. Gospod ga je obilno blagoslovio, ali on je ove darove upotrebio na sebi an na in  uzdi~ui sebe a ne svoga Tvorca. U srazmeri sa primljenim obiljem bila je i njegova obaveza da primljene darove upotrebi za uzdizanje ove anstva. To je u ostalom bila i izri ita Bo~ja zapovest, ali bogataa nije ni pomialjao na svoje obaveze prema Bogu. On je pozajmljivao novac i na pozajmljeno uzimao kamate; ali nikakav interes nije vraao na sve ono ato je Bog njemu pozajmio. Imao je znanje i darove, ali ih nije u inio korisnim. Zaboravljajui svoju odgovornost prema Bogu, sve svoje snage je posvetio zadovoljavanju samoga sebe. Sve ime je bio okru~en, odavanje zadovoljstvima, pohvale i laskanja od strane prijatelja, sve je to slu~ilo njegovom sebi nom u~ivanju. Obuzet toliko druatvom svojih prijatelja, potpuno je izgubio oseanje svoje odgovornosti da sarauje sa Bogom u airenju Njegovog svima namenjenog milosra. Bila mu je pru~ena prava prilika da Re  Bo~ju shvati i pravilno primeni njeno u enje; ali druatvo ~eljno u~ivanja koje je sam izabrao, okupilo ga je do te mere da je potpuno zaboravio na ve nog Boga. Doalo je meutim, vreme kada su se ~ivotni uslovi obojice ljudi, istaknutih u ovoj paraboli, potpuno izmenili. Siromah je na ovom svetu patio iz dana u dan, ali je svoju patnju strpljivo i mirno podnosio. Doalo je vreme da umre, i sahranili su ga. Niko nije za njim za~alio. Ali strpljivoau u svojim patnjama on je, prema Hristovom svedo anstvu, izdr~ao probu svoje vere; i posle smrti  u paraboli je prikazano tako  kao da su ga aneli odneli u naru je Avramovo. Lazar predstavlja one Hristove vernike koji ovde pate u siromaatvu i oskudici. Kad o dolasku Hristovom odjekne truba Bo~ja (I Sol. 4, 16), i kad svi koji uvai glas Hristov, ustanu tada iz svojih grobova, primie i oni svoju nagradu; jer njihova vera u Boga nije bila samo teorija, nego stvarnost.  A umrije i bogati i zakopaae ga. I u paklu kad bjeae u mukama podi~e o i svoje i ugleda izdaleka Avrama , i Lazara u naru ju njegovu. I povikavai re e:  O e Avrame! Smiluj se na me i poaalji mi Lazara, neka umo i u vodu vrh od prsta svojega, i da mi rashladi jezik; jer se mu im u ovome plamenu. U ovoj paraboli Isus susree ljude na njihovom sopstvenom tlu. Mnogi od prisutnih koji su sluaali ovo Hristovo izlaganje dr~ali su se u enja o takozvanom zagrobnom ~ivotu, - o svesnom stanju umrlih i u periodu izmeu smrti i vaskrsenja. Spasitelj je poznavao njihova shvatanja pa je svoju parabolu oblikovao tako da bi im, posredstvom ovakvom raspleta kakav su oni unapred o ekivali, utisnuo u misli zna ajne istine. Na ovaj na in On je pred svoje sluaaoce stavio ogledalo u kome su mogli da vide sebe i svoj pravi odnos prema Bogu. Iskoristio je shvatanje koje je preovladavalo kod prisutnih da bi istakao misao koju je naro io ~eleo da predo i svima; - da nijednog oveka ne treba vrednovati po onome ato on ima; jer mu je sve to u stvari pozajmljeno od Boga. Zloupotrebom ovih darova najvei bogataa ili pak genije u intelektualnom pogledu spuata se ni~e od najsiromaanijih i najnapaenijih ljudi koji ljube Boga i uzdaju se u Njega. Hristos je ~eleo da objasni svojim sluaaocima da je ljudima spas svoje duae nemogue osigurati posle smrti.  Sinko , ka~e navodno Avram u ovoj paraboli,  opomeni se da si ti primio dobra svoja u ~ivotu svome, i Lazar opet zla, a sad se on tjeai, a ti se mu ia. I preko svega toga postavljena je meu nama i vama velika propast (ponor) da oni, koji bi htjeli odovud k vama prei, ne mogu, niti oni otuda k nama, da prelaze. Na ovaj na in je Hristos pokazao koliko je beznadno i besmisleno o ekivati neko naknadno vreme milosti i probe. Ovaj ~ivot predstavlja jedino vreme dano ljudima da bi se pripremili za ve nost. Ali bogataaa nije napuatala nada da je on ipak dete Avramovo; u paraboli on je prikazan kako i u svojoj paklenoj muci upravo njega priziva u pomo.  O e Avrame, preklinje on,  smiluj mi se. On svoju molbu ne upuuje Bogu nego Avramu; ato zna i da je Avrama stavljao iznad Boga i da je i nadu na spasenje zasnivao samo na svom prirodnom srodstvu sa Avramom. Razbojnik raspet na krstu je svoju molitvu uputio Hristu.  Opomeni me se Gospode! kad doea u carstvo svoje , zavapio je on i odmah dobio odgovor:  Zaista, zaista ti ka~em danas (danas dok visim u mukama i poni~enju na krstu ka~em ti) biea sa mnom u raju (Luka 23, 24. 43). Meutim, ovaj bogataa je svoju molbu uputio Avramu i zato i nije mogla biti usliaena. Hristos je jedini koji je  uzviaen za poglavara i za Spasa, da da Izrailju pokajanje i oproatenje grijeha (Djela 5, 31).  Jer nema drugoga imena pod nebom danoga ljudima kojijem bi se mogli spasti (Djela 4, 12). Bogataa je proveo ceo svoj ~ivotni vek u sebi nom ugaanju sebi, i prekasno je uvideo da se nije pripremio za ve nost. Shvativai sopstevnu ludost, pomislio je na svoju brau koja e nastaviti da ~ive u sebi nom zadovoljavanju svojih ~elja, kao i on ato je nekada ~iveo. Zato je u svojoj navodnoj molbi upuenoj Avramu nastavio:  Molim te dakle, o e, da poaaljea (Lazara) kui oca mojega, jer imam pet brae, neka im posvjedo i da ne bi i oni doali na ovo mjesto mu enja. Ali,  re e mu Avram: oni imaju Mojsija i proroke, neka njih sluaaju. A on re e: ne, o e Avrame! Nego ako im ko doe iz mrtvih pokajae se. A Avram mu re e: Ako ne sluaaju Mojsija i proroka, da ko i iz mrtvijeh ustane nee vjerovati. Na molbu bogataaa da se njegovoj brai poaaju naknadni dokazi jasno mu je re eno da se oni ne bi dali ubediti ak ni takvim dokazima kakve je on zahtevao. Svojim zahtevima on je na indirektan na in dobacio prekor samom Bogu. To je zvu alo isto tako kao da Mu je otvoreno prebacio:  Da si me viae i temeljitije opominjao, ja danas ne bi bio ovde. U paraboli je prikazano kao da Avram u svom odgovoru na bogataaevu molbu ka~e:  Tvoja braa su dovoljno opominjana. Njima je data svetlost, ali oni ne ~ele da je vide, istina im je jasno izlo~ena, ali oni nee da uju.  Ako ne sluaaju Mojsija i proroka da ko i iz mrtvijeh ustane nee mu vjerovati. Ove re i su se obistinile u istoriji jevrejskog naroda. Hristovo poslednje udo, kojim kao da je krunisao sva predhodno u injena udesa, bilo je vaskrsenje Lazara iz Britanije, koji je ve etiri dana bio u grobu. Jevrejima je na ovaj na in pru~en najnepobitniji dokaz o Spasiteljevom bo~anstvu, ali oni su i taj dokaz odbacili. Lazar je ustao iz mrtvih i pru~io im svoje li no svedo anstvo o sili Hristovoj, ali su oni otvrdnuli svojim srcem za svaki dokaz, i pomialjali su da ak i Lazara ubiju kao takvog svedoka. (Jovan 12, 9  11). Zakon i proroci su Bogom odreena sredstva za spasenje ljudi. Hristos je rekao:  Pregledajte pisma i verujte dokazima proroka. I poato nisu posluaali glas Bo~ji izra~en u Svetim spisima Njegove Re i, nisu posluaali ni svedo anstvo svedoka podignutog iz mrtvih. Oni koji sluaaju Mojsija i proroke nee tra~iti dokaze ja e od onih koje im je Bog u svojoj Re i dao. Meutim, kad ljudi dou dotle da odbace i ne cene najdragocenije prilike koje im se pru~aju, on ne bi posluaali ak ni onda kada bi neko iz mrtvih doaao da im donese poruku. Oni ne bi bili osvedo eni ak ni takvim dokazom. Odbacivanje zakona i proroka u ini ljudsko srce tako tvrdim da do njega ne mo~e viae da prodre nikakva svetlost. Razgovor izmeu Avrama i oveka koji je za vreme ~ivota bio tako bogat ima prenosno zna enje. Pouka koja proisti e iz ovog razgovora svodi se na zaklju ak da je svakom oveku dano dovoljno svetlosti da bi mogao da shvati i izvrai svaku du~nost koja se od njega tra~i. Odgovornosti svakog pojedinca srazmerne su njegovim mogunostima i pru~enim preimustvima. Svakom pojedincu Bog u svojoj milosti daje dovoljno svetlosti i mogunosti da izvrai zadatak koji mu je poveren. Ako ovek propusti da izvrai du~nost koju mo~e da uo i i pri slabijoj svetlosti, ja a svetlost e samo otkriti njegovo neverstvo i nemarnost da iskoristi primljene blagoslove.  Koji je vjeran u malom i u mnogom je vjeran; a ko je nevjeran u malom i u mnogom je nevjeran (Luka 16, 10). Oni koji odbijaju da prihvate svetlost i pouke date u spisima Mojsija i proroka i tra~e ispoljavanje nekih natprirodnih uda, ne bi bili osvedo eni ak ni onda kad bi im se ta ~elja ispunila. Parabola o bogataau i siromaanom Lazaru pokazuje kako se na ljude koje oni predstavljaju gleda u svetu nevidljivom za o i smrtnika. Nije greh biti bogat ako bogatstvo nije ste eno nepravdnom. Ovaj bogataa nije okrivljen zbog toga ato je bio bogat; ali osuda je pala na njega zato ato je sredstva koja su mu bila poverena upotrebio sebi no  u zadovoljavanju samo li nih potreba i prohteva. On bi u inio daleko bolje da je svoj novac, upotrebljavajui ga na blagoslov i dobro drugih, polo~io pored Bo~jeg prestola. oveka koji se u ovom ~ivotu posvetio sticanju neprolaznog blaga smrt ne ini niata siromaanijim. Ali ovek koji ovde zgre samo za sebe ne mo~e niata da ponese u nebo. On se samo pokazuje kao neverni pristav. On je  primio dobra dobra svoja u ~ivotu ovozemaljskom , ali je zaboravio na svoje obaveze prema Bogu. Propustio je priliku da sebi osigura nebesko blago. Bogataa koji je za ~ivota imao toliko prednosti, prikazuje nam se kao ovek koji je bio du~an da primljene darove i sposobnosti razvije, tako da njegova dela, donosi mu uveana duhovna preimustva, dopru i s one strane groba. Cilj iskupljenja nije samo brisanje i uniatenje greha, nego i da se ljudima vrate oni duhovni darovi koje su izgubili pod razornim uticajem greha. Novac se ne mo~e poneti u budui ~ivot; on tamo nije potreban; ali dobra dela u injena da se duae pridobiju za Hrista, poneemo u nebeske dvorove. Oni koji Bo~je darove sebi no koriste samo za sebe, ostavljajui svoje bli~nje u oskudici i bedi, i ne inei niata da bi unapredili delo Bo~je na zemlji, obea aauju svoga Tvorca. Pored njihovih imena u nebeskim knjigama stoji zapisano: Zakidali Boga. Bogataa je imao sve ato se mo~e kupiti za novac, ali nije imao ono blago kojim bi svoje ra une mogao da opravda pred Bogom. }iveo je tako kao da sve ato poseduje pripada izri ito njemu. Zanemario je potpuno poziv Bo~ji, i opravdane zahteve napaenih siromaha. Ali je na kraju doaao poziv koji nije mogao da zanemari silom iji autoritet nije mogao da osporava niti da se usprotivi nareeno mu je da se oprosti zauvek od dobara kojima nije viae pristav. Nekadaanji bogataa naaao se na ovaj na in u najbeznadnijem siromaatvu. Haljinama Hristove pravde, izatkanim na nebeskom razboju, on se nikada nije zaodenuo. On, koji se nekada obla io u najbogatiji skerlet i najfiniju svilu, stoji sada u svoj svojoj golotinji i bedi. Vreme milosti i kuaanja za njega je zavraeno. On svetu niata nije dao, i zato niata sa sobom nije mogao ni poneti. Hristos je podigao zavesu i ovu sliku predo io sveatenicima, poglavarima, knji~evnicima i farisejima. Pogledajte ovo, vi koji zgrete sebi blago ovoga sveta, ali se ne bogatite u Boga. Zar neete razmisliti o ovom prizoru? To ato ljudi najviae cene, odvratno je u Bo~jim o ima.  Jer kakva je korist ovjeku , ka~e Hristos,  ako zadobije sav svijet a duai svojoj naudi? Ili kakav e otkup dati ovjek za duau svoju? (Marko 8, 36. 37). Primena na jevrejsku naciju Kad je Isus ispri ao parabolu o bogataau i siromaanom Lazaru, mnogi od jevrejskog naroda nalazili su se u bednom stanju pomenutog bogataaa, sebi no upotrebljavajui Bo~ja dobra na li na zadovoljstva i pripremajui se za presudu:  Izmjeren si na mjerila i naaao si se lak (Dan. 5, 27). Bogataa je bio po astvovan svim i ovozemaljskim i duhovnim blagodatima, ali on je odbio da bude saradnik Bo~ji u pravilnoj upotrebi i primeni ovih blagoslova. Tako je bilo i sa jevrejskim narodom. Bog je Jevreje u inio uvarima svojih svetih istina. On ih je naimenovao pristavima ili poverenicima svoje milosti. Dao im je sva i duhovna i ovozemaljska preimustva i pozvao ih je da te blagoslove prenesu i na druge. Naro ita uputstva dobili su u pogledu postupanja sa bolesnima, sa strancima koji se nau meu vratima njihovim i sa siromaanima. Svoje prihode sa njiva ili vonjaka nisu smeli sebi no da prigrabe samo za sebe, nego su uvek morali da misle i na ugro~ene i da s njima dele ove blagoslove. Bog je obeao da e ih i blagosiljati prema njihovim delima ljubavi i milosra. Ali sli no ovom bogataau oni nisu pru~ili ruku pomoi da bi ubla~ili potrebe napaenog ove anstva ni u ovozemaljskom ni u duhovnom pogledu. Puni oholosti, smatrali su se izabranim i naro ito povlaaenim narodom Bo~jim; a u stvari nisu ni slu~ili Bogu niti su Mu odavali du~no poatovanje. Oslanjali su se samo na injenicu da su deca Avramova.  Mi smo sjeme Avramovo (Jovan 8, 33), govorili su oholo. Ali kad je nastupila kriza pokazalo se jasno da su se oni odvojili od Boga i da se uzdaju joa jedino u Avrama kao da je on sam Bog. Hristos je svim srcem nastojao da rasvetli pomra eni um jevrejskog naroda. On im je rekao:  Kad biste vi bili djeca Avramova, inili biste djela Avramova. A sad gledate mene da ubijete, ovjeka koji vam istinu kazah, koju uh od Boga. Tako Avram nije inio (Jovan 8, 39. 40). Hristos nije priznavao da samo poreklo ljudima daje neke vrline. On je u io da duhovna povezanost zamenuje i potiskuje svaku prirodnu vezu. Jevreji su tvrdili da su potomci Avramovi; ali poato su propustili da ine dela Avramova dokazali su da u stvari i nisu prava njegova deca. Samo oni koji su se u duhovnom smislu pokazali srodni sa Avramom, pokoravajui se glasu Bo~jem kao ato je to on sam inio, mogu se smatrati pravim njegovim potomcima. Siromaanog Lazara koji je na svetu pripadao klasi prezrenih i odba enih od ljudi, Hristos je priznao kao onoga koji je s Avramom povezan najprisnijim srodstvom. Bogataa, iako okru~en najraskoanijim izobiljem u ovom ~ivotu, bio je tolika neznalica da je Avrama postavio na mesto koje pripada samo Bogu. Da je on viae cenio pru~ena preimustva i da je dozvolio Duhu Svetom da oblikuje njegov um i srce, sasvim bi druga iji bio njegov polo~aj. Tako je bilo i sa nacijom koju on u ovoj paraboli predstavlja. Da su Jevreji odgovorili Bo~jim o ekivanjima njihova budunost bi bila sasvim druga ija. Oni bi ispoljili istinsko duhovno razlikovanje od ostalih. Oni bi raspolagali duhovnim obiljem koje bi Bog umno~avao do te mere da bi ono postalo dovoljno da predstavlja svetlost i blagoslov za ceo svet. Ali oni su se toliko udaljili od onoga ato im je bilo Bogom namenjeno da im je ceo ~ivot postao izopa en. Darove koji su im kao Bo~jim pristavima bili povereni oni nisu upotrebili u skladu sa istinom i pravdom. Oni uopate nisu ra unali na ve nost, a posledica njihovog neverstva bila je propast cele nacije. Hristos je znao da e razorenje Jerusalima podsetiti Jevreje na ovu Njegovu opomenu. I to se obistinilo. Kad se na Jerusalim sru ila ova straana nesrea, kad su umirali od gladi i svih stradanja koja su ih snaala, oni su se setili ovih Hristovih re i, i razumeli su parabolu. Sve ove patnje i stradanja oni su sami prouzrokovali zanemarivai da Bogom danom svetloau i znanjem obasjaju svet. U poslednjim danima U tu~nom zavraetku pri e o ovom bogataau naslikani su poslednji prizori istorije ovoga sveta. Bogataa je samouvereno tvrdio da se s pravom naziva sinom Avramovim; ali on je od Avrama bio rastavljen nepremostivim ponorom pogreano razvijenog karaktera. Avram je slu~io Bogu izvraavajui Njegovu Re  u veri i posluanosti; dok bogataa nije mislio ni na Boga ni na potrebe napaenog ove anstva. Ta velika provalija izmeu njega i Avrama nije niata drugo nego provalija neposluanosti. I danas mnogi idu istim putem kojim je iaao ovaj bogataa. Iako su lanovi crkve, oni nisu obraen. Oni mogu da u estvuju u slu~bi Bo~joj, oni mogu i da pevaju psalam:  Kao ato koauta tra~i potoke, tako duaa moja tra~i tebe, Bo~e (Ps. 42, 1). Ali oni daju la~no svedo anstvo. U o ima Bo~jim oni nisu pravedniji ni od najgorih greanika. Duaa koja te~i za uzbudljivim zadovoljstvima ovog sveta, i koja je obuzeta te~njom za razmetanjem i raskoai, ne mo~e slu~iti Bogu. Poput bogataaa u paraboli, takav nema nikakvih sklonosti da ratuje protiv telesnih ~elja. On ezne samo za tim da zadovolji apetit i svoje prohteve. Njemu u potpunosti odgovara atmosfera greha. Smrt takvome dolazi sasvim neo ekivano; i on odlazi u grob sa karakterom koji je, u sau esniatvu sa agentima sotoninim, formirao u toku ~ivota. U grobu ne mo~e da bira ni dobro ni zlo. Jer kad ovek umre  u taj dan propadnu sve pomisli njegove (Ps. 146, 4). I kad glas Bo~ji probudi mrtve, on e i iz groba izai sa svim strastima i sklonostima koje je imao za vreme ~ivota. Bog nee u initi nikakvo udo da bi nanovo stvorio oveka koji se nije dao preporoditi za ~ivota kad su mu za to bile ukazane sve prilike i mogunosti. Za sve vreme svog ~ivota on nije nalazio nikakve radosti u Bogu niti je ~eleo da Mu slu~i. Njegov karakter uopate ne mo~e da se uskladi sa Bogom, i on ne bi ni bio srean u nebeskoj porodici. I danas postoje u svetu ljudi koji su pravednici u sopstvenim o ima. Oni nisu pro~drljivci ni pijanice, nisu ni bezvernici, ali ~ele da ~ive za sebe, a ne za Boga. On nije u njihovim mislima, i zato se oni svrstavaju u bezvernike. Kad bi im i bilo mogue da uu na vrata u grad Bo~ji, onda ne bi imali nikakvo pravo na drvo ~ivota; jer kad su zapovesti Bo~je sa svim obavezama i zahtevima koji iz njih proisti u bile stavljene pred njih, oni su rekli:  Ne ! Oni nisu slu~ili Bogu ovde na zemlji. Zato Mu nee moi slu~iti ni na drugome svetu. Oni ne bi mogli ~iveti u prisutnosti Bo~joj, mislei da je na nekom drugom mestu bolje. U iti od Hrista zna i prihvatiti Njegovu milost, koja predstavlja Njegov karakter. Ali oni koji ne cene i ne iskoriste kako treba dragocene prilike i svete uticaje koji su im ponueni na zemlji, nisu podesni da u estvuju u besprekornoj odanosti neba. Njihov karakter nije uobli en prema bo~anskoj slici. Svojom nemarnoau oni su stvorili provaliju koju nije mogue premostiti. Izmeu njih i pravednika postoji zaista velika provalija. RE I I DELA Ovo poglavlje se zasniva na Jevanelju po Mateju 21, 23  32.  ovjek koji imaae dva sina i doaavai prvome re e: Sine, idi danas radi u vinogradu mome. A on odgovarajui re e: Neu! A poslije se raskaja i otide. I pristupivai drugom sinu re e tako, a on odgovarajui re e: Hou, gospodaru; i ne otide. Koji je od ove dvojice ispunio volju o evu? Rekoae mu: Prvi! U svojoj besedi na gori Hristos je rekao:  Nee svaki koji mi govori: Gospode! Gospode! ui u carstvo nebesko; no koji ini po volji Oca mojega koji je na nebesima (Mat. 7, 21). Dokaz o iskrenosti ne nalazi se u re ima, nego u delu. Hristos nije kazao ljudima: `to odviae govorite, nego  `to odviae inite (Mat. 5, 47). Njegove re i:  Kad ovo znate, blago vama ako izvraujete (Jovan 13, 17), imaju veliki zna aj. Re i nemaju nikavu vrednost ako ih ne prate odgovarajua dela. To je pouka koju mo~emo izvui iz parabole o dva sina. Ovu parabolu Hristos je ispri ao prilikom svoje poslednje posete Jerusalimu, neposredno pred svoju smrt. Tom prilikom on je iz hrama isterao trgovce i preprodavce stoke. Njegov glas je bo~anskom snagom progovorio njihovom srcu. Iznenaeni i preplaaeni pokorili su se Njegovoj zapovesti bez ikakvog otpora ili opravdavanja. Kad su sveatenici i poglavari, oslobodivai se straha, ponovo uali u hram zatekli su Hrista kako le i bolesne i one koji su ve bili na samrti. uli su, glasove radosti i pesme zahvalnosti. U samom hramu su deca koju je Isus izle io ushieno mahala palmovim gran icama, kli ui:  Osana sinu Davidovu. Ipak sveatenicima i poglavarima sve to nije bilo dovoljno da bi savladali svoje predrasude i ljubomoru. Dok je Hristos sledeeg dana pou avao u hramu,  prisupiae k Njemu poglavari sveateni ki i starjeaine narodne govorei:  Kakvom vlasti to inia? I ko ti dade vlast tu? Sveatenici i poglavari su imali pred sobom nepobitne dokaze o Hristovoj udotvornoj sili. Prilikom iaenja hrama oni su na Njegovom licu videli odsjaj bo~anskog autoriteta. Nisu mogli a da se ne pokore sili koja je zra ila iz Njegovih re i. Osim toga, svojim udotvornim delima isceljenja On je potpuno odgovorio na njihovo pitanje. On im je o svom autoritetu pru~io dokaz koji oni nisu mogli da ospore. Ali to nije bilo ono ato su oni ~eleli. Sveatenici i poglavari su zlurado pri~eljkivali da se On sam proglasi za Mesiju kako bi mogli da zloupotrebe Njegove re i i da pobune narod protiv Njega. Cilj im je bio da uniate Njegov uticaj i da Ga ubiju. Isus je znao da oni, poato nisu prepoznali Boga u Njemu samom, niti su u Njegovim delima videli te toliko o ekivane dokaze Njegovog bo~anskog karaktera, nee prihvatiti ni Njegovo svedo anstvo ako im li no ka~e da je On zaista Hristos. U svom odgovoru, On je izbegao ishod koji su oni pri~eljkivali, i strelu osude usmerio protiv njih samih.  I ja u vas upitati jednu rije , koju ako mi ka~ete, i ja u vama kazati kakvom vlasti ovo inim. Kratenje Jovanovo otkuda bi? ili s neba, ili od ljudi? Sveatenici i poglavari zastadoae zbunjeni.  I oni pomialjahu u sebi govorei: ako re emo s neba, rei e nam: zaato mu dakle ne vjerovaste: Ako li re emo: od ljudi, bojimo se naroda! Jer svi Jovana dr~ahu za proroka. I odgovarajui Isusu rekoae: ne znamo. Re e i on njima: Ni ja vama neu kazati kakvom vlasti ovo inim. Odgovor:  Ne znamo , bio je la~an. Meutim, sveatenici su, shvativai polo~aj u kom su se naali, pribegli najprovidnijem pritvorstvu da bi se zaatitili. Jovan Krstitelj je doaao upravo zato da posvedo i za Onoga iji autoritet su oni sada dovodili u pitanje. On je ukazujui na Hrista, rekao:  Gle Jagnje Bo~je koje uze na se grijehe svijeta (Jovan 1, 29). On Ga je li no i krstio, a po kratenju, dok se Hristos molio na obali Jordana, nebo se otvorilo i Duh Sveti u vidu goluba spustio se na Njega, a s nebesa se uo glas:  Ovo je sin moj ljubazni koji je po mojoj volji (Mat. 3, 17). Seajui se kako je Jovan ponovio proro ke re i koje su se odnosile na Mesiju i seajui se prizora sa Isusovog kratenja, sveatenici i poglavari se nisu usudili rei da je kratenje Jovanovo bilo s neba. Ako priznaju da je Jovan zaista bio prorok, kako su ga i smatrali, kako bi onda mogli porei njegovo svedo anstvo da je Isus iz Nazareta Sin Bo~ji? A rei da je kratenje Jovanovo bilo od ljudi opet nisu smeli od naroda, jer je narod verovao da je Jovan bio prorok. Zato su odgovorili:  Ne znamo . Na to im je Hristos ispri ao parabolu o ocu koji je imao dva sina. Kad se otac obratio prvom sinu, rekavai:  Idi danas radi u vinogradu mome , sin je, ne razmialjajui mnogo, odgovorio:  Neu . On je odbio da posluaa, i odao se ravom druatvu i bezbo~nom ~ivotu. Ali kasnije se pokajao i u inio ocu po volji. Otac se zatim obratio i drugom sinu s istim nalogom:  Idi i radi danas u vinogradu mome. Ovaj sin je odgovorio:  Hou, gospodaru , ali nije otiaao da radi. U ovoj paraboli otac predstavlja Boga, a vinograd Njegovu zajednicu. Dvojicom sinova predstavljene su dve kategorije ljudi. Sin, koji je odbio posluanost rekavai:  Neu , predstavlja one koji su ~iveli u otvorenom prestupu, koji nisu ispovedali pobo~nost i koji su otvoreno odbili da uzmu jaram ograni enja i posluanosti koju Bo~ji zakon namee. Meutim, mnogi od ovih su kasnije, pokajavai se, prihvatili Bo~ji poziv. Kad je Jevanelje u vesti Jovana Krstitelja:  Pokajte se jer se pribli~i carstvo nebesko (Mat. 3, 2), stiglo do njih, oni su se pokajali i priznali svoje grehe. U sinu koji je rekao:  Hou, gospodaru , ali nije otiaao, prikazan je karakter fariseja. Sli no ovome sinu, Jevrejski poglavari ostali su nespremni na pokajanje i potpuno zadovoljni sami sobom. Verski ~ivot Jevrejskog naroda postao je samo drsko polaganje prava na Bo~ju naklonost. Kad im je na Sinaju zakon bio objavljen glasom Bo~jim, sav narod se zakleo na posluanost. Oni su jednoglasno rekli:  Hou, gospodaru , dato obeanje nisu odr~ali. Kad je Hristos li no doaao da im na ela svog zakona obrazlo~i, oni su ga odbacili. Hristos je jevrejskim poglavarima pru~io obilje dokaza o svom autoritetu i o svojoj bo~anskoj sili, ali  iako osvedo eni  oni pru~ene dokaze nisu hteli da prihvate. Hristos im je pokazao da su uporni u neverovanju zato ato im nedostaje Duh koji podsti e na posluanost. On im je rekao:  I ukidoste zapovijest Bo~ju za obi aje svoje& No zaludu me poatuju u ei naukama i zapovijestima ljudskim (Matej 15, 6. 9). U mnoatvu okupljenom oko Hrista bilo je knji~evnika, fariseja, sveatenika i poglavara. I poato je ispri ao parabolu o dva sina, Hristos je svojim sluaaocima postavio pitanje:  Koji je od ove dvojice ispunio volju o evu. Zaboravljajui na sebe, fariseji odgovoriae:  Prvi . Oni su to rekli ne shvatajui da su na taj na in sami sebi izrekli presudu. Zatim je sa Hristovih usana doalo javno ~igosanje:  Zaista vam ka~em da e carinici i bludnice prije vas ui u carstvo Bo~ije. Jer doe k vama Jovan putem pravednijem, i ne vjerovaste mu; a carinici i bludnice vjerovaae mu; i vi poato vidjeste to, ne raskajaste se da mu vjerujete. Jovan Krstitelj je u svojim propovedima isticao istinu i njegovim propovedanjem mnogi greanici su bili osvedo eni i obraeni. Takvi su, prema Hristovim re ima, imali uslova da uu u carstvo nebesko pre nego oni koji su u svojoj samopravednosti odbacili ovu sve anu i ozbiljnu opomenu. Carinici i bludnici su bili u neznanju, ali ovi u eni ljudi su dobro poznavali put istine. Pa ipak nisu hteli da idu tim putem koji jedino mo~e da odvede u izgubljeni raj. Istina koja im je mogla biti miris ~ivota za ~ivot, postala je za njih miris smrti za smrt. Otvoreni greanici koji su se gnuaali sami sebe prihvatili su kratenje obavljano rukom Jovana Krstitelja; ali ovi u itelji bili su i ostali pravi licemeri. Nepopustljiva i nerazumna upornost njihovog srca nije im dozvolila da prihvate istinu. Opirali su se svakom osvedo enju Duha Bo~jeg, i odlu no odbili da se pokore Njegovim zapovestima. Hristos nije rekao:  Vi ne mo~ete ui u carstvo nebesko , ve im je ukazao na prepreku koja im je to onemoguavala, a koju su oni sami stvorili. Vrata milosti za te jevrejske stareaine joa uvek su bila otvorena; poziv je joa uvek bio na snazi. Hristos je svim srcem eznuo da ih vidi kona no osvedo ene i obraene. Ovi sveatenici i poglavari Izrailja provodili su ceo ~ivot u verskim ceremonijama koje su bile smatrane suviae svetim da bi ih meaali sa ovozemaljskim poslovima. Stoga se verovalo da oni vode potpuno religiozan i svet ~ivot. Meutim, oni su ove svoje ceremonije obavljali samo zato da ih vide ljudi, i da bi ih svet smatrao pobo~nima i bogobojaznima. Dok su propovedali posluanost, oni su u stvari odbijali da sluaaju Boga. Isitinu koju su razmetljivo propovedali drugima, oni sami nisu primenjivali u prakti nom ~ivotu. Hristos je Jovana Krstitelja proglasio kao jednog od najveih proroka i svojim sluaaocima pokazao da imaju zaista dovoljno dokaza da je Jovan bio Bogom poslani glasnik. Re i propovednika iz pustinje bile su silne. On je neustraaivo upuivao svoju poruku, ~igosao grehe sveatenika i poglavara i pozivao ih na dela dostojna carstva nebeskog. On im je ukazao da njihovo greano zapostavljanje O evog autoriteta, kad su poput drugog sina u ovoj paraboli  odbili da izvrae zadatak koji im je bio namenjen. On nije pristajao ni na kakav kompromis sa grehom; i mnogi su se obratili od svojih greha i bezakonja. Da je ispovedanje ovih jevrejskih poglavara bilo pravo i istinito, oni ne bi odbacili svedo anstvo Jovanovo i prihvatili bi Isusa kao Mesiju. Ali oni nisu pokazali nikakve rodove pokajanja ni pravog obraenja. Zato su sada oni koji su su njihovim o ima bili toliko prezreni navaljivali da pre njih uu u carstvo Bo~je. U paraboli sin koji je rekao:  Hou, gospodaru prikazao se kao veran i posluaan. Ali vreme je pokazalo da ta njegova izjava nije bila iskrena. On nije imao prave ljubavi prema svome ocu. Tako su se i fariseji oholo razmetali svojom svetoau, ali je proveravanje pokazalo da je u stvari uopate i nisu imali. Kad je to bilo u njihovom interesu, oni su zahteve zakona smatrali veoma strogim, ali kad je posluanost bila tra~ena od njih, onda su lukavo izmialjenim izgovorima poricali svaku snagu propisima Bo~jim. Zato je Hristos o njima rekao:  Ali ato oni ine ne inite, jer govore a ne ine (Mat. 23, 3). Istinske ljubavi u njih nije bilo ni prema Bogu ni prema ljudima. Bog ih je pozvao da u prenoaenju Njegovih blagoslova ovom svetu budu Njegovi saradnici, ali dok su na re ima prihvatili ovaj poziv, svojim delima su odrekli svaku posluanost. Uzdajui se u sebe i hvalei se svojom dobrotom, oni su u stvari prkosno odbijali svaku posluanost Bo~jim zapovestima. Oni su odbili da izvrae zadatak koji im je Bog poverio, i zbog njihovog prestupa Gospod je odlu io da raskine sa tim neposluanim narodom. Licemerna uobra~enost u nekakvu svoju pravdu ili ispravnost nije istinska pravednost, i ko uporno ostane pri takvom stavu bie prepuaten da snosi posledice ove sudbonosne obmane. Mnogi i danas tvrde da dr~e Bo~je zapovesti, ali u njihovom srcu nema Bo~je ljubavi i zato i ne mogu da je prenesu na druge. Hristos ih poziva da se ujedine s Njim u Njegovom delu spasavanja sveta, ali oni se zadovoljavaju samo time da ka~u:  Hou, Gospodaru! Oni to ka~u ali ne polaze na posao. Oni ne sarauju s onima koji zaista rade na delu Bo~jem. Oni su neradnici. Sli no nevernom sinu oni daju la~na obeanja Bogu. I kad pristupajui Zajednici pola~u zavet, oni se sve ano zaklinju da prihvataju Re  Bo~ju, da e joj se pokoravati i da e svoj ~ivot posvetiti slu~bi Bo~joj. Meutim, sve je ostalo samo na re ima. Svojim ispovedanjem oni tvrde da su deca Bo~ja, ali svojim ~ivotom i karakterom oni pori u ovo srodstvo. Oni se ne pot injavaju volji Bo~joj, i ~ive la~nim ~ivotom. Oni su spremni da izvrae data obeanja samo onda kada se od njih ne tra~i nikakvo odricanje; ali kad se tra~i neka ~rtva, kad treba poneti krst, oni se povla e. I tako i sama svest o oseanju du~nosti ia ezava, a svesno kraenje Bo~jih zapovesti postaje navika. Uho mo~e uti Re  Bo~ju, ali je duhovne snage poimanja sasvim nestalo. Srce je potpuno otvrdnulo, a savest otupela. Ne misli da slu~ia Hristu samo zato ato prema Njemu ne ispoljavaa otvoreno neprijateljstvo. Na taj na in mo~emo samo da obmanjujemo sopstvenu duau. Uskraujui Bogu ono ato nam je dano s ciljem da se upotrebi u Njegovoj slu~bi, bilo to vreme ili novac, ili neki drugi dar koji nam je poveren, mi radimo protiv Njega. Mlakost, pospanost i lenjost takozvanih hriaana sotona koristi da oja a svoje snage i da zadr~i duae na svojoj strani. Mnogi koji iako u stvari ne rade za Hrista misle da su ipak na Njegovoj strani, omoguavaju neprijatelju da osvoji teren i stekne preimustvo. Propuatajui da marljivo rade za U itelja, ostavljajui du~nosti neizvraene a re i neizgovorene, oni dopuataju sotoni da sti e kontrolu nad duaama koje su oni mogli da pridobiju za Hrita. U lenjosti i neaktivnosti nikad ne mo~emo biti spaseni. ovek koji je zaista obraen ne mo~e da voli prazan i nekoristan ~ivot. Lenjivca je nemogue naterati u nebo, i on tamo nikada nee ui. Ako se svim silama ne napre~emo i ne borimo za ulazak u carstvo nebesko, ako najusrdnije ne te~imo da upoznamo njegove zakone, nismo uopate osposobljeni ni dostojni da budemo njegovi podanici. Oni koji odbijaju da na zemlji sarauju s Bogom, nee moi da sarauju s njim ni na nebu; jer ne bi bilo ni bezbedno ni preporu ljivo primiti ih takve. Za carinike i greanike ima viae nade nego za one koji znaju Re  Bo~ju ali nee da joj se pokoravaju. oveka koji sam uvia da je greanik iji se gresi ne mogu sakriti, koji je svestan da je pred Bogom otkrivena sva izopa enost njegovog tela i duae i duha, spopada potpuno opravdan strah da bi zauvek mogao biti isklju en iz carstva nebeskog. On shvata svu te~inu svoje duhovne bolesti i nemoi i tra~i spas kod Velikog Lekara koji je rekao:  I koji dolazi k meni neu ga istjerati napolje (Jovan 6, 37). Takve duae Gospod mo~e da upotrebi kao radnike u svome vinogradu. Sina koji je za izvesno vreme odbio da posluaa o evu zapovest, Hristos nije osudio, ali ga nije ni preporu io za uzor. Oni koji u radu postupe poput prvog sina, odbijaju posluanost ne zaslu~uju pohvalu za svoj postupak. Njihovu otvorenost ne treba gledati kao vrlinu. Posveenost istinom i pobo~noau ini ljude smelim i hrabrim svedocima za Hrista; a ispoljavanje prkosa i vreanja, kao ato je to u inio ovaj greanik, grani i se sa opa inom. injenica da ovek nije licemer ne ini ga manje greanim. Kad glas Duha Svetoga progovori naaem srcu, naaa je jedina bezbednost da posluaamo bez ikakvog odlaganja. Bo~anski poziv:  Idi i radi danas u mome vinogradu , nikad ne smemo odbiti.  Danas ako glas njegov ujete, ne budite drvenastijeh srca (Jev. 4, 7). Opasno je odlagati posluanost; jer mo~da nikad viae neete uti poziv. Neka niko ne laska sebi da e grehe koje je za neko vreme negovao lako odbaciti. To nije tako. Svaki greh slabi karakter, ja a tako ste enu naviku, i neminovno razvija telesnu, moralnu i duaevnu izopa enost. Vi mo~ete okajati nepravdu koju ste u inili i krenuti pravim putem; ali ustaljena navika i stalna prisnost sa zlom ote~avae vam da uo ite razliku izmeu dobrog i ravog. Sotona e vas stalno napadati preko vaaih ravih navika koje su pustile u vama dubok koren. Zapovest:  idi i radi danas u vinogradu mome , predstavlja proveru iskrenosti za svaku duau. Hoe li se obeanja data na re ima potvrditi i odgovarajuim delima? Hoe li pozvani iskoristiti sve svoje znanje i sposobnosti, radei verno i bez ikakvih sebi nih pobuda za Vlasnika vinograda? Apostol Petar nam preporu uje i plan po kojem treba da radimo.  Blagodat i mir da vam se umno~i , ka~e on,  poznanjem Boga i Hrista Isusa Gospoda naaega. Budui da su nam sve bo~anstvene sile njegove, koje trebaju k ~ivotu i pobo~nosti darovane poznanjem Onoga, koji nas pozva slavom i dobrodjetelju kroz koje se nama darovaae asna i prevelika obeanja, da njih radi imate dijel u bo~anskoj prirodi, ako ute ete od telesnijeh ~elja ovoga svijeta.  I na samo ovo okrenite sve staranje svoje da poka~ete u vjeri svojoj dobrodjetelj, a u dobrodjetelju razum, a u razumu uzdr~anje, a u uzdr~anju trpljenje, a u trpljenju pobo~nost, a u pobo~nosti bratoljublje, a u bratoljublju ljubav (II Petr. 1, 2  7). Ako verno obraujea vinograd svoje duae, Bog e te u initi svojim saradnikom ne samo za sebe, nego i za druge. Prikazavai ovde Zajednicu svojim vinogradom, Hristos nije hteo rei da svu ljubav i sve svoje napore treba da posvetimo samo naaim lanovima. Vinograd Gospodnji treba stalno da se proairuje. On ~eli da se njegovi ogranci i loze pru~aju po svim krajevima zemlje. Poato smo zahvaljujui Bo~joj milosti primili pouke kako se neguju ove dragocene biljke du~ni smo da ste eno znanje prenosimo i na druge. Na taj na in mo~emo da proairujemo vinograd Gospodnji. Bog eka na dokaz naae vere, naae ljubavi i naaeg strpljenja. On budno pazi da li smo iskoristili svaku duhovnu prednost koja nam je pru~ena da bismo postali vredni radnici u Njegovom vinogradu na zemlji, i da bismo na kraju mogli ui i u onaj rajski dom u Edemu iz kojega su Adam I Eva iznani zbog u injenog prestupa. Bog se prema svom narodu ponaaa kao Otac, i kao Otac On s punim pravom tra~i naau odanu i vernu slu~bu. Ugledajmo se na Hristov ~ivot. Stavivai se na elo roda ljudskog, On je verno slu~io svome Ocu, pokazujui li nim primerom ata svaki sin Njegov mo~e i mora biti. Posluanost koju je Hristos pokazao tra~i Bog i danas od svakog ljudskog bia. Hristos je slu~io svome Ocu s ljubavlju i dragovoljno.  Hou initi volju tvoju, Bo~e moj , rekao je On,  i zakon je tvoj meni u srcu (Ps. 40, 8). Da bi izvraio zadatak radi kojeg je doaao na ovaj svet, On nijednu ~rtvu nije smatrao prevelikom, nijedan napor preteakim. Kad Mu je bilo tek dvanaest godina rekao je:  Zar ne znate da meni treba u onom biti ato je od oca mojega. (Luka 2, 49). On je poziv:  Idi danas radi u vinogradu mome posluaao i re ima i delima.  Jelo je moje , naglasio je On,  da izvraim volju onoga koji me je poslao i da svraim Njegov posao (Jovan 4, 34). Na isti na in bismo i mi morali da slu~imo Bogu. Samo onaj koji slu~i Bogu kako treba koji radi u punoj posluanosti. Svi koji ~ele da budu priznati za sinove i keri Bo~je, moraju se dokazati kao saradnici Boga, Hrista i nebeskih anela. To e predstavljati proveru za svaku pojedinu duau. O onima koji Mu verno slu~e, Gospod ka~e:  Ti e biti blago, veli Gospod nad vojskama, u onaj dan kad ja u inim, i biu im milostiv kao ato je otac milostiv svome sinu koji mu slu~i (Mal. 3, 17). Veliki Bo~ji cilj u Njegovom provienju jeste da ljude proveri dajui im priliku da razviju svoj karater. Tako On proverava pozvane da li su posluani ili pak ostaju neposluani Njegovim zapovestima. Dobrim delima mi ne kupujemo ljubav Bo~ju, ali ona pokazuju da li mi tu ljubav posedujemo. Ako se pot inimo volji Bo~joj, mi neemo raditi za to da bismo zaslu~ili ljubav Bo~ju. Njegova ljubav e u naaoj duai biti prihvaena i do~ivljena kao nezaslu~eni dar, i iz ljubavi prema Njemu mi emo sa najveim zadovoljstvom i radoau izvraavati Njegove zapovesti. Ljudi se danas razvrstavaju: na jednu ili na drugu stranu, i na poslednjem sudu bie priznate samo te dve strane  oni koji zakon Bo~ji prestupaju, i oni koji mu se pokoravaju. Hristos je istakao merilo kojim se mo~e utvrditi naaa odanost ili pak neverstvo:  Ako imate ljubav k meni, zapovijesti moje dr~ite , ka~e On.  Ko ima zapovijesti moje i dr~i, on je onaj koji ima ljubav k meni; a koji ima ljubav k meni imae k njemu ljubav Otac moj; i ja u imati ljubav k njemu i javiu mu se sam& Ko ima ljubav k meni, dr~ae rije  moju. I rije  ato ujete nije moja, nego Oca koji me je poslao.  Ako zapovijesti moje uzdr~ite ostaete u ljubavi mojoj, kao i ja ato odr~ah zapovijesti Oca svojega i ostajem u ljubavi Njegovoj (Jovan 14, 15  24; 15, 10). GOSPODNJI VINOGRAD Ovo se poglavlje zasniva na Jevanelju po Mateju 21, 33  44. Jevrejska nacija Paraboli o dva sina usledila je parabola o vinogradu. U prvoj, Hristos je jevrejskim u iteljima izlo~io zna aj posluanosti. U drugoj, On isti e bogate blagoslove date Izrailju i pokazuje da je zbog toga Bog s pravom o ekivao njihovu posluanost. On im je izlo~io svu veli inu i slavu Bo~je namere, koje se mogla ostvariti samo njihovom posluanoau. Skidajui veo sa budunosti, pokazao im je kako je cela njihova nacija, propustivai da ispuni Bo~ju nameru, izgubila Njegove blagoslove i izlo~ila se neizbe~noj propasti.  Bijaae ovjek domain , rekao je Hristos,  koji posadi vinograd, i ogradi ga plotom, i iskopa u njemu pivnicu, i na ini kulu, i dade ga vinogradarima, i otide. Opis o ovom vinogradu prorok Isaija daje ovako:  Zapjevau sada dragome svojemu pjesmu dragoga svojega o vinogradu njegovu. Dragi moj ima vinograd na rodnom brdaacu. I ogradi ga, i otrijebi iz njega kamenje, i nasadi ga plemenitom lozom, i sazida kulu usred njega, i iskopa pivnicu u njemu, i po eka da rodi gro~em (Is. 5, 1. 2). Domain je izabrao deo zemljiata u pustinji, ogradio ga i o istio od kamenja, zatim ga duboko uzorao i zasadio odabranom lozom, o ekujui prirodno bogatu berbu. Od ovog par eta zemlje, koje je sada trebalo da bude neuporedivo bolje od neobraene pustinje, On je u plodovima o ekivao nagradu za svoj rad i trud. Tako je i Bog iz ovog sveta izabrao jedan narod da bi ga preko Hrista negovao i vaspitavao.  Da, vinograd je Gospoda nad vojskama dom Izrailjev , ka~e prorok,  i ljudi su Judejci mili sad njegov (Is. 5, 7). Bog je ovom narodu dao velike prednosti i blagoslovio ga obiljem svojih dobara. On je stoga opravdano o ekivao da bude po astvovan odgovarajuim plodovima. Izrailjci su kao nacija usred ovog palog i bezbo~nog sveta bili du~ni da otkriju na ela carstva Bo~jeg i da pred svetom budu predstavnici Njegovog karaktera. Kao vinograd Gospoda nad vojskama, bili su du~ni da donose plodove karaktera koji e se bitno razlikovati od plodova neznabo~a kih naroda. Idolopokloni ki narodi koji su ih okru~ivali potpuno su se odali bezbo~nosti. Svuda oko njih cvetalo je nasilje i poroci, zlo ini, tla enje; ljudi su se najdubljoj iskvarenosti odavali bez ikakvog ograni avanja. Bezakonje, uni~enost i beda bili su plodovi koji su neizbe~no rasli na drvetu izopa enosti i greha. Ali vinograd koji je Gospod zasadio trebalo je da donosi sasvim druga ije plodove. Preimustvo jevrejskog naroda bilo je da karakter Bo~ji prika~e onakvim kako je bio otkriven Mojsiju. U odgovoru na Mojsijevu molitvu:  Poka~i mi slavu svoju , Gospod je rekao:  U iniu da proe sve dobro moje ispred tee (II Mojs. 33, 18. 19).  Jer prolazei Gospod ispred njega vikaae: Gospod, Gospod, Bog milostiv, ~alostiv spor na gnjev i obilan milosrem i istinom. Koji uva milost tisuama, praata bezakonja, nepravde i grijehe (II Mojs. 34, 6. 7). To su bili plodovi koje je Bog o ekivao od svog naroda. istotom karaktera, svetoau ~ivota, milosrem, ljubavlju, dobrotom, i samiloau mogao je ovaj narod da poka~e da je zaista  Zakon Gospodnji savraen, krijepi duau (Ps. 19, 7). Bog je nameravao da preko jevrejskog naroda podari bogate blagoslove svim narodima sveta. Preko Izrailja je trebalo pripremiti put za rasprostiranje svetlosti i znanja o Bogu po svemu svetu. Narodi sveta. Odajui se izopa enim navikama, bili su potpuno izgubili predstavu o Bogu. Bog u svojoj milosti ipak nije hteo da ih zbriae sa lica zemlje. On je, preko svoje izabrane Zajednice, hteo da im pru~i priliku i mogunost da Ga upoznaju. Namera Mu je bila da na ela otkrivena preko Njegovog naroda postanu sredstvo za o~ivljavanje moralne Bo~je slike u oveku. A da bi to i ostvario, Bog je Avrama pozvao da se odvoji od svoje idolopokloni ke rodbine i nastani u zemlji Hananskoj.  I u iniu od tebe velik narod , rekao je Gospod,  i blagosloviu te i ime tvoje proslaviu i ti ea biti blagoslov (I Mojs. 12, 2). Potomci Avramovi, Jakov i njegovi sinovi, bili su dovedeni u Misir da ovom velikom neznabo~a kom narodu objave na ela carstva Bo~jeg. Josif je svojom estitoau i svojim udesnim odra~avanjem u ~ivotu celokupne egipatske nacije bio dostojan predstavnik ~ivota Hristovog. Mojsije i mnogi drugi bili su verni svedoci za Boga. U izvoenju sinova Izrailjevih iz Misira Gospod je ponovo ispoljio svoju silu i svoje milosre. Njegova udesna dela u njihovom oslobaanju iz ropstva i u Njegovom postupanju s njima za vreme putovanja kroz pustinju, nisu u injena samo radi njihovog dobra. Sve je to trebalo da predstavlja o iglednu pouku za okolne narode. Gospod se kroz sve to otkrio kao Bog koji je iznad svakog ljudskog autoriteta i svake zemaljske veli ine. Znacima i udesima u injenim za svoj narod On je pokazao svoju mo nad prirodom i nad najveima od onih koji su obo~avali prirodu. Bog je pohodio ponosni Misir kao ato e u poslednjem danu pohoditi celu zemlju. Vatrom i olujom, zemljotresom i pomorom izbavio je veliki  JA SAM svoj narod iz ropstva misirskog. Oslobodivai ga iz zemlje njegovog ropstva, vodio ga je  preko pustinje velike i straane gdje ~ive zmije vatrene i akorpije, gdje je suaa i nema vode (V Mojs. 8, 15). On je iz  tvrdih stijena izvodio vodu i dao im  hljeb nebeski (Ps. 78, 24).  Jer je , kako re e Mojsije:  dio Gospodnji narod Njegov. Jakov u~e naaljedstva njegova. Nae ga u zemlji pustoj, na mjestu straanu, gdje bu i pustoa, vodi ga unaokolo, u i ga i uva kao zjenicu oka svojega. Kao ato orao izmamljuje orlie svoje, di~e se nad ptiima svojim, airi krila svoja, uzima ih i nosi na krilima svojim. Tako ga Gospod voaae i s njim ne bijaae tuega Boga (V Mojs. 32, 9  12). Na taj na in ih je privodio k sebi da bi mogli ~iveti u senu i zaklonu Svemoguega. Sam Hristos je bio voa sinova Izrailjevih na njihovom putovanju kroz pustinju. Obavijen danju u stub od oblaka, a nou u stub od ognja. On ih je vodio i usmeravao. uvao ih je i atitio od svih moguih opasnosti u pustinji i uveo u Zemlju obeanu. Pred o ima svih naroda koji nisu priznavali Boga, On je udomio Izrailj kao svoj izabrani narod, negujui ga kao Gospodnji vinograd. Ovom narodu bila su poverena bo~anska otkrivenja. On je u isto vreme bio upuen u propise zakona Bo~jeg i u ve na na ela istine, pravde i istote. Povinovanje ovim na elima predstavljalo bi njihovu sigurnu zaatitu i spaslo bi ih od ubita nog popuatanja greanim navikama i praksi okolnih naroda. I poput kule u vinogradu, Bog je postavio svoj sveti hram usred njihove zemlje. Sve pouke i uputstva data Izrailju dolazila su od Hrista. Kao ato je bio i s njima u pustinji tako je joa uvek bio njihov u itelj i voa. U aatoru od sastanka i u hramu lebdela je Njegova slava u svetoj aekini iznad prestola milosti. Njih radi On je stalno otkrivao bogatstva svoje ljubavi i strpljivosti. Bog je ~eleo da Izrailj kao svoj narod u ini slavnim i hvale dostojnim pred narodima sveta. Dao im je sva mogua duhovna preimustva. Nijedne blagodati neophodne za formiranje karaktera koji bi ih u inio Njegovim predstavnicima u svetu nije im uskratio. Pokoravanje sinova Izrailjevih zakonu Bojem u inilo bi njihov nacionalni prosperitet udesnim pred narodima sveta. On, koji im je u pustinji dao mudrost i veatinu za svaki umetni ki rad, (pri izgradnji aatora od sastanka), bio bi i dalje njihov u itelj; i pokoravanje Njegovim zakonima neprestano bi ih oplemenjivalo i uzdizalo. Da su ostali posluani, bili bi poateeni mnogih bolesti koje su mu ile druge narode i bili bi blagosloveni snagom i bistrinom uma. Bo~ja slava, Njegovo veli anstvo i mo, otkrivali bi se u njihovom sveopatem napretku. Trebalo je da budu  carstvo sveateni ko i narod svet (II Mojs. 19, 6). Bog ih je zaista snabdeo svim ato je bilo potrebno da bi postali najvea nacija na zemlji. Hristos im je preko Mojsija na najodreeniji na in istakao Bo~ju nameru i objasnio uslove njihovog blagostanja i napretka.  Jer si narod svet Gospodu Bogu svojemu , naglasio je On,  Tebe je izabrao Gospod Bog tvoj da mu budea narod osobit mimo sve narode na zemlji& I zato znaj da je Gospod Bog tvoj, Bog vjeran koji dr~i zavjet svoj i milost svoju do tisuu koljena onima koji Ga ljube i dr~e zapovijesti Njegove& Zato dr~i zapovijesti i uredbe i zakone, koje ti ja zapovijedam, da ih tvoria. I ako ove zakone uzasluaate i uzdr~ite i ustvorite, i Gospod e Bog dr~ati svoj zavjet i milost, za koji se zakleo ocima tvojima. I milovae te i blagoslovie te i umno~ie te; blagoslovie plod utrobe tvoje i plod zemlje tvoje, ~ito tvoje i vino tvoje i ulje tvoje, plod goveda tvojih, i stada ovaca tvojih u zemlji za koju se zakleo ocima tvojima da e ti je dati. Biea blagosloven mimo sve narode na zemlji. Nee u tebi biti ni muakog ni ~enskog neplodnoga, ni meu stokom tvojom. I uklonie Gospod od tebe svaku bolest i od ljutih zala misirskih koja znaa nee nijednoga pustiti na tebe (V Mojs. 7, 6. 9. 11  15). Da su dr~ali Njegove zapovesti, ka~e Gospod:  Najboljom bi paenicom hranio njih, i medom bi iz kamena sitio ih.  Duga ~ivota nasitio bi ih, i pokazao bi im spasenje svoje (Ps. 81, 16; 91, 16). Prestupom Adama i Eve izgubljen je Edem i zbog tog njihovog greha prokletstvo je doalo na celu zemlju. Ali da se Izrailj kao narod Bo~ji pridr~avao Bogom datih uputstava, njihova zemlja bi dobila svu svoju prvobitnu plodnost i lepotu. Sam Bog im je dao uputstva za obraivanje zemlje, i trebalo je samo da sarauju s Njim u obnavljanju njene korisnosti. Tako bi cela zemlja, pod Bo~jim nadzorom, postala o igledna pouka za primanje duhovne istine. Kao ato zemlja, pokoravajui se Bogom odreenim zakonima prirode, donosi svoje plodove, tako bi i ljudska srca, pokoravajui se Bo~jim moralnim zakonima odra~avala crte Njegovog karaktera. ak i sami neznaboaci priznali bi da su oni koji atuju pravog Boga i slu~e Mu napredniji od njih.  Gle , rekao je Mojsije,  u io sam vas uredbama i zakonima kao ato mi zapovijedi Gospod Bog moj, da bi ste tako tvorili u zemlji u koju idete da je naslijedite. Dr~ite dakle i izvraujte ih jer je to mudrost vaaa i razum vaa pred narodima, koji e kad uju sve ove uredbe rei:  Samo je ovaj veliki narod, narod mudar i razuman. Jer koji je veliki narod kojemu je Bog tako blizu kao ato je Gospod naa kad Ga god zazovemo? I koji je narod veliki koji ima uredbe i zakone pravedne kao ato je sav ovaj zakon koji iznosim danas pred vas? (V Mojs. 4, 5  8). Svu teritoriju Bogom namenjenu sinovima Izrailjevim trebalo je da oni i zaposednu. One narode koji su odbacili slu~bu istinitom i pravom Bogu trebalo je odagnati iz te zemlje. Meutim, Bo~ja je namera bila da ispoljavanje Njegovog karaktera preko Izrailja privu e i ostale narode. Jevaneljski poziv je trebalo uputiti celom svetu. U enjem o simboli noj ~rtvenoj slu~bi trebalo je da Hristos bude uzignut pred pred svim narodima, i svi koji bi verom pogledali u Njega, mogli bi da dobiju ve ni ~ivot. Svi koji bi, kao Rava Hananejka i Ruta Moavka, odbacili idolopoklonstvo i prihvatili slu~bu pravom Bogu, trebalo je da se ujedine sa Njegovim izabranim narodom. Poato bi se broj Izrailja na taj na in stalno uveavao, oni bi airili svoje granice sve dok se njihovo carstvo ne bi proairilo na ceo svet. Bog je ~eleo da sve narode dovede pod svoju milostivu vladavinu. }eleo je da zemlja bude puna mira i radosti. On je ljude stvorio da budu sreni, i On ezne da ljudska srca ispuni nebeskim mirom. On ~eli da porodice na zemlji budu simbol one velike porodice na nebu. Ali Izrailj nije ostvario Bo~ju nameru. Gospod je morao da ka~e:  Ja te posadih lozu izabranu, sve sjeme istinito; pa kako mi se promijeni i izmetnu se odvoda od tue loze (Jer. 2, 21).  Izrailj je prazna loza vinova, ostavlja rod za se (Osija 10, 1).  Pa sada, stanovnici Jerusalimski i ljudi Judejci, Sudite izmeu mene i vinograda mojega. `to je joa trebalo initi vinogradu mojemu `to mu ne u inih? Kad ekah da rodi gro~em, Zaato rodi vinjagom? Sada u vam kazati ato u u initi vinogradu svojemu. Oboriu mu ogradu, neka opusti; Razvaliu mu zid, neka se pogazi; Uparlo~iu ga, Nee se rezati ni kopati, Nego e rasti kalj i trnje, I zapovijediu oblacima da ne puataju viae da~da na nj. On eka sud, a gle nasilja, eka pravdu, a gle vike (Is. 5, 3  7). Gospod je joa preko Mojsija izlo~io svome narodu posledice njihovog verolomstva. Ne dr~ei se zaveta u injenog s Njim, oni su se potpuno odvojili od Njega kao ~ivog Boga, i Njegov blagoslov nije mogao da ih prati.  uvaj se naglasio je Mojsije,  da ne zaboravia Gospoda Boga svojega bacivai u nemar zapovijesti Njegove i zakone Njegove i uredbe Njegove, koje ti zapovijedam danas. I kad uzjedea i nasitia se, i dobre kue na inia i u njima stanea ~ivjeti; i kad se goveda tvoja i ovce tvoje naplode, i kad ti se namno~i srebro i zlato, i atogod imaa kad ti se namno~i; nemoj da se ponese srce tvoje i da zaboravia Gospoda Boga svojega, koji te je izveo iz zemlje misirske, iz kue ropske& Niti govori u srcu svojemu: moja snaga i sila moje ruke dobavila mi je ovo blago& Ako li zaboravia Gospoda Boga tvojega, i poea za drugim bogovima i njima stanea slu~iti i klanjati se, svjedo im vam danas da ete zacjelo propasti, propaaete kao narodi koje Gospod potire ispred vas, jer ne posluaaste glasa Gospoda Boga svojega (V Mojs. 8, 11  14. 17, 19. 20). Jevrejski narod nije posluaao ovu opomenu. Oni su zaboravili Boga i potpuno izgubili predstavu o velikoj prednosti koja im je bila data kao Njegovim predstavnicima u svetu. Blagoslovi koje su oni primili nisu svetu doneli nikakvu blagodat. Sve primljene prednosti oni su sebi no iskoristili samo da bi slavili i veli ali sebe. Tako su zakinuli Bogu slu~bu koju je od njih s pravom o ekivao, a i svet su zakidali na isti na in ne pru~ajui mu nikakav primer verskog ~ivota i svetog uticaja.  Sve misli srca njihova , sli na stanovnicima pretpotopnog sveta, bile su  svagda samo zle (I Mojs. 6, 5). Tako su, ponavljajui samo:  Crkva Gospodnja, crkva Gospodnja ovo je (Jer. 7, 4), u inili da ono ato je trebalo da predstavlja svetinju izgledalo kao neka lakrdija. U isto vreme oni su krivo prikazali Bo~ji karakter, obea astili Njegovo ime i skrnavili Njegovu svetinju. Vinogradari kojima je bio poveren Vinograd Gospodnji zloupotrebili su dato poverenje. Sveatenici i u itelji nisu pravilno i verno pou avali ljude. Nisu im uopate predo ili veliku Bo~ju dobrotu i milost, kao ni Njegovo pravo da zahteva njihovu ljubav i odanost. Ovi vinogradari te~ili su samo da istaknu sebe i da se proslave. Plodove vinograda sebi no su ~eleli da prisvoje, razmialjajui jedino o tome kako da sveateni ku du~nost i pa~nju naroda skrenu samo na sebe. Krivica ovih voa u Izrailju nije bila ista kao i krivica obi nog greanika. Ovi ljudi su imali najsvetiju obavezu prema Bogu. Oni su najsve anijom zakletvom bili obavezani da e u svom u enju isticati samo ono  Ovako veli Gospod i da e se u prakti nom ~ivotu strogo pridr~avati toga. Meutim, umesto da ine tako, oni su izopa avali Svete spise. Na plea ljudi stavili su veliki teret uvoenjem ceremonija kojima je sitni arski bio propisan svaki korak u ~ivotu. Ljudi su ~iveli u stalnom nemiru, jer nisu bili u stanju da ispune sve zahteve koje su im rabini propisivali. I kad su uvideli da je zaista nemogue ispuniti sve one zahteve postavljene od strane ljudi, zanemarili su i zapovesti Bo~je. Gospod je u io svoj narod da je On pravi vlasnik vinograda, i daj e njima sve ato imaju povereno samo zato da bi to pravilno upotrebili na slavu Njemu i za dobro bli~njih. Ali sveatenici i u itelji nisu izvraili zadatak koji im je u njihovoj svetoj slu~bi bio poveren kao pristavima Bo~je svojine. Oni su sistematski zakidali Bogu sredstva i druga preimustva koja su im bila poverena za unapreenje dela Bo~jega. Njihova gram~ljivost i pohlepa u inila ih je prezrenim ak i u o ima neznabo~aca. Tako je neznabo~a kom svetu pru~ena prilika da pogreano protuma i Bo~ji karakter i zakone Njegovog carstva. Pun o inske ljubavi za svoj narod, Bog je joa uvek bio strpljiv u svom postupanju s njima. Zalagao se da ih pridobije dajui im, a ponekad i uskraujui darove svoje milosti. Strpljivo im je ukazivao na njihove grehe, i odgaao najavljene kazne uvek u nadi da e se pokajati. Bog je neprestano slao glasnike i proroke da vinogradarima uka~u na Njegove sasvim opravdane zahteve; ali umesto da im po~ele dobrodoalicu, oni su ih smatrali neprijateljima. Proganjali su ih i ubijali. Bog je u svojoj milosti joa uvek slao nove glasnike, ali su oni bili do ekivani isto kao i svi njihovi prethodnici, s tom razlikom ato su bezduani vinogradari svaki put bili joa odlu niji u svojoj mr~nji. Kao poslednje sredstvo svoje milost, poslao im je Bog  Sina svojega govorei: postidjee se sina mojega. Ali njihovo uporno protivljenje u inilo ih je joa i osvetljivima, i oni rekoae meu sobom:  Ovo je nasljednik; hodite da ga ubijemo, i da nama ostane nasledstvo Njegovo. Tada emo moi nesmetano da u~ivamo vinograd, a s plodovima initi ato je nama drago. Jevrejski poglavari ne samo ato nisu ljubili Boga, nego su potpuno raskinuli s Njim i odbacili sve Njegove ponude za pravedno izravnanje. Hristos, Bo~ji ljubimac, doaao je da opravdane zahteve Vlasnika u odnosu na Njegov vinograd potvrdi i doka~e; ali su Ga vinogradari do ekali sa neskrivenim prezirom, rekavai:  Neemo da ovaj vlada nad nama. Zavideli su Hristu na Njegovom plemenitom karakteru. Poato je na in Njegovog u enja bio daleko uzviaeniji od njihovog, strepili su pred Njegovim uspehom. On ih je opominjao, razotkrio njihovo licemerje i ukazao im na neizbe~ne posledice njihovog na ina rada. To ih je razbesnelo do ludila. Bolno i ~estoko tiatali su ih Njegovi prekori koje nisu mogli da poreknu a ni da oute. Mrzeli su visoko merilo pravednosti na koju je On stalno upuivao. Videli su da je On svojim u enjem potpuno razotkrio njihovu sebi nost, i zato su odlu ili da Ga ubiju. Bio im je nepodnoaljivo mrzak Njegov beskompromisni primer istinoljubivnosti i pobo~nosti, kao i uzviaena duhovnost koju je ispoljavao u svakom svom postupku. Celokupan Hristov ~ivot predstavljao je ukor i osudu njihove sebi nosti; i kad je doalo do kona nog ispita, ispita koji je zna io posluanost za ve ni ~ivot ili pak neposluanost za ve nu smrt, oni su odbacili Sveca Izrailjevog. Kad su bili pozvani da se odlu e: za Hrista, ili za Varavu, oni su jednoglasno povikali:  Uzmi Ovoga, a pusti nam Varavu (Luka 23, 18). A kad je Pilat zapitao;  A ato u initi sa Isusom? oni su divlja ki zaurlali:  Da se razapne (Mat. 27, 22).  Zar cara vaaega da razapnem? pitao je Pilat, a poglavari i sveatenici su odgovorili:  Mi nemamo cara ocim esara (Jovan 19, 15). I kad je Pilat nemono oprao svoje ruke govorei:  nijesam kriv u krvi ovoga pravednika sveatenici su, pridru~ivai se prosta koj rulji, izbezumljeno vikali:  Krv Njegova na nas i na djecu naau (Mat. 27, 24. 25). Tako su ove jevrejske voe izvraile svoj izbor. Njihova odluka je registrovana u knjizi koju je Jovan video u ruci Onoga ato sedi na prestolu  u knjizi koju nijedan ovek ne mo~e otvoriti. Ova odluka zajedno sa svom onom osvetoljubivoau iz koje je i izrasla pojavie se pred njima onog dana kad pe ate sa te knjige razlomi Lav od kolena Judina. Jevreji su negovali ideju da su oni miljenici neba i da e, kao Bo~ja zajednica, uvek biti iznad svih ostalih. Oni su tvrdili da su deca Avramova, i da su temelji njihovog blagostanja tako vrsti da bi - inilo im se  mogli izazvati i nebo i zemlju da im ospore njihova prava. Ali su se svojim neverstvom pripremili samo za osudu od strane neba i za potpuno odvajanje od Boga. U paraboli o vinogradu, poato je sveatenicima slikovito prikazao vrhunac njihovog bezbo~niatva, postavio im je pitanje:  Kad doe dakle Gospodar vinograda ata e u initi vinogradarima onijem? Sveatenici su izlaganje pri e pratili s dubokim interesovanjem i, ne primenivai je na sebe, pridru~iae se prisutnima u odgovoru:  Zlo ince e zlom smrti pomoriti; a vinograd dae drugim vinogradarima, koji e mu davati rodove u svoje vrijeme. I neznajui sami su sebi izrekli presudu. Isus ih je pogledao, i po Njegovom prodornom pogledu oni su znali da ita tajne njihovog srca. Njegovo bo~anstvo zablistalo je pred njima u sili koja se nije mogla pogreano protuma iti. U vinogradarima prepoznali su sami sebe i nehoti no uzviknuae:  Ne dao Bog! Sve ano i sa puno sa~aljenja Hristos je nastavio:  Zar nijeste itali u pismu: kamen koji odbaciae zidari, onaj posta glava od ugla; to bi od Gospoda i divno je u vaaijem o ima. Zato vam ka~em da e se od vas uzeti carstvo Bo~ije, i dae se narodu koji njegove rodove donosi. I ko padne na ovaj kamen razbie se; a na koga on padne satre ga (Mat. 21, 42  44). Da su Jevreji primili Hrista On bi siguno spre io propast njihove nacije. Ali su ih zavist i ljubomora u inile neumoljivim. Oni su vrsto odlu ili da Isusa iz Nazareta ne priznaju i ne prihvate kao Mesiju. Odbacili su Onoga koji je predstavljao videlo svetu i zato su ostali u mraku crnjem od ponoi. Presuda nagoveatena ovom parabolom stigla je jevrejsku naciju. Njihove neukroene i nekontrolisane strasti donele su im propast kao neizbe~nu posledicu. U slepom besu i jarosti oni su prilikom opsade Jerusalima uniatavali jedni druge. Svojom buntovni kom i upornom oholoau samo su joa viae izazvali protiv sebe gnjev rimskih osvaja a. Jerusalim je potpuno razoren, hram pretvoren u ruaevine, a mesto na kom se nalazio preorano je kao njiva. Deca Judina umirala su najstraanijom smru. Milioni su bili prodavani, da po neznabo~a kim zemljama slu~e kao roblje. Kao nacija, Jevreji nisu ispunili Bo~ju nameru, i vinograd je oduzet od njih. Preimustva koja su oni zloupotrebili, i delo koje su omalova~ili, povereni su drugima. Crkva naaih dana Parabola o vinogradu ne odnosi se samo na jevrejski narod. Ona sadr~i pouku i za nas. Zajednici sadaanjeg pokolenja dao je Bog velike prednosti i blagoslove, i On s pravom o ekuje odgovarajue plodove. Mi smo iskupljeni veoma visokom cenom. Samo imajui u vidu veli inu ove cene mo~emo zamisliti kakvi treba da budu njeni rezultati. Na ovoj zemlji ije je tlo bilo zaliveno suzama i krvlju Sina Bo~jega, treba da budu doneseni dragoceni rajski plodovi. U ~ivotu Bo~je dece dragocene istine Njegove Re i treba da otkriju svoju lepotu i uzviaenost. Preko svoje zajednice Hristos treba da otkrije svoj karakter i na ela svoga carstva. Sotona nastoji da osujeti delo Bo~je, u tom cilju on neprestano podsti e i nagovara ljude da prihvate Njegova na ela. Izabrani narod Bo~ji on prikazuje kao zaveden i obmanut narod. On je  opada  brae naae i njegovo opada ko delo usmereno je baa protiv onih koji tvore pravdu. Gospod ~eli da preko svoga naroda odgovori sotoni na njegove optu~be, ukazujui na rezultate povinovanja na elima istine i pravde. Ova na ela treba da se ispoljavaju u svakom pojedinom hriaaninu, u porodici, u Zajednici, kao i svakoj instituciji osnovanoj radi unapreenja dela Bo~jeg. Svaki pojedinac, svaka hriaanska porodica i institucija, i Zajednica kao celina, treba da predstavljaju simbol onoga ato se mo~e u initi za svet, - uzor spasonosne sile koju jevaneljska istina sadr~i u sebi, i uspeana orua u ostvarivanju velike Bo~je namere za ljudski rod. Jevrejski poglavari su bili veoma ponosni na svoj veli anstveni hram i upe atljivi ritual svoje verske slu~be; ali su bili potpuno liaeni pravde, milosit i ljubavi Bo~je. Sjaj njihovog hrama i privla nost bogoslu~enja nisu mogli da ih preporu e Bogu; jer im je nedostajalo ono ato jedino ima vrednost u Njegovim o ima. Nisu mu prineli ~rtvu smernog i skruaenog duha. Kad se izgube iz vida bitna na ela carstva Bo~jeg, onda se sve viae gomilaju ceremonije i rasipniatvo. Kad se zanemari izgradnja karaktera, kad nedostaje ukras duae, kad se izgubi iz vida jednostavnost pobo~nosti, onda oholost i te~nja za razmetanjem zahtevaju veli anstvene crkvene zgrade, blistavo ukraaavanje i impozantne ceremonije. Ali u svemu tome ne slavi se Bog, nego ljudi. Bog ne prihvata religiju koja se sastoji iz ceremonija, pretvaranja, pomodarstva i spoljnog sjaja. Na takvim bogoslu~enima ne u estvuju nebeski glasnici. Zajednica je veoma dragocena u Bo~jim o ima. On je ceni ne po njemim spoljaanim preimustvima, ve prema iskrenoj pobo~nosti kojom se ona razlikuje od sveta. On je ceni po uzrastu njenih lanova u poznanju Hrista, i po njenom napredovanju u duhovnom iskustvu. Hristos od svoga vinograda o ekuje plodove svetosti i nesebi nosti. On tra~i na ela ljubavi i dobrote. Nikakva lepota umetnosti ne mo~e se uporediti sa lepotom naravi i karatera, lepotom koja treba da se otkriva u Hristovim sledbenicima. Takva treba da bude i sama atmosfera koja okru~uje duau jednog vernika; onda Sveti Duh deluje na um i srce doti nog inei ga mirisom ~ivota za ~ivot, i Bog mo~e da blagoslovi njegov trud. Jedna zajednica mo~e biti najsiromaanija na zemlji. Po svojoj spoljaanosti ona mo~e da bude sasvim neprivla na; ali ako njeni lanovi poseduju na ela Hristovog karaktera, oni e oseati Njegovu radost u svom srcu. Njihovom bogoslu~enju pridru~ie se aneli. Odavanje hvale i slave Bogu uzdizae se iz njihovih zahvalnih srca kao slatki miomiris. Bog ~eli da mi pominjemo Njegovu dobrotu i da govorimo o Njegovoj sili i moi. Izrazima naae zahvalnosti Njemu se odaje ast.  Onaj mene poatuje , ka~e On,  koji prinosi hvalu na ~rtvu (Ps. 50, 23). Izrailjski narod je, i dok je iaao kroz pustinju, slavio Boga svetim pesmama. Zapovesti Gospodnje i Njegova obeanja bili su sro eni u pesme koje su ovi dugogodianji putnici za sve vreme svog putovanja pevali i na taj na in odr~avali u svom pamenju. I kad su se kasnije u Hananu sakupljali na svojim sve anim praznicima prepri avali su udesna Bo~ja dela i u svojim pesmama izra~avali hvalu Njegovom imenu. Bog je ~eleo da ceo ~ivot Njegovog naroda bude ~ivot hvale i slave.  Da bi znao na zemlji put tvoj, po svima narodima spasenje tvoje (Ps. 67, 2). Tako treba da bude i danas. Ljudi ovoga sveta obo~avaju i u~di~u svoje la~ne bogove. Njih treba odvratiti od la~nog obo~avanja i to ne samo ~igosanjem njihovih idola, nego isticanjem ne eg boljeg. Treba ih upoznati sa Bo~jom ljubavlju i Njegovom neuporedivom dobrotom.  Vi ste mi svjedoci, veli Gospod, i ja sam Bog (Is. 43, 12). Gospod ~eli da mi imamo pravilno shvatanje o velikom planu iskupljenja, da shvatimo velike prednosti koje su nam dane kao deci Bo~joj i da zahvalna srca ~ivimo u posluanosti. On ~eli da Mu svaki dan s radoau slu~imo u novom ~ivotu, i da nam srce bude prepuno zahvalnosti ato su nam imena zapisana u ~ivotnoj knjizi Jagnjega i ato sve svoje brige mo~emo prebaciti na Njega, jer se On brine za nas. Njegova je ~elja da se radujemo ato smo nasledstvo Bo~je, ato je pravda Hristova ponuena kao besprekorno ista i bela haljina Njegovim svetima i ato imamo bla~enu nadu u skori dolazak naaeg Spasitelja. Odavanje zahvalnosti i slave Gospodu iskrenim srcem sveta je du~nost isto tako kao i molitva. Na taj na in mi treba da poka~emo i svetu i svim nebeskim biima da cenimo udesnu ljubav Bo~ju prema palom ljudskom rodu i da o ekujemo sve vee i vee blagoslove iz Njegovog beskrajnog obilja. Morali bismo mnogo viae nego ato to inimo govoriti o dragocenim poglavljima iz naaeg ~ivotnog iskustva. Naaa radost u Gospodu i naaa delotvornost u Njegovoj slu~bi bili bi daleko vei kad bismo, osetivai naro iti izliv i uticaj Svetog Duha, viae govorili o Njegovoj dobroti i ljubavi i o Njegovim udesnim delima u injenim za Njegovu decu. Na taj na in se suzbija i potiskuje sila sotonina. To e odagnati duh gunanja i tu~akanja, a zavodnik e izgubiti tlo pod nogama. Izrazima zahvalnosti i isticanja Bo~je dobrote razvijaju se i ja aju one osobine karaktera koje zemaljske stanovnike osposobljavaju za nebeske dvorove. Ovakvo svedo anstvo imae uticaja i na druge. Nema uspeanijeg sredstva koje bi se moglo upotrebiti da se duae pridobiju za Hrista. Mi treba da slavimo i veli amo Boga na jedan stvaran i opipljiv na in, inei sve ato je u naaoj moi da doprinesemo slavi Njegovog imena. Bog nam daje svoje darove da bismo i mi mogli davati drugima  da bise svet na taj na in upoznao s Njegovim karakterom. U jevrejskom ureenju je prinoaenje ~rtava i priloga predstavljalo najbitniji deo bogoslu~enja. Izrailjci su bili u eni da desetinu svakog svog prihoda posvete slu~bi u svetinji. Osim toga, imali su da prinose ~rtve za greh, dobrovoljne priloge i ~rtve zahvalnosti. To su bila sredstva kojima su se u ono vreme izdr~avali slu~itelji Jevanelja. Bog i od nas ne o ekuje niata manje nego ato je o ekivao od svog naroda u staro doba. Veliko delo spasavanja duaa mora napredovati. Odredbom o desetku, dobrovoljnim prilozima i ~rtvama On je zakonski obezbedio sredstva za nastavljanje ovog dela. Bog ~eli da se na taj na in poma~e airenje Jevanelja. Na deseti deo On pola~e pravo kao na svoje vlasniatvo, i to uvek treba smatrati svetinjom, stavljajui ga u Njegovu riznicu u korist Njegove stvari. On od nas isto tako o ekuje i dobrovoljne priloge i ~rtve zahvalnosti. Sve to treba posvetiti airenju Jevanelja do najudaljenijih krajeva zemlje. Slu~baBogu obuhvata isto tako i li no zalaganje. Svaki pojedinac li nim naporima treba da sarauje s Bogom u spasavanju sveta. Nalog Hristov:  Idite po svemu svijetu i propovijedajete jevanelje svakome stvorenju (Marko 16, 15), upuen je svakom Njegovom sledbeniku. Svima kojima je namenjem ~ivot u Hristu namenjeno je i da rade na spasavanju svojih bli~njih. Njihova srca kucae potpuno usklaeno sa srcem Hristovim. Istu e~nju za spasavanjem duaa koju je On imao ispoljavae i oni. Svi ne mogu zauzimati isto mesto u ovom delu, ali mesta i posla ima za svakoga. U staro vreme su u Bo~ju slu~bu bili pozivani ne samo Avram, Isak, Jakov i Mojsije sa svojom krotoau i mudroau, ve i takvi kao ato je bio Isus Navin sa svojim druga ijim sposobnostima. Muzi ki talenat Marije, hrabrost i pobo~nost Devore, detinja ljubav i privr~enost Rute, posluanost i vernost Samuila, stroga odanost Ilijina i blagotvorni uticaj na pot injenost spremnog Jelisija, - sve je to bilo potrebno u slu~bi Bo~joj. Tako i danas svi koji su sudeonici blagoslova Bo~jeg treba da poka~u svoju zahvalnost delotvornom slu~bom. Svaki primljeni dar treba upotrebiti za napredak carstva Bo~jeg i na proslavu Njegovog imena. Svi koji prime Hrista kao svog li nog Spasitelja moraju istinitost Jevanelja i njegovu spasonosnu mo potvrditi sopstvenim ~ivotom. Bog ne postavlja nijedan zahtev a da ne pru~i mogunost za njegovo ispunjenje. Miloau Hristovom omogueno nam je da izvraimo sve ato Bog od nas tra~i. Sva blaga neba treba da budu otkrivena preko Bo~jeg naroda.  Tijem e se otac moj proslaviti , rekao je Hristos,  da rod mnogi rodite i biete moji u enici (Jovan 15, 8). Bog celu zemlju smatra svojim vinogradom. Iako je zemlja sada u rukama otima a, onda ipak pripada Bogu. Ona je Njegova kako po stvaranju tako i po iskupljenju. Hristova ~rtva je podnesena za ceo svet.  Jer Bogu tako omilje svijet da je i sina svojega jedinorodnoga dao da nijedan koji Ga vjeruje ne pogine, nego da ima ~ivot vje ni (Jovan 3, 16). U ovom jedinstvenom daru pru~eni su ljudima i svi ostali darovi. Ceo svet svakodnevno prima Bo~je blagoslove. Svaka kap kiae, svaki zrak svetlosti koja pada na ovaj nezahvalni ljudski rod, svaki list, svaki cvet i svaki plod svedo e o Bo~jem dugom strpljenju i o Njegovoj velikoj ljubavi. A ata ljudi uzvraaju svom Velikom Darodavcu? Kako oni gledaju na Njegove potpuno opravdane zahteve? Kome i emu mase ljudskog roda posveuju svoju slu~bu u toku celog ~ivota? Oni slu~e mamoni. Bogatstvo, polo~aj, ovozemaljska zadovoljstva  to je njihov cilj. Bogatstva se sti u stalnim zakidanjem, ne samo ljudi, nego i Boga. Bo~je darove ljudi koriste na zadovoljavanje svoje sebi nosti. Sve ato mogu da dograbe oni stavljaju u slu~bu svojoj lakomosti i svojim sebi nim ciljevima. Greh danaanjeg sveta istovetan je sa grehom koji je prouzrokovao propast Izrailja. Nezahvalnost prema Bogu, zanemarivanje svih pru~enih prilika i blagoslova, sebi no koriaenje Bo~jih darova  sve ato je bilo obuhvaeno grehom koji je izazvao kona no izlivanje gnjeva na Izrailj. Taj greh i danas donosi propast svetu. Suze koje su Hristu potekle iz o iju dok je sa Maslinske gore posmatrao izabrani grad, nisu prolivene samo radi Jerusalima. U sudbini Jerusalima Hristos je video propast celog sveta.  Kad bi i ti znao u ovaj tvoj dan ato je za mir tvoj! Ali je sad sakriveno od o iju tvojih (Luka 19, 42).  U ovaj tvoj dan . Taj  dan se pribli~ava svome kraju. Vreme milosti i mogunosti spasenja skoro je na izmaku. Ve se skupljaju oblaci osvete. Onima koji preziru i odbacuju Bo~ju milost preti opasnost da budu nepovratno uvu eni u neizbe~nu propast. Uprkos tome svet spava. Ljudi ne poznaju vreme svoga pohoenja. U ovoj sveopatoj krizi, gde Zajednica treba da se nae? Da li njeni lanovi odgovaraju zahtevima Bo~jim? Da li oni, izvraavajui Hristov nalog, prikazuju svetu Njegov karakter? Da li oni pa~nju svojih bli~njih skreu na poslednju poruku milosti? ove anstvu preti velika opasnost. Mnoatvo ljudi propada. A kako je malo onih koji kao Hristovi sledbenici stvarno oseaju teret odgovornosti za te duae! Sudbina celog sveta je na merilima, ali to jedva da uzbuuje one koji tvrde da veruju u najdublju i najopse~niju istinu koja je ikad bila dana smrtnicima. Njima nedostaje ona ljubav koja je Hrista naterala da napusti svoj nebeski dom i uzme ljudsku prirodu, da bi ljudskim mogao ganuti ljudsko i oveka privui k Bogu. Bo~ji narod je zahvatila neka obamrlost i duhovna paraliza, atoim ne onemoguuje da shvate svoju sadaanju du~nost. Kad su Izrailjci uali u zemlju Hanansku, oni su propustili da ostvare Bo~ju nameru osvajanjem i uzimanjem u posed cele zemlje. U samo delimi no osvojenoj zemlji oni su se nastanili da u~ivaju plodove svoje pobede. U svom neverstvu i te~nji za blagostanjem i mirnim ~ivotom, oni su se grupisali u ve osvojenim delovima, umesto da nastave sa osvajanjem novih oblasti. Tako je po elo njihovo postepeno odvajanje od Boga. Svojim propustom da do kraja ostvare Njegovu nameru, onemoguili su sebi i primanje blagoslova koje im je obeao. A zar Zajednica danas ne ini to isto? Ne mislei na one delove sveta gde Jevanelje toliko nedostaje, takozvani hriaani se gomilaju tamo gde bezbri~no mogu da u~ivaju preimustva koja Jevanelje pru~a. On ne oseaju nikakvu potrebu za osvajanjem novih podru ja, kako bi se poruka spasenja odnela u najudaljenije krajeve sveta. Oni odbijaju da ispune Hristov nalog:  Idite po svemu svijetu i propovijedajte Jevanelje svakome stvorenju (Marko 16, 15). Da li je onda njihova krivica manja od krivice jevrejskog naroda? Takozvani Hristovi sledbenici prakti no pola~u ispit pred itavim svemirom; ali njihova hladnoa i nedostatak vernosti i zalaganja u delu Bo~jem ozna ava ih kao nevernike. Kad bi ono ato ine bilo najbolje ato mogu u initi, onda ne bi bili za osudu; ali oni bi, kad bi srcem bili u delu, mogli da u ine daleko viae. Oni znaju, i svet to uvia, da su u velikoj meri izgubili duh samoodricanja i spremnost da ponesu krst. Ima mnogo onih uz ija imena u nebeskim knjigama stoji napisano:  Ne sabira, nego prosipa. Zbog mnogih koji nose Hristovo ime Njemu se ne ukazuje ast, Njegova je slava zamra ena i Njegova lepota zastrta koprenom. Mnogo je i onih ija su imena zapisana u skupatinskim knjigama, ali koji li no ne stoje pod Hristovom upravom. Oni se ne pridr~avaju Njegovih pouka i ne vrae Njegovu volju. Zato su pod kontrolom neprijatelja. Oni niata ne ine pouzdano dobro, stoga nanose delu neprocenjivu atetu. Poato njihov uticaj nije miris ~ivota za ~ivot, on je miris smrti za smrt.  Zato li neu pohoditi? veli Gospod (Jer. 5, 9). Zbog svog propusta da izvrae Bo~ju nameru, sinovi Izrailjevi su bili odba eni, i Bo~ji poziv je upuen drugim narodima. Ako se i ovi poka~u kao nevernici, nee li biti odba eni na isti na in? U paraboli o vinogradu, vinogradari su bili ti koje je Hristos proglasio krivcima. Oni su bili i ti koji su odbili da gospodaru vrate ono ato je Njegovo i bilo. U Jevrejskom narodu su upravo sveatenici i verou itelji bili ti koji su mase zavodili i Bogu zakidali ono na ato je imao pravo. Upravo oni su i odvratili narod od Hrista. Zakon Bo~ji, neoptereen ljudskim predanjima, Hristos je isticao kao veliko merilo posluanosti. To je izazvalo neprijateljstvo od strane rabina. Oni su ljudska u enja uzdizali iznad svete Bo~je Re i i tako odvratili narod od Njenih propisa. Oni se nisu hteli odrei ljudskih propisa da bi se pokorili zahtevima Re i Bo~je. Nisu bili spremni da istine radi ~rtvuju svoju oholost i pohvale od strane ljudi. Kada je Hristos doaao i narodu izlo~io zahteve Bo~je, sveatenici i poglavari su Mu poricali pravo da se postavlja izmeu njih i naroda. Odbacivai sve Njegove ukore i opomene, oni su se zauzeli da narod pobune protiv Njega i da Ga uniate. Za to ato je cela nacija odbacila Hrista i za sve posledice koje su proistekle iz toga odgovorni su sveatenici i poglavari. Greh itave te nacije kao i njihova nacionalna propast mogu se pripisati njihovim verskim voama. A zar se ne oseaju isti uticaji i u naae vreme? Zar mnogi vinogradari u vinogradu Gospodnjem ne idu i danas stopama jevrejskih poglavara? Zar mnogi verou itelji ne odvraaju narod od tako jasnih zahteva Re i Bo~je? Zar ga oni ne navode na prestup, umesto da ga upuuju na posluanost prema zakonu Bo~jem? S mnogih propovedaonica u crkvama u i se narod da Bo~ji zakon nije za njih obavezan. Ljudska predanja, crkvene uredbe i obi aji uzdi~u se iznad Re i Bo~je. Gaji se oholost i samozadovoljstvo zbog darova primljenih od Boga, dok se opravdani Bo~ji zahtevi potpuno ignoriau. Odbacujui zakon Bo~ji, ljudi ne znaju ata ine. Bo~ji zakon je prepis Njegovog karaktera. On utelovljuje na ela Njegovog karaktera. Ko odbija da prihvati ova na ela liaava se kanala kojima Bo~ji blagoslovi u stvari i dolaze. Veli anstvene mogunosti pru~ene Izrailju, mogle su se realizovati samo pokoravanjem Bo~jim zapovestima. Isto takvu plemenitost karaktera, isto obilje blagoslova  blagoslov duae, tela i duha, blagoslov u kui i polju, blagoslov za ovaj i budui ~ivot  mo~emo imati i mi samo pod uslovom posluanosti. U duhovnom, isto tako kao i u prirodnom svetu, donoaenje i sazrevanje plodova uslovljeno je pokoravanjem Bo~jim zakonima. U ei ljude da ne poatuju Bo~ji zakon, verou itelji ih i nesvesno spre avaju da donose plodove na slavu bogu. Stoga na njima le~i krivica ato narod uskrauje Gospodu plodove Njegovog vinograda. Vesnici Bo~ji dolaze k nama na zapovest svoga Gospodara. Oni, kao ato je to i Hristos inio, zahtevaju pokoravanje Re i Bo~joj. Oni isti u Njegove sasvim opravdane zahteve na plodove vinograda, plodove ljubavi i poniznosti i samopo~rtvovane slu~be. Nisu li zbog toga i mnogi savremeni vinogradari, poput jevrejskih poglavara u svoje vreme, puni gnjeva i ljutine? Kad se zahtevi Bo~jeg zakona izlo~e narodu, zar ti verou itelji ne upotrebe sav svoj uticaj navodei ljude da Bo~ji zakon odbace? Takve u itelje Gospod naziva zlim i nevernim slugama. Re i Bo~je upuene starom Izrailju sadr~e ozbiljnu i sve anu opomenu crkvi naaih dana i njenim u iteljima.  Napisah mu velike stvari u zakonu svom , ka~e Gospod za Izrailja,  ali mu se ine kao neato tue. (Osija 8, 12). A sveatenicima i u iteljima On je rekao:  Izgibe moj narod, jer je bez znanja; kad si ti odbacio znanje i ja u tebe odbaciti& kad si zaboravio zakon Boga svojega, i ja u zaboraviti sinove tvoje (Os. 4, 6). Treba li da ove Bo~je opomene ostanu neprihvaene? Smeju li prilike i mogunosti da slu~imo Bogu ostati neiskoriaene? Zar da poruga od strane sveta, duhovna oholost i prilagoavanje ljudskim obi ajima i tradicijama zadr~i takozvane Hristove sledbenike da ne slu~e Njemu? Hoe li oni zaista odbaciti Re  Bo~ju, kao ato su jevrejski poglavari odbacili Hrista? Posledice greha jevrejske nacije pred nama su. Hoe li crkva sadaanjeg vremena primiti opomenu?  Ako li se neke od grana odlomiae, i ti, koji si divlja maslina, pricjepio si se na njih, i postao si zajedni ar u korjenu i u masti od masline; ne hvali se& nevjerstvom odlomiae se, a ti vjerom stojia; ne ponosi se, nego se boj. Jer kad Bog roenijeh grana ne poatedje, da i tebe kako ne poatedi (Rimlj. 11, 17  21). BEZ SVADBENOG RUHA Ovo se poglavlje zasniva na Jevanelju po Mateju 22, 1  14. Parabola o svadbenom ruhu sadr~i pouku od najveeg zna aja. Svadbom ili ven anjem je prikazano sjedinjenje ljudskog sa bo~anskim; a svadbeno ruho prikazuje karakter koji moraju imati svi oni koji e na ovoj svadbi biti ura unati u goste dostojne ovakve asti. U ovoj paraboli kao i u onoj o velikoj ve eri ilustruje se jevaneoski poziv i njegovo odbacivanje od strane jevrejskog naroda, kao i poziv milosti upuen neznaboacima. Meutim, ato se ti e zvanica koje poziv odbijaju, ova parabola isti e joa dublju uvredu i joa straaniju kaznu. Poziv u ovom slu aju upuuje car; dolazi dakle od onoga ko ima vlast i pravo da zapoveda. Ovim pozivom zvanicama se ukazuje velika ast, ali je oni ipak ne cene. Carev autoritet je prezren. Dok se na poziv domaina ( u prethodnoj paraboli) gleda ravnoduano, na carev poziv se odgovara uvredama pa ak i ubistvom. Pozvani njegove sluge do ekuju s prezirom i porugom i ubijaju ih. Domain u prethodnoj paraboli, videvai da je njegov poziv odbijen izjavljuje da nijedan od pozvanih nee okusiti njegove ve ere. Meutim, oni koji u ovom slu aju preziru i odbacuju carev poziv ka~njavaju se ne samo time ato nee imati mesta za Njegovim stolom  kazna je daleko vea.  I poslavai vojsku svoju pogubi krvnike one, i grad njihov zapali. U obe ove parabole gostima je pripremana gozba, ali ova druga isti e da je ovde i od svih prisutnih na gozbi tra~ena odgovarajua priprema. Oni koji su zanemarili ovu pripremu bili su izba eni.  iziaavai pak car da vidi goste ugleda ondje ovjeka neobu ena u svadbeno ruho. I re e mu: prijatelju, kako si doaao amo bez svadbenog ruha? a on outje. Tada re e car slugama: sve~ite mu ruke i noge, pa ga uzmite te bacite u tamu najkrajnju; ondje e biti pla  i akrgut zuba. Poziv na gozbu upuen je preko Hristovih u enika. Naa Gospod je poslao dvanaestoricu, a kasnije sedamdesetoricu koji su propovedali da se pribli~ilo carstvo Bo~je; i pozivali ljude da se pokaju i veruju u Jevanelje. Ali poziv nije bio prihvaen. Oni koji su bili pozvani na gozbu nisu doali. Kasnije su poslane sluge sa sledeom porukom:  Evo objed sam svoj ugotovio i junci moji i hranjenici poklani su i sve je gotovo. Doite na svadbu! Ovo je bila poruka jevrejskoj naciji upuena posle Hristovog raspea; ali nacija koja je tvrdila da prestavlja izabrani narod Bo~ji, odbacila je Jevanelje doneseno silom Duha Svetoga. Mnogi su to u inili na najprezriviji na in. Drugi su opet bili toliko ogor eni i ozlojeeni ponudom spasenja i oproataja da su odbacili ne samo slavu Bo~ju nego su ustali i protiv onih koji su im ovu poruku doneli. Nastalo je  veliko gonjenje (Djela 8, 1). Mnogi ljudi i ~ene bili su ba eni u tamnicu, a neki od vesnika Gospodnjih, kao ato su bili Stefan i Jakov, ak su i ubijeni. Time je jevrejski narod zape aio svoje odbacivanje milosti Bo~je. Posledice ovoga Hristos je predskazao u paraboli. Car,  poslavai vojsku svoju, pogubi krvnike one, i grad njihov zapali. Ova presuda izre ena Jevrejima izvraena je razaranjem Jerusalima i rasulom njihove nacije. Trei poziv na gozbu prikazuje objavljivanje Jevanelja neznaboacima.  Svadba je dakle gotova , naglasio je car,  a zvanice ne biae dostojne. Idite dakle na raskraa i koga god naete, dozovite na svadbu.  I iziaavai sluge one na raskraa sabraae sve koje naoae zle i dobre; i stolovi se napuniae gostiju. Bilo je to meaovito druatvo. Pojedini od njih prema svom gostoljubivom domainu koji im je ukazao ovakvu ast nisu pokazali vee poatovanje nego i oni koji su odbacili Njegov poziv. Oni koji su prvi bili pozvani odbili su ponudu mislei da bi se prisustvovanjem carevoj gozbi liaili nekih ovozemaljskih preimustava. A meu onima koji su prihvatili poziv, bilo je opet i takvih koji su to u inili samo zbog svojih li nih interesa. Doali su samo da bi se koristili blagodatima gozbe, a ne da poka~u svoje poatovanje prema caru. Kad je car doaao da vidi goste, svaki od prisutnih otkrio je svoj pravi karakter. Za svakog gosta na ovoj gozbi bilo je pripremljeno svadbeno ruho, koje je predstavljalo carev velikoduano poklonjeni dar. Obla enjem ovog ruha gosti su pokazali svoje poatovanje prema gostoprimcu. Meutim, naaao se jedan koji je doaao u svom obi nom svakodnevnom odelu. On je odbio da izvrai pripremu koju je car zahtevao. Prezrivo je odbio da obu e odeu koja je za njega bila pripremljena uz veoma visoku cenu. To je predstavljalo uvredu za gostoprimca. Na carevo pitanje:  Kako si doaao amo bez svadbenog ruha? on nije mogao da ogovori niata. Sam se osudio sebe. Tada je car rekao:  Sve~ite mu ruke i noge, pa ga uzmite te bacite u tamu najkrajnju. Carevo ispitivanje gostiju na ovoj gozbi predstavlja rad istra~nog suda. Gosti na jevaneljskoj gozbi su oni koji tvrde da slu~e Bogu, oni ija su imena zapisana u knjizi ~ivota. Ali nisu svi koji tvrde da su hriaani samim tim i pravi Hristovi u enici. Pre nego ato se bude kona no davala nagada, mora se odlu iti ko je dostojan da ima udela u nasledstvu pravednika. Ova odluka mora biti donesena pre drugog Hristovog dolaska na oblacima nebeskim; jer On kad doe donee sa sobom i nagradu da svakom da  po djelima njegovijem (Otkr. 22, 12). To zna i da e pre Njegovog dolaska biti odlu eno o karakteru svakog pojedinca, i svakom Hristovom sledbeniku priznae se nagrada prema njegovim delima. Dok ljudi joa uvek ~ive ovde na zemlji, u nebeskoj sudnici vrai se istra~ni sud. }ivot svih onih koji tvrde da su Hristovi sledbenici pregleda se pred Bogom. Istra~ivanje za svakog ponaosob vrai se prema izveatajima koji se o svakom vode u nebeskim knjigama, i sudbina svakog pojedinca bie prema njegovim delima odreena zauvek. Svadbeno ruho u paraboli prikazuje isti i neokaljani karakter koji moraju imati pravi Hristovi sledbenici. Zajednici e biti dano  da se obu e u svilu istu i bijelu;  Da je metne preda se slavnu crkvu, koja nema mane ni mratine, ili takvog ega (Efes. 5, 27).  Jer je svila , ka~e Biblija,  pravda svetijeh (Otkr. 19, 8). To je pravda Hristova  Njegov besprekorni karakter  pravda koja se posredstvom vere daje svima koji prime Hrista kao svog li nog Spasitelja. Belo ruho nevinosti nosili su naai praroditelji kad ih je Bog nastanio u svetom Edemu. Oni su ~iveli u savraenom skladu sa voljom Bo~jom. Sva njihova ljubav i sva njihova najlepaa oseanja bila su posveena njihovom nebeskom Ocu. Divna i za oko prijatna svetlost, svetlost koja dolazi od samog Boga, okru~avala je ovaj sveti par. Te haljine svetlosti bile su simbol njihove duhovne odee  nebeske nevinosti. Da su ostali Bogu verni, bili bi zauvek odeveni u to ruho. Ali svojim padom u greh presekli su svoju vezu sa Bogom i svetlosti koja ih je do tada okru~avala nestalo je. Nagi i posramljeni, pokuaavali su da nebesko ruho nadoknade pokrivalom spletenim od smokvinog liaa. To je isto ono ato prestupnici zakona Bo~jeg ne prestaju da ine od dana kad su Adam i Eva prvi put otkazali posluanost. Oni pletu pokrivala od smokvina liaa da bi pokrili golotinju svoju prouzrokovanu prestupom. Oni nose ruho koje su sami napravili, - pokuaavajui sopstvenim delima da pokriju i svoje grehe i da se na taj na in u ine ugodnim Bogu. Ali to je potpuno nemogue; jer niata ato je ovek izmislio ne mo~e da zameni izgubljeno ruho nevinosti. Nikakvo ovozemaljsko odelo, nikakvo pokrivalo od smokvina liaa nee imati na sebi oni koji sedaju sa Hristom i anelima za ve eru svadbe Jagnjetove. Samo plaat pravde koji je sam Hristos obezbedio za nas mo~e nas u initi prikladnim da se pojavimo u prisutnosti Bo~joj. Ovim plaatom  odeom svoje pravde  ogrnue Hristos svaku vernu i istinski pokajanu duau.  Savetujem te , ka~e On,  da kupia i mene& bijele haljine, da se obu ea, i da se ne poka~e sramota golotinje tvoje (Otkr. 3, 18). Ovo ruho, izatkano na nebeskom razboju, ne sadr~i nijednu nit ljudske tvorevine. Hristos je u svojoj ljudskoj prirodi razvio savraeni karakter, i taj karakter On preporu uje i nudi nama.  Sva naaa pravda je kao ne ista haljina (Is. 64, 6). Sve ato mo~emo u initi sopstvenom snagom uprljano je grehom. Ali Sin Bo~ji se  javi da grijehe naae uzme; i grijeha u Njemu nema (I Jov. 3, 5). Definicija greha, prema Re i Bo~joj,  je bezakonje (I Jov. 3, 4). Ali Hristos je bio posluaan svim zahtevima zakona. On je o sebi mogao da ka~e:  Hou initi volju tvoju, Bo~e moj, i zakon je tvoj meni u srcu (Ps. 40, 8). Dok je bio na zemlji On je rekao svojim u enicima:  Ja odr~ah zapovijesti oca svojega i ostajem u ljubavi Njegovoj (Jovan 15, 10). Svojom savraenom posluanoau On je svakom ljudskom biu omoguio posluanost Bo~jim zapovestima. Kad se potpuno predamo Hristu, naae srce se sjedinjuje s Njegovim, naaa volja se stapa u Njegovu volju, naa um postaje jedno s Njegovim, naae misli se zarobljavaju u pokornost Njemu  mi ~ivimo Njegovim ~ivotom. To zna i biti obu en u haljine Njegove pravde. I onda, Gospod kad pogleda na nas, nee videti pokrivalo od smokvina liaa, ni nagost i odvratnost greha, ve svoje divne haljine pravde  savraeno pokoravanje Njegovom zakonu. Pregled i proveru gostiju na svadbenoj sve anosti vraio je sam car. Prihvaeni su bili samo oni koji su poatujui njegove zahteve, obukli svadbeno ruho. Tako je i sa gostima na jevaneljskoj gozbi. Svi moraju biti podvrgnuti proveravanju Velikog Cara, i primljeni e biti samo oni koji su obukli haljine Hristove pravde. Pravednost zna i initi pravo, a pravo je da se svakome sudi prema njegovim delima. Dela e otkriti naa karakter; samo dela pokazuju da li je vera prava. Nije dovoljno verovati da Isus nije varalica i da vera Biblije nije veato izmialjena pri a. Mi mo~emo verovati da je ime Hristovo jedino ime pod nebom kojim se ovek mo~e spasti, ali to joa uvek ne zna i da smo Ga verom zaista u inili svojim li nim Spasiteljem. Nije dovoljno prihvatiti teoriju istine, nije dovoljno ispovedati veru u Hrista na re ima i imati ime zapisano u skupatinskoj knjizi.  Koji dr~i zapovijesti njegove u njemu stoji, i on u njemu. I po tom poznajemo da stoji u nama, po Duhu koga nam je dao.  I po tom razumijemo da ga poznasmo, ako zapovijesti Njegove dr~imo (I Jov. 3, 24; 2, 3). Ovo su dokazi pravog obraenja. Ma koliko da je na izgled iskreno naae ispovedanje vere, ono ne zna i niata ako ne otkrivamo Hrista u naaim delima pravde. Istina treba da bude usaena u srce. Ona treba da kontroliae misli i da upravlja svim naaim sklonostima. Karakter u svemu mora nositi pe at onoga ato je rekao Bog. Svako slovce i svaka titla Re i Bo~je moraju se prosto utkati u naa svakodnevni ~ivot. Svaki onaj ko je postao sudeonik u bo~anskoj prirodi bie u skladu sa velikim Bo~jim merilom pravde  Njegovim svetim zakonom. To je merilo kojim Bog odmerava dela ljudi, a to e biti i kriterijum za odreivanje karaktera na sudu. Ima mnogo i takvih koji tvrde da je Hristovom smru zakon ukinut, ali to je u suatoj suprotnosti sa Hristovim re ima:  Ne mislite da sam ja doaao da ukinem zakon ili proroke: nijesam doaao da ukinem, nego da ispunim. Jer vam zaista ka~em: dokle nebo i zemlja stoje nee nestati ni najmanjeg slovca ili jedne title iz zakona dok se sve ne izvrai (Mat. 5, 17. 18). Kao ispaatanje za ovekov prekraaj ovog zakona, Hristos je dao i sam svoj ~ivot. Da je bilo moguno zakon promeniti ili ukinuti, ne bi bilo potrebno da Hristos umre. Svojim ~ivotom na zemlji Hristos je zakon u inio  velikim i slavnim . Svojom smru On ga je utvrdio. On je ~rtvovao svoj ~ivot, ne da bi uniatio Bo~ji zakon, niti da bi postavio neko ni~e merilo ve zato da bi odr~ao pravdu i dokazao da je zakon nepromenjiv i ve an. Sotona je tvrdio da je ljudima prosto nemogue da se pokoravaju zapovestima Bo~jim; i istina je da im se ne mo~emo pokoravati samo sopstvenom snagom. Ali je Hristos, primivai na sebe ljudsko obli je, svojom savraenom posluanoau pokazao da ovek kada je povezan sa Bogom mo~e da se pokorava svakom propisu Njegovog zakona.  A koji ga primiae dade im vlast da budu sinovi Bo~ji, koji vjeruju u ime njegovo (Jovan 1, 12). Ova  vlast se ne nalazi u ljudskoj moi. To je sila Bo~ja. Kad duaa primi Hrista, ona dobiva snagu da mo~e ~iveti Hristovim ~ivotom. Bog tra~i savraenstvo od svoje dece. Njegov zakon je prepis Njegovog karaktera i on predstavlja merilo za svaki karakter. Ovo bo~ansko merilo pru~eno je svima, tako da u pogledu izbora onih koje e Bog primiti u svoje carstvo ne mo~e biti nikakvog pogreanog shvatanja. Hristov ~ivot na zemlji bio je savraen izraz zakona Bo~jeg, i kad oni koji tvrde da su deca Bo~ja po karakteru postanu sli ni Hristu, oni e se pokoravati svim Bo~jim zapovestima. Tek tada e Gospod moi da ih ubroji u one koji e jednom sa injavati nebesku porodicu. Obu eni u slavno odelo pravde Hristove, oni e imati mesto na carskoj gozbi, i pravo da se priklju e mnoatvu opranih krvlju Hristovom. ovek koji je na gozbu doaao bez svadbenog ruha predstavlja stanje mnogih koji ~ive u danaanjem svetu. Oni tvrde da su hriaani i pola~u pravo na blagoslove Jevanelja i prednosti koje ono pru~a, ali ne oseaju nikakvu potrebu da menjaju svoj karakter. Oni nikada nisu iskreno okajali svoje grehe. Oni uopate ne uviaju koliko im je Hristos potreban i ne tra~e Ga u veri. Oni nisu pobedili svoje nasleene ili ste ene sklonosti nepravdi i zlu. Pa ipak u sebi misle da su dovoljno dobri, i samouvereno se oslanjaju na sopstvene zasluge umesto da se uzdaju u Hrista. Kao oni koji samo sluaaju Re  Bo~ju, doali su na gozbu, ali odelo Hristove pravde nikad nisu obukli. Mnogi koji se nazivaju hriaanima isti u samo ljudski moral. Oni odbijaju dar kojim bi se jedino mogli osposobiti da proslave Hrista, isti ui Njega pred svetom. Uticaj Duha Svetoga njima je potpuno stran i nepoznat. Oni nisu tvorci re i (Jakov 1, 22). Nebeska na ela po kojima se oni koji su jedno s Hristom razlikuju od onih koji se prilagoavaju svetu, njima su potpuno nepoznata. Takozvani Hristovi sledbenici ne predstavljaju viae poseban i naro iti narod. Linija koja ih je poput granice nekad odvojila od sveta skoro je nestala. Oni se prilagoavaju svetu, njegovoj praksi i obi ajima, kao i njegovoj sebi nosti. Crkva je u prestupanju zakona priala k svetu, umesto da je svet u posluanosti prema zakonu priaao crkvu. Crkva se iz dana u dan sve viae prilagoava svetu. Svi ovakvi o ekuju da e biti spaseni smru Hristovom, dok odbijaju da ~ive Njegovim samopo~rtvovanim ~ivotom. Oni samo veli aju bogatstvo nezaslu~ene milosti i pokuaavaju da se pokriju prividnom pravednoau, nadajui se da e time maskirati nedostatke svoga karaktera; ali sva ta nastojanja nee im biti ni od kakve koristi na dan Bo~ji. Hristova pravda nee pokriti nijedan neokajani i neodba eni greh. ovek u srcu mo~e biti pravi prestupnik zakona; ipak ako nije u inio neki otvoreni prestup, on pred svetom mo~e va~iti kao veoma ugledan i poaten. Ali zakon Bo~ji pogaa tajne srca. O svakom delu bie sueno prema pobudama koje su prestupnika na to navele. Samo ono ato je u skladu sa na elima zakona Bo~jeg opstae na sudu. Bog je ljubav. On je svoju ljubav pokazao u tome ato nam je darovao Hrista. Kad  je i sina svojega jedinorodnoga dao da nijedan koji ga vjeruje ne pogine, nego da ima ~ivot vje ni , On svojim iskupljenicima nije uskratio niata. On nam je dao celo nebo odakle nam dolazi svaka pomo, tako da nikad ne moramo biti savladani i potisnuti od naaeg velikog protivnika. Ali sva ta Njegova ljubav ne navodi Ga da opravdava greh. On nije opravdao greh luciferov; nije opravdao greh Adamov ni Kajinov, niti e ikad opravdati greh bilo koga od sinova ljudskih. On nee dopustiti da se preko naaih greha pree nezapa~eno niti e olako uzeti nedostatke naaeg karaktera. On o ekuje da sve to mi savladamo u Njegovo ime. Oni koji odbacuju dar pravde Hristove, odbacuju karakterne osobine koje ih jedino mogu u initi sinovima i kerima Bo~jim. Oni odbacuju ono ato ih jedino mo~e udostojiti mesta na svadbenoj sve anosti. U paraboli ovek kome je car postavio pitanje:  Kako si doaao amo bez svadbenog ruha ? nije imao re i. Tako e biti i na dan velikog suenja. Ovde ljudi mogu da opravdavaju nedostatke svoga karaktera, ali u onaj dan nee nai nikakvog izgovora. Pripadnici takozvanih hriaanskih crkava u ovom pokolenju u~ivaju najvee prednosti. Gospod nam neprestano otkriva sve veu svetlost. Naae prednosti su daleko vee nego ato su bile prednosti naroda Bo~jeg u proalosti. Mi imamo ne samo onu veliku svetlost koja je bila darivana narodu Izrailjskom, nego i naknadno date nepobitne dokaze o sveobuhvatnom spasenju omoguenom preko Hrista. Ono ato je za Jevreje bio samo simbol i senka, za nas je stvarnost. Oni su imali Stari zavet, dok mi imamo i Stari i Novi. Mi imamo nepobitne dokaze o Spasitelju, koji je zaista doaao, koji je bio razapet, koji je vaskrsnuo i nad otvorenim Josifovim grobom rekao:  Ja sam vaskrsenije i ~ivot . U ovakvom saznanju o Hristu i Njegovoj ljubavi carstvo Bo~je je zaista meu nama i u nama. Hristos nam je otkriven u tolikim propovedima i opevan u pesmama. Duhovna gozba nam se nudi u najraskoanijem izobilju. Svadbeno ruho, obezbeeno uz neprocenjive troakove, besplatno se nudi svakoj duai. Posredstvom Bo~jih vesnika ukazuje nam se jasno na pravdu Hristovu, opravdanje verom, najvea i nadragocenija obeanja Re i Bo~je, slobodan pristup Ocu preko Hrista, utehu Duha Svetoga, i sigurnost ve nog ~ivota u carstvu Bo~jem. `ta bi joa mogao u initi Bog za nas ato nije u inio, pripremajui nam veliku ve eru na nebeskoj gozbi? Aneli koji kao  slu~beni duhovi imaju zadatak da se zala~u za ljude, obaveatavaju nebo: Misiju koja nam je bila poverena izvraili smo. Potisnuli smo ete zlih anela. Uneli smo svetlost i vedrinu u ljudske duae, o~ivljavajui u njima seanje na Bo~ju ljubav izra~enu kroz Hrista. Usmerili smo njihov pogled na krst Hristov. Njihova srca bila su dobko ganuta spoznajom greha koji je u stvari raspeo Sina Bo~jeg. Oni su bili osvedo eni. Uvideli su koje korake moraju preduzeti u svom obraenju; osetili su silu Jevanelja; srca su im se razne~ila kad su upoznali beskrajnu Bo~ju ljubav. Oni su uvideli svu lepotu Hristovog karaktera. Ali za mnoge od nih sve je to bilo uzalud. Oni nisu spremni da odbace svoje navike i da promene svoj karakter. Oni nee da svuku svoje ovozemaljsko ruho da bi obukli ruho nebesko. Svim srcem su se odali pohoti i lakomstvu, ljubav prema svetu u njihovom srcu ja a je od ljubavi prema Bogu. Ozbiljan e biti dan kona ne odluke. U proro koj viziji apostol Jovan ga opisuje sledeim re ima:  I vidjeh veliki bijeli prijestol, i onoga ato sjeaae na njemu od ijega lica bje~aae nego i zemlja, i mjesta im se ne nae. I vidjeh mrtvace male i velike gdje stoje pred Bogom, i knjige se otvoriae; i druga se knjiga otvori koja je knjiga ~ivota; i sud primiae mrtvaci, kao ato je napisano u knjigama, po djelima svojima (Otkr. 20, 11. 12). }alostan e biti osvrt u proalost onog dana kad se ovek suo i sa ve noau. Ceo njegov ~ivot izai e mu pred o i upravo onakav kakav je stvarno bio. Zadovoljstva i u~ivanja ovoga sveta, njegova bogatstva i asti nee tada izgledati tako zna ajni. Tada e ljudi uvideti da pravda koju su prezirali predstavlja jedinu vrednost. Uvidee da su svoj karakter formirali pod zavodni kim uticajem sotoninog primamljivanja. Odelo koje su izabrali nosi oznaku njihove podani ke odanosti prvom velikom otpadniku. Tada e oni uvideti posledice svoga izbora i spoznae ata zna i prestup Bo~jih zapovesti. Tada viae nee biti vremena milosti niti bilo kakve mogunosti za proveravanje i pripremu za ve nost. Odelo Hristove pravde moramo obui joa na ovom svetu. Ovde nam se pru~a jedina mogunost da izgradimo karakter podesan za dom koji je Hristos pripremio onima koji dr~e Njegove zapovesti. Dani milosti i probe koji su nam ostavljeni brzo se pribli~uju kraju. Kraj je veoma blizu. Opomena:  Ali se uvajte da kako vaaa srca ne ote~aju ~deranjem i pijanstvom i brigama ovoga svijeta, i da vam ovaj dan ne doe iznenada (Luka 21, 34).  nama je upuena. uvajte se da vas ovaj dan ne zate e nespremne. Pazite da se na Carevoj gozbi ne naete bez svadbenog ruha.  Jer u koji as ne mislite doi e sin ovje ij.  Blago onome koji je budan i koji uva haljine svoje da go ne hodi i da se ne vidi sramota njegova (Mat. 24, 44; Otkr. 16, 15). TALENTI Ovo se poglavlje zasniva na Jevanelju po Mateju 25, 13  30. Hristos je, govorei na Maslinskoj gori svojim u enicima o svom drugom dolasku na svet, naveo izvesne znakove po kojima e se moi raspoznati blizina Njegovog dolaska i naredio svojim u enicima da bdiju i da budu spremni. Ponovio im je upozorenje:  Stra~ite dakle, jer ne znate dana ni asa u koji e sin ovje ij doi. Tada je pokazao da stra~ei ekati na Njegov dolazak zna i provoditi vreme, ne u besposlenom o ekivanju, nego u marljivom radu. Ovu pouku On je pru~io u paraboli o talentima.  Jer kao ato ovjek , kazao je On,  polazei dozva sluge svoje i predade im blago svoje. I jednom dakle dade pet talanta, a drugome dva, a treemu jedan, svakome prema njegovoj moi; i otide odmah. ovek koji je otputovao u daleku zemlju predstavlja samog Hrista koji je, ispri avai ovu parabolu, ubrzo napustio ovu zemlju i otiaao na nebo. Sluge koje se pominju u istoj paraboli predstavljaju Hristove sledbenike. Mi nismo sami svoji. Mi smo  kupljeni skupo .  Ne propadljivim srebrom ili zlatom& nego skupocjenom krvlju Hrista, kao bezazlena i pre ista Jagnjeta.  Da oni, koji ~ive, ne ~ive viae sebi, nego onome koji za njih umrije i vaskrse (I Kor. 6, 20; I Petr. 1, 18. 19; II Kor. 5, 15). Svi ljudi su otkupljni ovom zaista neizmernom cenom. Dajui nam u Hristu sva blaga neba, Bog je otkupio volju, sklonost oseanja, um i duau svakog ljudskog bia. Bez obzira da li su oni verni ili nevernici, svi ljudi su svojina Bo~ja. Svi su pozvani da Mu slu~e, i na veliki dan suda svi e morati da polo~e ra un o tome kako su se odazvali ovom Njegovom zahtevu. Meutim, ove Bo~je zahteve ne priznaju svi ljudi. Slugama Bo~jim u ovoj paraboli prikazani su oni koji tvrde da slu~e Hristu. Hristovi sledbenici su iskupljeni da bi se posvetili slu~bi. Naa Gospod nas u i da je slu~ba u stvari svrha ~ivota. Sam Hristos je bio neumorni radnik, i svim svojim sledbenicima On slu~enje Bogu i bli~njima postavlja kao ~ivotni zakon. Predstava o ~ivotu koju Hristos ovde isti e viaa je od svega ato je svet do tada imao. Samo ~ivotom potpuno posveenim slu~bi drugima, ovek dolazi u istinsku vezu sa Hristom. Zakon slu~be postaje spojna karika u lancu koji nas vezuje i za Boga i za naae bli~nje. Svojim slugama Hristos poverava  blago svoje  neato ato svi treba da iskoriste za Njega. On daje  svakome svoj posao . Svaki pojedinac ima svoje mesto u Bo~ijem ve nom planu. Svi smo obavezni da saraujemo s Hristom u spasavanju duaa. Kao ato je sigurno da nam je u nebeskim dvorovima obezbeeno mesto, tako je sasvim sigurno i da nam je ovde na zemlji svakome ponaosob odreeno mesto, kako bismo mogli da radimo za Boga. Darovi Svetoga Duha Talenti koje je Hristos poverio svojoj Zajednici predstavljaju naro ite darove i blagoslove primljene posredstvom Svetoga Duha.  Jer jednome se daje Duhom rije  premudrosti; a drugome rije  razuma po istome Duhu; a drugome vjera, tijem istijem Duhom; a drugome dar iscjeljivanja, po tome istom Duhu; a drugome da ini udesa, a drugome proroatvo, a drugome da razlikuje duhove, a drugome razli iti jezici, a drugome da kazuje jezike. A ovo sve ini jedan i taj isti Duh razdjeljujui po svojoj vlasti svakome kako hoe (I Kor. 12, 8  11). Svi ljudi nisu dobili iste darove, ali je Gospodar svakom svom sluzi obeao neki dar Duha. Pre nego ato se kona no rastao sa svojim u enicima, Hristos  dunu, i re e im: primite Duh sveti (Jovan 20, 22). Osim toga, On im je rekao:  I gle, ja u poslati obeanje Oca svojega na vas (Luka 24, 29). Ali ovaj obeani Dar u svoj Njegovoj potpunosti oni su primili tek posle Hristovog vaznesenja. Sveti Duh se nije izlio na u enike sve dok se oni u veri i molitvi nisu potpuno predali i pot inili Njegovom posveujuem uticaju. Tada je nebesko blago u naro itom smislu bilo povereon Hristovim sledbenicima.  Zato govori: iziaavai na visinu zaplijenio je plijenom i dade dare ljudima .  A svakome se od nas dade blagodat po mjeri dara Hristova (Ef. 4, 8. 7).  A sve ovo ini jedan i taj isti Duh razdjeljujui po svojoj vlasti svakome kako hoe (I Kor. 12, 11). Nama su ovi darovi ve osigurani u Hristu, ali od naaeg primanja Duha Svetog zavisi da li emo ih stvarno posedovati, i u kolikoj meri. Obeanje Duha Svetoga ne ceni se kao ato bi to trebalo. Ispunjenje ovog obeanja nije se ispunilo i ne ispunjava se kao ato bi moglo. Odsutnost Duha Svetog ini propovedanje Jevanelja tako nemonim. ovek mo~e imati znanje, talenat, re itost i sve mogue prirodne i ste ene sposobnosti, ali bez prisutnosti Duha Bo~jega nee biti ganuto nijedno srce, nijedan greanik nee biti pridobijen za Hrista. S druge strane, najsiromaaniji i najneobrazovaniji u enici, ako su povezani s Hristom i naoru~ani darovima Svetog Duha, imae silu koja govori srcu. Takve ljude Bog ini kanalima preko kojih se prenose najplemenitiji i najuzviaeniji uticaji u svemiru. Ostali talenti Talenti pomenuti u ovoj paraboli ne predstavljaju samo naro ite darove Svetog Duha. Ovde su uklju eni svi darovi i sposobnosti, bili oni uroeni ili ste eni, prirodni ili duhovni. Svi oni treba da se korisno upotrebe u Hristovoj slu~bi. Kada postanemo Hristovi u enici, mi treba da se u potpunosti predamo i posvetimo Njemu zajedno sa svim ato jesmo i ato imamo. Darove koje Mu na taj na in dajemo On nam vraa pre iaene i oplemenjene da bismo ih upotrebili na slavu Bogu i blagoslov bli~njima. Svakom pojedincu Bog je dao  prema njegovoj moi. Talenti nisu podeljeni nepromialjeno. Ko je u stanju da pravilno iskoristi pet talenata, dobija pet. Ko mo~e da uvea samo dva, dobija dva. Ko mo~e mudro iskoristiti samo jedan, dobija jedan. Niko ne treba da se ~ali ato nije primio viae; jer Onaj koji nam je svima dao po neki dar jednako je po astvovan uveanjem i pravilnom upotrebom onoga ato nam je dao, bez obzira na to da li je to mnogo ili malo. Onaj kome je povereno pet talenata du~an je da pravilno upotrebi i srazmerno uvea pet, a onaj koji je primio samo jedan talenat du~an je da korisnom upotrebom srazmerno uvea taj jedan. Bog o ekuje da ovek uzvati srazmerno  onome ato ima, a ne po onome ato nema (II Kor. 8, 12). Upotreba talenata U paraboli  onaj ato primi pet talanata otide te radi s njima, i dobi joa pet talanata. Tako i onaj ato primi dva dobi i on joa dva. Talente, ma koliko oni bili malobrojni, treba pravilnom upotrebom staviti u opticaj. Pitanje koje se nas najviae ti e nije: Koliko smo primili? ve: `ta smo sa primljenim u inili? Razvoj svih naaih sposobnosti predstavlja za nas najosnovniju du~nost prema Bogu i bli~njima. Ko iz dana u dan ne postaje sposobniji i korisniji ne ispunjava svoj ~ivotni cilj. Ispovedanjem vere u Hrista mi se obavezujemo da emo u initi sve ato je u naaoj moi da bismo postali korisni radnici za naaeg U itelja. Svaku sposobnost treba razvijati do najviae mere da bismo sve ato nam je dano mogli iskoristiti najbolje. Delo Gospodnje koje treba da se zavrai na ovoj zemlji veliko je i On e, prema svom zaveatanju, u buduem ~ivotu najviae dati onome ko Mu u ovom ~ivotu bude verno i odano slu~io. Gospod izabira svoje predstavnike i svakog dana im, pod razli itim okolnostima, pru~a prilike i mogunosti da u ine neato za Njegovo delo. U svakom iskreno ulo~enom naporu da se Njegov plan ostvari, On bira svoje predstavnike, u ovom svetu, ne zato ato su oni savraeni, ve da bi, odr~avajui neprekidnu vezu s Njim, mogli postii savraenstvo. Bog e primiti samo one koji su odlu ili da dostignu ovaj visoki cilj. Svako ljudsko bie On smatra obaveznim da ini najbolje ato mo~e. Od svih se o ekuje moralna savraenost. Merilo pravde nikad ne smemo spuatati da bismo ga prilagodili svojim nasleenim ili ste enim sklonostima ka zlu. Moramo shvatiti da je nesavraenost karaktera u stvari greh. Sve pozitivne osobine karaktera nalaze se u Bogu kao savraena i skladna celina, i posedovati ove osobine prednost je svakog ko primi Hrista kao svog li nog Spasitelja. Svi oni koji ~ele da budu Bo~ji saradnici moraju te~iti ka savraenstvu svakog organa svoga tela, svake osobine svoje duae. Pravo vaspitanje predstavlja pripremu fizi kih, umnih i moralnih snaga za izvraavanje svake du~nosti, - obuku i uve~bavanje tela, uma i duae za slu~bu Bo~ju. To je obrazovanje koje e se nastaviti i u ve nom ~ivotu. Od svakog hriaanina Bog tra~i da neprestano razvija svoje sposobnosti i mogunosti stvaranja u svim granama ~ivota. Hristos je naau slu~bu unapred platio svojom krvlju i svojim patnjama i On s pravom o ekuje da Mu s voljom i ljubavlju slu~imo. On je doaao na ovaj svet da bi nam li nim primerom pokazao kako treba raditi i u kakvom duhu. On ~eli da mi najpomnije razmialjamo o tome kako emo na najbolji na in vraiti Njegovo delo, i proslaviti Njegovo ime u svetu, izra~avajui time najveu ast, ljubav i odanost Onome kome  tako omilje svijet da je i sina svojega jedinorodnoga dao, da nijedan koji ga vjeruje ne pogine, nego da ima vje ni ~ivot (Jovan 3, 16). Ali Hristos ni im nije garantovao da je lako postii savraenstvo karaktera. Plemenit i svestrano pozitivan karakter nije neato ato se mo~e naslediti ili dobiti slu ajno; on se zahvaljujui milosti i zaslugama Hristovim sti e li nim naporima. Bog daje talente  sposobnosti i snagu uma, i karakter formiramo mi i to naj eae uz ozbiljnu i ~estoku borbu sa samim sobom. Moramo voditi neprekidnu bitku sa svojim nasleenim sklonostima. Moramo sami sebe kritikovati trudei se da nijednu nepovoljnu crtu karaktera ne ostavimo neispravljenom. Nikada nemojte rei: Moje karakterne mane su neizle ive i ja se u tome ne mogu popraviti. Ako do takve odluke doete sigurno ete izgubiti ve ni ~ivot. Nemogunost se skriva samo u nedostatku vrste volje i odlu nosti. Pobediti ne mo~ete samo onda ako to i ne ~elite. Teakoe u stvari proisti u iz pokvarenosti neposveenog srca i nespremnosti da se pot inimo kontroli Bo~joj. Mnogi koje je Bog osposobio za velike zadatke u ~ivotu posti~u veoma malo, jer malo i pokuaavaju. Hiljade prolaze kroz ~ivot tako kao da ~ivot nema nikakvu odreenu svrhu, kao da uopate nemaju cilja koji valja postii. Naravno, i nagrada koju e na kraju primiti bie u skladu sa onim ato su u inili. Imajte na umu da nikada ne mo~ete postii viai cilj od onoga koji ste sami sebi postavili. Stoga zacrtajte sebi visok cilj i zatim se lestvicama napretka stalno uspinjite, korak po korak, ak i onda kad to iziskuje bolne napore, samoodricanja i samopo~rtvovanje. Ne dopuatajte da vas bilo ata u tome ometa. Ni oko jednog ljudskog bia sudbina nije tako vrsto izatkala svoje mre~e da bi ono moralo ostati bespomono i u potpunoj neizvesnosti. Nepovoljne okolnosti i ~ivotni problemi moraju u vama raati samo novu snagu i vrstu reaenost da ih savladate. Savladavanjem svake prepreke sti emo novu snagu i hrabrost da produ~imo samo napred. Navalite odlu no pravim putem i onda e vam ~ivotne okolnosti predstavljati samo pomo, a ne prepreke. Zala~ite se najusrdnije da razvijajui samo plemenite crte karaktera poslu~ite na slavu i ast svome U itelju. Izgradnjom karaktera u svakoj fazi svog ~ivota treba da ugodite Bogu. Vi to mo~ete postii. Enoh je ugodio Bogu iako je ~iveo u vremenu velike izopa enosti. I danas se joa uvek mo~e nai po neki Enoh. Stojte vrsto kao Danilo, taj verni dr~avnik, ovek kojeg nije moglo pokolebati nijedno iskuaenje. Nemojte razo arati Onoga koji vas je toliko ljubio da je ak i svoj ~ivot dao da bi izbrisao vaae grehe. On ka~e:  Bez mene ne mo~ete initi niata (Jovan 15, 5). Ne zaboravite to nikada! Ako ste i greaili moi ete sigurno izvojevati pobedu ukoliko te svoje greake uvidite, gledajui ih u budue kao vatrenim slovima ispisane opomene. Na taj na in svoj poraz mo~ete pretvoriti u pobedu, razo arati neprijatelja i proslaviti svoga Iskupitelja. Karakter formiran po bo~anskom uzoru predstavlja jedino blago koje mo~emo sa ovoga sveta poneti u budui ~ivot. Oni koji se u ovom svetu pokoravaju Hristovim uputstvima, sve saznanje o Bogu ste eno ovde ponee i u nebeske dvorove, i tamo e nastaviti sa neprekidnim usavraavanjem. Koliko je stoga va~no razvijati karakter joa u ovom ~ivotu. Nebeski aneli saraivae sa ljudima koji vrstom verom nastoje da postignu savraenost karaktera  savraenstvo koje se odra~ava u delima. Svakome ko sebi postavi ovakav zadatak Hristos ka~e: Ja sam ti s desne strane da ti pomognem. Onima koji svoju volju udru~e sa voljom Bo~joj niata nee biti nemogue. Sve ato po Bo~joj zapovesti treba da se u ini, Njegovom snagom i mo~e da se u ini. Za sve ato od oveka tra~i, Bog omoguuje i izvraenje. Umne sposobnosti Bog zahteva od nas da svoje umne sposobnosti uve~bavamo. On ~eli da oni koji slu~e Njemu budu razumniji i razboritiji od ostalih ljudi. Njemu se ne dopadaju oni koji se nimalo ne trude da postanu sposobni i dobro upueni radnici. Gospod tra~i od nas da Ga ljubimo svim srcem, svom duaom, svom snagom i svim umom svojim. Time nam se nala~e obaveza da svoje umne sposobnosti razvijamo do savraenstva kako bi mogli dobro upoznati naaeg Tvorca i ljubiti Ga svim svojim biem. Ako smo pod kontrolom Svetog Duha, ukoliko su naae umne sposobnosti razvijenije utoliko postajemo delotvorniji u Bo~joj slu~bi. I neobrazovanog oveka kad se potpuno posveti Bogu i te~i svim srcem da drugima bude na blagoslov, Gospod mo~e da upotrebi u svojoj slu~bi. Ali oni koji, pored ovakve posveenosti, imaju i blagodat svestranog obrazovanja, mogu u initi joa viae za Hrista, jer su u daleko povoljnijem polo~aju. Gospod ~eli da u sticanju obrazovanja u inimo sve ato je u naaoj mogunosti, da bismo ste eno znanje mogli preneti i na druge. Niko ne mo~e znati gde ili kako mo~e biti pozvan da radi ili govori za Boga. Jedino naa nebeski Otac zna ata mo~e u initi od svakog oveka. esto nam se ukazuju mogunosti koje mi, zbog naae slabe vere, i ne primeujemo. Zato naae obrazovanje treba da bude takvo da istine Re i Bo~je, kad zatreba, mo~emo izneti i pred najvee zemaljske autoritete, i to na takav na in da se Bo~je ime dostojno uzvisi i proslavi. Nijednu priliku koja nam se pru~i da se intelektualno osposobimo za delo Bo~je ne smemo propustiti. Neka mladi kojima je obrazovanje naro ito potrebno najodlu nije nastoje da ga i steknu. Ne ekajte pasivno da vam se prilika pru~i, ve je i sami stvarajte. Iskoristite i najmanju priliku koja vam omoguuje da neato nau ite. Budite atedljivi i ne troaite svoj novac na zadovoljavanje apetita ili u tra~enju zadovoljstava. Budite odlu ni u nastojanju da postanete korisni i delotvorni, jer to od vas Bog s pravom o ekuje. Budite istrajni i verni u svemu ato preduzimate. Iskoristite sve aanse koje vam se pru~aju da obogatite svoj um. U enje iz knjiga kombinujte sa korisnim fizi kim radom, i vernim zalaganjem, stalnom budnoau i molitvom sti ite mudrost koja dolazi s neba. Na taj na in ete stei svestrano obrazovanje; - razviti svoj karakter, postati sposobni da uti ete i na druge, i biti u stanju da ih povedete stazom pravde i svetosti. Obrazovanje emo sticati lakae i br~e ako mudro iskoristimo sve prednosti i mogunosti koje nam se pru~aju. Istinsko obrazovanje zna i neato viae od onoga ato se sti e u visokim akolama. Dok se izu avanje nau nih disciplina ne sme zanemariti, postoji i jedno viae obrazovanje koje se sti e samo ~ivom vezom sa Bogom. Zato neka svaki student uzme svoju Bibliju i stupi u li ni kontakt sa Velikim U iteljom. Neka se um, hvatajui se u koatac sa teakim problemima na koje se nailazi u istra~ivanju bo~anskih istina, uve~bava i disciplinuje. Oni koji te~e za znanjem da bi svojim bli~njima bili na blagoslov primie i sami blagoslov od Boga. Prou avanje Re i Bo~je probudie i podstai njihove umne snage na ozbiljniju i delotvorniju aktivnost. Sve njihove sposobnosti razvie se i proairiti a um oja ati i postati delotvorniji. Samosavlaivanje i samodisciplina moraju biti vrline svakog pojedinca koji ~eli da radi za Boga. Na taj na in se mo~e postii viae nego re itoau ili pak najsjajnijim talentom. Srednje obrazovan, ali disciplinovan i razuman ovek, u inie viae nego onaj koji pored najveeg talenta ima i visoko obrazovanje, ali mu nedostaje samosavlaivanje. Govor Dar govora predstavlja talenat koji se mora veoma bri~ljivo negovati, jer od svih darova koje nam je dao Bog, ovaj mo~e biti od najveeg blagoslova. Re ima mo~emo svedo iti drugima i ubediti ih, mo~emo Bogu upuivati svoje molitve i izraze zahvalnosti, a ljudiam govoriti o velikoj ljubavi naaeg Iskupitelja. Koliko je stoga va~no ve~bati veatinu govora da bismo ga ato uspeanije mogli iskoristiti na dobro. Meutim, ak i obrazovane osobe koje se aktivno posveuju radu za Hrista posveuju premalo pa~nje negovanju govornih sposobnosti. Mnogi itaju i govore ili suviae polako ili pak prebrzo, tako da ih je gotovo nemogue razumeti. Drugi opet imaju te~ak i nerazgovetan izgovor. Sluaaoci nerado sluaaju i one koji govore poviaenim, oatrim i piskavim tonom. esto se deaava da se Sveto pismo, pesme, izveataji i razni tekstovi na javnim skupovima itaju tako loae da ih sluaaoci uopate ne razumeju, a esto i tako da se time uniatava sila i utisak svega izlo~enog. Ovo je zlo koje se mo~e i mora ispraviti. Biblija nam u pogledu toga daje sasvim odreena uputstva. O Levitima koji su narodu u danima Jezdre itali Svete spise ka~e se:  I itahu knjigu, zakon Bo~ji, razgovjetno, i razlagahu smisao, te se razumijevaae ato se itaae (Nem. 8, 8). Marljivoau i ulaganjem napora svi se mogu osposob